Чланци поређани по датуму: nedelja, 09 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U Srbiji plastični ambalažni otpad čini oko četiri posto ukupne količine otpada, a reciklažom je obuhvaćeno svega 15 posto ukupnog platičnog otpada. Stupanje na snagu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu 2009. godine uveden je princip da „zagađivač plaća“, a sam sistem je organizovan u skladu sa direktivama EU koje nalažu propisivanje nacionalnih ciljeva o količini ambalaže koju je potrebno reciklirati.Kada govorimo o plastičnoj i PET ambalaži posebna pažnja treba da se posveti poljoprivrednoj plastici. Naime, posle svake sezone ostaje velika količina poljoprivrednog otpada koji zahteva posebno odlaganje i reciklažu koja je skuplja u odnosu na reciklažu ostale vrsta plastike.
Zašto? Za pakovanje pesticida koriste se polietilenske boce koje se zbog velike molekularne mase praktično ne mogu razgraditi u prirodi. Većina poljoprivrednika takve boce spaljuje ili odlaže na otpad što je neprihvatljivo kada je u pitanju zaštita životne sredine. Spaljivanje plastike uzrokuje generisanje
visoke koncentracije opasnih gasova i oslobađanje u vazduh ekstremno toksičnih jedinjenja koja lako mogu da iz vazduha pređu u zemljište i na taj način budu uključena i u lanac ishrane. Nepropisno odlaganje otpadne plastike u seoskim gazdinstvima i farmama može prouzrokovati zagađenje zemljišta i podzemnih voda i uticati na zdravlje ljudi, biljaka i životinja. Pored toga ovako odložena plastika izložena spoljnim uslovima može postati leglo zaraze, jer privlačeći razne vrste glodara, komaraca i sličnih prenosilaca zaraznih oboljenja.
Šta kaže zakon?
Prema Pravilniku o odlaganju poljoprivredne ambalaže koji je donet pre sedam godina, a u skladu sa Zakonom o zaštiti bilja, precizno je propisano kako se odlaže poljoprivredna ambalaža. Prema ovom pravilniku za prikupljanje i uništavanje ambalaže od pesticida i đubriva zadužen je proizvođač ili uvoznik koji je ambalažu i pustio u promet. Dužnost poljoprivrednika je da prazne boce od pesticida ispere vodom tri puta, tu tečnost utroši u tretiranju biljaka i praznu ambalažu odloži na sigurno mesto na kome neće biti ugrožen biljni i životinjski svet. Prikupljanje ambalaže u kojoj su bili upakovani pesticidi, odnosno đubriva, organizuje proizvođač ili zastupnik inostranog proizvođača pesticida, odnosno đubriva.
Prema zakonu strogo je zabranjeno prazne ambalaže od pesticida bacati u vode (izvore, bunare, reke, jezera, bare) jame, kanale, kanalizacione mreže, pored
puteva, na deponije, kao i na drugi način na koji može doći do zagađenja životne sredine. Prazna ambalaža se od područnih sabirnih centara transportuje do proizvođača, odnosno uvoznika, i uništava u postrojenju za reciklažu i kontrolisano spaljivanje otrovnog otpada. Troškovi prikupljanja i uništavanja prazne
ambalaže padaju na teret proizvođača, odnosno uvoznika.
Međutim, slovo zakona je jedno, a praksa nešto drugo. Trenutne procene su da se kod nas godišnje, suprotno zakonima, nekontrolisano deponuje oko 10 miliona komada različite ambalaže. Ipak, naši ratari i voćari su svesni opasnosti poljoprivredne ambalaže po životnu sredinu, pa se često i sami raspituju šta da rade sa njom. Pre tri godine pokrenut je pilot program organizovanog prikupljanja i uništavanja ambalažnog otpada sredstava za zaštitu bilja i to preko udruženja SECPA. U saradnji sa kolegama iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Sombor, 2016. prvi put je realizovano preuzimanje ambalažnog otpada od individualnih (manjih) poljoprivrednih proizvođača u regionu Sombora. Vrlo brzo se pokazalo da je ovaj projekat uspešan, pa je proširen
i na druge regione u Srbiji. Po već ustaljenoj praksi iz prethodnih godina, SECPA će i u 2019. godini, u ime svojih članica, organizovati akcije sakupljanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja, pa se individualnim poljoprivrednim proizvođačima pruža mogućnost da besplatno predaju otpadnu ambalažu i tako doprinesu njenom adekvatnom zbrinjavanju. Detaljne informacije o tačnom vremenu i lokacijama sakupljanja ambalažnog otpada već sada
je moguće videti na sajtu SECPA, a ovakva obaveštenja biće dostupna i putem lokalnih samouprava, info-panoa i lokalnih medija.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Zaštita bilja

Najava meteorologa da će u narednim danima kišu zameniti sunce obradovala je proizvođače hrane.Posle duže od 40 dana obilnih padavina, usevi će konačno početi da rastu i razvijaju se, premda se po ponudi na pijacama može zaključiti da kiša nije naudila povrću i voću, a ni ratarskim kulturama.

Gledajući kako izgledaju mladi krompir i luk posejan jesenas, padavine su dobrodošle da se plodovi razvijaju jer na pijačnim tegzama ima pravilno razvijenog krupnog krompira i luka.

Od pre neki dan na pijacama ima i ranih sorti kasjija i bresaka, a pijačne tezge iz dana u dan sve su punije i trešanja i višanja. Po izgledu voća reklo bi se da su rane sorte dobro podnele veliku vlažnost.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ujedno i predsednik Vojvođanskog udruženja povrtara dr Žarko Ilin kaže da kiša pogoduje kupusnjačama – kupusu, karfiolu, kelerabi, kelju, kao i krompiru i luku, ali istovremeno proizvođače upozorava na to da treba da povedu računa o tome da povrće zaštite od bolesti koje se mogu pojaviti kada se smenjuju kiša i sunce.

Zbog čestih i obilnih kiša na njivama je blato i zato sada kasni berba krastavaca pa se može reći da zbog kišnog vremena štete sada imaju proizvođači kornišona, kaže prof. dr Ilin. Kako dodaje, kiša nije dobrodošla ni paprici i grašku, ni lubenicama i dinjama, koje spadaju u povrće.

Lubenice i dinje ne vole kišno vreme ni dnevne temperatura ispod 13 stepeni, koje su upravo bile zabeležene u proteklom periodu – to povrće voli toplo sunčano vreme, navodi naš sagovornik.

Profesor voćarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Zoran Keserović procenjuje da ćemo voća imati 150.000 tona manje u odnosu na očekivanja, pa će naša zemlja imati 1.350.000 tona voća, što će biti dovoljno za domaće potrebe i za izvoz.

Jabuke, kajsije i šljive se dobro drže, kaže prof. dr Keserović.

Led kojeg je bilo u subotičko-horgoškom regionu, dodaje, napravio je štete na zasadima voća uopšte, pa se očekuje slabiji kvalitet i manje količine.

Generalno, višnje i trešnje su dobro prošle u uslovima kišnog vremena, s tim što su u nekim voćnjacima višnje otpadale, pre svega zbog nedovoljne zaštite. Zabeleženo je masovno pucanje plodova trešnje sorte karmen, isto zbog nedovoljne zaštite, zaključuje Keserović.Gledajući ozimu pšenicu, koju ćemo prvo skidati u odnosu na jare ratarske kulture, dr Vladimir Aćin s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da je žito sada u fazi mlečne zrelosti –nalivanja.

Pšenica se sasvim oporavila i svaka naredna kiša može sada škoditi, kao i toplotni udari, smene tople i hladne klime, kazao je dr Aćin.

Prema njegovim rečima, ukoliko bude usledilo toplo vreme, žetva se može očekivati poslednjih dana juna.

Kukuruza smo najviše posejali. Dr Goran Bekavac s Odeljenja za kukuruz pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da je biljci obilna kiša pogodovala i da će vlažnosti u zemlji biti dovoljna za nekoliko faza razvoja.

Sada je za kukuruz značajno da se tretira protiv korova i uradi međuredna kultivacija, ističe Bekavac. Podaci o tome koliko je povrća ovog proleća posejano će se znati na jesen, kaže prof. dr Žarko Ilin. Uzimajući u obzir da je tokom zime krompir i pasulj glavno povrće, navodi da je krompir 2018. zauzeo u regionu Vojvodine 4.031 hektar, a prinos po hektatru bio je 23,7 tone pa smo krompira imali 95.704 tone. Povrtari sve ređe seju pasulj jer se cena iz godine u godinu ne menja pa je u Vojvodini lane bio posejan na svega 127 hektara. Pasulja smo dobili 1.167 tona, a prosečan prinos po hektaru bio je 1,4 tonu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/usevi-pregrmeli-kisne-dane-uz-mane-gubitke-08-06-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Sudeći po vremenskim prilikama, koje se stabilizuju, ove godine žetva ozimog ječma u pojedinim delovima Vojvodine mogla bi početi posle 15. juna, a glavni posao krenuo bi nekoliko dana kasnije.Sladara „Soufflet Srbija“ DOO (nov naziv firme nema više „Maltineks“) u Bačkoj Palanci najveći je otkupljivač ječma i proizvođač pivskog slada u Srbiji jer ga godišnje otkupi oko 90.000 tona i proizvede oko 70.000 tona pivskog slada. Apatinska pivara, „Karlsberg“ i „Hajneken“, koji proizvode 94 odsto piva u Srbiji najveći su kupci slada, a slad proizveden u Srbiji kroz pivo čini i 12 odsto ukupnog izvoza piva u Evropu. Zbog toga je i pivarima važno kakva je godina kada je reč o kvalitetu ječma, osnovne sirovine od koje zavisi i kvalitet slada.

– Godišnje s kooperantima, a preko organizatora proizvodnje, odnosno zadruga, ugovaramo od 16.000 do 20.000 hektara pod ječmom – kaže, direktor sladare u Bačkoj Palanci Borislav Aralica. – Čak 95 odsto čini ozimi ječam, a on se seje s jeseni i mnogo se bolje pokazao na ovim našim prostorima, dok za jari ječam ovde nisu povoljne klimatske prilike. Opredelili smo se tradicionalno na Vojvodinu i imamo 14 otkupnih mesta, a ovog leta smo u pregovorima da otvorimo i jedno otkupno mesto u Plandištu. I sada svakodnevno iz eksternih silosa dovozimo 7.000 do 9.000 tona ječma mesečno na preradu u fabriku u Bačkoj Palanci, radimo u tri smene, a osim domaćim pivarama, slad delom plasiramo i kupcima u Crnoj Gori, Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj.

Za ovu proizvodnu godinu stručnjaci kažu da je bila karakteristična po tome što je početak vegetacije bio sušan pa su napravljene štete koje je samo delimično popravilo sadašnje vlažno vreme. Dodaju da je ječam zahvalan za ratare jer je to prva kultura koja stiže na naplatu, pre pšenice... – Procenjujemo da bi prvi otkosi ozimog ječma mogli pasti oko 15. juna u pojedinim delovima Vojvodine, a da bi glavna žetva krenula posle 20. juna – kaže direktor agronomije Vojislav Bursać, zadužen za sirovine.

– Zbog vremenskih prilika od setve do žetve prinosi će u pojedinim delovima biti šaroliki. Procenjujemo da će najmanji prinosi biti u delu Banata, oko četiri tone po hektaru, a u Bačkoj i Sremu očekujemo od pet do osam tona.Po dugogodišnjoj praksi, isplata otkupljenog ječma biće prvog četvrtka u julu. Prošle godine cena kilograma ozimog ječma bila je 17,30 dinara (bez PDV-a), a jarog 19,50 dinara (bez PDV-a). Ove godine cena još nije formirana.

Direktor Aralica je naglasio da će ovogodišnja cena biti poznata u toku žetve jer to je osetljiv posao. Cena se, naime, formira posle procene roda ječma u regionu, a to su u ovom slučaju tržišta Rumunije, Bugarske, ali i drugih susednih zemalja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pred-zetvu-ozimog-jecma-u-vojvodini-u-backoj-i-sremu-od-pet-do-osam-tona-u

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Procedure u velikim sistemima su dobro razvijene i oni mogu da povuku proizvod sa tržišta za nekoliko sati, dok kod malih proizvođača nije tako lako povući proizvode, kazala je Tamara Bošković, načelnik odeljenja za veterinarsko javno zdravlje u Upravi za veterinu.

"Kod malih proizvođača, kao što su proizvodi od mleka, nije tako povući proizvode", rekla je Bošković na skupu povodom Svetskog dana bezbednosti hrane koji su u beogradskom Hajatu organizovali USAID i Ministarstvo poljoprivrede.Ona je ocenila da su proizvođači u Srbiji takođe prošli "dečje bolesti" da ne shvataju da je njihova odgovornost da povlače proizvode sa rafova.

Kako je rekla, nekad nije transparentno šta je povučeno sa rafova, i kad mediji saznaju tu informaciju, nastaje šteta za proizvođača.

Iako je nedavnim izmenama zakona o inspekcijskom nadzoru, precizirana podela nadležnosti inspekcija što se tiče maloprodaje, Bošković je istakla da su maloprodajni objekti i do sada bili kontrolisani, a nekada su se kontrole i preklapale.Ona je naročito istakla da je Uprava za veterinu prethodne dve godine radila sa malim proizvođačima mesa, a napravljeni su i vodiči i generičke "ček liste” tj. kontrole liste koje mogu da koriste u svojoj proizvodnji mesa kako bi zadovoljili neophodne standarde bezbednosti u proizvodnji.

U decembru 2018.godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Svetski dan bezbednosti hrane kako bi skrenula pažnju celog sveta na zdravstvene posledice kontaminirane hrane i vode. Ovo je tema od izuzetno velikog značaja jer procene kažu da jedna od deset osoba na svetu pati od zdravstvenih tegoba izazvanih neispravnom hranom i vodom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/velike-kompanije-brzo-povlace-sumnjiv-proizvod-sa-polica-male-kaskaju/zydsm90

Објављено у Agroekonomija

Država će nakon dobijanja preciznih podataka o šteti nastaloj usled poplava raditi evaluaciju i izaći sa konkretnim merama podrške.To je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, dodajući da je u toku dezinfekcija poplavljenih područja. "Održan je operativni sastanak na kojem su predstavnici ugroženih opština dobili instrukcije kako da prijave štetu da bi im država pomogla u saniranju", rekao je ministar poljoprivrede tokom gostovanja na RTS-u.

Komisije za procenu štete lokalnih samouprava proceniće štetu, a nakon dobijanja preciznih podataka država će raditi evaluaciju i izaći s konkretnim merama podrške. "Što se tiče stambenih objekata do utorka ćemo imati tačan broj koliko je objekata ošštećeno. Što se tiče poljoprivrednog zemljiššta, imamo delove tog zemljiššta koje je promenilo svoju strukturu, od nanosa mulja i blata tu višše nemate obradive površšine", kazao je ministar.

Dodao je da poljoprivrednici koji su osigurani imaju način da kompenzuju štetu, a onima koji nisu bili osigurani, pomoći će država. "Naći ćemo način za to", kazao je ministar Nedimović.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/216207/Nedimovic-Drzava-ce-pomoci-i-poljoprivrednicima-koji-nisu-bili-osigurani-tokom-poplava.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30