Чланци поређани по датуму: subota, 22 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Na oglednim poljima novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo juče oko podneva krenula je žetva ječma.Stručnjaci tog instituta već godinama prvi započinju žetvu ozimih kultura na oglednim poljima najavljujući predstojeću žetvu, prvo ječma, a onda i pšenice. Očekuje se da će od nedelje, u zavisnosti od toga, šta će preovladati – kiša ili sunce – žetvu ječma početi ratari širom zemlje. Na njivama se još ponegde zelene klasovi ječma pa ukoliko kiša prestane a sunce upeče, žetva bi trebalo da krene za pet-šest dana, dok je za žetvu pšenice potrebno koji dan više.

Po rečima dr Vladimira Aćina s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ima primera da je na nekim njivama ječam već ovršen, ali da su to pojedinačni slučajevi jer je zrno još vlažno zbog velike kiše koja je neumorno padala proteklih dana.

– Dobili smo informaciju da je poljoprivrednik Nandor Kovač iz Bečeja na 20 hektara već završio žetvu pivskog ječma, domaće sorte, i dobio prinos od 8,8 tona to hektaru – kazao je dr Aćin. – To je, inače, dobar rod, a pogotovo u ovoj vremenski nepovoljnoj godini, koji je postignut zahvaljujući potpunoj primeni agrotehnike. O tome koliko će ove godine biti ječma, dr Aćin kaže da je nezahvalno govoriti jer je to uslovljeno klimatskim uslovima, ali je izvesno da će rod biti šarolik od regiona do regiona.Ječma je ove godine posejano na blizu 100.000 hektara, od toga bezmalo polovina na području Vojvodine – malo više od 42.000 hektara. Koliko će koštati ovogodišnji rod ječma, još se ne zna.

Podsećamo, jesenas smo, po podacima „Žita Srbije”, posejali pšenice na 570.000 hektara. U setvi 2017, kaže isti izvor, pšenice smo imali na 660.000 hektara i dobili 3,3 miliona tona hlebnog zrna, a prosečan prinos po hektaru bio je pet tona.

Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da se očekuje da prinos ove žetve bude manji nego lane, i da će se kretati oko 4,5 tone po hektaru.

– Naša zemlja bi trebalo da u žetvi pšenice 2019. godine dobije oko 2,5 miliona tona hlebnog zrna, od kojih će milion tona biti za inotržište – kazao je Saković.

Govoreći o početku žetve, naveo je da bi vršidba pšenice trebalo da krene oko 1. jula, a ukoliko se nastavi kišno vreme, kombajni bi trebalo da uđu u njive za nekoliko dana kasnije, oko 5. jula.

– Kvalitetet i količina zrna na svakoj njivi zavisiće od primene agrotehnike, i to ratari znaju – podvukao je Saković.

Koliko će koštati pšenica u setvi 2019. još nije poznato.Otkupna cena će biti poznata u toku žetve jer se ona formira posle procene roda ječma u Rumuniji, Bugarskoj i drugim zemljama regiona.

Na berzama u Evropi trenutno se stočni ječam prodaje po 170 do 217 evra tona, a pivski od 226 do 228 evra po toni.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pivski-jecam-dobacuje-i-do-88-tona-po-hektaru-22-06-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministar za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Srbije Milan Krkobabić izjavio je da će krajem godine biti ponuđena rešenja za ruralna područja koja treba da zaustave iseljavanje mladih iz sela.On je, obilazeći opštinu Žagubica, meštanima rekao da će biti napravljena mapa regiona Srbije kako bi se utvrdilo šta može da se proizvodi u svakom kraju, zavisno od uslova.

„Moramo da stvorimo uslove da mladima na selu bude dostupno sve što njihovi vršnjaci imaju u gradu i zato treba da se gradimo puteve, obezbedimo struju, vodu, domove kulture, zdravstvene stanice i sportske objekte“, rekao je Krkobabić.

Dugo godina, kako je rekao, ni jedan predsednik države nije pozvao da se „okrenemo rubnim područjima“, kao što je to uradio predsednik Vučić.

„Predsednik Vučić je rekao da za oživljavanje sela novac neće biti problem“, podsetio je Krkobabić.

U razvoj zadrugarstva, za poslednje dve godine uložena je, prema njegovim rečima, jedna milijarda dinara kao pomoć za formiranje 94 zadruge, a ove godine će se za osnivanje njih 60 biti dodeljeno još 700 miliona dinara.

On je precizirao da je, do sada, formirano 456 zadruga i da su one osnovane zahvaljujući samim proizvođačima.

Istakao je da će se u narednom periodu raditi na realizaciji ideje Kabineta ministra da se mladim poljoprivrednicima dodeli na korišćenje do 50 hektara državne zemlje.

Krkobabić je obišao i porodično domaćinstvo Vele Antić u selu Milanovac u toj opštini koje se bavi pčelarstvom i povrtarstvom a planira da proširi i stočnu proizvodnju i tom prilikom je rekao da ta porodica može da posluži kao primer ne samo Braničevskom okrugu nego i celoj Srbiji.

„Hoćemo da podržimo porodična domaćinstvo kao osnov opstanka“, kazao je on.

Tokom obilaska pčelarske zadruge „Homolje med“, u koju je udruženo 90 pčelara i 30 kooperanata, Krkobabić je rekao da „oni nisu čekali investitore već su se samoinicijativno udružili“.

On predložio da zadrugari potraže pomoć neke domaće kompanije kao podršku pri izvozu tog homoljskog meda sa oznakom geografskog porekla.

Predsednik opštine Žagubica Safet Pavlović rekao je da je opština za četiri godine izgradila 400 kilometara puta i da je spremna za osnivanje složene zadruge u koju bi se udružili ne samo pčelari već i stočari i drugi proizvođači.

Predsednik odbora za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Dragan Škorić rekao je da „Žagubica ima puno hrabrih ljudi koji su shvatili da je izlaz u proizvodnji“ i da odbor želi da im pomogne stručnim savetima.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/krkobabic-krajem-godine-ponudicemo-resenja-za-ruralna-podrucja/

Објављено у Agroekonomija

Nestabilno vreme se nastavlja. Meteorolozi kažu da je moguć i grad, a još nije završena ni procena štete koju su vremenske nepogode prethodnih nedelja nanele poljoprivredi.U 50 sela na području opštine Trstenik pod vodom je bilo oko 2.300 hektara oranica, pa se procenjuje da je samo u poljoprivredi šteta oko 400 miliona dinara."Tri hiljade koca paradajza imam pred branje, to je sve spareno, ništa se ne vidi. To je, ljudi, ne daj bože. Odžačka reka nam je napravila lom", priča Mirko Radenković iz Gornjeg Ribnika.

Samo iz jednog plastenika Dragoljub Milić iz Guče očekivao je da ubere 20 tona paradajza. Poplava je odnela i rasad i rod drugih kultura koje je uzgajao.

"Zasađeno je bilo 4.000 struka paradajza, bili su na berbi. Čovek nekako i da oprosti štetu na rodu, ali objekti vrede mnogo – folije, plastenici, konstrukcija", ističe Dragoljub.

U Dragačevu je poplava nanela ogromne štete, ne samo onima koji se bave plastečničkom proizvodnjom. Bez roda su ostali i ratari.

"Zahvaćeno je oko 500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Sada se radi samo popisivanje, tek sledi sistematizacija svih šteta i konačna procena štete", navodi zamenik predsednik opštine Lučani Miloš Jovičić.

Na ovogodišnji rod voćari u Miokovcima kod Čačka teško mogu računati. Grad je pre mesec dana uništio najkvalitetnije kajsije i drugo voća. Zbog obilnih padavina stručnjaci savetuju da proizvođači odmah posle nevremena uđu u voćnjake.

"Izvršiti tretmane zaštite bilja, a što se tiče agrotehničkih mera, potrebno je ukloniti polomljene, oštećene grane, znači ukloniti plodove koji su oštećeni", ukazuje referent službe za voćarstvo u Čačku Snežana Dragićević Pilipović.

Neki od meštana Krupnja kažu da ove godine neće ubrati ništa od voćarskih kultura. Poplave su pored zasada maline i kupine, oštetile i oranice.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3566341/meteorolozi-najavljuju-grad-a-ni-stara-steta-nije-procenjena.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Proizvodjači višanja na području opštine Merošina su u dilemi da li da nastave berbu koja je krenula ove nedelje, pošto su otkupljivači za samo par dana snizili otkupnu cenu sa 50 dinara po kilogramu na 30 dinara.
Stručni saradnik za poljoprivredu u Opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je da su sa cenom od 30 dinara vlasnici višnjika u „čistom gubitku“, jer samo beračima moraju da plate 20 do 25 dinara po kilogramu.

„Minimalna cena sa kojom bi voćari mogli da pokriju troškove proizvodnje i ostvare kakvu-takvu zaradu je 50 dinara po kilogramu. Sa cenom od 60 dinara bi bili zadovoljni i mogli bi da računaju na neophodna ulaganja u obradu i zaštitu zasada za narednu godinu“, izjavio je Stojanović.

On je istakao da je nadaleko čuvena oblačinska višnja na području Merošine i Prokuplja ove godine „odličnog kvaliteta“.

„Rod je za oko 20 odsto manji nego prethodne godine, ali su zato višnje znatno krupnije i prosečan rod se ove godine kreće izmedju šest i sedam tona po hektaru. Otkupljivači su se medjutim dogovorili da obore cenu i stalno traže neku ‘dlaku u jajetu’. Navodno ne mogu da plate 50 već 30 dinara zato što su medju višnjama videli neki listić ili nekog crva“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, prethodnih godina su otkupljivači nisku otkupnu cenu pravdali velikom ponudom višanja na svetskom tržištu i dobrim rodom tog voća u Poljskoj i SAD, ali ove godine to „ne može da im bude argument“.

„Rod višanja u Poljskoj i Americi je prepolovljen zbog mraza, a slična situacija je i u ostatku naše zemlje. Rod višanja je jedino dobar na jugu Srbije. Medjutim, problem je što u našoj zemlji ima malo preradjivača i oni imaju monopol. Proizvodjači višanja na jugu Srbije nemoćni su da bilo šta učine jer nemaju pogone za preradu“, objasnio je Stojanović.

On je podsetio da Merošina ima hladnjaču „Voćar“ kapaciteta 900 vagona, ali je ona već pet, šest godina u stečaju, isto kao i niška hladnjača.

„Verujemo da se status hladnjače ne rešava i stečaj namerno odugovlači kako bi preradjivači iz drugih delova naše zemlje imali tržište za otkup na ovim prostorima. Proizvodjači sa juga zemlje nemaju alternativu, nemaju nikoga da ih zaštiti i zato se iz godine u godinu ponavlja ovaj problem sa otkupnom cenom“, izjavio je Stojanović.

Kako je kazao Stojanović, na području opštine Merošina višnjom je zasadjeno oko 2.000 hektara, a oko 90 odsto domaćinstava ima sopstvene višnjike.

„Zbog niske otkupne cene zasadi se svake godine smanjuju, a veliku štetu nanosi i insekt žilogriz koji napada višnje i u stanju je da čitav višnjik osuši za godinu, dve“, istakao je Stojanović.

Izvor:https://niskevesti.rs/krenula-berba-visanja-u-merosini-vocari-spremni-da-odustanu-zbog-niske-cene/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30