Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 12 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 12 avgust 2019 18:21

Umetnost pčelarenja! Ovako to rade žene!

Porodica Rafajilović na svom imanju u selu Tulež kod Aranđelovca ima tridesetak pčelinjih društava. Ono što ih razlikuje od ostalih je to što svaka košnica
oslikana rukom Srbijanke Rafajilović.
Ona sa svojim suprugom i sinom održava imanje i pčelinjak.

„Kod nas su se svi nekako srodili. I ove kokoške koje šetaju dvorištem pa i pčelinjakom nisu problem. Što se tiče košnica ideja da ih oslikam potekla je iz činjenice da svaka pčela ima svoju košnicu i potrebno je da je pronađe kada se vraća u nju. Sada kada su košnice oslikane sigurna sam da im je lakše da se snađu“ kaže za Agrobiznis Srbijanka.
Ovaj pčelinjak koji vam predstavljamo nalazi se u srcu Šumadije na tromeđi između Lazarevca, Sopota i Aranđelovca od kog smo udaljeni 28 kilometara tako
da je Tulež praktično poslednje selo na teritoriji ove opštine. Srbijanka je svoje imanje proširila kupovinom od braće i vratila se u svoje rodno selo. Ona kaže da na imanju ima još dosta da se radi ali joj oslikavanje košnica predstavlja zadovoljstvo

„Bez ljubavi nema uspeha u bilo kom poslu pa ni u pčelarstvu. Moji preci su takođe bili pčelari. Osam godina se bavim pčelarstvom i od početka oslikavam košnice. Smatram da je različita boja košnica prednost i pčela treba da je prepozna kao svoju“ dodaje Srbijanka.
Na pojedinim košnicama se nalaze i imena za koja nam Srbijanka objašnjava da su imena njenih unuka. Rafajiloviće smo posetili dan uoči selidbe pčela u Banatske Karlovce. Srbijanka inače nije oduševljena time što mora da seli košnice ali je ovaj potez iznuđen jer je tokom proleća bilo loše vreme tako da je i paša bila loša.

"Ovu selidbu radim jer želim da pčele sakupe dovoljno hrane za zimski period i ne bih da ih dohranjujem tokom letnjeg perioda“ kaže nam Srbijanka koju smo inače upoznali na sajmu etno hrane u Beogradu gde je predstavljala svoj proizvod poznat od davnina „Muljani med“. Zapravo se u ovom medu nalaze svi važniji proizvodi pčele poput polena, perge, voska, matičnog mleča i naravno meda. Ona planira da u saradnji sa hemijskim fakultetom uradi detaljnu analizu ovog
proizvoda kako bi se i stručno pokazalo koliko je ovaj proizvod vredan odnosno kvalitetan.

„Planiram da ubuduće pakujem proizvode u teglice od 200grama. Inače sam ubeđena da med nije najvažniji proizvod pčela jer na ovaj način upravo
pokazuju da možda njega ima najviše ali drugi proizvodi su možda značajniji, kvalitetniji i ekonomski interesantniji“- dodaje ova vredna žena.
Ako bismo analizirali umetnički rad ove pčelarke sigurno bi potrajalo jer na košnicama su prisutni različiti motivi uz cvetove, životinje, različit kolorit i svaka
košnica predstavlja unikat.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Pčelarstvo

 

Raspisan je drugi konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini.

Cilj je ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za nabavku: opreme za primarnu preradu grožđa; opreme za fermentaciju za bela i crvena vina; opreme za čuvanje i negovanje vina; opreme za punjenje vina i opreme za rakiju.

Konkursom je predviđeno ukupno 15.576.273,80 dinara. Bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 50% od
vrednosti ukupno prihvatljivih troškova, odnosno 60% za posebne kategorije.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno sa 9. septembrom 2019. godine.

Više informacija i obrazac prijave možete naći na sledćem linku: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/Vesti.aspx?Id=22165

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2599203/raspisan-drugi-konkurs-za-nabavku-opreme-za-proizvodnju-vina-i-rakije-na

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 12 avgust 2019 17:52

Ovo su simptomi afričke kuge kod svinja!

Dok Ministarstvo poljoprivrede čeka rezultate analize o potencijalnim slučajevima afričke svinjske kuge, Crna Gora i Bosna i Hercegovina zabranile su uvoz živih svinja i svinjskog mesa iz Srbije. Četiri svinje iz Srbije možda su zaražene afričkom svinjskom kugom - virusom kome leka nema, a za koji ne postoji vakcina. Svetska zdravstvena organizacija za zdravlje životinja zabeležila je četiri slučaja u okolini Beograda.

Dok u susednoj Bugarskoj i Rumuniji vlada epidemija afričke svinjske kuge, Srbija čeka rezultate iz referente laboratorije u Madridu, kažu u Ministarstvu zdravlja za BBC na srpskom.
"Pre dvadeset godina se na Veterinarskom fakultetu o afričkoj svinjskoj kugi učilo u svega dva pasusa, epidemije su bile nezamislive", kaže sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović.

Danas, pojava afričke kuge mogla bi da odnese stotine hiljada grla domaćih i divljih svinja, upozorava Budimović.
Za razliku od klasične svinjske kuge koja se može sprečiti i iskoreniti vakcinisanjem životinja, afrička svinjska kuga još uvek je neizlečiva bolest.

"Pre dvadesetak godina nije bila poznata u Evropi, ali klimatske promene donele su virus iz Afrike na ostale kontinente. Epidemije su počele najpre u Kini i Rusiji", objašnjava Budimović.

Nigde na svetu još uvek ne postoji vakcina koja bi sprečila širenje virusa.

"Jedini način sprečavanja širenja virusa je ubijanje živih životinja i uklanjanje leševa takozvanim neškodljivim spaljivanjem", kaže.

Kako prepoznati afričku kugu svinja:

* Iznenadno uginuće jedne ili više svinja
* Gubitak apetita
* Povišena telesna temperatura
* Krvava stolica
* Pobačaji
* Nesigurnost u hodu
* Otežano disanje
* Kašljanje, povraćanje
Budimović naglašava da eutanaziju i uklanjanje mogu da vrše samo ovlašćena lica.

"Nema zakopavanja, bacanja u reku, to je strogo zabranjeno i farmeri ne smeju sami da ubiju obolelo grlo", kaže.

U Bugarskoj i Rumuniji, uklonjeno je nekoliko stotina komada svinja kako bi se sprečila dalja zaraza, dodaje."Zaštita, nažalost, ne znači da se bolest neće desiti", kaže Budimović.

Upoznao je mnoštvo farmera širom Srbije držeći predavanja i obuke o tome šta je potrebno preduzeti kako bi se sprečila zaraza.

Ovo su neke od stvari koje farmeri ili privatna lica koja uzgajajau svinje mogu da preduzmu:
* Svinje ne treba hraniti pomijama
* Transport svinja mora biti strogo kontrolisan - vozila koja se kreću sa farme na farmu trebalo bi da se kreću samo označenim stazama, ukoliko to nije slučaj, vozila bi trebalo da se dezinfikuju nakon izlaska sa farme
* Smanjiti kontakt sa drugim životinjama
* Sprečiti direktan kontakt sa divljim svinjama
* Obavezno prijaviti svaku bolesnu ili preminulu svinju veterinaru"Ne daj bože da se dijagnostikuje afrička kuga, saniranje bi se vršilo prema međunarodnim standardima, objašnjava Budimović i ističe da je važno da se farmeri ili privatna lica koja gaje svinje jave veterinarima.

Osim eutanazije, nadležna lica će vršiti i:

Čišćenje, pranje i dezinfekciju prostora prema utvrđenim pravilima
Neškodljivo uklanjanje otpada

Pravila i informacije se mogu nađi na sajtu Uprave za veterinu Ministarstva za poljoprivredu.

"Vrlo je važna i svest naših farmera - treba razumeti da su pravila tu kako bismo se zaštitili", kaže.

U Srbiji se godišnje zakolje oko pet miliona svinja, a trenutno se uzgaja oko tri miliona.

Najveći probemi sa afričkom svinjskom kugom zabeleženi su u Aziji.

Samo je Kina dom polovine svetske populacije svinja.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, iz jula 2019. godine, milioni svinja ubijnjeni su u Aziji kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.

Izvor:https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=12&nav_id=1576869

Објављено у Svinjarstvo
ponedeljak, 12 avgust 2019 17:46

Kako vrućine utiču na rod kukuruza?

Visoke temperature u Srbiji neće značajno oštetiti kukuruz i očekuje se rod sličan rekordnim godinama, od oko osam tona po hektaru, ocenili su stručnjaci za poljoprivredu.

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao je za Betu da je kukuruzom zasejano 970.000 hektara i da se očekuje ukupan rod od oko 7,8 miliona tona.

"Kukuruz je u fazi voštanog zrenja, jer su ove godine pretežno zasejane rane sorte, pa mu visoke temperature neće smetati, osim manjih područja gde nije padala kiša i gde je zemlja peskovita", rekao je Saković.

Berba kukuruza bi prema njegovoj proceni mogla da počne sredinom septembra.

Rekordan prinos kukuruza, u proseku od osam tona po hektaru, kako je kazao, ostvaren je 2016. i 2018. godine i ova godina bi po prinosu mogla biti slična.

Saković je rekao da bi višak kukuruza za izvoz ove godine mogao da iznosi oko tri miliona tona.

Prema rečima stručnjaka za poljoprivredu Milana Prostrana u prognozi roda treba biti obazriv sve dok se kukuruz ne smesti u ambare.

"Od suše koja je zahvatila manja područja neće biti veće štete, ali rizici uvek postoje dok se rod ne skine sa njiva jer je krajem jula 1986. godine, kada se očekivao rekordan prinos od oko 12 miliona tona olujni vetar oštetio oko 30 odsto roda", rekao je Prostran.

Dodao je da rod kukuruza ima udeo od 15 do 20 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji i da će se uglavnom izvesti kao sirovina jer preradjivačka industrija nije oživela, a ni stočarstvo se nije previše razvilo da bi se ta žitarica koristila za ishranu stoke i proizvodnju finalnih proizvoda.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika Pančevački ratari Jovan Negovan rekao je da je značajne površine pod kukuruzom u pančevačkom ataru oštetio grad.

"Na tim njivama će rod biti slab, a na ostalim, ne rekordan, ali dobar mada se još ne zna jer je do branja više od mesec dana, a sorte kukuruza koje kasnije zru su još u mlečnoj fazi", rekao je Negovan.

Dodao je da je svaku kišu od proleća pratilo nevreme i da rizici postoje sve do branja.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a507144/Strucnjaci-ne-ocekuju-da-ce-visoke-temperature-nastetiti-rodu-kukuruza.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas sa ambasadorom Ruske Federacije u Srbiji Aleksandrom Bocan Harčenkom sa kojim je razgovarao o daljem produbljivanju tradicionalno dobre saradnje dveju zemalja u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

Na sastanku je bilo reči i o predstojećoj poseti ministra Nedimovića Ruskoj Federaciji, koja je planirana za 28. avgust, a tokom koje će se sastati sa ruskim ministrom poljoprivrede Dmitrijem Patruševim.

Delegacija Republike Srbije će sa predstavnicima nadležnih institucija Ruske Federacije razgovarati o unapređenju više sektora saradnje, među kojima je svakako i fitosanitarna oblast.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/nedimovic-i-bocan-harcenko-o-saradnji-u-oblasti-poljoprivrede/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31