Чланци поређани по датуму: sreda, 14 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 14 avgust 2019 16:14

Paradajz čuvar mladosti u zdravlja!

Paradajz okruglo – srcoliki crveni plod istoimene biljke već vekovima je poznat kao „čuvar mladosti i zdravlja“ i bez njega je danas nezamisliva mediteranska kuhinja. Svež, kuvan, kao začin, sok ili kečap koristi se širom sveta. Paradajz (lat. Solanum lycopersicum L.) je biljka iz porodice pomoćnica i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, plavim patlidžanom, paprikom i otrovnim velebiljem.
Zbog izuzetnog lekovitog učinka na ljudsko zdravlje Pjetro Andrea Matioli, italijanski lekar i botaničar iz 16. veka ga je nazvao „pomo d’oro“ ili zlatna jabuka.

Biljka Asteka i Maja
Paradajz vodi poreklom je iz Južne Amerike, u ishrani su ga koristili Asteci i Inke. Prema legendi ovu biljku u Evropu je doneo španski istraživač Hernan Kortez, ali pojedini istričari smatraju da je za to zapravo zaslužan Kristifor Kolumbo. Bilo kako bilo, u počeku paradajz je bio ukrasna biljka jer se verovalo da je otrovan. Međutim, vremenom ljudi su se odvažili i počeli da uživaju u konzumiranju sočnih, crvenih i ukusnih plodova paradajza. Postoje brojne vrste ovog ploda - goveđe srce, kruškasti paradajz, bez semenki, sitan paradajz u grozdu, žuti i zeleni, jabučar, čeri ... Paradajz na našim prostorima se uzgaja od maja do oktobra, ali zahvaljujući plastenicima i staklenicima može da se kupi tokom cele godine u prodavnicama. Paradajz je glavni izvor likopena najsnažnijeg prirodnog antioksidanata i beta-karotena koji dodaje živopisnu crvenu boju biljkama i utiče na zdravlje kože i imuno sistem. Paradajz se sastoji od 94
posto vode, bogat je vitaminima C, B1, E i K, kao i folatima i kalijumom koji blagotvorno deluje na krvne sudove i srčani mišić, pa se opravdano veruje da redovna konzumacija paradajza smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara. Zanimljivo je da čak i kada se preseče na pola paradajz izgledom neverovatno podseća na čovekovo srce. Brojna naučna istraživanja pokazala su da učinak ove biljke na ljudsko zdravlje zavisi od vrste i veličine zbog količine minerala i vitamina u njima. Iako mnogo manji od običnog, čeri paradajz ima veći sadržaj beta-karotena nego njegov veći „rođak“. Paradajz je
najdelotvorniji kao sok i reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije slan snižava krvni pritisak, popravlja krvnu
sliku, reguliše varenje, efikasan je protiv bolesti jetre, pankreasa i reume.
Sok od paradajza preporučuje se i kod premora, jer krepi i čisti organizam, dobar je prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih i bolesti mokraćnih organa, alergije, anemije, artritisa, astme, bolesti usta, zuba i ždrela, ekcema…Sok od paradajza smanjuje slepljivanje trombocita, te sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tip 2. Osim toga smanjuje nivo lošeg holesterola i njegovo taloženje na krvnim sudovima

Paradajz- voće ili povrće?
Iako mnogi paradajz smatraju za povrće, botaničari su ga klasifikovali kao voće, ali se u svakodnevnoj upotrebi koristi kao povrće ili garnir. Prilikom kupovine birajte najsvetlije crvene plodove, jer sadrže najveću količinu antioksidanasa. Preporuka je da se drži podalje od sunčeve svetlosti na sobnoj temperaturi, a ne u frižideru, jer mu to može pokvariti ukus. Kuvanje paradajza će pomoći u oslobađanju likopena, a uz dodatak maslinovog ulja telo ga lakše apsorbuje. Međutim, treba napomenuti da postoji i mogućnost neželjenih dejstava. Naime, paradajz sadrži jabukovu i limunsku kiselinu, pa prevelika konzumacija može izazvati gorušicu, posebno kod osoba koje imaju probleme sa digstivnim traktom. Zato stručnjaci osobama sa ovakvim problemima preporučuju da dnevno pojede po jedan paradajz srednje veličine ili sedam čeri paradajza u jednoj porciji.
Paradajzu je, verovali ili ne, posvećen i festival La Tomatina koji se već osam decenija održava poslednje srede u avgustu u španskom gradu Bunjol. Tog dana tačno u 11 sati počinje svojevrsna borba, odnosno međusobno gađanje paradajzom. Zbog velikog interesovanja turista za ovaj festival broj učesnika je ograničen na 20.000. Za gađanje se koristi isključivo prezreli paradajz koji više ne može da se upotrebi u ishrani. Festival se održava na gradskom trgu Plaza del Pueblo i međusobno gađanje traje tačno sat vremena. Kako bi se izbegle moguće povrede paradajz se najpre izgnječi u ruci, a najčešće se koriste
i zaštitne naočari. Kada se borba paradajzom završi svi učesnici prema „Kodeksu časti“ pomažu da se očiste ulice i okolne zgrade od ostataka paradajza, dok se oni sami peru pod šmrkovima vode. Rekord festivala bio je 2004. kada je učestvovalo oko 38.000 ljudi, a potrošili su 125.000 kilograma paradajza.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio je danas Turiju u opštini Srbobran gde je u toku projekat elektrifikacije atara. U poljoprivrednom gazdinstvu Petra Novakovića susreo sa poljoprivrednicima i rukovodstvom lokalne samouprave, navodi se na sajtu Opštine Srbobran.

- U gostima smo kod ljudi koji hoće da menjaju strukturu poljoprivredne proizvodnje, koji elektrifikacijom voćnjaka smanjuju troškove proizvodnje, koji žele da uspostave nove vrste proizvodnje i na taj način će ostvariti mnogo više novca. Voćnjak iza nas dogodine će biti veoma izdašan i cenim da će ovih četiri hektara trešanja donositi novca koliko i 100 hektara pšenice i kukuruza, ako ne i više. To je budućnost Srbije, da menjamo strukturu proizvodnje u korist onoga što se traži na tržištu. U ataru opštine Srbobran imamo površinu od 150 hektara na kojoj je izvršena elektrifikaca i to je trend koji ćemo mi nastaviti. Vlada Srbije je u nekoliko lokalnih samouprava u Srbiji uradila elektrifikaciju, u Žitorađi, Varvarinu, Leskovcu, dok je ovde opština Srbobran sve sama uradila. Sledeće godine će biti otvoren novi konkurs za elektrifikaciju i navodnjavanje - rekao je ministar Nedimović.

Radivoj Paroški, predsednik opštine Srbobran, kazao je da je sredstvima iz opštinskog budžeta urađena elektrifikacija 150 hektara.

- Atar od 27.000 hektara uglavnom je okrenut prema ratarstvu, ali kroz subvencije iz budžeta opštine i uz podršku iz budžeta Pokrajinske vlade i Vlade Srbije, stvaramo uslove da se naši poljoprivrednici bave i drugim granama poljoprivredne proizvodnje - voćarstvom i povrtarstvom. Elektrifikacijom atara otvaramo prostor za razvoj seoskog turizma. Elektifikacija je pokrila deo turijskog i srbobranskog atara, u blizini zaštićenog parka prirode Beljanska bara, što smatramo da može da bude dodatni sadržaj za razvoj turizma - rekao je Paroški.

Prema njegovim rečima, elektrifikacija je završena, čeka se tehnički prijem i prva priključenja na mrežu, jer interesovanje među poljoprivrednicima je veliko. Plan je da se sledeće godine mreža proširi na dodatnih 150 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2601701/uz-elektrifikaciju-njiva-do-vece-zarade-sansa-za-uzgoj-novih-kultura-i

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

etva suncokreta započeće za desetak dana, a proizvođači će rod predavati otkupljivačima na osnovu ugovora bez cene (blanko).Cena će se znati tek za mesec do dva dana, rekao je danas predsednik Upravnog odbora udruženja "Pančevački ratari" Jovan Negovan.

On je rekao da se očekuje da prosečan prinos na njivama gde nije bilo grada bude oko 3,5 tona po hektaru i da bi "bila katastrofa da suncokret zahvati nevreme koje se najavljuje"."Kada predamo suncokret, jer nemamo mogućnosti da tolike količine lagerujemo kod kuće, cena se ne zna nego su nam ugovori blanko, jer otkupljivači čekaju da vide kako će se suncokret plaćati na svetskom tržištu kada se završi žetva u Ukrajini i Rusiji, gde su najveći proizvođači te uljarice", rekao je Negovan.

Otkupljivači, a najveći su Dijamant, Sojaprotein i Viktorija, prema rečima Negovana, platili su 2012. godine suncokret 55 dinara po kilogramu, a 2013. godine cena je pala na 24 dinara i od tada se kreće od 30 do 32 dinara bez poreza na dodatu vrednost (PDV), što "ne pokriva ni direktne materijalne troškove".

On je rekao da je ove godine zasejao 40 hektara suncokreta i da se gubitak iz godine u godinu povećava.

"Otkupljivači su ukinuli slobodno tržište, a dokaz je da će, po dogovoru, svi ponuditi istu, minimalnu cenu", rekao je Negovan.

Istakao je da bi cena, koja bi pokrila direktne materijalne troškove i obezbedila zaradu, a da se ne uračunava porez i amortizacija mašina, trebalo da bude bar 40 dinara za kilogram bez PDV-a.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da su poljoprivrednici nezadovoljni zato što otkupljivači preuzimaju suncokret bez otkupne cene, a posle mesec-dva dana ponude "navodno akontnu (početnu), pa kasnije podignu simbolično za dinar-dva, zbog čega predlažu protest".

Istakao je da sledeće godine neće posejati 60 hektara suncokreta već će smanjiti tu površinu i zasejati samo tamo gde bude morao da bi održao plodored, odnosno promenio setvenu kulturu zbog bolesti biljaka.

U Srbiji je ove godine zasejano 220.000 hektara suncokretom, 20.000 manje nego prošle godine.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=14&nav_id=1577629

Објављено у Industrijsko bilje

U Srbiji se pojavila afrička kuga svinja i to u okolini Mladenovca, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.To su potvrdili rezultati laboratorije iz Madrida.

On je naglasio da su preduzete sve mere za sprečavanje širenja tog virusa. Precizirao je da se virus, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, pojavio na tri tačke u tri sela u okolini Mladenovca i da je danas doneto rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca u poluprečniku od tri kilometra. Ministar je naveo da je Naučni institut za veteranarstvo iz Beograda utvrdio žarište u selu Rabrovac, te da su na osnovu toga pre 15 dana, kada se pojavila sumnja, preduzeti svi dalji koraci i preventivne mere.

"Nažalost, posle dve godine, koliko smo se borili da afrička kuga svinja ne dođe u Srbiju, sada mogu da potvrdim da mi, na osnovu rezultata laboratorije iz Madrida, imamo potvrđenu afričku kugu svinja na tri tačke u tri sela u okolini Mladenovca", rekao je Nedimović za Tanjug.

Objasnio je da virus afričke kuge svinja napada isključivo svinje i divlje svinje, da nema opasnosti za ljude.

"Ljudi mogu da jedu svinjsko meso. Jedino je virus opasan za populaciju svinja i divljih svinja. Ne postoji vakcina protiv afričke kuge svinja. To je ozbiljan problem pre svega po celu industriju svinjarstva", rekao je ministar. On je naglasio da su preduzete sve preventivne mere kako ne bi došlo do širenja zaraze, te da je obavljena eutanazija svinja na mestima gde je potvrđeno prisustvo virusa i da je država nadoknadila štetu, što će, dodaje, činiti i nadalje.

Ministar je rekao da će biti zabranjeno držanje svinja na otvorenom kako ne bi došlo do prenošenja zaraze.

"Ono što se desilo na prostoru Mladenovca je jedan mikroslučaj", rekao je Nedimović i naglasio da je sada preventiva najvažnija.

Pripremljena su, kaže, i jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, obaveštenja na graničnim prelazima.

Naglasio je da svaki slučaj ili sumnju treba prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru.

"U Srbiji smo 2018. imali oko 2,8 miliona svinja na 52.000 gazdinastava. Jako je važno da sada one prostore koji imaju najveći broj svinja uspemo da u sigurnosnom smislu sačuvamo od pojave virusa. Tu mislim na prostor Srema, Mačve, Severnobačkog i Zapadnobačkog okruga i ostale", rekao je Nedimović.Na pitanje hoće li biti ugrožen izvoz svinjskog mesa iz Srbije, ministar kaže da kad postoji sumnja ili kada je proglašeno zaraženo područje, automatski zemlje prestaju da uvoze svinjsko meso, ali i navodi da je ta mera privremenog karaktera.

"Mi smo doneli danas odluku, potpisao sam naredbu da uvodimo princip regionalizacije u Srbiji. To znači da samo iz prostora koji je zaražen nema trgovine, svi ostali prostori gde nema virusa su slobodni za trgovinu", rekao je Nedimović.

Dodao je da ćemo posle monitoringa koji će trajati oko 40 dana moći nesmetano da izvozimo na prostor EU i u druge države, a u skladu sa instrukcijama Svetske organizacije za zdravlje životinja.

Nedimović je rekao da se afrička kuga svinja pojavila još pre dve godine u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, čitavoj Istočnoj Evropi, te da je bilo samo pitanje vremena kada će se ona pojaviti, a ne da li će se uopšte pojaviti i u Srbiji.Farmeri bi trebalo da preduzmu sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, rekao je za Tanjug Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS. "Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali spada u jaku ekonomsku bolest kod životinja i zbog ekonomskih šteta vrlo je bitno da se preduzmu sve mere za sprečavanje i nastanak ove bolesti", kaže Budimović.

Објављено у Svinjarstvo

U Srbiji je potvrđena afrička svinjska kuga, ali epidemije nema. Bolest se pojavila na četiri farme u tri sela u okolini Mladenovca – Rabrovcu, Velikoj Krsni i Kusatku. Država je proglasila zaraženo područje u prečniku od tri kilometra oko ovih mesta. Ministarstvo poljoprivrede je za poljoprivrednike i lovce spremilo brošure sa uputstvima za suzbijanje zaraze, a neprekidno će na terenu raditi nadležni veterinari. Bolest nije opasna po zdravlje ljudi. Svinje na farmama na kojima se utvrdi zaraza moraju da budu usmrćene.Vesna Milićević iz Nacionalne referentne laboratorija za Afričku kugu svinja kaže za RTS da poljoprivrednici svoje obore mogu zaštiti odgovornim ponašanjem."Malim ulaganjima koja čak nisu ni finansijski zahtevna možemo da pomognemo našim svinjama, pre svega odgovornim ponašanjem vlasnika. U smislu odnosa prema otpadu koji nastaje u kuhinjama, da se svinje ne hrane tim otpacima, a da prethodno nisu prokuvani", istakla je Milićevićeva.

Naglašava da su ljudi glavni prenosioci bolesti.

"Ova bolest je postala poznata po tome da je prenose ljudi, tamo gde se bolest iskonski pojavljuje, a to je Afrika, bolest prenose krpelji, ali kako je ovde doneta veštačkim putem, ljudi su postali i osnovni i glavni prenosioci ove bolesti", objašnjava Milićevićeva.

Prema njenim rečima divlje svinje takođe mogu oboleti od ove bolesti.

"Divlje svinje mogu da obole, one su potpuno jednako prijemčive za ovaj virus, ali prenošenje ove bolesti sa divljih na domaće svinje je na nivou promila", rekla je Milićevićeva.

Naglašava da je vlasnik svinja dužan da obavesti veterinara ukoliko njegova svinja oboli.

Prema njenim rečima simptomi bolesti nisu lako prepoznatljivi.

"Inkubacija traje od sedam do deset dana, nekada i duže, klinički simptomi apsolutno ne mogu da ukažu na afričku kugu. Svinje su depresivne, pokunjene, ne vole da ustaju, nemaju apetit, imaju jako visoku temperaturu, sve su to znakovi koji mogu da se pojave kod mnogih drugih bolesti. Razlika je samo u tome što je letalitet apsolutno 100 odsto", objašnjava Milićevićeva.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3624246/sudar-na-auto-putu-kod-aerodroma-smrskan-automobil.html

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31