Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 29 jul 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Mnogi šumadijski šljivici plave se ovih dana. Proizvođači nisu zadovoljni kada šljiva ne rodi, ali ni onda kada prerodi.Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Milan Lukić kaže da je šljiva dobro rodila i da su ove godine bili povoljni vremenski uslovi. "Bilo je sasvim dovoljno padavina, ali neravnomerno raspoređenih. Imali smo i česte pojave grada na pojedinim područjima, tako da je kvalitet šljive u tim područjima jako loš. Generalno, tamo gde nije bilo grada, imamo dobar kvalitet i zadovoljavajući prinos svih sorti", kaže Milan Lukić.

Sorta čačanska rana, koja prva stiže za berbu, rodila je ove godine odlično. Međutim, zbog velike ponude, voćari iz Šumadije nemaju kome da je prodaju, a nisu zadovoljni ni cenom.

Ono što hladnjačari nisu otkupili za izvoz, može da se iskoristi samo za industrijsku proizvodnju. Raduju se samo proizvođači rakije.

"Čačanska rana je sorta stvorena u Institutu za voćarstvo. Ona je prvenstveno stona sorta šljive, krupnih plodova, plavo obojena. Jako je dobra i zgodna za upotrebu u svežem stanju, ali nije pogodna za proizvodnju rakije. Međutim, ove godine, kada je poremećaj na tržištu, kada nema puno otkupa, proizvođači su se odlučili za proizvodnju rakije, što nije najsrećnije rešenje", kaže Milan Lukić.

Lukić objašnjava da je poremećaj na tržištu prisutan, pre svega, jer je rusko tržište postalo probirljivije.

"Traže izuzetno ujednačen i dobar kvalitet ploda, a to je problem za naše proizvođače", ističe Lukić.

Srbija je jedan od najvećih proizvođača šljiva u svetu. Od ukupno gajenog voća u našoj zemlji, 40 odsto čini šljiva. U odnosu na proizvodnju, izvoz nam je mali.

"Srbija je tradicionalno poznata po proizvodnji šljive i šljiva je naš brend. Imamo dobar prinos i kvalitet. Ono što nije dobro jeste mali procenat zasada u kojima se primenjuju sve agro-tehničke mere, sistemi za navodnjavanje i protivgradne mreže. Zbog toga nemamo ujednačen kvalitet i količinu u pojedinim regionima", objašnjava Lukić.

Za profesionalne zasade voća potrebna su velika ulaganja. Resorno ministarstvo i lokalne samouprave daju subvencije proizvođačima.

"Ministarstvo poljoprivrede sa najmanje 50 odsto subvencija pomaže izgradnju protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje ili kupovinu sadnog materijala, a sve lokalne samouprave imaju ingerencije da dodatno subvencionišu proizvođače na svojim područima", kaže Lukić.

Direktor Instituta naglašava da se proizvodnja šljive isplati, ali da je voćarstvo ozbiljan posao koji zahteva velika ulaganja da bi rezultati bili zadovoljavajući.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3605761/sljive-rodile-raduju-se-samo-proizvodjaci-rakije.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministar zadužen za regionalni razvoj Srbije Milan Krkobabić prilikom posete opštini Gornji Milanovac najavio je sastanak sa trgovinskim lancima i izvoznim firmama o prodaji robe koju proizvode zemljoradničke zadruge.

- Širom Srbije do sada su formirane 492 zadruge - izjavio je dan Milan Krkobabić, istakavši da je u Gornjem Milanovcu podsticajne sredstva dodeljeno za sedam zadruga.

Krkobabić je u Gornjem Milanovcu razgovarao sa predsednikom opštine kao i predstavncima lokalne samouprave povodom raspisanog konkursa za dodelu bespovratnih sredstva zadrugama za ovu godinu i realizaciji pomoći koju je osam zadruga iz tog područja dobilo od države i lokalne samouprave.

- Ideja nam je da udružimo ljude kako bi se ukrupnili mali posedi a poljoprivednici postali robni proizvođači koji će moći da garantuju kontinuitet proizvodnje, kvalitet i obim proizvedene robe - rekao je Krkobabić, prenosi portal gminfo.rs.

Prema njegovim rečima, vlada čini sve da reši problem sa voćem, dodajući da je neophodan sistemski pristup. On je rekao da u Srbiji postoji 580.000 poljoprivrednih gazdinstava, odnosno da više od 1.500.000 ljudi živi od poljoprivrede.

- Plan je da sada počnemo da formiramo specijalizovane zadruge koje će se baviti intenzivnom proizvodnjom, primenjivati sve agrotehničke mere i usvajati savremena znanja - istakao je Krkobabić.

Krkobabić je ocenio da u lancu od proizvodnje do prodaje robe svi moraju da zarade, a da je do sada uglavnom "stradao" proizvođač. Založio se za osnivanje fonda koji će garantovani cene i isplativost proizvodnje.

Realizacija projekta "500 zadruga u 500 sela" moguća je, kako je kazao ministar, u saradnji sa lokalnom samoupravom i uz podršku Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2585797/u-planu-osnivanje-specijalizovanih-zadruga-u-srbiji

Објављено у Zadrugarstvo
ponedeljak, 29 jul 2019 15:35

Nikad veća prijava sezonskih radnika!

Svake godine, posebno u proleće i jesen, kad su aktuelni radovi u poljoprivredi, na njivama širom zemlje mogu se videti sezonski radnici. I dok su na njivama, u voćnjacima, vinogradima... sezonski radnici vidljivi, za državu su bili, praktično, nevidljivi – do sada.

Na pitanje koliko ljudi svake godine sezonski rade u poljoprivredi teško da iko može dati precizan odgovor. Procenjuje se da ih ima i više od 80.000, a zvanična statistika od pre dve godine izbrojala je oko 3.500 sezonskih radnika.

Sada se, zahvaljujući portalu za elektronsku prijavu sezonaca, slika značajno promenila. Taj portal u funkciji je od početka godine – a rezultat je da je evidentirano gotovo pet puta više sezonskih radnika nego pre dve godine.Po rečima Ivana Radaka iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, u maju je bilo evidentirano oko 5.000 sezonskih radnika u poljoporivredi, a sada ih je više od 17.000. Sezonske radnike angažovale su i prijavile i velike poljoprivredne kompanije, ali i manji proizvođači i poljoprivedna gazdinstva, a među više od 200 poslodavaca, 60 je poljoprivrednih gazdinstava. Radak naglašava da se za sada evidentiraju samo sezonski radnici u poljoprivredi.

Od početka godine do sada, odnosno za sedam meseci, evidentirano je ukupno 17.085 sezonskih radnika, a do kraja godine će broj sezonaca biti svakako daleko veći jer tek slede jesenji radovi, kaže Radak.Kako dodaje, reč je o velikom broju u ljudi koji su sada uvedeni u legalne tokove, pošto se za prijavljene sezonske radnike plaćaju porezi i doprinosi.

U budžet se ove godine od njihovog rada slilo oko 26,7 miliona dinara na ime poreza, dok je na ime doprinosa uplaćeno 74,9 miliona, navodi Radak.

Po njegovim rečima, korist od evidentiranja sezonskih radnika imaju svi – i poslodavci i sezonci, a, naravno, i država. Sezonci su ranije radili bez prijave, nisu ostvarivali nikakvo radno pravo, što su poslodavci nekad znali da iskoriste. Poslodavci često nisu znali koga angažuju i koje veštine sezonski radnik poseduje i ima li ih uopšte, a država nije imala prihode.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/elektronskim-prijavama-iz-sive-zone-izvuceno-17000-sezonaca/t3lywc4

Објављено у Agroekonomija

U senćanski AD “Žitopromet - mlin”, jednu od vodećih žitomlinskih kompanija u Srbiji, je i pored svih poteškoća koje su pratile minulu žetvu, u silose do sredine ove nedelje smešteno preko 50.000 tona pšenice.Predsednik odbora direktora “Žitopromet-mlina” Predrag Đurović izjavio je za “Dnevnik” da je dogovorena isporuka pšenice ovogodišnjeg roda s partnerima koji je već imaju u svojim silosima i magacinima, a da će do kraja jula u sopstvenim silosima uskladištiti do 65.000 tona hlebnog zrna. Đurović ističe da je to količina sirovina koja garantuje nesmetan i miran rad svih pogona punim kapacitetom do naredne žetve.

Senćanska kompanija preuzetu pšenicu isključivo koristi za preradu u sopstvenim mlinovima, fabrici testenina s robnom markom “Sentela” i pekari, a pored dobrog pozicioniranja na domaćem tržištu od izvoza ostvaruje godišnje oko 3,5 miliona evra.Deo posla vezan za žetvu, koji nam je u ovoj godini bio prilično problematičan, imao je povoljan ishod, na veliko zadovoljstvo svih u kompaniji “Žitopromet-mlin”. Isplata pšenice ide kontinuirano po cenama koje smo utvrdili, nema zaostataka i čekanja. Jedan deo proizvođača se opredeljuje da pšenicu proda odmah, a reč je o trenutno oko 33 posto proizvođača. Imajući poverenje i sigurnost skladištenja pšenice u našim silosima značajan deo proizvođača odlučuje se za lagerovanje i čekanje povoljnije cene ili prodaje onda kada im sredstva budu neophodna. Procena je da ćemo oko 40 posto pšenice isplatiti u samoj žetvi, a ostatak ostaje na legaru dok se vlasnici ne odluče za prodaju, pod uslovima koje smo im blagovremeno, na samom početku žetve, predočili, kaže Đurović. Cena po kojoj sada “Žitopromet-mlin” otkupljuje pšenicu od proizvođača nešto je veća u odnosu na početak žetve i iznosi 18 dinara za kilogram s PDV-om, odnosno 17,60 dinara plus PDV za pravna lica.

Predrag Đurović ukazuje da se prati situacija na tržištu, ponuda i tražnja, pa će se, u zavisnosti od okolnosti na tržištu, menjati cena i napominje da ne bi bilo u interesu ni kompanije na čijem je čelu, ni proizvođača, da dođe do pada cene.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/zitopromet-mlin-trecina-paora-odmah-uzela-novce-za-psenicu-29-07-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik kojim se utvrđuju uslovi za dobijanje podsticaja za razvoj ruralnog turizma i starih umetničkih zanata.Podsticaji, vredni do tri miliona dinara, će biti dodeljivani preko Uprave za agrarna plaćanja na osnovu godišnjeg konkursa, a ruralna područja u Srbiji su sva naseljena mesta čija je naseljenost manja od 150 stanovnika po kvadratnom kilometru, navodi se u Pravilniku.

Kao investicije u razvoj ruralnog turizma navode se izgradnja, dogradnja, adaptacija, investiciono i tekuće održavanje objekata, kao i nabavka opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu.U sektoru starih i umetničkih zanata prihvatljive su, kako se navodi, investicije i ulaganja u nabavku opreme i alata za zanate. Pravo na podsticaje imaju fizička lica, nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.

Sve detalje možete preuzeti na sledećem linku: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-unapredjenje-ekonomskih-aktivnosti-na-selu/

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=29&nav_id=1571524

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31