Чланци поређани по датуму: nedelja, 11 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Tokom letnjeg perioda češće su razne crevne infekcije koje izazivaju bakterije i virusi iz pokvarene hrane i prljave vode. Simptomi trovanja hranom su malaksalost, mučnina, povraćanje, dijareja, povišena telesna temperatura, pa je važno što pre se javiti lekaru kako bi se odredio uzrok i prepisala adekvatna terapija. Visoke temperature vazduha utiču na brže kvarenje pojedinih namirnica, pa je rizik od mogućeg trovanja posebno izražen kod mleka, jaja, ribe, mesa i mesnih prerađevina.Svesni rizika za bezbednost hrane životinjskog porekla, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva naložilo je pojačanu veterinarsku inspekciju na celoj teritoriji Republike Srbije, odnosno svih 25 okruga. Prema dosadašnjem iskustvu inspektora primećeno je da leti ima tri
puta više pokvarenog mesa, 17 puta više pokvarenog mleka i pet puta više pokvarenih jaja i proizvoda od jaja.
Zbog svega toga više i češće će se kontrolišu objekti za skladištenje, proizvodnju i promet hrane. Sa naročitom pažnjom se proveravaju objekti brze hrane, restorane, trgovinske lance i pijace, posebno deo predviđen za trgovinu lako kvarljive robe kao što su meso, jaja, riba i mlečni proizvodi. Stručnjaci upozoravaju da je dovoljno nekoliko sati na visokim temperaturama pa da se od jedne bakterije u hrani razvije njih dva miliona. Tokom leta posebno opasno može biti mleveno meso i proizvodi od njega, kao i proizvodi od jaja kao što je majonez.
Lekari upozoravaju da nepravilno čuvanje i priprema namirnica na visokim temperaturama može da izazove ozbiljna zapaljenja želuca i creva. Najčešći simptomi su uporna dijareja, mučnine, grčevi i bolovi u stomaku, a javljaju se 12 do 18 sati nakon konzumiranja rizične hrane. Uzrok su najčešće stafilokoke iz mlečnih proizvoda i salmonela iz mesa. Ove bakterije izlučuju toksine u probavni sistem, nadražuju creva i izazivaju tegobe. Mikrobi se najlakše i
najbrže razmnožavaju u termički nedovoljno obrađenim namirnicama, neopranom voću i povrću, a naročito u sladoledima i kolačima s kremom. U rizičnu grupu hrane spadaju i nepasterizovani mlečni proizvodi koji se ne čuvaju u frižideru.
Leto je i vreme godišnjih odmora kada posebno treba biti oprezan. Stručnjaci upozoravaju da se namirnice ne čuvaju uvek kako bi trebalo, pa su crevne infekcije relativno česte. Higijena ne samo lična, već i samog objekta u kome imate nameru da jedete, izuzetno je važna. O higijeni mnogo govore i stolnjaci, tanjiri i pribor za jelo. Posebno treba biti obazriv kada kupujete brzu hranu na kioscima i kod uličnih prodavaca. Nedovoljno pečeno meso s roštilja, posebno hamburgeri i sve vrste pljeskavica lako mogu da postanu uzrok trovanja, naročito ako dugo stoje na visokim temperaturama.

Kako se zaštiti?
Lako kvarljive proizvode životinjskog porekla trebalo bi kupovati isključivo u objektima i na prodajnim mestima gde se ovakva roba čuva u rashladnim vitrinama. Obavezno treba proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe. Sumnju u ispravnost hrane životinjskog porekla svaki građanin može proveriti na osnovu promene boje, mirisa i gde je moguće ukusa. Kada je u pitanju mleko i mlečni proizvodi sugeriše se da tokom leta kupujete pasterizovano mleko. Riba je posebno „osetljiva“ pa treba dobro proveriti koliko je sveža tokom kupovine, pripremljenu ribu odmah pojesti i ne ostavljati za sutradan čak ni u
frižideru. U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose. Hranu bi trebalo čuvati u rashladnim uređajima i obavezno dobro termički obraditi pre konzumacije. U letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.
Iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ podsećaju i da je tokom letnjih meseci neophodno često i temeljno pranje ruku pre i tokom pripreme obroka. Pojačana higijena je neophodna jer mikroorganizmi koji se nalaze na rukama, krpama za brisanje i daskama za sečenje lako mogu da se prenesu na hranu i tako izazovu zarazu. Kako meso spada u vrlo rizičnu grupu namirnica tokom letnjih meseci preporuka je da pre upotrebe testirajte svežinu
mesa tako što ćete mu proveriti miris i boju. Sveže meso miriše prijatno, dok ono sumnjivog kvaliteta ima kiselkast miris. Kvarljive namirnice bez obzira na godišnjedoba moraju da se čuvaju u rashladnim vitrinama u supermarketima, u suprotnom ih ne kupujte, čak i ako nema promena u izgledu, mirisu i ukusu.

Šta se dešavasa pokvarenom robom?
U veterinarskoj inspekciji kažu da se dešava da inspektori zateknu u prometu hranu koja se ne čuva u adekvatnim uslovima već je izložena dejstvu povišenih temperatura. U takvim slučajevima inspektori preduzimaju mere propisane zakonom bilo da se radi o nepravilnosti u održavanju higijene ili neadekvatnom čuvanju. U zavisnosti od utvrđenih nepravilnosti nalaže se otklanjanje nedostataka, zabranjuje se obavljanje delatnosti, povlačenje i uništavanje na
licu mesta zatečene neispravne hrane, dok se protiv počinilaca podnose prekršajne prijave. Prema dosadašnjem iskustvu inspektora najveća odstupanja i nepravilnosti uočene su u objektima namenjenim za skladištenje hrane životinjskog porekla i na tržnicama velikih gradova.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 11 avgust 2019 17:44

Počela berba duvana u Sremu!

Vreme je berbe duvana sorte “virdžinija” u Sremu, koja je ovog leta započela oko dve sedmice kasnije, pa pune ruke posla imaju domaćini i sezonski radnici, bez kojih se branje lista, zakidanje cvetova, punjenje i pražnjenje sušara, ne bi mogli obavljati.U Vitojevcima se duvanom bave tri porodice, a u četvrtak svi su bili preokupirani različitom vrstom posla: kod Radiše Molovića se iz sušare ispakivao i klasirao žuti list, na njivi Ivana Marinkovića radili su berači, a kod LJubiše Molovića zakidao cvet i obavljalo prskanje useva.

- Do sada smo nabrali sedam listova podbira, žuti list smo ispakovali iz šest sušara i mogu reći da je kvalitet solidan - konstatuje Radiša Molović, napominjući da prašine kao i uvek ima dosta. - Da bi se dobio što bolji kvalitet suvog lista “viryinije” važno je kakav list se ubere na njivi, od toga kako se bere, dva do tri lista kako to već ide, bitno je i kako se listom pune ramovi, a tek posle kada se spakuje u sušaru zavisi od nas, kako ćemo taj proces do kraja sprovesti. Od toga zavisi i zarada…

Ispakivanje iz sušara, klasiranje i pakovanje u kutije, u kojima list ide u Fabriku duvana JTI u Senti obavljaju Radiša i ostali članovi porodice, jer smatraju da sami taj deo posla mogu najbolje da urade…

- Naše procene u klasiranju lista uglavnom se poklope sa ocenom kvaliteta prilikom isporuke u fabrici, jer se trudimo da uradimo kako najbolje znamo. Zato na ovom poslu i ne angažujemo nikoga sa strane. Kod drugih ako rade taj deo posla može da se provuče neki lošiji list, a u fabrici se u svakoj kutiji sve precizno klasira. Ove godine još nije počela isporuka suvog lista u Sentu, a u podbiru koji je do sada bran i sušen ne očekujemo ni kilažu ni klasu, jer tek kreću glavna branja, koja treba da budu sve bolja sa kvalitetnijim listom - smatra Radiša Molović.

Uz članove porodice Molović ispakivanje duvana ne može da prođe bez komšije Radovana Đurđevića (25), poznatijeg po nadimku Bandaš, već godinama dolazi na ispomoć, ali je prilikom naše posete opravdano odsustvovao radi zalamanja cveta na njivi Radišinog brata LJubiše Molovića.

- Radim sve poslove oko duvana, iašo i u grupu sezonaca u branje lista, ali sada najviše radim na ispakivanju suvog lista. Molovići su izuzetni ljudi, pravi domaćini, a pošto imam svega četiri i po jutra zemlje međusobno se ispomažemo da bi što bolje živeli - kaže Radovan Đurđević Bandaš.

List duvana se suši pet dana, šesti dan se pakuje i sedmi dan opet se bere i proces počinje iznova. Takav tempo se drži od početka do završetka berbe. Ove sezone kasnilo se u rasađivanju duvana, pa je i list kasnije dospeo za branje, a sve to će se odraziti i na prinos.

- Došli smo proletos do toga da smo jedva uspeli da rasadimo duvan, da krajem maja nismo uhvatili zadnji dan verovatno ne bi sve uspeli ni da rasadimo na planiranoj površini. Na jednoj njivi od četiri i po hektara, tri puta smo išli da sadimo i svaki put nas je kiša prekidala. Berba je krenula 23.jula, oko dve sedmice kasnije jer smo uvek počinjali branje lista oko 10.jula. Bio bih zadovoljan ako ostvarimo prinos kao prošle godine. Za branje lista potrebno je najviše radne snage, ali o beračima neću da pričam, u selu nema radne snage, a na strani se teško nalaze - priča Radiša Molović.

Molovići su još početkom godine dogovorili dolazak berača iz Ruskog Sela kod Kikinde, dali i kaparu, ali nisu došli pa je angažovana grupa iz Mačvanskog Pričinovića.

Uz branje lista ovih dana je najvažniji posao je zalamanje cveta, što treba odraditi valjano, a neki od angažovanih sezonaca nisu vični.

- Sezonski posao u berbi duvana i zalamanju cvetova je solidan, može se zaraditi i zato smo prvi put došli u Vitojevce, a do sada smo više godina na ovim poslovima radili u Mačvi. Zarada je skoro ista, ali smo došli da vidimo kako je na sremačkoj strani. Dnevnica je 3.000 dinara, na zalamanju cvetova i prskanje se radi od sedam ujutru pa do pet posle podne. Na branje se kreće ujutru čim svane od pet sati, pa dok ne napunimo 60 ramova za jednu sušaru i to postižemo za četiri sata. Teže nam je zalamanje cvetova i prskanje od branja, ali nemamo nikakvih problema kada su gazde dobre - veli Dražo Joksimović oz Mačvanskog Pričinovića, vođa ekipe sezonaca. Uz zalamanje cveta radi se i hemijska zaštita. Zalamanje cvetova je najbitnije zbog zaperaka, koji su veliki problem i kod berbe, a mora se odraditi i zbog toga što utiče na razvoj listova da budu veći i teži.

- Stručnjaci iz kompanije JTI nas obilaze, imamo njihovu svesrednu podršku i savete da proizvodnja bude što uspešnija i kvalitetnija. U saradnji nemamo nikakvih problema, prate nas sa obezbeđenjem repromaterijala i obezbeđuju nam avansna sredstva za isplatu berača i zemnog gasa za sušare, što su najveći troškovi. Sve isplate su na vreme, kako je i dogovoreno - ističe Radiša Molović.

Iz dvorišta Molovića čulo se kad su kod komšije preko puta Ivana Marinkovića stigle dve pune prikolice obranog lista i grupa berača. Ivan se duvanom bavi od 1996. godine i u tom poslu mu se priključio sin Sava, a bio je među pionirima u proizvodnji “virdžinije” za senćansku fabriku.

- Ova sezona nam je loša jer je voda napravila haos, jer je od 30 jutara površina smanjena na 23, a i jedan deo što je ostao zakržljao je sa malim brojem sitnih listova. Rasadio sam duvan na vreme ali bilo je kišovito, rasad je bio u blatu, pa je za mene sve prošlo prilično loše. Za razliku od recimo suncokreta gde kombajn prođe i ubere rod, u vreme berbe duvana oko četiri meseca svakodnevno je angažovano 10 do 15 ljudi - napominje Marinković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pocela-sezona-velikih-poslova-za-proizvodace-duvana-u-vitojevcima-11-08

Објављено у Biljna proizvodnja

Da li ste se zapitali zašto je krava sveta životinja u Indiji? Ako niste očito je da ljudi u ovoj državi i te kako znaju da cene njene vrednosti. Iako je krava ponekad teža od 700 kilograma i ako je mnogi smatraju glupom životinjom, ona je zapravo jedna korisna dobrica koja nema nikada i nikakve zle namere. Reč je o plemenitim životinjama, za koje naučnici tvrde da mogu da usreće ljude koji se nađu u njihovom društvu.

Ako nikada o ovim životinjama niste razmišljali, trebalo bi da počnete, jer one imaju veoma složene emotivne sposobnosti, vrlo su osetljive životinje, a mi vam predstavljamo sedam zapanjujućih činjenica za koje verujemo da niste znali o kravama.Krave rešavaju probleme i tada su uzbuđene

Ova činjenica će vas šokirati, ali krave su kritički nastrojene životinje i verovali ili ne one su u stanju da svoje probleme rešavaju staloženo. Istraživači koji su svojevremeno eksperimentisali kako bi proučavali krave i njihove sposobnosti za rešavanje problema, primetili su nagli "skok" u broju otkucaja srca, u mometima kada su ove životinje bile uspešne prilikom prevazilaženja postavljenih izazova. Naučnici su došli do zaključka da se krave u ovom segmentu ne razlikuju puno od ljudi.

Ukoliko se krave ne bi izrabljivale mogle bi da požive i do 20 godina

Prirodni vek krava je četiri puta duži i one mogu da požive 20 godina. Naime, ukoliko se krava intenzivno koristi za mužu, njeno telo se brže troši i zbog toga najčešće na kraju završe u klanici. Ukoliko se krave ne bi izrabljivale mogle bi da požive i do 20 godina.

Pamte lica na duže vremenske periode

Ukoliko imate krave, zaprepastiće vas činjenica da one pamte ljudska lica. Naučnici su otkrili da one imaju odlično pamćenje, te da zbog svoje društvenosti veoma dobro prepoznaju i pamte lica. Zabeleženi su mnogi slučajevi u kojima ove životinje pritrčavaju da pozdrave posetioce koje nisu videle duži vremenski period. Krava posebno pamti osobe koje su ih svojevremeno mazile.

Brinu o svojoj deci

Ako ste od onih ljudi koji bi dozvolili da se krava brine o svom potomstvu, trebalo bi da znate da one to rade pune tri godine. Razlog tome je njihov izražen majčinski instinkt prema teletu. Ove životinje su odlični roditelji, a kada žive u stadu, svaki njegov član ima posebne uloge u negovanju teladi, posebno kada se za tim ukaže potreba.

Pate za dragim

Krave su veoma emotivne životinje i nije neobično kada pokazuju veoma očite znake žalosti za voljenima, posebno u momentu kada ih razdvoje. Ukoliko tele odvoje od majke, tada se dešava vrlo potresna scena, ona "vrišti" i plače satima, a nakon ovoga potreban joj je duži vremenski period da se vrati u normalno stanje. Potvrđeno je da su krave u stanju da prepešače veliki broj kilometara po pašnjacima kako bi pronašle svoju telad. Dok ih traže pokazuju vidljive znake stresa, besa i tuge.

Krave su privržene i veliki su hedonisti

Svaka osoba koje je bila na farmi krava reći će vam da su ove domaće životinje veoma umiljata i privržena bića. Primera radi, krave koje su bile zlostavljane ili zapostavljene, biće potrebno neke vreme da dođu sebi kako bi naučile da ponovo veruju ljudima. Primećeno je da krave brzo praštaju ljudima ukoliko se oni dobro ophode prema njima. Krave su i hedonisti, jer vole da leže na suncu, a posebno uživaju dok ih ljudi maze.

Tuguju bez najbolje drugarice

Britanska naučnica s Northempton univerziteta, dok je radila svoju doktorsku disertaciju otkrila je kako i krave imaju najbolje prijateljice i kako pate kada ih razdvoje.

Mereći im otkucaje srca i nivo kortizola u krvi, naučnica Krista Meklenan došla je do zaključka da su krave pod stresom kada se nađu u društvu nepoznatih krava ili ukoliko ih odvoje od svog stada.

Ovo istraživanje je pokazalo kako su ove životinje veoma društvena bića i da često sklapaju posebnu vezu sa jedinkama u krdu.

Ustanovila je i da kada krava pored sebe ima drugaricu iz štale, njen nivo stresa je nizak, a srce joj mirnije kuca u odnosu na to kada je pored nepoznate jedinke.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2598465/sedam-zanimljivih-cinjenica-o-kravama

Објављено у Govedarstvo

Šteta od klimatskih promena u Srbiji meri se milijardama evra, a posledice su trenutno najvidljivije u poljoprivredi i elektroprivredi, kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i najavljuje da će do kraja godine biti usvojen Zakon o klimatskim promenama koji bi trebalo da doprinese uspostavljanju sistema za ublažavanje tih promena i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.
Trivan je za Tanjug rekao da su u našoj zemlji procene štete od klimatskih promena, sa kojima se suočava cela planeta, bazirane na posledicama poplava i suša u poslednjih nekoliko godina koje su se, kaže, odrazile na poljoprivredu, elektroprivredu i druge oblasti."Za Srbiju je i šteta od jedne milijarde ogromna. Činjenica je da naša ekonomija raste, ali važno je da se novac iz budžeta ne troši na posledice, već na preventivu koja je u ekologiji, kao i u zdravstvu, važnija od kurative'", naglašava Trivan.

Klimatske promene posledica su sve većeg zagrevanja planete o čemu svedoče i najnoviji podaci Svetske meteorološke organizacije prema kojima su jun i jul ove godine najtopliji od kada se vrše merenja temperature vazduha.

Takođe, prognoze su da bi 2019. mogla da bude najtoplija godina u istoriji, a Trivan podseća da je 2016. bila najtoplija do sada i ističe da novi podaci ukazuju da se povećava srednja temperatura na globalnom nivou zbog čega su, kako kaže, vremenske nepogode nepredvidive i za meteorologe.

Podseća da su u Srbiji u poslednjih godina istovremeno pojedini delovi jedne regije bili pogođeni sušom, a drugi neumerenim padavinama što se, ukazuje Trivan, ranije vrlo retko dešavalo.

Jedan od razloga za takve pojave su i periodični klimatski ciklusi, ali veliki ''učinak'' u svemu, naglašava ministar, ima i čovek koji 200 godina uništava i zagađuje planetu.

Najugroženije su, kaže, ostrvske zemlje i male države, poput Srbije, jer nemaju resurse.

"Kostarika se, recimo, suočava sa gubitkom teritorije zbog podizanja nivoa okeana i pitanje je gde će stanovništvo te zemlje živeti", naglašava ministar.Istovremeno upozorava da će globalno zagrevanje izazvati nestanak Severnog pola, te da se usled topljenja snega i leda oslobađaju velike količine metana što, napominje, ugrožava opstanak stotina biljnih i životinjskih vrsta.

Izlaz iz svega Trivan vidi u pošumljavanju kao najjednostavnijem, najjeftinijem i najefektnijem načinu borbe protiv klimatskih promena i podseća da je ministarstvo na čijem je čelu pre dve godine pokrenulo akciju u Srbiji, te da je samo na teritoriji Beograda pošumljeno oko 700 hektara.

"Ako nestanu šume, pitanje je kako će planeta dalje disati i tu se sada vodi velika bitka", naglašava Trivan koji je jedan od potpredsednika Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA 5).

Na konstataciju da se često upozorava da će Srbija biti jedna od najpogođenijih regiona klimatskim promenama, Trivan kaže da je više razloga za takve prognoze, od geografske širine do sve češćih nepogoda koje pogađaju našu zemlju.

"Bolje da verujemo u to i da se spremamo za najgori scenario, jer je onda svaki drugi biti bolji. I mi se spremamo, to radi čitav niz službi", kaže Trivan i kao primer navodi da Ministarstvo poljoprivrede radi na navodnjavanju i pošumljavanju, a ''Srbijavode'' na izgradnji protivbujičnih objekata.

"Pokazalo se da tamo gde su izgrađeni takvi objekti, na primer u Krupnju, ove godine nije bilo štete od padavina", naglašava ministar.

Ističe da će i Zakonom o klimatskim promenama biti rešeni mnogi problemi, poput emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte.

"Važno je čime ćemo se voziti, koja ćemo goriva koristiti, kako ćemo proizvoditi električnu energiju...", kaže Trivan.

Ističe da je reč o kompleksnom i krovnom zakonskom aktu koji zahteva usaglašavanje svih resora u vladi, a pre svega energetike i infrastrukture.

"Ne želimo da donosimo zakone koji su neprimenjivi, zato su ti 'pregovori' duže trajali, ali rešili smo sve zajedničke dileme i zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja godine", najavljuje Trivan i dodaje da će klimatske promene biti tema konferencije UN u Njujorku 23. septembra, na kojoj će on predstavljati Srbiju.

Ministar smatra značajnim to što se generalni sekretar UN Antonio Gutereš i nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zalažu za zaštitu životne sredine.

"To znači da će u očuvanju i zaštiti životne sredine naša zemlja dobiti još veću podršku EU, koja prednjači u standardima i metodologijama u toj oblasti", zaključio je Trivan.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/zakon-o-klimatskim-promenama-do-kraja-godine_1039568.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31