Чланци поређани по датуму: petak, 21 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Berba i otkup višnje su počeli, a proizvođači ovog voća razočarani su prvim cenama, pošto za prvu klasu otkupljivači plaćaju 50, a za drugu 30 dinara, manje nego prošle godine. Koliko su nezadovoljni cenom, govori i to što se beračima za kilogram višanja plaća 20 dinara.

Na društvenim mrežama razvila se živa zabrinuta diskusija proizvođača višnje, naročito onih iz tradicionalnih višnjarskih krajeva kao što su Prokuplje i Merošina, nakon što su otkupljivači počeli da plaćaju kilogram višnje od 30 do 50 dinara.

- Cenu, kao i uvek, diktiraju hladnjačari. Prošle godine kilogram višnje prvog kvaliteta je koštao 60 dinara, dok se višnja drugog kvaliteta plaćala 40 dinara. Treba podsetiti da su i lane mnogo proizvođači odustali od berbe zbog ponuđene cene od 40 dinara za drugi kvalitet, već su plodove stavili u kominu za rakiju, a sada je cena još niža. Samo berača treba minimalno platiti 20 dinara po kilogramu - ogorčeni su pojedini proizvođači višnje sa juga SrbijeNeki od njih teše druge da se trenutno ponuđenih 30 dinara odnosi na drugu klasu "koju je potukao grad", dok pojedini podsećaju da su otkupljivači najpre najavili da će minimalna otkupna cena biti 70 dinara "s obzirom na to da su višnje u Poljskoj izmrzle i da je deficit ovog voća na tržištu". Na kraju, svi zaključuju da se "priča ponavlja svake godine", jer se cena ne zna dok berba ne počne, ali i poručuju da će višnja "ostati na stablima ako se ne bude plaćala bar kao prošle godine".

Ovo voće je, kako za "Blic" priča Aleksandar Mitić iz Poljoprivredne stručne službe u Leskovcu, u stanju tehnološke zrelosti, spremno za berbu i otkup.- Prinos će u odnosu na prošlu godinu biti za 20-30 odsto manji. Kvalitet je zadovoljavajući, višnja je dobila dobru krupnoću za razliku od prošle godine kada su zbog suše plodovi bili sitni, sada su zbog obilnih padavina krupni, prečnika od 16 do 18 milimetara. Iako smo pre nešto više od sedam dana imali vremensku nepogodu i grad, kvalitet je zaista dobar, sem u područjima gde je grad bio jači i ostavio oštećenja na plodovima - kaže Mitić.Naš sagovornik kaže da je nerealno da otkupna cena bude manja od 50 do 60 dinara za kilogram prvog kvaliteta.

- Računica kaže da je cena proizvodnje 30 odsto, a cena berbe 30 odsto otkupne cene. Normalno, gde je višnja zbog grada oštećena, ili postoji crv u njoj, realna cena za kilogram drugog kvaliteta je 30-40 dinara - smatra Mitić.

Proizvođači višnje takođe upozoravaju da im prošlogodišnja cena predstavlja minimum ekonomske isplativosti, s obzirom na to da više od 80 odsto njih je, zbog nedostatka mehanizacije, prinuđeno da plaća berače čija je cena 20 dinara po kilogramu ubranih višnji.Proizvođači sa područja Velike Krsne na društvenim mrežama postavili su oglase u kojima traže ozbiljne berače koje će plaćati 20 dinara po kilogramu. Oni potvrđuju za "Blic" da su od hladnjačara s kojima rade dobili informaciju da će prva otkupna cena biti 55 dinara za kilogram višnje prve klase.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/proizvodjaci-razocarani-kilogram-visanja-u-otkupu-30-do-50-dinara-manje-nego-prosle/6f9h3xr

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Početkom naredne godine očekuje se da bude raspisan javni poziv za bespovratno ustupanje zemljišta mlađima od 40 godina koji žele da se bave poljoprvredom, rekao je ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić.

On je za tv Pink rekao da u Srbiji postoji 200 hiljada hektara slobodne državne zemlje i ideja Odbora za selo SANU je da se bez nadoknade mladim ljudima koji žele da se bave poljoprivredom podeli ta zemlja sa striktno utvrđenim pravilima korišćenja. Krkobabić je rekao i da je ovaj predlog već utemeljen i biće prosleđen Vladi Srbije.

Govoreći o formiranju Nacionalnog tima za preporod sela, on objašnjava da kada se govori o problemima na selu ovaj predlog bi bio deo rešenja, jer su problemi sela brojni i vezani su za egzistenciju, putnu infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje...

Od 4.700 naselja u Srbiji nestaje njih 1.200, dok u 1.000 sela ima manje od po 100 stanovnika, a u višše od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina.Nacionalni tim za preporod sela Srbije je samostalno savetodavno telo koje je na inicijativu ministra Milana Krkobabića konstituisao Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Strateški cilj formiranja Nacionalnog tima jeste smanjenje regionalne neravnomernosti, stvaranje sistemskih preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/u-2020-besplatna-zemlja-za-mlade-poljoprivrednike-drzavno-zemljiste-mladima-ali-uz/vbmygvf

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna plaćanja započela je aktivnosti na uspostavljanju sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS). To je jedna od najvažnijih komponenti Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) svih direktnih plaćanja, kao i plaćanja iz mera ruralnog razvoja koja se odnose na površinu, a koji Srbija treba da uspostavi do kraja 2023. godine.

Espertsku i finansijsku podršku pruža Evropska unija iz IPA nealociranih sredstava. U prvoj fazi se LPIS uspostavlja na osnovu karata korišćenjem geografskog informacionog sistema, piše Poljosfera.

Glavni ciljevi pilot projekta, koji je započeo 22. januara i traje do 31. oktobra 2019. godine, su: određivanje referentne parcele za Srbiju; izrada metodologije; izrada projektnog zadatka i tehničke specifikacije za LPIS softver i LC (zemljišni pokrivač).

Odabrano je 10 opština u kojima će se raditi pilot projekat: Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac. U šest su određena i poljoprivredna gazdinstva koja učestvuju u projektu. U digitalizaciju referentnih parcela uključeno je 147 poljoprivrednika.

Prikupljeni su neophodni podaci iz različitih registara (Republičkog geodetskog zavoda, Registra poljoprivrednih gazdinstava, Republičkog zavoda za statistiku i dr.) i neophodne slike (ortofoto) iz različitih perioda.

U periodu od 20. do 31. maja održane su i radionice za predstavnike izabranih pilot opština o osnovama digitalizacije poljoprivredne parcele, a potom je urađena i digitalizacija parcela izabranih gazdinstava.

Trenutno se radi analiza dobijenih podataka, nakon koje će biti predložen najpogodniji model referentne parcele za Srbiju: katastarska parcela, poljoprivredna parcela, poljoprivredni blok i fizički blok, ili topografska parcela.

LPIS predstavlja grafičku evidenciju svih zemljišnih površina koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju.

Najvažniji ciljevi uspostavljanja LPIS su: pravednija raspodela podsticaja po površini zemljišta koju poljoprivrednici koriste; kontrola podsticaja; kao i prikupljanje podataka o načinu korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji će se koristiti za analitiku i statistiku poljoprivredne proizvodnje.

Za uspostavljanje LPIS potrebno je koristiti digitalne ortofotokarte (DOF) u razmeri 1:5000, digitalne katastarske planove, digitalni model terena (DMT) koji je nužan za definisanje pojedinih atributnih podataka, podaci iz registra prostornih jedinica, podaci iz registra poljoprivrednih gazdinstava i drugi podaci.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2545741/u-okviru-projekta-sistem-identifikacije-zemljisnih-parcela-digitalizovane-parcele-u-10-opstina

Објављено у Agroekonomija

Ugovore vrednosti 284 miliona dinara danas su u Pokrajinskoj vladi potpisala 204 poljoprivredna proizvođača Vojvodine mlađa od 40 godina.Odabrani su na osnovu godišnjeg konkursa za podršku mladima u seoskim područjima Vojvodine.

Pokrajinska vlada je 2017. godine, preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, uvela ovu novu meru subvencionisanja mladih poljoprivrednih proizvođača da bi podstakla njhov ostanak na selu i njihovo ekonomsko osnaživanje.

U protekle tri godine, iz pokrajinskog budžeta u agrar je investirano više od 20 milijardi dinara, a u proteklih mesec dana, skoro dve milijarde dinara dodeljeno je poljoprivrednim korisnicima u Vojvodini kroz više konkursnih linija Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević naveo da ohrabruje činjenica da od ovih 204 mladih poljoprivrednika, 71 mlađi od 25 godina, a 101 ima od 26 do 35 godina.

„Više od pola korisnika ovih sredstava su žene – čak 108 poljoprivrednica s kojima su danas potpisani ugovori, kao i pet korisnika koji imaju završen poljoprivredni fakultet“, rekao je Radojević.

Sredstva su namenjena za primarnu, prerađivačku i stočarsku proizvodnju, a korisnici će u ovim investicijama učestvovati sa 12 odsto.

Najviše ugovora je potpisano sa korisnicima iz lokalnih samouprava Vrbas, Novi Sad, Bačka Palanka i Sombor, a najveće interesovanje je bilo za nabavku kvalitetnih priplodnih grla stoke.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/vojvodina-za-mlade-poljoprivrednike-na-selu-250-miliona-dinara/

Објављено у Agroekonomija

Inspekcije će od naredne sedmice na terenu kontrolisati kako ide otkup, prodaja, uvoz i izvoz maline, dogovoreno je juče na sastanku proizvođača ovog voća sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.O otkupnoj ceni ovog voća, što je svake godine pred berbu jedan od glavnih problema na relaciji proizvođači – otkupljivači, nije se razgovaralo na sastanku, jer će ona biti formirana, kako je rečeno, na tržištu.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je nakon sastanka da je krajnji cilj da se uredi tržište maline. On je objasnio da je država formirala dva tima – jedan u kom su predstavnici struke i drugi u kom će biti inspektori iz MUP-a, Ministarstva poljoprivrede, finansija i trgovine.

Tek kada se uredi tržište, kako je rekao Radović, moći će da se računa na adekvatnu cenu proizvoda, a upravo bi kontrola otkupa dovela do boljih uslova i tržišne utakmice, što bi trebalo da utiče na postizanje cene koju malinari očekuju.

Proizvođač maline iz ariljskog sela Trešnjevica Milan Radojičić kaže za Danas da već godinu dana postoji tim koji je trebalo da radi na kontroli tržišta maline, ali da je njegov rezultat nula. Zato, kako kaže, ne veruje da će sada biti nešto drugačije.

– Država je sve to trebalo ranije da radi. Ne očekujem nikakve rezultate – kaže Radojičić, u čijem je malinjaku berba upravo počela, ali neće biti laka, jer, kako kaže, ima velikih problema zbog nedostatka radnika.

U slučaju da dogovor ne bude ispoštovan malinari neće blokirati puteve, rekao je juče Dobrivoje Radović, već one koji prave probleme – hladnjačare i izvoznike. On je podsetio da se od malina godišnje slije u budžet i do 300 miliona evra i apelovao da upravo država treba da uredi tržište.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/inspekcije-od-naredne-sedmice-kontrolisu-otkup-maline/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30