Чланци поређани по датуму: nedelja, 23 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

RHMZ izdao je višednevno upozorenje na jake pljuskove, grmljavinu, lokalnu pojavu grada i olujni vetar u nedelju ujutru.

"Pre podne u Vojvodini, posle podne, večeras i u toku noći i u ostalim predelima nestabilno sa pljsukovima i grmljavinom kojiće biti intenzivniji u severnim, zapadnim i centralnim delovima zemlje, kao i na teritoriji grada Beograda", navedeno je na Internet stranici Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Kako najavljuju meteorolozi, očekuju se i vremenske nepogode, od 20 do 40 litara kiše u kratkom vremenskom periodu, lokalno i više, grad i olujni vetar.

Nestabilno vreme sa lokalnom pojavom obilnih pljuskova sa grmljavinama, kratkotrajnim gradom i olujnim vetrom zadržaće se do utorka, 25. juna.

Izvor: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=23&nav_category=12&nav_id=1557961

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Kada je u pitanju poljoprivreda injen razvoj Slovenija je najuspešnija od svih bivših jugoslovenskih republika. Najviše ulaže u agrar,imaju izuzetno razvijenu organsku proizvodnju, a ovakvo gazdinstvo je u proseku dva puta veće od konvencionalnog.Tokom nedavnog boravka u Srbiji dr Aleksandra Pivec, slovenačka ministarka poljoprivrede, šumarstva i ishrane bez zadrške je otkrila tajnu uspeha slovenačke poljoprivrede koja bi, u pojedinim segmentima, mogla da bude primenljiva i u srpskim uslovima. Na pitanje koji je fokus interesovanja slovenačke vlade kada je u pitanju agrar dr Pivec je spremno odgovorila:
„Mladi su naša budućnost. I rasprava o mladima na selu je rasprava o našoj budućnosti, budućnosti poljoprivrede, bezbednosti hrane i održivosti životne
sredine. Rasprava koja se dotiče verovatno jednog od najvećih izazova današnjeg vremena. Svedoci smo društvenih, tehnoloških i privrednih promena, menjaju se životne navike i potrebe, a sa njima i navike i potrebe u ishrani. Promene su, u stvari, konstanta razvoja. Zato je nužno stalno prilagođavanje i prestrukturiranje poljoprivrede i razvoj sela“ - kaže dr Aleksandra Pivec i ističe:
„A upravo mladi su najotvoreniji za promene i uključeni u te procese, te ih zato uglavnom i bolje razumeju. Često su mladi oni koji traže odgovore na izazovebudućnosti i prenose ih u praksu. Slovenačka ministarka naglašava da treba uraditi sve što je potrebno da se mladi zadrže na selu. S jedne strane treba učiniti rad u poljoprivredi privlačnijim, a sa druge strane ukloniti prepreke koje mladima u ovom sektoru otežavaju rad i razvoj, te im obezbediti povoljne uslove ne samo za preživljavanje, već i za udoban i ispunjen život. Osim toga neophodno je omogućiti mladima i stručno usavršavanje.
„Savetovanje i prenošenje znanja je vrlo važno i u Sloveniji su u ovo uključene brojne javne službe, ali i istraživačke i obrazovne institucije. Prenošenje znanja je organizovano prvenstveno u sklopu poljoprivredne savetodavne službe, službe zdravstvene zaštite biljaka, savetodavne službe u pčelarstvu ili stručnih zadataka u stočarstvu“ – kaže dr Pivec.Veoma važnu ulogu imaju i finansijski podsticaji države koji u središte stavlja mladog poljoprivrednika koji počinje sa
radom ili razvija svoju delatnost, a cilj je generacijsko podmlađivanje u poljoprivrednom sektoru.
„Mislim da je izuzetno važno šta za mlade poljoprivrednike može da uradi država nacionalnom politikom i merama. Promocija poljoprivrede među mladima menja trendove društvenih vrednosti i prepoznaje poljoprivrednika kao neophodnog, važnog člana u proizvodnji hrane. Država ima i odgovornost da stvori povoljnije uslove za život i rad mladih na selu kroz dostupnost zemljišta, obezbeđivanje seoske infrastruktura i drugih javnih usluga kao što su prodavnice, škole, vrtići…

“ Savetovanje i prenošenje znanja je vrlo važno i u Sloveniji su u ovo uključene brojne javne službe, ali i istraživačke i obrazovne
institucije. Prenošenje znanja je organizovano prvenstveno u sklopu poljoprivredne savetodavne službe, službe zdravstvene zaštite biljaka, savetodavne službe u pčelarstvu ili stručnih zadataka u stočarstvu.“

Slovenačka ministarka posebno je istakla važnost podsticaja mladih žena na selu, jer žene predstavljaju veliki deo radne snage u agraru.
„Podsticanje i ulaganje u žene je važan potencijal za razvoj poljoprivrede i sela, zato je sprečavanje diskriminacije i briga za prava žena i jednake mogućnosti na selu jedan od prioriteta Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i ishranu Republike Slovenije“ – poručila je dr Pivec.
Stavljanje mladih u fokus kada je pitanju razvoj agrara pokreće još jedan veoma važan segment ne samo u Sloveniji već i u Srbiji, a to je primena digitalnih tehnologija u poljoprivredi.
„Mlađa generacija, koja je po pravilu i obrazovanija od svojih starijih kolega, olakšava sebi rad pomoću digitalizacije, koja sve više prodire u slovenačku poljoprivredu. Upotrebom aplikacija koje najavljuju pojavu ili razvoj bolesti na biljkama, koje računarski vode mužu, upotrebom dronova, povezivanjem podataka – poljoprivrednicima je rad ne samo olakšan, već i jeftiniji, a manje ugrožava životnu sredinu. Zato je nužno da nove tehnologije budu dostupnije i prilagođene posebnim potrebama naših poljoprivrednih imanja. Digitalizacija je jedna od važnijih prelomnih tačaka u razvoju poljoprivrede, jer
donosi neslućene rezerve i mogućnosti za napredak i konkurentnost.“
Saradnja Srbije i Slovenije Slovenačka ministarka posebno je naglasila potrebu za povezivanjem među poljoprivrednicima radi razmene znanja i iskustva. Prvi koraci učinjeni su pre godinu dana kada je potpisan Memorandum o razumevanju između Ministarstva za poljoprivredu Srbije i Slovenije, koji je osnov za međusobnu saradnju mladih poljoprivrednika dve zemlje. Nedavno su se Udruženja srpskih i slovenačkih mladih poljoprivrednika dogovorila da se
zajednički kandiduju za projekat u okviru ERASMUS plus - Međunarodnog programa Evropske komisije koji ima za cilj
obrazovanje, obuku i mobilnost mladih.
„Naše ministarstvo podržava takvu saradnju i spremno je da ponudi svu pomoć u okviru svojih nadležnosti i mogućnosti. U Sloveniji gledamo na Srbiju kao na svog prijatelja i saveznika, a spremni smo da ponudimo pomoć pri prenošenju znanja, iskustava i dobre prakse na svim područjima delovanja. Osim toga, naš zajednički cilj je privući što više mladih ka radu u poljoprivredi i obezbediti im najpovoljnije moguće uslove. Rad u poljoprivredi je plemenit, ali i vrlo zahtevan poziv. Uverena sam da ćemo zajedničkim snagama i trudom uspeti da ga učinimo privlačnijim i perspektivnijim i za mlade“- zaključila je dr Aleksandra Pivec, slovenačka ministarka poljoprivrede, šumarstva i ishrane.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Jaja su jedna od namirnica koja se najčešće koristi u Srbiji bilo samostalno ili kao dodatak jelima. Kajgana ili „jaje na oko“ sa slaninom su najomiljeniji tradicionalni doručak kod nas. U cilju unapređenja kontrole prometa ove namirnice Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je početkom godine novi Pravilnik o kvalitetu jaja kojim su propisani uslovi kvaliteta, klasifikacije, pakovanja, deklarisanja i obeležavanja jaja.U mnogim zemljama sveta postoji standardizovano obeležavanje jaja. Osim na ambalaži uskoro će i u Srbiji svako jaje biti obeleženo i na ljuci. Pored datuma proizvodnje biće ispisan i kod po kome će se tačno znati sa koje farme jaje potiče. Srpski potrošači nisu navikli na ovakvu vrstu obeležavanja, pa postavljaju brojna pitanja. Na koji način će se jaja obeležavati? Da li je boja koja se koristi bezbedna? Odgovor na ova i slična pitanja potražili smo u kompaniji „Elmed“ iz Temerina koja ima
već 30 godina iskustva na polju obeležavanja, etiketiranja i inspekcije proizvoda.
Na nedavno održanom 86. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu oni su predstavili mašinu za obeležavanje jaja koja je privukla veliku pažnju kako proizvođača jaja, tako i običnih posetilaca.

„Elmed“ nudi štampače sa mastilom koje je potpuno bezbedno za zdravlje ljudi, pa potrošači nemaju razloga za bojaznost od kontaminacije ljuske jajeta. Boja se ne skida sa ljuske, a bilo kakav pokušaj skidanja ili preštampavanja nije moguć“- kaže Dejan Nojković iz kompanije „Elmed“.U pitanju je „Domino ink jet“ štampač sa EU i FDA direktivama za direktnu štampu na prehrambenim proizvodima. Boja koja
se koristi ispunjava propise o upotrebi boje kao prehrambenog aditiva i potpuno je neškodljiva za ljude. Kompanija „Elmed“ zastupa kompaniju britansku kompaniju Domino, i u ponudi imaju šttampače AX serije različitih kapaciteta, a koji mogu da se povežu i sa klasirkom i obrađuju 35.000 do 45. 000 jaja na sat. Na Novosadskom sajmu su predstavili jednostavniji sistem, sa štampačem koji obeležava jaja u saću od 30 komada u konačnom modu.
„Svaki korak je obeležavanje jednog reda, odnosno pet komada i ovakvi štampači su predviđeni za manje farme koje imaju proizvodnju do recimo 2.000 komada jaja dnevno. Jedan ciklus za obeležavanje jednog reda od pet komada jaja traje oko sedam sekundi“ – objašnjava Nojković. Ovakva vrsta obeležavanja jaja u Srbiji je novina, ali je neminovna kako bismo kao zemlja kandidat uskladili naše propise sa zakonima EU. Obeležavanje jaja brojne
prednosti, a cilj je da se zaštiti krajnji potrošač. Na ovaj način se povećava transparentnost i bezbednost hrane, kupac će imati sve potrebne informacije prilikom kupovine i biće zaštićen od mogućih manipulacija proizvođača ili prodavaca.
Naime, sa ovako obeležim jajima tačno će se znati vreme nošenja jaje, neće postojati mogućnost prepakivanja ili da u jednoj kutiji imate jedno jaje od prekjuče a drugo od pre deset dana.
„Obeležavanje jaja na ovaj način u EU je obavezno. Možemo da uradimo i klasiranje, odnosno povezivanje štampača direktno sa klasirkama i od njih dobijamo
signal. Ovako obeležena jaja smanjuju mogućnost zloupotrebe ili stavljanja u promet jaja sa neodređenim rokom trajanja, pa će takve dileme sada biti rešene. Osim toga ovo je još jedan benefit za državu jer će potrošač moći da vidi da li je jaje domaćeg porekla ili iz uvoza“ – ističe Nojković.
Iako se ovo čini kao dodatni trošak za proizvođače jaja, treba istaći da se u EU, ali i u mnogim drugim zemljama sveta izuzetno vodi računa o potrošačima i njihovim pravima, svaki proizvod mora biti adekvatno obeležen pre svega zbog zaštite samih kupaca.
Osim primarne uloge obeležavanje jaja je ujedno i prilika za proizvođače da izdvoje svoja jaja na tržištu i učine ih prepoznatljivim i na taj način poboljšaju promociju svog brenda. „Elmed“ iz Temerina može im u tome pomoći, jer osim opreme za direktno obeležavanje jaja, nude i rešenja za
obeležavanje sekundarnih pakovanja.Novi Pravilnik o klasifikaciji i obeležavanju jaja donet je početkom godine, ali je Ministarstvo poljoprivrede produžilo rok
preduzećima koja se bave proizvodnjom, sakupljanjem, klasiranjem i pakovanjem jaja do 1. januara 2020. godine, da usklade svoje poslovanje sa novim pravilnikom. Prema novom Pravilniku u zavisnosti od težine jaja će se obeležavati sa XL (vrlo velika jaja težine od 73 grama i više) L (velika težine od 63 do 73 grama) M (srednja težina od 53 do 63 grama) i S (mala jaja težine ispod 53 grama). Jaja će se kao i do sada deliti na A i B klasu, ali će u prometu
biti samo klasa A, dok će jaja B klase ići u industrijsku proizvodnju. Takođe, postojaće i jaja "izuzetne svežine" stara najviše 10 dana od nošenja kao i "ekstra sveža" do četiri dana nakon nošenja.
Na osnovu toga kako se koke nosilje hrane, postojaće nove oznake i to 0 za organska jaja, 1 za jaja iz slobodnog uzgoja, 2 jaja podnog uzgoja, 3 jaja od koka u kavezima. Po novom Pravilniku, na pijacama će moći da se prodaju samo jaja A klase i nosiće naziv "neupakovana jaja". I u prodavnicama i na pijacama rok trajanja ne sme da bude duži od 28 dana od dana nošenja jaja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Živinarstvo

Od početka ove godine u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, samo prošle sedmice ispaljene su 1.932 protivgradne rakete, a u RHMZ za Danas kažu da je s obzirom na to koliko teritorije brane načinjena šteta minimalna.U Srbiji u proseku godišnje imamo 49 dana sa gradom, a posmatrajući podatke od 1981. do danas najviše ga je bilo u zapadnoj Srbiji i delu Šumadije, Fruškoj gori i Sremu, kao i južnoj Bačkoj, Kopaoniku i u delu južne Srbije.

Od početka ove godine u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, a u Republičkom hidrometeorološkom zavodu za Danas kažu da je zaključno sa 20. junom ispaljeno 4.933 rakete, od toga samo prošle sedmice, utrošeno je 1.932 rakete.

Na pitanje da li je tačno da u pojedinim delovima zemlje nisu ispaljivane rakete uprkos jakom gradu i to zbog aviona, u RHMZ napominju da je samo u četvrtak na snazi bila zabrana dejstvovanja iznad teritorije opštine Sokobanja.

„To je sastavni deo našeg posla i procenjeni rizik u okviru dostignute efikanosti rada. Obavezno se mora voditi računa o bezbednosti vazdušnog prostora kako ne bi bio ugrožen život ljudi u vazduhoplovima“, ističu u RHMZ i napominju da i prema podacima iz sveta nema efikasnijeg načina od raketnog u borbi sa gradom.

U RHMZ kažu da je prema prvim procenama šteta u poslednjih sedam dana registrovana na 885 hektara sa različitim intezitetima oštećenja na poljoprivrednim kulturama. „S obzirom na to da su nepogode zahvatile čitavo područje Srbije i da branimo pet miliona hekatara, štete su minimalne“, naglašavaju u Zavodu. Za operativno funkcionisanje protivgradne zaštite, ističu u RHMZ, ove godine izdvojeno je iz budžeta više od 738 miliona dinara.

Svakog proleća vremenskih nepogoda bilo je, čini se, više nego ranije, a sistem ispaljivanja protivgradnih raketa zakazao je u mnogim opštinama, što nas vraća na staru temu ima li uopšte smisla i dalje forsirati ga, odnosno nameće pitanje da li postoji nešto što bi efikasnije štitilo, pre svega, poljoprivredne useve od naleta kiše i grada.

Da su rakete i dosadašnji sistem, koji su od 2015. ponovo u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, neefikasni potvrđuju i podaci Državne revizorske institucije. Prema analizi koju je uradio DRI, za samo tri godine od 2015. do 2017. grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara. RHMZ je 2017. (poslednje godine obuhvaćene analizom DRI) odbranu od grada sprovodio na više od 7,7 miliona hektara, od čega je 5,1 milion poljoprivredno zemljište.

Podaci DRI pokazuju da je u periodu od 2015. do 2017. država u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.

U Srbiji postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po analizirane godine RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ tokom tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa.

Veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština, koordinacija sa nadležnima, 70 opština uopšte nije doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u tek 70 opština.

Situacija se ni posle 2017. nije mnogo promenila, a agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da je taj problem isti svake godine od kako on radi – gotovo četiri decenije.

– Uvek nas iznenadi kiša, sneg, led. Nema dovoljno raketa, problemi sa pucanjem, da li sme ili ne. Ako padne grad na Loznicu vi ne smete da pucate zbog granice. Tako da je kod nas sve problem – kaže Gulan. On ističe kako ne zna da li je to tako zbog nedostatka novca, ali pre veruje da je to zato što mi ne znamo da rešimo taj problem. „Uvek pričamo o mogućnostima, šta može da se uradi, a nikako da iskoristimo te mogućnosti“, napominje Gulan.

Pre nekoliko dana načinjen je jedan korak, jer su ministri poljoprivrede Srbije i Srpske Branislav Nedimović i Boris Pašalić potpisali memorandum o izgradnji mreže automatskih protivgradnih stanica na teritoriji Republike Srpske. Plan je da se Izgradi 25 automatskih protivgradnih stanica od Zvornika do Višegrada i Ruda. Kako je Nedimović rekao, to bi trebalo Vladu Srbije da košta od 700.000 do 800.000 evra.

– Trebalo je puno vremena da prođe da se neko seti da su nam neophodni sporazumi sa BiH i Hrvatskom. Tek sada je potpisan jedan takav ugovor sa BiH. Kao da smo zaboravili da su se severni delovi naše zemlje nekada od grada branili raketama iz Slavonije, dok se zapadna Srbija štitila iz BiH – kaže za naš list agroekonomski analitičar Milan Prostran. On podseća kako je bilo raznih sistema odbrane od grada ranije, višecevnih bacača i mlaznih aviona, ali da sada toga nema.

– Najbolji sistem odbrane u ovom trenutku je dobar sistem osiguranja useva i postavljanje protivgradnih mreža. Veliki investitori to uveliko rade i to je ono što bi bilo najefektnije u ovom trenutku – napominje Prostran.

Međutim, iako gotovo svake godine padavine unište dobar deo prinosa poljoprivrednicima osiguranje useva u Srbiji i dalje je vrlo slabo, na nivou je između 10 i 15 odsto.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/ima-novca-ali-nema-znanja-da-se-resi-problem-grada/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30