Чланци поређани по датуму: nedelja, 02 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kiša je dobro nakvasila oranice pa se na našim njivama zelene usevi. Koliko god su tokom setve ratari bili zabrinutu zbog velike suše, sada, posle toliko kišnih dana, priželjkuju sunce da bi se biljke mogle razvijati.Prolećna setva je ove godine brzo završena jer su zemljoradnici, slušajući vremensku prognozu i najavu padavina, posle dugog sušnog perioda požurili da poseju jare poljoprivredne kulture, smatrajući da je bolje da seme dočeka padavine u suvoj zemlji.

Sada kada se na oranicama uveliko prepoznaju po redovima i kukuruz, i soja, i suncokret, i repa, prilika je da se kaže zbirno koliko na njivama imamo useva da bismo, ako se budu smenjivali kiša i lepo vreme, imali u vidu količine koje možemo očekivati prilikom berbe. Po procenama šećerana, repe je u martu posejano na 30.000 hektara. Gledajući lanjsku setvu, pod repom je bilo 50.000 hektara, a u setvi 2017. čak 60.000
Očekivanja su bila da će jedino kukuruza u ovogodišnjoj setvi biti posejano više nego lane, od 950.000 hektara do milion. Mada se u Poslovnom udruženju „Žita Srbije” podaci još zbrajaju, može se reći da su se prognoze obistinile.

– Kukuruz je zauzeo 970.000 hektara – kazao je direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković, uz opasku da taj podatak nije još uvek precizan jer su neki ratari čekali kišu da bi krenuli u setvu, dok drugi nisu gledali na sušu, već najvažniji posao u godini završili iščekujući oblake.

Lane je pod kukuruzom bilo 900.000 hektara, a prosečan prinos po hektaru osam tona, pa smo imali 7,2 miliona tona.

– Suncokret je u setvi 2018. godine dostigao istorijski maksimum u pogledu površine na kojima je posejan – 245.000 hektara, sada je zauzeo oko 235.000. Soja je posejana na 230.000 hektara, a lane je pod sojom bilo oko 220.000 – kazao je Saković.

Podsećamo, suncokreta smo lane imali 760.000 tona, prinos po hektaru je bio 3,1 tone. Prosečan prošlogodišnji rod soje bio je 3,5 tone po hektaru pa računajući da je pod sojom bilo 220.000, dobili smo 770.000 tona.

„Žita Srbije” ne vode evidenciju o šećernoj repi, ali po procenama, slatkog korena je u martu posejano na 30.000 hektara. Gledajući lanjsku setvu šećerne repe, to je značajno manja površina jer je u 2018 . pod repom bilo čak 50.000 hektara, a u setvi 2017. i 60.000.

Oni koji su pšenicu posejali jesenas, nemaju više razloga da strepe. Pšenica je kasno nikla, na većini njiva tek u januaru posle topljenja snega. Ali koliko god je tokom zime bila loša, sada odlično izgleda. Za svega nekoliko sedmica ođednom je narasla, počela da klasa, pa se vlati prepoznaju izdaleka. Jesenas smo, po podacima „Žita Srbije”, posejali pšenice na 570.000 hektara. U setvi 2017, navodi isti izvor, pšenice smo imali na 660.000 hektara i dobili 3,3 miliona tona hlebnog zrna, a prosečan prinos po hektaru bio je pet tona.Generalno, kiša je dobro natopila zemlju pa svaka naredna može škoditi usevima. Jedino soji neće smetati jer, što više kiše, to više soje, pogotovo što je domaće seme otporno na vlagu.

Stručnjaci sada ukazuju na to da, koliko god je poljoprivredi trebalo dobre kiše zbog isušene zemlje, sada usevima treba sunca i toplije vreme.

Obilne padavine mogu štetiti i povrću jer se u slučaju velike vlažnosti mogu pojaviti bolesti pa i povrću treba sunca i viša dnevna temeratura.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/setva-zavrsena-kukuruza-blizu-milion-hektara-suncokreta-235000-01-06-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 02 jun 2019 09:22

Crni bilans pomora pčela u Kikindi!

Veliki pomor pčela i ove godine zadesio je pčelare Kikinde i okolnih sela. Registrovano je da stradalo je 1.350 košnica, a pčelari misle da je ta brojka i veća. Šta je uzrok tome, još se nagađa. Pojedini pčelari toliko su razočarani, da se pitaju da li vredi uopšte da nastave da se bave ovim poslom.Tridesettrogodišnji Zlatko Popetru najmlađi je pčelar iz Kikinde, koji je prijavio štetu u svom pčelinjaku. Ovim poslom bavi se šest godina i iako se do sada već susreo sa problemima, kaže da ovakav slučaj ne pamti, jer su mu stradale 124 košnice, koliko ih je i imao. Ukoliko se po strani stavi materijalna šteta, koja nije mala i teško je nadoknadiva, za Popetrua posebno je teško što je za kratko vreme nestalo ono u šta je uložio mnogo, a što se ne može kupiti novcem."Puno ljubavi je uloženo u to. Puno rada i truda. Dani su od jutra do mraka provedeni na pčelinjaku. Planovi i ideje, neki snovi za dalje, srušeni su se za dva dana", izjavio je Zlatko Popetru, pčelar iz Kikinde.

Budući da mu je pčelarstvo glavni izvor prihoda i da dodatni posao nema, jer je sve uložio u pčelarstvo, postavlja se pitanje "Šta dalje?".

"Verujte mi da nemam odgovor na to pitanje. Gubim nadu da uopšte ima smisla ovde se baviti ovim poslom", rekao je Popetru.

Kako objašnjava Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinde, Popetru nije jedini koji sada traži smisao u bavljenju ovim poslom, budući da se ovakve situacije ponavljaju iz godine u godinu.

"U ovom trenutku, stradalo je blizu 1.500, a računajući i 2015. godinu i 5.000 košnica u dva naleta trovanja. Godine 2016, 2017. i 2018. nisu ušle u ovaj obračun. Podaci su katastrofalni. Kikinda je najcrnja crna rupa što se tiče trovanja pčela u Srbiji, a verovatno i šire", rekao je Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinda.

Uzroci ovog pomora još uvek su nepoznati, ali je iskustvo pokazalo da se krivica nalazi ili u prekomernoj upotrebi pesticida prilikom prskanja njiva ili korišćenje nekih jačih otrova. Pošto je teško utvrditi ko je odgovorno lice, u narednim danima, pčelari će rešenje potražiti u nadležnom ministarstvu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/veliki-pomor-pcela-u-kikindi_1021901.html

Објављено у Pčelarstvo

Hladni i kišoviti dani, koji su se u kontinuitetu zaređali od 10. aprila, značajno su uticali na veliki broj poljoprivrednih vrsta, pre svega na prolazak pojedinih faza njihovog rasta i razvića, kao i na pojave prouzrokovača bolesti.

Za samo 24 sata na području Vojvodine palo je onoliko kiše koliko bi inače palo u toku tri četvrtine meseca. Zbog vremenskih uslova, posledice ove godine osetiće paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, maline... Ipak, određenim povrtarskim vrstama odgovaraju obilne padavine i relativno niska temperatura u jutarnjim časovima, te njihovi proizvođači neće imati problema, istakao je profesor Poljoprivrednog fakulteta Žarko Ilin.Količina od oko 200.000 tona ukupnog voća u našoj zemlji biće smanjena zbog grada i kiše, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Keserović.

Stručnjaci ističu da do značajnijih nestašica voća i povrća neće doći, ali će smanjenje njihovog broja svakako uticati na njihovu cenu, a samim tim i na džepove kupaca. Takođe, troškovi finansijskih ulaganja će se povećati, posebno kada se radi o zaštiti bilja.Pored određenih vrsta voća i povrća, padavine i niska temperatura ne odgovaraju ni poljoprivrednim usevima, posebno pšenici, kukuruzu i uljanoj repici, dok mnogo vlage odgovara soji, suncokretu i šećernoj repi. Otkako postoje merenja pa do danas, u našoj zemlji najveća dnevna količina padavina registrovana je 10. oktobra 1955. godine u Negotinu - 211,1 milimetara po kvadratnom metru, dok je nakišovitija godina bila 1937. kada je izmereno čak 1.324,5 milimetara padavina u Loznici.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/slabiji-rod-zbog-kise-i-hladnog-vremena-skacu-cene-voca-i-povrca/ws01hr4

Објављено у Biljna proizvodnja

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da četiri srpske kompanije kojima je privremeno zabranjen izvoz mesa i mesnih prerađevina u Rusiju moraju da se prilagode novim standardima, kao i da razlog suspenzije nije kvalitet naših proizvoda.

"Postoje neka pravila koja su promenjena poslednjih meseci, druga su promenjena pre godinu dana, sada je stvar pristupa implementaciji", naveo je ministar.On je podsetio da Srbija ima još šest kompanija kojima je dozvoljen izvoz, i da nije tačno da je svima zabranjeno.

"Jedno su pravila za izvoz u Evropsku uniju, Rusiju, Kinu ili Tursku, ove kompanije moraju da nauče da moraju da imaju procese unutar sebe koji zadovoljavaju pravila kupca", rekao je Nedimović.

Ruske vlasti su nešto ranije donele odluku da privremeno obustave uvoz mesa i mesnih prerađevina proizvedenih u kompanijama Matijević, Big bul fuds, Zlatiborac i Karneks "zbog „ozbiljnih nepravilnosti" uočenih tokom inspekcije. Ministar je objasnio da je meso ovih kompanija apsolutno bezbedno i da se ovde radi o administrativno-tehničkim uslovima, koje ima svaka držžava.

"Izveštaj Uprave za veterinu biće poslat u narednih sedam-osam dana u Rusiju, i ja se nadam da ćemo do posete ruskog ministra poljoprivrede raščistiti ovu stvar", naveo je Nedimović.

Rekao je da navedene kompanije moraju da angažžuju stručnjake kako bi se usaglasili sa pravilima u Rusiji, i dodao da je držžavi cilj da pomogne ljudima da ššto više izvezu.

Nedimović je na pitanje o problemu klanja neidentifikovanih žživotinja rekao da se to desilo u jednoj klanici gde je postojao nedostatak uššnih markica na dva grla. Nije odgovor da su markice otpale, moramo biti pažžljivi po tom pitanju, naveo je ministar.

Na pitanje o kontroli uvoza u Srbiju objasnio je da držžava konstantno sprovodi kontrolu na granici, kao i da je poslednjih godina veći broj ljudi uhapššen zbog uvoza mesa i voća. Nedimović je rekao da kompanije koje imaju privremenu zabranu uvoza na rusko tržžište izvoze meso na desetine tržžišta i da moraju da se prilagode pravilima tih držžava.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nedimovic-meso-bezbedno-kompanije-moraju-da-se-prilagode-pravilima/tn1jvj9

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30