Чланци поређани по датуму: četvrtak, 01 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Srbija je bogata pašnjacima, pa se trava sa livada vekovima koristila kao glavna hrana za stoku. S proleća, kada sve ozeleni životinje su se izvodile na
pašu, a za čuvanje su najčešće bila zadužena deca. Osim toga trava se kosila, plastila i čuvala za hladne dane, kako bi stoka imala šta da jede zimi. Iako se već decenijama koriste razne vrste stočne hrane, trava je tradicionalno najprirodniji i najzdraviji način ishrane krupne i sitne stoke.
Za razliku od naših predaka koji su obilno koristili prirodne travnjake, danas su livade u Srbiji mahom zapuštene i nedovoljno iskorišćene. Razlog je loš kvalitet
prirodne trave, koji se lako može poboljšati agrotehničkim merama, odnosno upotrebom stajskog ili veštačkog đubriva. Uloga đubriva, posebno mineralnog, je
brzo i efikasno poboljšanje proizvodnje, povećanje prinosa i istovremeno poboljšanje kvaliteta travne mase sa prirodnih travnjaka. Đubrenje se najčešće sprovodi s jeseni ili ranog proleća, kako bi biljke imale dovoljno vremena da apsorbuju sve hranljive materije, a sama trava postane neškodljiva za
životinje. Stručnjaci ističu da je košenje trave odlučujući faktor koji utiče na kvalitet sena, koje se kasnije koristi kao stočna hrana. Najčešće greške se
prave baš u vreme košenja. Naime, u trenutku cvetanja i sazrevanja, kvalitet trave naglo pada. Sa starenjem biljke nagomilava se celuloza, a istovremeno se smanjuje procenat proteina.

Kada je najbolje vreme za kosidbu? Prirodne livade treba kositi za seno u vreme punog klasanja trave, dok je najpogodnije vreme za kosidbu sejanih
travnjaka pre klasanja, odnosno pred početak izbijanja klasa iz lisnog rukavca. Takva trava zadržava u sebi najkvalitetnije materije, lako je svarljiva i stoka je rado jede. Pokošena trava se ostavi na suncu da „svene“, a potom se skuplja ili sve češće silira. Silaža je sitno iseckana masa pojedinih vrsta biljaka, bogata hranljivim sastojcima, dok je samo siliranje postupak konzervisanja biljne hrane koji se zasniva na inhibiciji štetnih mikroorganizama, kiselinama koje su proizvod spontane ili stimulisane biološke fermentacije. Na ovaj način se čuva ne samo trave, već razne vrste biljaka od deteline lucerke do kukuruza.Iako se trava danas najčešće kosi mašinskim putem, ima i onih koji od zaborava čuvaju tradicionalan način košenja uz pomoć kose. Najpoznatija manifestacija ove vrste je „Kosidba na Rajcu“ koja se održava prve nedelje posle Petrovdana. Na obroncima Rajca nedaleko od Ljiga okupe se najveštiji kosci iz Srbije, ali i
sveta da odmere snagu i umeće u košenju trave. Prvo takmičenje „Kosidba na Rajcu“ održano je 1892. godine kada i prvi vašar, ali se tek 73 godine kasnije došlo na ideju da „Kosidba na Rajcu“ postane turistička manifestacija.Želja organizatora je da se oživi nekadašnji način života na selu i proslavi sezona završetka košenja planinskih livada. U stara vremena najteži radovi na njivi i u polju, a kosidba to svakako jeste, obavljala se uz pomoć moba. Okupe se tada stasiti momci i celog sela da pomognu jedni drugima da se posao brže i bolje završi. Tako je bilo i ovog leta, a nadaleko čuvena „Kosidba na Rajcu“ održana je od 11. do 14. jula. Orilo se od pesme kosača, trubača, zdravičara, vodonoša… „Kosidba na Rajcu“ ima takmičarski i međunarodni karakter pa su do sada učestvovali takmičari iz Velike Britanije, Islanda, Rumunije, Rusije, Holandije, Mađarske, Norveške, Slovenije, Republike Srpske, Crne Gore…
Sama kosidba se odvija po tačno utvrđenim pravilima, a kosači dolaze na košenje sa potrebnom opremom i obaveznom kosačkom nošnjom - bela vezena košulja, pojas, bele pantalone, vezene čarape i opanci. Na glavi nose slamnate šešire, a na ramenu šarene torbice. Samo takmičenje je prilika
da učesnici pokažu svoju veštinu, a umeće kosača ocenjuje se po širini prvog otkosa, broju otkosa, kao i po brzini i kvalitetu pokošene parcele.
A gde su kosači tu je i pesma, pa svaki posao bude lakši kad se zapeva:
„Oj, oblače, nemoj na kosače,
Otiš’o mi dragi na košenje,
Nije odn’o gunja ni amrela,
Pokisnuće košuljica bela…“

Najveštiji se brzo izdvoje, pa je milina gledati ih kako barataju kosom i vešto režu tvrdu planinsku travu. Vodonoše su tu da kosačima utole žeđ vodom iz
testija, koja je doneta sa hladnih planinskih izvora. Iz zemljanog krčaga se služi prepečenica, a njen miris se meša sa zanosnim mirisom tek pokošene trave.
Kada se posao završi sledi tradicionalni kosački ručak na travi, a na sofri se nađu najbolji srpski specijaliteti. Po završetku kosidbe, livadama prodefiluje i moderna poljoprivredna mehanizacija. A onda se svi okupe oko pozornice da pozdrave najbolje kosače i da još jednom odmere izabranog Đidiju najzgodnijeg kosača po nošnji, stasu i pesmi koji će na sledećoj Kosidbi da predvodi kosače.
Slična manifestacija održava se već pet godine i na planini Rudnik pod imenom „Kosidba hajdučke trave“ u znak sećanja na rudničanku Vinku Radovanović,
koja je pre nekoliko decenija, kao žena u muškoj konkurenciji, osvojila treće mesto na čuvenoj „Kosidbi na Rajcu.“

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Stočarstvo

Dra­gan Ro­dić iz Siriga je ovčar, či­ja su gr­la vi­še­stru­ki šam­pi­o­ni na Po­ljo­pri­vred­nom saj­mu u No­vom Sa­du. On ima 90 ova­ca vir­tem­berg ra­se i go­di­šnje do­bi­je od 70 do 100 ja­ga­nja­ca za pri­plod.

- Za eg­zi­sten­ci­ju po­ro­di­ce imam ta­man ko­li­ko tre­ba. Od dr­ža­ve do­bi­jam su­ben­ci­je 7.000 di­na­ra po gr­lu, i ob­ra­đu­jem če­ti­ri hek­ta­ra dr­žav­ne ze­mlje, što je do­volj­no da obez­be­dim hra­nu, ku­ku­ruz, so­ju i tri­ti­ka­le za sta­do - navodi Rodić.

Ovaj domaćin je u poslu već 25 go­di­na, ali ka­ko kaže, ne­ma am­bi­ci­ju da se ši­ri. I sa sa­da­šnjim broj­nim sta­njem, ka­že, ne ide mu lo­še.

- Na hra­ni ni­ka­ko ne tre­ba šte­de­ti, pa se za­to mo­je ov­ce dva pu­ta jag­nje – tvrdi Ro­dić.

Naglašava da mu je u ovom po­slu naj­vi­še po­mo­glo to što je slu­šao sa­ve­te ve­te­ri­na­ra i pro­fe­so­ra sa fa­kul­te­ta.

- Izra­el­ci le­po pla­ća­ju za ja­ganj­ce, jer u sta­du bu­de uvek i po ne­ko ko­je ni­je za pri­plod, pa se mo­že na ot­kup­nom me­stu u Bač­kom Jar­ku pro­da­ti za izra­el­sko

tr­ži­šte. Mo­gu da pro­dam i u Ka­men­din. Kap­ne po­ma­lo i od vu­ne i si­ro­ve ko­že. Do­du­še, ki­lo­gram vu­ne na ve­li­ko je ove go­di­ne od 50 do 70 di­na­ra, ali onaj ko­me se ne žu­ri da je pro­da, mo­že če­ka­ti ce­nu dr­že­ći je na ta­va­nu – na­vo­di Ro­dić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2590604/ovce-iz-siriga-trazene-u-izraelu

Објављено у Ovčarstvo
četvrtak, 01 avgust 2019 16:53

Evo koliko mesa se proizvodi u Srbiji!

Mesna industrija Srbije proizvodi 75 kilograma mesa po stanovniku i prevashodno je okrenuta potrebama domaćeg tržišta, koje troši približno onoliko koliko se i proizvede, pa su izvozne mogućnosti skromne, navodi se u poslednjem broju časopisa Biznis i finansije.

Srbija se, po proizvodnji mesa po glavi stanovnika nalazi iza većine okolnih zemalja, kao što su Grčka ili Italija, ali i iza Poljske, Mađarske i Austrije, koje proizvode od 80 do 100 kilograma mesa po glavi stanovnika, zatim Francuske, Nemačke i Španije sa 90 do 120 kilograma po stanovnku.

Ako se Srbija poredi sa vodećim proizvođačima mesa, Irskom, Holandijom i Danskom, značajno zaostaje, jer te zemlje imaju proizvodnju od 200 do 300 kilograma po stanovniku.

Srbija izvozi male količine mesa i to mahom u zemlje koje su potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA). Izvoz mesa u Rusiju povećan je, kako se navodi, 2014. godine, nakon političkog i ekonomskog sukoba između Rusije i EU, ali se "taj rast nije pokazao kao održiv" i ubrzo je opao, jer je šansu iskoristila Belorusija.

Srbija nema uslova ni da "testira" svoju konkurentnost na tržištu EU, jer svinjsko meso, sveže ili zamrznuto, zbog vakcine protiv kuge ne može da se izveze u EU, niti da se preveze kroz EU.

Srbija je i relativno mali neto uvoznik, što je razlikuje od drugih zemalja u okruženju i novih članica EU, čija su tržišta uvozno zavisna.

U periodu između 2000. i 2017. godine jeste opao broj grla, uporedo sa smanjenjem ruralnog stanovništva, a to što je količina mesa ostala ista uprkos smanjenju broja grla, znači da su ojačala komercijalna gazdinstava koja operišu sa manjim stočnim fondom, ali genetski povoljnijim i kvalitetnije hranjenim, što utiče na rast prosečne težine životinja.

Sada čak 93% od 350.000 gazdinastava ima stado manje od 20 svinja, a samo 229 gazdinstava ima u proseku 3.500 svinja.

U Danskoj svega 150 firmi u mesnoj industriji proizvodi 300 kilograma mesa po stanovniku, dok u Srbiji više od 300 kompanija proizvodi oko 40 kilograma po stanovniku, a ostatak do 75 kilograma se proizvodi van komercijalnog sektora.

Srbija ima odgovarajuće preduslove da bude konkurentna i u proizvodnji goveđeg mesa, iako su trendovi dosta slabi. Proizvodnja za izvoz je toliko niska, da ne zadovoljava ni 20% odobrenih kvota EU za izvoz bejbi bifa (baby beef), navodi časopis.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2590974/srbija-proizvodi-75-kilograma-mesa-po-stanovniku-vise-od-300-kompanija-proizvodi

Објављено у Stočarstvo

Tokom leta zbog visokih temperatura povećan je rizik za bezbednost namirnica životinjskog porekla, zbog čega je, kako u Ministarstvu poljoprivrede kažu, veterinska inspekcija pojačala nadzor na mestima gde je veći promet tih prehrambenih proizvoda.

Tokom kontrole, dešava se da inspektori zateknu u prometu hranu koja se ne čuva u adekvatnim uslovima već je izložena visokim temperatura i atmosferskim uticajima.

- U periodu sa visokim temperaturama hrana se mora čuvati na niskim temperaturama u takozvanom "hladnom lancu" - ističu u resornom Ministarstvu.

Navode da se posebna pažnja usmerava na objekte brze hrane, restorane i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe.

Na celoj teritoriji naše zemlje, veterinarska inspekcija sprovodi inspekcijske nadzore planski, kontinuirano i redovno, a planovi nadzora se prave na osnovu analize rizika.Analiza, objašnjavaju, između ostalog obuhvata vrstu i način proizvodnje, sezonski karakter određenih proizvoda, navike potrošača kao i rezultate prethodnih nadzora, dok se uzorkovanja obavljaju na osnovu usvojenog plana monitoringa, rezultata prethodnih nadzora, prijava potrošača...

Ističu da inspektori preduzimaju mere u svim situacijama kada se konstatuju nepravilnosti bilo da se radi o propustima u održavanju higijene, nepravilnoj manipulaciji hranom ili neadekvatnom čuvanju.

- U slučaju da se u prometu zateknu namirnice koje nisu bezbedne, veterinarska inspekcija, u skladu sa ovlašćenjima iz Zakona o veterinarstvu i Zakona o bezbednosti hrane, naređuje njihovo povlačenje iz prometa i neškodljivo uništenje u za to odobrenim objektima - navode u Ministarstvu.

Dodaju da se protiv subjekta koji je takvu namirnicu stavio u promet pokreće prekršajni postupak ukoliko se radi o fizičkom licu ili preduzetniku ili privredni prestup ukoliko se radi o pravnom licu.

Potrošačima savetuju da bi trebalo da se upoznaju sa svim elementima koji se nalaze na deklaraciji proizvoda pre donošenja odluke o kupovini i podsećaju da u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, deklaracija mora da sadrži sve elemente sa kojima bi kupac trebalo da bude upoznat.

Apeluju na potrošače da hranu kupuju u registrovanim objektima, odnosno objektima koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije, kako bi se izbegle posledice kupovine proizvoda nepoznatog porekla i da ukoliko u prometu primete bilo kakve nepravilnosti proizvoda ili sumnju u njegovu bezbednost, to prijave nadležnim inspekcijama.

- Lako kvarljive proizvode životinjskog porekla trebalo bi kupovati samo u objektima i prodajnim mestima gde se oni čuvaju u rashladnim uređajima, a obavezno treba proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe - ističu u Ministarstvu.

Osim toga savetuju da u kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane, jer se mikroorganizmi lako prenose.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/tokom-leta-pazite-gde-kupujete-hranu-a-ova-mesta-mogu-biti-veoma-rizicna/xv6ek7q

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31