Чланци поређани по датуму: četvrtak, 06 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Nakon gotovo 65 godina, u prvom redu zahvaljujući dobrim političkim odnosima Srbije i Rumunije, juče je potpisan sporazum između dve zemlje koji će omogućiti značajno bolju kontrolu i upravljanje nad svim pograničnim vodotokovima.

Izostanak ovog sporazuma je u prošlosti, usled neuređenih odnosa, izazivao velike štete tokom plavljenja reka, kako ekonomske, tako i infrastrukturne na velikim površinama, među kojima je svakako i pogranično mesto Jaša Tomić koje je u potpunosti bilo devastirano.

Sporazum o saradnji Srbije i Rumunije u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama u Bukureštu su potpisali ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i rumunski ministar voda i šuma Joan Denes.

Cilj Sporazuma je saradnja u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama radi sporazumnog rešavanja svih pitanja (aspekata) za koja imaju interes obe ili jedna od Strana, kao i stvaranje organizacionih, institucionalnih i ekonomskih uslova za saradnju.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/bolja-kontrola-i-upravljanje-vodotokovima-zahvaljujuci-saradnji-srbije-i-rumunije/?script=lat

Објављено у Ekologija voda

Svetske cene hrane porasle su u maju, peti mesec zaredom, pošto su loše vremenske prilike pogurale cene sira i kukuruza naviše, saopštila je danas Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Iz FAO, takođe, upozoravaju da je drastičan pad očekivanog roda kukuruza u poplavljenim područjima SAD umanjio prethodnu projekciju te organizacije o globalnoj proizvodnji žitarica u 2019. godini, prenosi agencija Rojters.

Cenovni indeks, koji izračunava FAO i koji meri mesečne promene cena korpe proizvoda (žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera), iznosio je u proseku 172,4 poena u maju u odnosu na 170,3 poena u aprilu.Indeks cena mleka skočio je za 5,2 odsto u odnosu na aprilsku vrednost, približivši se tako petogodišnjem maksimumu, a sir je doprineo skoku tog indeksa zbog snažne globalne potraznji za tim proizvodom izazvane sušom u Okeaniji, koja je ograničila izvozne perspektive tog regiona.

Indeks cena žitarica porastao je za 1,4 odsto, dok je, s druge strane, indeks cena šećera pao za 3,2 odsto u maju.FAO sada predviđa da će svetska proizvodnja žitarica iznositi 2,68 milijardi tona, što je manje u odnosu na prethodnu prognozu od 2,72 milijarde tona, ali još uvek za 1,2 odsto više u odnosu na nivo iz 2018. godine, kada je proizvodnja pala.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hrana-sve-skuplja-u-svetu-razlog-vremenske-nepogode/01k0e7g

Објављено у Agroekonomija

Dug period suše, pa više od mesec dana jake kiše, visoka vlaga zemljišta, olujni vetrovi i gradonosni oblaci ne pogoduju usevima ni povrtarskim kulturama, slažu se u ocenama poljoprivredni stručnjaci, ali navode da je ipak još rano za procene koliko bi vremenske neprilike mogle da utiču na prinose.
Pomoćnica direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada Ana Marjanović Jeromela kaže da ovakve vremenske prilike izazivaju poleganje i uništavanje useva, ima parcela koje su više dana pod vodom a neke je uništio grad.

"Žetva je u problemu jer je zbog dugih suša tokom jeseni nicanje bilo nejednako, kod strnih žita je to najmanje primetno, a kod uljane se ta nejednakost više uočava", kaže ona i dodaje da što se tiče jarih useva u zavisnosti od vrste dolazi do zaostajanja u porastu."Za sada je rano govoriti o uticaju na prinose, pred nama je dug period leta za koji ne znamo kakav će biti, kad uprosečimo situaciju, sušu koju smo imali i ovih kiša sada - možda će doći i do nekog višegodišnjeg proseka", smatra Ana Marjanović.

Ona objašnjava da nije problem u količini padavina koliko u njihovom neravnomernom rasporedu i načinu padanja, jer "to nisu lagane kiše koje natapaju nego jake koje izazivaju zasićenje i zadržavanje vode".

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da je prvo bila suša, pa dug period jakih padavina i da se sve to dosta negativno odražava na poljoprivredne kulture.

"Ako govorimo o pšenici, ona je u ozbiljnom problemu tamo gde su bile poplave, ali i u ritskim delovima Vojvodine duž velikih reka Tise, Dunava i Tamiša, gde su se na pojedinim mestima oranice pretvorile u prava jezera, i tako stoje danima", kaže Saković i dodaje da postoji opasnost da tamo gde su više dana pod vodom, usevi budu oštećeni i propadnu.

Saković kaže da vreme sa puno padavina i relativno toplo odgovara kulturama na površinama koje nemaju problem s podzemnim vodama i dodaje da je to je ipak veći deo površina u zemlji.

Direktor poljoprivredne stručne službe u Šapcu Miloje Dragojević kaže da su padavine u ogromnim količinama u poslednjih mesec dana zaustavile sve radove u poljoprivredi.

"Trenutno najugroženije od ratarskih kultura su pšenica i ječam koji su u fazi nalivanja zrna i obilne padavine mogu da dovedu do poleganja žita", kaže Dragojević i dodaje da povišena vlaga sa sobom nosi i razne bolesti, a otežan je svaki ulazak u njive da se vrši preventivna zaštita zbog velike vlage u zemlji.

On kaže da ne valjaju velike amplitude temperatura od 30 i više stepeni, jer će biti isparenja, što može da dovede do "crvenog zrenja pšenice" što će se odraziti na kvalitet zrna a posle tokom prerade na brašno.

"Voćarske kulture su pretrpele određene štete, na području Šapca imamo oko 1,4 hiljada hektara jagode pod folijom, sve vreme branja i zrenja bile su velike padavine, i bilo je veliko truljenje jagoda kad su bile za branje pa je sigurno 50 odsto roda bačeno jer su istrulile", kaže Dragojević.

Visoka vlaga i visoke temperature koje se očekuju izazov su i za povrtare, Ana Marjanović Jeromela iz Instituta u Novom Sadu njima preporučuje da "pojačano obrate pažnju na pojavu bolesti, s obzirom na vremenske uslove", kao i da budu u stalnoj konsultaciji sa stručnjacima koji se bave zaštitom bilja".

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/padavine-nastetile-usevima-za-procene-jos-uvek-rano_1022861.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije biće potpisan 1. oktobra u Sočiju, dogovorili su danas u Sankt Peterburgu potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i ministarka trgovine Evroazijske ekonomske unije (EAEU) Veronika Nikišina.

Nikišina je informisala Ljajića da je dobijena saglasnost svih država članica Evroazijske unije čime je napravljen odlučujući korak ka konačnom potpisivanju ovog sporazuma, saopštilo je Ministarstvo trgovine.Ljajić i Nikišina su se saglasili da se pravno tehnička redakcija teksta sporazuma završi do kraja juna, dok bi u septembru bio održan poslovni forum privrednika iz Srbije i zemalja članica Evroazijske unije, kako bi se upoznali sa prednostima koje donosi ovaj sporazum.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom Srbiji omogućava pristup tržištu od 180 miliona ljudi, a takodje su prošireni obim i vrsta roba koje će se iz naše zemlje izvoziti na tržište Evroazijske unije.

Evroazijsku ekonomsku uniju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/sporazum-o-slobodnoj-trgovini-srbije-i-eaeu-1-oktobra/1m70exj

Објављено у Agroekonomija

Male zanatske pivare u Vojvodini imaće mogućnost da poboljšaju kvalitet piva i još više razviju proizvodnu industriju, zahvaljujući subvencijama koje će dobiti od države. Ovo se moglo čuti na forumu Budućnost pivarstva u Vojvodini 2019.

Pokrajina već nekoliko godina unazad pomaže razvoj proizvodnje zanatskog piva kroz različite vrste subvencija. Kako je rekao pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković, taj razvoj uticao je na to da pivarstvo, pored vinarstva, predstavlja novi turistički resurs koji brendira Vojvodinu kao turstičku destinaciju, navodi se u saopštenju Privredne komore Vojvodine.

- Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam već tri godine zaredom dodeljuje subvencije za mašine i opremu za proizvodnu industriju uključujući vinarije i zanatske pivare. U nekoliko kontingenata pomogli smo male proizvođače piva kroz mašine, opremu, sirovine i ambalažu - dodao je Đoković.

Forum Budućnost pivarstva u Vojvodini 2019 bio je fokusiran na proizvodnju zanatskog piva i razvoj pivarske industrije u Vojvodini koja je, kako je zaključio predsednik Privredne komore Vojvodine (PVK) Boško Vučurević, znatno uznapredovala u poslednjih nekoliko godina:

- Izbor domaćih piva daleko je veći. Povećao se broj malih zanatskih pivara iz kojih se na tržištu pojavljuju piva sa različitim ukusima. Posebno nam je bitna činjenica da se velike količine zanatskog piva izvezu iz naše zemlje. Sama činjenica da se u Srbiji i Vojvodini u kontinuitetu registruju nove male pivare govori o atraktivnosti i perspektivi ovog biznisa.

Na Forumu je najavljeno da će Pokrajina izdvojiti novac i otvoriti konkurs za preradu hmelja.

- Taj konkurs će biti otvoren tokom letnjih meseci ili u septembru, kada budemo konkretno razvili tu konkursnu liniju i približili je našim prerađivačima hmelja, odnosno proizvođačima piva - najavio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Mladen Petković.

Forum je organizovan sa privrednom delegacijom iz Češke, čije su kompanije svoje iskustvo u proizvodnji piva podelile sa domaćim proizvođačima. Generalni sekretar Asocijacije proizvođača hmelja u Češkoj Mihail Kovarik naglasio je da je Češka na trećem mestu po proizvodnji hmelja u svetu, ističući da ta država proizvodi u proseku oko 4.200 tona hmelja na 5.000 hektara. Kovarik je rekao i da je broj pivara u Češkoj veći od 500 i da su od toga 450 njih zanatske pivare.

Na skupu je potpisan i Sporazum o saradnji između PKV i Agrarne komore Češke.

Forum je organizovala Privredna komora Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskim sekreterijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Ambasadom Češke u Srbiji i Agrarnom komorom Češke.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2530002/vojvodina-izdvaja-novac-za-preradu-hmelja-konkurs-za-male-pivare-najkasnije-u

Објављено у Agroekonomija

Katarina Gilblad, savetnica Vlade Švedske, tamošnjeg ministra privrede i Zavoda za konkurentnost Švedske, gostovala je u Srbiji i za MONDO je govorila o onome što čeka srpske farmere kad uđemo u EU, kao i kakva je budućnost poljoprivrede"Ako ne budete brzi u menjanju načina na koji funkcioniše vaša poljoprivredna proizvodnja imaćete ogromne teškoće kada uđete na otvoreno tržište EU. Nije to samo unapređenje i modernizacija proizvodnje. Tu je i podizanje svesti u društvu kakve bi cene trebalo da budu, kakav kvalitet hrane, kako funkcioniše svetsko tržište. Volela bih da je Švedska to uradila brže i ranije, ovako smo izgubili bar deset godina a neke stvari su nepovratno izgubljene. Ne dozvolite da se to dogodi i kod vas", upozorava Katarina Gilblad, poljoprivredni ekspert iz Švedske.

"Morate da zadržite svakog farmera kojeg sada imate i da mlade podstičete da se uključe u poljoprivredu. A posla će tu i te kako biti u budućnosti, mada neće svi proizvoditi hranu", savetuje ekspert, vlasnica konsultantske firme Agronomiks Skandinavija, koja je ovih dana gostovala u Srbiji u organizaciji Ambasade Švedske na savetovanjima na Zlatiboru i u Beogradu.Katarina Gilblad daje upečatljiv primer iz svoje zemlje kako to može da se završi. Pre samo 25 godina 95 odsto hrane koju godišnje pojedu Šveđani dolazilo je sa tamošnjih farmi i njiva. Danas je to samo 45 odsto."To je ogroman gubitak za švedsku poljoprivredu ali i za društvo u celini. Šveđani sada možda kupuju više hrane i po nižoj ceni ali veliko je pitanje da li je to zaista i povoljnije za naciju u celini. Recimo, u Švedskoj je strogo kontrolisano davanje antibiotika životinjama, tretiranje biljaka pesticidima, kao i odnos prema GMO. A to sve poskupljuje proizvodnju. Mnogo je jeftinije staviti antibiotike u svu hranu koju dajete svinji ili kravi i da tako ona bude zdrava i gojazna. Tada ne morate da trošite novac na kvalitetniju stočnu hranu, niti da mnogo brinete o čistoći štala, ili o većem prostoru za životinje. A u Švedskoj se krave izvode na ispašu leti, a životinje se ne hrane GMO sojom", objašnjava Gilblad.

Švedski stručnjak ističe da je čak i bogata Nemačka pre sedam, osam godina odustala od toga da životinje ne budu hranjene GMO sojom, jer je normalna soja skuplja 110 dolara po toni. Šveđani su ipak to zadržali ali pošto se gotovo sva soja uvozi, to mora i da se plati više."Ali, onda morate potrošačima da objasnite i da oni prihvate da švedsko meso mora da bude skuplje od uvoznog jer je kvalitetnije. Građani moraju da znaju da je legalno uvoziti meso kakvo je nelegalno proizvoditi u zemlji. A ne znaju, jer iz nekog razloga to niko ne naglašava. Čak nemamo ni 'GMO Free' oznake kao u Kanadi ili Francuskoj", kaže Gilblad.

A sve to čeka i nas, uverena je gošća iz Švedske.

"Juče sam u Beogradu ušla u prodavnicu i videla da imaju krompir iz Francuske. I zapitala sam se zašto ja mogu da kupim francuski krompir u srpskoj prodavnici hrane. Nemate svog? Razumem da ja u Švedskoj moram sada da kupim uvozne trešnje jer našima još nije počela sezona ali za krompir ovde..."

Gilblad kaže da je prirodno da se moraju naći cene koje će prihvatiti i kupac i prodavac, odnosno proizvođač i trgovac ili krajnji kupac, ali da se moraimati i nezavisno određivanje koja je cena fer a koja nije."I u EU imamo tržišta gde su cene fer ali imamo i ona gde su neverovatno nefer.Recimo kod hlebnog žita je stvar jasna, imate stalan uvid u cene i one za prodaju sada (što bi bilo berzansko spot tržište) prate cene za prodaju u narednom periodu (berzanski "fjučersi", odnosno ugovori prodaje za mesec, dva ili još dalje). Farmer koji uzgaja pšenicu tako može da odluči da li da proda odmah po žetvi, ili da sačeka neko drugo vreme. I pritom ne morate da pratite berzu, statistika EU prati prosečne cene i objavljuje ih na nedeljnom nivou za svaku zemlju EU", kaže Gilblad.Kod proizvodnje krompira situacija je potpuno drugačija, niti postoje fjučersi niti redovni podaci o cenama. Oni se objavljuju jednom godišnje, i to pola godine nakon što uzgajivači prodaju svoju robu. Pa kako će onda oni planirati proizvodnju i unapred sračunati troškove i prihode?

"Ako ćete biti deo EU", ističe gošća iz Švedske, "i farmeri moraju da budu svesni da kada cene neke hrane padaju, ne samo u Evropi već u celom svetu, moraju pasti i kod vas, a kada rastu mora se farmerima dozvoliti da rastu i ovde."

"Kada su pre desetak godina Amerikanci imali veoma lošu žetvu pšenice, skočile su cene svuda i u Švedskoj su me trgovci pitali zašto moraju da skaču i kod nas kada smo mi imali dobru. Pa zato što je to jedin način da se zaštiti proizvođač ali i tržište. Ako mu jeftin uvoz nekih godina obara cenu, morate mu dozvoliti i da poskupi kada u svetu cena ide gore. Ili mu pomoći da izveze, ali tada se ugrožava domaće snabdevanje. Svi, ne samo proizvođači, moramo da znamo šta je tržište i kako odnosi funkcionišu."

Mali poljoprivredni proizvođači se moraju udruživati, jer samo tako mogu da budu spremni za izvoz. Ne radi se samo o obimu proizvodnje, već o tome što se ne mogu oni pojedinačno baviti i svim ostalim stvarima pored proizvodnje."Nemaju svi ni vremena ni znanja iz oblasti marketinga, praćenja cena, svetskih trendova... To moraju platiti spolja, ili napraviti kooperativu koja će zaposliti stručnjake. To je danas prihvaćeno u Švedskoj, ali volela bih da smo tu tranziciju napravili mnogo brže i ranije, manje bi nas koštalo.Savet Katarine Gilblad za poljoprivrednike u Srbiji je da se odmah "okrenu svetu bliske budućnosti". A ona donosi ogromne promene.

"Počeli smo da izbacujemo iz upotrebe naftu i fosilna goriva u svim oblastima i to u poljoprivredi donosi ogroman potencijal za biznis. Ratari više neće proizvoditi samo hranu, već će morati da 'prave' i gorivo. Biogorivo (uljana repica i sl.), biomasa (drvni i biljni otpad) ili biogas će morati u nekom delu da zamene naftu. Da bi bilo jasnije koliko toga treba daću vam svoju računicu - kada bismo sada svu proizvodnju žitarica u svetu pretvorili u etanol, da ne ostane ništa za jelo, bilo bi zadovoljeno tek četiri odsto svetske potrebe za gorivom."

Tu se javlja i jedan socijalni problem - poljoprivrednika je sve manje.

"Svako u generaciji dvadeset ili deset godina starijoj od moje je imao bliskog rođaka na selu, generacije dvadeset godina mlađe ne poznaju ni jednog farmera. Nemaju pojma kako hrana dolazi do polica prodavnica. Moramo da mlade zainteresujemo za poljoprivrednu proizvodnju. Ali, ne za trendi urbanu proizvodnju na lejicama na parkingu, krovovima ili terasama, već za pravu poljoprivrednu proizvodnju", kaže Gilblad.Na poslovnom forumu "Švedska u Srbiji - Investicije i saradnja za budućnost " u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, pored poljoprivrede švedske firme su se sa zainteresovanim srpskim kolegama bavile budućnošću trgovine (Oriflame) i održive proizvodnje (IKEA), amblaže (Tetrapak), bezbednošću imovine ali i podataka (Securitas), kao i kako time ćemo preko mreže 5G komunicirati koliko sutra (Ericsson).

Izvor:http://mondo.rs/a1191614/Info/Ekonomija/Sta-ceka-poljoprivrendike-u-EU-Saveti-iz-Svedske.html

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30