Чланци поређани по датуму: utorak, 18 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i ministar poljoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić potpisali su danas u Beogradu memorandum kojim je predviđeno da Srbija finansira izgradnju 25 automatskih protivgradnih stanica u podrinjskom delu Republike Srpske.
Realizacija zajedničkog projekta automatske protivgradne zaštite u slivu reke Drine omogućiće dodatnu protivgradnu zaštitu i za poljoprivredne proizvođače u Srbiji, a posebno dela Zapadne Srbije koji je najčešće pogođen gradom.
Ministar Nedimović je objasnio da Srbija ulaže u protivgradni sistem preko Drine jer ima interes da dejstvom sa leve obale reke zaštiti poljoprivredu na svojoj teritoriji.
Ministar je ukazao da postoji problem sa protivgradnom zaštitom zapadnog dela Srbije, jer sistem iz stare SFRJ više ne funkcioniše pa su prostori uz Drinu, poput Malog Zvornika, Bajine Bašte, LJubovije i ostalih mesta uvek bili izloženi gradu.
Sa druge strane, Republika Srpska nije imala sopstveni interes za pokrivanjem sistemom protivgradne zaštite tog područja, pa je Srbija inicirala potpisivanje ovog sporazuma, dodao je Nedimović.
Kako je naglasio, detalji sistema, koji će se protezati od Zvornika do Ruda i uz 25 protivgradnih stanica imati i 10 antenskih stubova za komunikaciju, biće utvrđeni u studiji a preliminarna procena je da će investicija koja će biti plaćena iz budžeta Republike Srbije biti od 700.000 evra do 800.000 evra.
"Mi na ovaj način branimo ovaj deo Srbije koji je najviše bio izložen gradu u poslednjih deset godina“, naglasio je Nedimović.
Ministar očekuje da će automatski sistem protivgradne zaštite biti spreman da dejstvuje sledeće sezone i dodao da na tom terenu na protivgradnoj zaštiti ništa nije rađeno 30 godina. .

Ministar Pašalić je istakao da neće biti problema oko zemljišta za ovaj sistem jer će on biti postavljen na zemljištu koje kontrolišu "Šume Republike Srpske" i dodao da bi deo sistema mogao biti izgrađen već do kraja ove godine.

"Lokacije smo odredili, možemo veoma brzo da uđemo u instalaciju tih sistema i očekujem da do kraja godine može da bude instalirano nekoliko lansera", rekao je Pašalić i dodao da će nove stanice biti deo protivgradnog sistema Republike Srpske.

Izvor: Agrobiznis magazin i Ministartvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Објављено у Agroekonomija

Na 340 hektara u Popovom polju, između Trebinja i Ljubinja, prostiru se plantaže voća i vinove loze, od čega polovinu čine vinogradi, a drugu polovinu zasadi jabuke, kruške i trešnje. Istoimeno preduzeće, Popovo polje a.d. najveći deo zasada podiglo je 2009. godine i od tada se godišnje sukcesivno povećavala površina pod zasadima za nekih 30 do 50 hektara, pa se puna rodnost tek očekuje, kaže za eKapiju Dragiša Bašić, rukovodilac sektora za proizvodnju voća u Popovom polju.

- Tendencija širenja zasada se nastavlja i u narednom periodu, kao i do sada. Veliku pažnju posvetili smo izboru kvalitetnog sadnog materijala koji smo svakako usaglasili sa potrebama tržišta, ali i nadolazećim svetskim trendovima kada je u pitanju sveže voće. Odabir sorti se vršio, naravno, i u skladu sa klimatskim uslovima Popovog polja, čime dobijamo kvalitetan proizvod. Sadni materijal uvozimo većinom iz Francuske, Italije i Holandije - navodi Bašić.

Kako je ovih dana u toku sezona berbe trešanja, a po njoj su prepoznatljivi kako na lokalnom tako i na tržištu regiona, gajbe se pune nekim od najkvalitetnijih svetskih sorti koje imaju u zasadima, a to su kordia, carina, regina.

- Ni po čemu ne zaostaje ni sortiment jabuke, naravno, gde uspevamo da prvi u regionu beremo jabuku sorte gala, koja je izvanrednog kvaliteta - ističe Bašić.

Najveći deo proizvodnje u Popovom polju ide ka izvozu u zemlje Evropske unije - Holandiju, Italiju, Hrvatsku, ali i u Rusiju i u zemlje okruženja.

- Ponosni smo što su neke od naših sorti jabuka dospele i na egzotične destinacije, od kojih su jedna i Maldivi - kaže naš sagovornik.Koji procenat će ići za izvoz a koji na domaće tržište, kaže, zavisi i od globalnih kretanja i fluktuacija na tržištu svežeg voća, ali je generalno izvoz veći od količine koja se plasira na domaće tržište.

Broj zaposlenih varira, a najveći je u sezoni berbe, kada angažuju i do 300 ljudi dnevno.

- Svakim danom ponuda kvalitetne radne snage je sve manja i je to jedan od gorućih problema, ne samo u sektoru poljoprivrede, već i u ostalim granama. Stalno usavršavanje i nadogradnja znanja i veština neophodna je mera uspešnog poslovanja i zato radimo na edukaciji kadrova, a ako je neophodno i na angažovanju dodatnih konsultanata. Kako bi u sektoru svežeg voća postali prepoznatljiv igrač, i na lokalu i u regionu, kreirali su i brend Volim voće, i pod tim imenom već imaju dobre rezultate i vidljivost.

- Za sada, kod kupaca nailazimo na pozitivne reakcije kada je u pitanju brend Volim voće, ali zasigurno da u budućnosti možemo daleko više uraditi na pozicioniranju i prepoznavanju brenda - navodi Bašić.

Kaže da razmišljaju i o formiranju linije na kojoj bi se pravili određeni proizvodi na bazi svežeg voća. U međuvremenu su pokrenuli i proizvodnju meda, čime su zadovoljni.

U planu je i da na nekoliko lokacija u Hercegovini otvore prodavnicu koja bi nudila sve ono što dolazi sa njihovih plantaža.

- Naši planovi su ambiciozni, pa u narednom periodu želimo da zaokružimo proces proizvodnje, uz proširenje skladišnih kapaciteta kao i modernizaciju procesa pakovanja - zaključio je Bašić za eKapiju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2541245/jabuke-iz-hercegovine-stigle-i-do-maldiva

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
utorak, 18 jun 2019 09:07

Oprez sa mlevenim mesom!

Kad je toplo, od svih namirnica koje svakodnevno kupujemo najoprezniji smo sa mesom, naročito mlevenim. Međutim, da li je meso bezbedno, ne zavisi uvek samo od toplote. Jedna veterinarska kontrola mesara i klanica u Južnobačkom okrugu pokazala je da nisu u svim objektima ispunjeni higijenski uslovi.Sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović ističe da je odgovornost za bezbednost proizvoda na proizvđaču, a da se kontrola vrši neprestano.Inspekcija kontroliše ceo lanac proizvodnje – od farme, preko transporta do klanice itd.

Kontroliše se higijena samog procesa, lična higijena radnika, životinje, kontrola svakog proizvodnog dela, rekao je Budimović.

Smatra da kazne nisu dovoljno oštre. "Kazne po mojoj proceni moraju da budu rigoroznije – kad neko napravi neku vrstu problema i dođe do velikih odstupanja, treba da mu se zabrani da se bavi tim poslom u narednom periodu. Kazne se sada kreću od nekoliko desetine hiljada do nekoliko miliona dinara za pravna lica", rekao je Budimović.

Jedna od poslednjih afera dogodila se u Paraćinu kada uvezeno meso nije imalo odgovarajuću deklaraciju.

Čim nema dokumentacije to je šverc a ne uvoz, rekao je Budimović.

"Ne znači da su manje odgovorni. Mislim da je to jedan od drastičnijih primera i po količinama i po pokušaju da se tako nešto radi, jer reč je o nekoliko desetina tona", naveo je Budimović.

Kada su vrućine, građani najčešće izbegavaju mleveno meso.

To je najrizičnija sirovina zato što je meso nakon mlevenja podložnije bakterijama i lakše se kvari, kaže Budimović i dodaje da teba poštovati tzv. hladan lanac – od proizvodnje, do transporta i čuvanja namirnica.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3560881/mleveno-meso-najlakse-se-kvari-hladnim-lancem-protiv-bakterija.html

Објављено у Agroekonomija

Mere Državnu zemlju dobiće svi oni koji žele da se bave savremenom poljoprivrednom proizvodnjom, a radimo i na merama poput ukidanja PDV, poreza i doprinosa za proizvođače u ruralnim područjima, kao i na osnivanju garantnog fonda iz koga će se proizvođačima isplaćivati razlika između tržišne i garantovane otkupne cene proizvoda. Tim profesionalaca radi na pripremi mera za oživljavanje srpskog sela i očekujemo da će već početkom sledeće godine biti raspisan javni poziv za besplatno ustupanje državnog zemljišta na korišćenje ljudima mlađim od 40 godina koji žele da se bave poljoprivredom, kaže u intervjuu za Kurir Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj u Vladi Srbije.

Da li je tačno da će država poklanjati do 50 hektara državnog zemljišta mladima koji žele da se vrate na selo?

- Ne radi se o poklanjanju zemljišta nego o ustupanju na korišćenje. Mi zemlju ne poklanjamo i protivimo se prodaji državnog zemljišta, ali zato možemo da ga ustupimo mladim poljoprivrednicima i drugim mladim ljudima u Srbiji koji žele da se bave ratarstvom, povrtlarstvom, stočarstvom i uopšte poljoprivredom.

Na koliko godina bi onda država ustupala to zemljište mladim ljudima?

- Ustupamo im ga trajno, a to trajno znači dok god ga privode kulturi i nameni, i to na način kako to budu propisale stručne poljoprivredne službe, instituti, akademijski Odbor za selo, da ga obrađuju na najsavremeniji način. Dok god to žele, ono im stoji na raspolaganju, pa čak i da njihovi naslednici nastave to da rade. Ali nikako ne stiču pravo vlasništva.

Hoće li ti ljudi imati garanciju da im to zemljište u koje ulože mnogo novca jednog dana neće biti oduzeto?

- Biće doneta odluka da im se zemljište ustupa pod određenim opštepoznatim uslovima. Ovde nije bitno ko je na vlasti, ovo bi trebalo da bude opštedruštveni konsenzus da je državno zemljište neprikosnoven resurs države Srbije i da mladi ljudi imaju pravo da ga koriste ako žele da ga upotrebljavaju na najbolji način.

Ko će sve moći da dobije besplatno zemljište, o kakvom zemljištu se radi i koliko će moći da ga dobiju?

- Radi se o preko 200.000 hektara različitog državnog zemljišta koje nije pod zakupom, koje će biti popisano, razvrstano prema kategoriji zemljišta i rejonima. Zavisno od raspoloživog zemljišta i od interesovanja tih ljudi, vršićemo podelu, negde će to biti tri hektara, negde pet, negde 10 hektara. U zavisnosti od rejona gde se zemljište nalazi, od opštine do opštine, videćemo interesovanje mladih poljoprivrednika ili mladih ljudi koji žive u gradu ali žele da se bave poljoprivredom. Hajde da se ugledamo na slovenački model, koji stimuliše mlade iz gradova da odu na selo i da se bave poljoprivredom i kojima daju po 46.000 evra. Mi hoćemo da mladi ljudi koji već rade sa dedovima i očevima imaju motiv da tu i ostanu tako što će i sami dobiti zemlju da obrađuju.

Da li će država onima koji dođu iz grada i počnu od nule finansijski pomoći da kupe mehanizaciju i privedu zemljište nameni?

- Dobiće bazično zemljište, koje ga neće koštati ništa, imaće obavezu da zemlju obrađuje na pravi način, dobiće sve podsticaje koje daje Ministarstvo poljoprivrede, kao i da se udruže u zadruge koje stimulišemo na poseban način. Davaćemo podsticajne namenske kredite za kupovinu opreme, višegodišnjih zasada, osnovnog stada sa izuzetno povoljnim kamatama, ali i rokovima koji su prilagodljivi sezonskom tipu proizvodnje. Ne možete tražiti od nekoga da počne da plaća nešto za voćnjak koji tek treće godine počne da rađa, i o tome ćemo voditi računa.

Kada se može očekivati da počne podela tog zemljišta mladim ljudima?

- Početkom iduće godine. Krećemo u intenzivne pripreme u skladu sa stavom koji je definisao predsednik Republike Aleksandar Vučić, a to je zaustavljanje daljeg propadanja sela Srbije. Sredstava će biti, ali posao oko svega toga moramo valjano da uradimo.

Osim podele zemljišta, koje će još mere biti preduzete za oživljavanje srpskog sela?

- Tim razmišlja o smanjenju ili potpunom ukidanju PDV za one koji se bave poljoprivredom u rubnim i brdskoplaninskim područjima i svih ostalih taksi i nameta. Ići ćemo i s predlogom da se formira garantni fond iz kog će poljoprivrednicima biti nadoknađivana razlika između trenutne tržišne cene i one koja će im biti garantovana kako bi im račun bio čist, a oni bili zainteresovani da i dalje rade.Koliko zadruge doprinose razvoju sela?

- Pre dve i po godine bilo je 1.100 aktivnih zadruga, od kojih se godišnje gasilo oko 100, ali su srpski domaćini poverovali u ovu ideju i formirano je neverovatnih 446 novih zadruga, od toga smo finansijski pomogli svega 92. Novoformirane zadruge dobijaju do 7,5 miliona dinara, a postojeće do 15 miliona dinara. Za nepunih mesec dana očekujemo novi konkurs za zadruge, na kome će širom Srbije oko 60 zadruga dobiti sredstva. Mali posed zahteva udruživanje. Kad se udruži pet ili više domaćina, imaju šansu da budu robni proizvođači, da smanje troškove proizvodnje i da taj proizvod usmere na pijacu.Stočari se ovih dana žale da je potpuno stao otkup junadi, jagnjadi i prasića i da ne znaju šta s njima da rade.

Ako je to tako, kakvu motivaciju mogu da imaju mladi ljudi da se vrate na selo?

- Uskoro ćemo pozvati sve ljude iz NVO sektora koji se bave razvojem sela, a i naše najveće kompanije u prerađivačkoj sferi, trgovinske lance i izoznivke, pa ćemo dobiti prave partnere jakih domaćih, dobro pozicioniranih kompanija na jednoj strani i zadruga koje ujedinjuje proizvođače na drugoj strani. To je simbioza koja može da da rezultate. Imamo proizvođače i kompanije koje mogu to da proizvedu. Hoćemo kompanije koje se bave preradom mesa i trgovinske lance i kompanije koje to mogu da izvezu.

I sada imamo sve te kompanije, pa stalno imamo probleme sa otkupom.

- To nam je izazov i hoćemo da uspostavimo red između primarne proizvodnje organizovane kroz zadruge i kompanija koje se bave otkupom. Iz neuređenog stanja hoćemo da uđemo u stanje partnerstva. Naravno, i te kompanije ćemo dovesti u poziciju da imaju ekonomski interes da se bave time. Kompanija ne može da otkupi 20 ili 50 litara mleka negde u brdu, ali ako njih 10 imaju organizovanu proizvodnju, onda će oni doći da to otkupe.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3269789/milan-krkobabic-ministar-zaduzen-za-regionalni-razvoj-ustupicemo-zemlju-mladima-da-ostanu-na-selu

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Pregovori o otkupnoj ceni ovogodišnjeg roda maline mogli bi da urode plodom u korist malinara, nakon što je resorni ministar Branislav Nedimović potvrdio da cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna, a hladnjačari su u pregovorima izašli sa prvom akontnom cenom od 150 dinara.
Pozivajući se na izvore Ministarstva poljoprivrede, Večernje novosti pišu da će tu cenu ponuditi tri hladnjačara iz Zlatiborskog okruga."Vođeni su razgovori i sa jednom i drugom stranom i trenutni uslovi na tržištu su uticali da hladnjačari izađu sa akontnom cenom maline od 150 dinara, dok je prošle godine početna cena bila 60,80 dinara", piše list pozivajući se na neimenovani izvor.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/malinari-traze-150-dinara-za-kilogram_1026464.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30