Чланци поређани по датуму: utorak, 13 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Rezultati analiza referentne laboratorije iz Madrida potvrdili su da se u Srbiji pojavila afrička kuga svinja u okolini Mladenovca, a nadležne službe su preduzele sve preventivne mere za sprečavanje širenja tog virusa.
Posle dve godine, koliko je Srbija uspešno odolevala snažnom udaru afričke kuge svinja u svetu i našem regionu, afrička kuga svinja je potvrđena na tri tačke u tri sela u okolini Mladenovca. Danas je doneto rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca u poluprečniku od tri kilometra.
Virus afričke kuge svinja, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, napada isključivo svinje i divlje svinje i nema opasnosti za ljude koji mogu da konzumiraju svinjsko meso u registrovanim objektima koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije.
Naučni institut za veterinarstvo iz Beograda utvrdio je žarište u selu Rabrovac, te su na osnovu toga pre 15 dana, kada se pojavila sumnja, preduzeti svi dalji koraci i preventivne mere kako ne bi došlo do širenja zaraze.
Obavljena je eutanazija svinja na mestima gde je potvrđeno prisustvo virusa, a država je nadoknadila štetu vlasnicima, što će činiti i dalje u slučaju eventualnog širenja zaraze.
Zabranjeno je držanje svinja na otvorenom kako ne bi došlo do prenošenja zaraze, a pripremljena su i jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, kao i obaveštenja na graničnim prelazima. Svaki slučaj ili sumnju na pojavu virusa afričke kuge svinja, treba prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru.
Napominjemo da je mera zabrane uvoza svinjskog mesa iz Srbije privremenog karaktera, a zemlje takvu odluku donose automatski kada postoji sumnja ili kada je proglašeno zaraženo područje.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je danas potpisao naredbu o uvođenju principa regionalizacije u Srbiji, što znači da samo iz područja koje je zaraženo nema trgovine svinjama i svinjskim mesom, a sva ostala područja gde nema virusa su slobodna za trgovinu.
Posle monitoringa koji će trajati oko 40 dana, Srbija će moći nesmetano da izvozi na prostor EU i u druge države, a u skladu sa instrukcijama Svetske organizacije za zdravlje životinja.

Објављено у Svinjarstvo

Krajem juna 2019. godine objavljen je Pravilnik kojim se bliže propisuju podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje, kao i uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje.Vodite računa o tome da Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnet od strane lica koje ne ostvaruje pravo na podsticaje, preuranjen i neblagovremen zahtev, zahtev poslat faksom, zahtev sa dokumentacijom koja ne glasi na podnosioca zahteva, odnosno koja je izdata posle podnošenja zahteva, kao i svaki naredni zahtev istog podnosioca u tekućoj godine biće odbijeni.
Ko donosi odluku?
Direktor Uprave za agrarna plaćanja, rešenjem utvrđuje pravo na korišćenje podsticaja i iznos podsticaja i nalaže isplatu podsticaja na vaš namenski račun
koji je upisan u Registar. Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na
ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Procentualni iznos podsticaja za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi utvrđuje se prema mestu prebivališta, odnosno sedišta podnosioca zahteva u skladu sa posebnim propisom koji određu - je područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Ako je korisnik podsticaja sam izvršio uvoz predmeta investicije, vrednost realizovane prihvatljive investicije predstavlja statistička vrednost robe u dinarima utvrđena u jedinstvenoj carinskoj ispravi.
Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 15.000.000 dinara. Kao korisnik podsticaja morate da koristite opremu namenski, ne smete otuđiti, i ne omogućavati drugom licu korišćenje predmeta podsticaja (prodati ili pozajmljivati), u roku od pet godina od dana nabavke. Otuđenjem predmeta podsticaja se ne smatra gubitak svojstva preduzetnika i nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva. Dakle, vaše gazdinstvo može postati firma, bez ikakvih problema što se tiče subvencija.
Koji su uslovi?
- Da ste u potpunosti realizovali investiciju za koju podnosite zahtev (važe računi od
15. oktobra 2018. godine do dana podnošenja zahteva)
- Da nemate nerealizovanih investicija za koje su vam već odobrena podsticajna sredstva, na osnovu Zakona kojim se uređuje poljoprivreda i podsticaji u poljoprivredi i
ruralnom razvoju;
- Da nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede, po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija
i kredita;
- Za investiciju za koju podnosite zahtev ne smete koristi druge podsticaje, osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima (možete finansirati projekat iz subvencionisanog kredita;
- Da niste primilo bespovratna sredstva iz javnih sredstava za nabavku mlekomata,
odnosno robota za mužu u prethodnoj ili tekućoj godini;
- Da ste izmirili dospele obaveze po osnovu javnih prihoda, odnosno platili porez;
- Onaj od koga ste kupili opremu ne smeju biti povezana lica (rodbina i slično);
- Da u Registru imate prijavljen odgovarajući stočni fond (podatke o vrsti životinja i
broju gazdinstva (HID), na kojem se drže ili uzgajaju životinje);
- Da na gazdinstvu imate od 20 do 200 mlečnih krava;
- Isplata ide po redosledu podnošenja zahteva, dok ima novca za ove namene;
- Dokumentacija se dostavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni
postupak. Uverenja i potvrde koja se dostavljaju uz zahtev za ostvarivanje prava na
podsticaje, ne mogu biti starija od 30 dana, od dana podnošenja zahteva. Sva dokumenta koja se dostavljaju uz zahtev moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili overenoj kopiji, ako ovim pravilnikom nije propisano drugačije.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Stočarstvo

Preduzeća koja su učestvuju u programu „Stižemo sa juga” proizvode domaće džemove, marmelade, slatka, ajvare, sušeno voće, brašna, začine i čajeve, i to su: Jastrebačka priča (Jastrebac), Vinarija Status (Svrljig), Agro Iris – Zadruga (Šabac), FIŠEK (Varvarin), Organic Tea Serbia (Niš), Chrono (Leskovac), Radanska RUŽA,(Lebane) DOO Polo (Čačak), i Nanin recept s juga (Vranje).

“Svi oni su razvili inovativne i kvalitetne prehrambene proizvode, koristili lokalne sirovine i tradicionalne recepture, poseduju HACCP setrifikat, deklaraciju i specifikaciju proizvoda prema pravilniku”, navodi se u saopštenju kompanije Coca – Cola.

Na Zemunskom keju, gde je predstavljen program, širili su se mirisi i ukusi juga Srbije kojima nisu mogli da odole brojni posetioci, gosti i prolaznici. Svi oni su mogli da kupe proizvode učesnika u programu po simboličnim cenama i podrže lokalne proizvođače.Naime, u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Smart kolektivom, Coca-Cola sistem pokrenuo je jedinstveni program „Stižemo sa juga”, kojim će podržati razvoj poslovanja malih proizvođača hrane sa juga naše zemlje.

Ukupno devet odabranih preuzetnika će kroz novu online platformu www.stizemosajuga.rs, kao i u okviru karavana u 10 gradova Srbije direktno promovisati i prodavati svoje proizvode. Takođe, učesnici će dobiti četvoromesečnu razvojnu podršku kao i mentorsku pomoć eksperata Coca-Cola sistema u oblastima marketinga, prodaje, tehnologije proizvodnje i finansija.

„Sjajna energija ovih vrednih ljudi, njihova posvećenost, privrženost tradiciji i kvalitetu, za nas su bili velika inspiracija i motiv da im pružimo podršku. Iako imaju izvanredan potencijal, mali preduzetnici juga Srbije svakodnevno se susreću sa brojnim izazovima, među kojima je ključan – razvoj biznisa na dugoročnom planu. To nas je zapravo i motivisalo da, zajedno sa našim partnerima, osmislimo program koji će omogućiti preduzećima iz lokalnih sredina da steknu nova znanja i ugrade u svoje poslovanje iskustva koja mi kao kompanija imamo i delimo sa njima. Na taj način ćemo još jednom podržati razvoj biznisa, time svakako i celokupnu privredu, baš kao što to Coca-Cola čini duže od pola veka u Srbiji“, rekla je u svom obraćanju Jovana Paljić, predstavnica kompanije Coca-Cola HBC Srbija.

Izvor:https://jugmedia.rs/coca-cola-promovisala-male-proizvodjace-hrane-sa-juga-srbije/

Објављено у Agroekonomija

Proteklog vikenda u Čalmi, u opštini Sremska Mitrovica, održan je skup proizvođača paradajza. razgovarano je o mogućnostima udruživanja povrtara radi boljeg plasmana „crvenog zlata” jer sve češće veliki kupci traže da kupe odjednom po deset i više tona. U Čalmi postoji otkupno mesto, ali udruživanjem bi se moglo više postići jedinstvenim nastupom pred velikim izvoznicima, industrijom i državom, smatraju povrtari. Na području Čalme, Divoša, Sviloša, Manđelosa, Erdevika… ovog proleća posejano je oko 50 jutara paradajza i rod bi trebalo da teži bar 200 tona.

Proizvođače može ohrabriti, kako se čulo, to što paradajzom počinju da se bave mladi ljudi u nameri da od njega ostvare egzistenciju i budućnost. Proizvođači ističu i da im ulaganje u posao kvari i klima pošto su iz godine u godinu vremske (ne)prilike sve manje naklonjene poljoprivredi na otvorenom prostoru pa je sa skupa poručeno da bez osiguranja useva ne vredi kretati u biznis.

– Nema leka protiv ćudi vremena pa je samo u osiguranju roda spas jer u slučaju klimatskih neprilika povrtari mogu da naplate štetu od osiguravajućih kuća – kaže Zoran Trebovac. On, kako kaže, sav rod proda na kvantaškim pijacama, i da ove godine cena paradajza ide naruku velikim proizvođačima. Trenutno je kilogram paradajza na veliko 30 i 35 dinara, a pre nedelju dana mogao se prodati i za 80. Lane je u ovo doba na veliko bio jeftiniji, koštao je 20 i 25 dinara. Domaćin skupa bio je Zoran Čavić, koji sadi paradajz već 20 godina i ima zaokruženu proizvodnju. U kućnim uslovima kuva, cedi, naliva u flaše i prodaje.

– Neki kupci dođu, a nekima nosim – kazao je za „Dnevnik” Čavić, navodeći da sada u poslu on i supruga imaju pomoć od sina i snahe. – Svake godine imamo između 15.000 i 20.000 litara paradajza i bez problema se sve proda jer svako domaćinstvo godišnje potroši bar 15 litara kuvanog paradajza. On je u tom biznisu sve postigao samostalno, kupujući svake godine ponešto od opreme za preradu. Sada ima registrovanu robnu marku „Fruškogorac” i zadovoljan je kako posao ide.Već pet godina kuvani paradajz je 110 dinara litar, pa prerađivači paradajza kažu da bi tolika cena trebalo da bude i ove jeseni i zime.

Što se tiče cene svežeg paradajza, ona nije ni izbliza kao pre desetak dana, kada je kilogram bio iznad 150 dinara, a sada se može kupiti, bar je tako na novosadskim pijacama, za 80 i 90 dinara.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/povrtarima-treba-udruzene-za-crveno-zlato-12-08-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
utorak, 13 avgust 2019 10:03

Govedina iz Srema spremna za Tursku!

Novi kontigent goveđeg mesa uskoro kreće ka Turskoj iz mesne industrije Srem Šid. Svi kapaciteti mesnog giganta su u funkciji i svo raspoloživo ljudstvo je aktivirano za potrebe izvoza. Nova porudžbina je namenjena turskoj humanitarnoj organizaciji Kizilej a povodom proslave Kurban bajrama koji ova organizacija pomaže u 51 državi sveta.
Iz Srem Šida put Turske u narednih nekoliko dana biće isporučeno meso obrađeno sa oko 800 grla goveda. Turska organizacija koja je na tenderu povodom kurban bajrama dala svoje poverenje mesnoj industriji iz Šida nada se produženju saradnje jer su veoma zadovoljni poslom koji se obavlja."Veoma smo zadovoljni saradnjom koju smo ostvarili ovde u Srem Šidu. Nadamo se da ćemo nastaviti i u narednom periodu saradnju. Nakon odrađenog posla meso šaljemo širom sveta za proslavu našeg praznika", kaže Sulejman Islamoglu zamenik direktora turskog "Kizileja".

U Srem Šidu koji ispunjava sve uslove za izvoz u Tursku kada su u pitanju neophodne dozvole linija pangleraja je u punom radnom kapacitetu. Radnici su zadovoljni obzirom da je u pitanju prema najavama početak distribucije za područje koje zahteva halal sertifikat.

Na dnevnoj bazi za 4 dana koliko je potrebno da se obradi 800 grla goveda biće odrađeno po 200. Kontrola posla koji se obavlja prema savremenim metodama uz poštovanje svih zahteva za islamsko tržište je prisutna svakodnevno.

Posle posla koji će biti završen u predviđenim rokovima i ispoštovan prema zacrtanim planovima očekivanja su da će se plasman robe nastaviti na tržište Turske iz mesne industrije Srem Šid.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/sremska-govedina-u-turskoj_1040080.html

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31