Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 17 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i zamenik ministra Generalne uprave carina NR Kine Žang Jiven potpisali su danas u Beogradu ugovore koji će omogućiti izvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvoda na kinesko tržište.
Tom prilikom su potpisali i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.
Ministar Nedimović je kazao da je sada preostalo potpisivanje sporazuma o fitosanitarnoj zaštiti i dodao da očekuje da će prve kineske inspekcije biti već narednih meseci i da će se naši proizvodi na tržištu Kine naći do kraja godine.
Nedimović je naglasio da očekuje da će to biti do Sajma poljoprivrede u Šangaju koji se održava u novembru.
"Potpisivanje ovih dokumenata je strateška stvar za Srbiju u oblasti poljoprivrede zbog otvaranja kineskog tržišta za svinjsko meso i mlečne proizvode", rekao je Nedimović nakon potpisivanja ugovora.
Nedimović je naveo da je otvaranje kineskog tržišta bila želja domaćih proizvođača i istakao da je sledeći korak da obavesti kineske kolege koje su naše kompanije zainteresovane za izvoz.

 

Izvor: Agrobiznis i Ministarstvo poljoprivrede

Објављено у Agroekonomija

Španija je jedan od vodećih poljoprivrednih proizvođača u Evropi i na četvrtom mestu po prihodima ostvarenim od agrara sa više od 40 milijardi evra. Sa 23 miliona hektara Španija je druga u Evropi po površini iskorišćenog obradivog zemljišta i najveći su proizvođač i izvoznik voća i povrća u Evropskoj
uniji i treća zemlja sveta. Do ovih podataka vrednih divljenja nisu došli ni slučajno ni lako, a deo tajne uspeha svog agrara su podelili na srpskim poljoprivrednicima na 86. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Četvrtu godinu za redom Kraljevina Španija učestvovala je na novosadskom
sajmu, a predstavilo se sedam kompanija koje su lideri u oblasti poljoprivredne tehnologije i opreme. Na štandu Španije dočekali su nas srdačno uz svoju čuvenu pršutu, sir i čašu vina, ali i spremnost da odgovore na svako pitanje znatiželjnih posetilaca i medija. Ključ uspeha španskog agrara je u razvoju najnaprednije tehnologije koja obezbeđuje optimalnu i kontinuiranu proizvodnju i uspešnog modela zadrugarstva koje funkcionišu po principima multinacionalnih kompanija i tako nastupaju na tržištu.
„Španija ima raznolike klimatske uslove koji jednim delom pogoduju određenim poljoprivrednim kulturama, dok u centralnim i južnim delovima zemlje imamo
sušnu klimu što svakako ne odgovara agrarnoj proizvodnji. Ali, ti nedostaci su prevaziđeni inovativnim metodama pre svega u sistemima za navodnjavanje i razvojem plasteničke proizvodnje. Osim toga dosta je uloženo u istraživanje i inovacije kada je u pitanju semenski i sadni materijal, đubriva, prehrana bilja… Sve ovo je omogućilo da španski poljoprivrednici nezavisno od meteoroloških uslova, pa i godišnjeg doba kada govorimo o plasteničkoj proizvodnji, mogu da računaju na sigurnu celogodišnju proizvodnju“ – kaže za Agrobiznis magazin Havijer Alvares, šef ekonomskog i trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu.

Sa čak 74.900 hektara Španija je prva zemlja u EU po površini zasada pod plastenicima, pedeset odsto ove proizvodnje je namenjeno izvozu, a prihod od ove
grane poljoprivrede donosi 2,1 milijardu evra. Zato ne čudi što je i na novosadskom sajmu vladalo veliko interesovanje posetilaca i agronoma za inovativnost Španaca u oblasti plasteničkog uzgoja.
„Da primetili smo na našem štandu da vlada veliko interesovanje srpskih poljoprivrednika za našu plasteničku proizvodnju. Naša tehnologija je svakako zanimljiva i primenljiva i u Srbiji, posebno za biljne kulture, kao što su recimo jagode, kojima posebno odgovara uzgoj u plastenicima što znatno može da produži sezonu proizvodnje“ – kaže naš sagovornik. Španija je posebno ponosna na svoje moderne sisteme za navodnjavanje koji pokrivaju četvrtinu zemlje. Tako je došlo i do saradnje sa Srbijom, a zajedničkim snagama španski i srpski stručnjaci su osmislili i konstruisali najveći dvostrani električni Rendžer sistem za navodnjavanje na svetu. Dugačak je 1.600 metara, postavljen je u Belorusiji i može da bude ponos i Srbima i Špancima.
„Ovaj sistem za navodnjavanje je ne samo najveći na svetu već radi na električni pogon što se pokazalo kao mnogo isplativije od onih na naftu. Ovo je samo jedan od primera špansko-srpske saradnje u oblasti poljoprivrede, a verujem da će ih u budućnosti biti još više“ – kazao je Havijer Alvares.
Slično kao i u Srbiji gde zadrugarstvo ima tradiciju dugu 150 godina, i u Španiji zadrugarstvo se negovalo od davnina. Ali, oni su otišli korak dalje, pa su zadruge postale jedan od stubova razvoja poljoprivrede u ovoj zemlji i rešenje za izazove sa kojima se danas sreću savremeni poljoprivrednici.
„U početku, kao i u Srbiji, i mi smo imali uglavnom male i srednje proizvođače koji su shvatili da će im udruživanje doneti mnoge olakšice na polju znanja i razmene iskustva, ali i omogućiti lakši i bolji plasman njihovih proizvoda na tržištu. Od 2006. godine dolazi do udruživanja zadruga prvog stepena, pa danas
u Španiji imamo brojne primere složenih zadruga koje funkcionišu kao multinacionalne kompanije na evropskom i svetskom tržištu. Naravno, to je bilo
moguće uz dugoročnu agrarnu politiku koja je vođena u Španiji, pre svega kroz brojne fiskalne i poreske olakšice, ali i subvencije i druge
mere podrške zadrugama“ – otkriva naš sagovornik i ističe da udruživanje poljoprivrednih proizvođača jača njihovu pregovaračku poziciju, ali i priliku
za promociju i plasiranje robe.
„Osim toga preko zadruga poljoprivrednici mogu lakše i povoljnije da dobiju kredite, kupe potrebnu mehanizaciju… Španski model zadruga mogao bi u odgovarajućoj meri da se primeni i u Srbiji“.
I ako ste pomislili da Španci „spavaju na lovorikama“ i da ih je uspeh koji su postigli u poljoprivrednoj uljuljkao grdno ste se prevarili. Oni nastavljaju da istražuju i pronalaze nove načine za unapređenje proizvodnje. Poslednjih godina sve više se okreću organskoj poljoprivredi i Španija je prva u Evropi po površini zemlje koja je namenjena organskoj proizvodnji.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Pčelari iz Šumadije i Pomoravlja pokazali su solidarnost sa svojim kolegama iz Kikinde i u prvoj akciji prikupili oko pedeset rojeva kako bi barem malo nadomestili gubitak koji je usledio velikim pomorom pčela. Svojim primerom žele da podstaknu i druga udruženja pčelara da u svojim opštinama i gradovima pokrenu sličnu akciju.
Kada je čuo vest o pomoru pčela u Kikindi pčelar Bojan Ilić iz Rače kod Kragujevca pokrenuo je akciju prikupljanja rojeva kroz Šumadiju i Pomoravlje. Ubrzo je naišao i na prvi odziv kolega koji su odmah priskočili u pomoć pčelarima iz Kikinde."Postoje ljudi koji žive od pčelarstva i bave se isključivo time i sada su ostali bez ičega što su sticali godinama. Javljali su se ljudi koji hoće da pomognu. Ja sam stvarno srećan jer vidim da još postoje takvi ljudi koji su se odazvali i od srca poklonili ono što su mogli da poklone. Nadam se da će da se i druge opštine odazovu na sličan način da bi mogli ljudima što više da nadomeste taj gubitak", rekao je Bojan Ilić, pčelar, opština Rača.

Najviše rojeva prikupilo je pčelarsko društvo Pomoravlje iz Jagodine, čak dvadeset. Ovi pčelari su odmah stupili u kontakt sa Bojanom jer i sami znaju koliko je teško oporaviti se od toliko velike štete koja je zadesila njihove kolege iz Kikinde.

"Ovo što se desilo, pa moram da budem i malo grub i da kažem da je to katastrofa i zločin. Nisam pristrasan ali kada se uporedi da 90 % proizvodnje hrane zavisi od pčela onda znate o čemu pričamo i Ajnštajn je jednom davno rekao – ako nestanu pčele za 4 godine nestaće i ljudi. Ja bih ovim putem apelovao na sve predsednike udruženja da na nivou svog udruženja pokrenu sličnu akciju jer naše malo kolegama u Kikindi će značiti mnogo", rekao je Boban Mišić, predsednik Društva pčelara ,,Pomoravlje'' iz Jagodine.

"Bez 100 evra ne možete da podignete jednu košnicu da dođe do proizvodnog društva. Prvi prihod možete da očekujete tek od treće godine od jednog pčelinjeg društva. Znači ove godine imate roj koji sledeće godine podižete kao proizvodno društvo do zime, ako prezime tek tamo treće godine možete da imate još jedan roj i da imate bar jednu, dve paše", rekao je Časlav Dobrosavljević, pčelar, Jagodina.

Do sada je prikupljeno oko pedesetak rojeva. I sami pčelari iz Šumadije i Pomoravlja, koji su pokazali solidarnost sa kolegama iz Kikinde, zabrinuti su za pomor pčela jer svake godine odvoze svoje košnice na pašu u Vojvodinu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/pomoc-pcelara-iz-sumadije-i-pomoravlja-za-kolege-iz-kikinde_1025959.html

Објављено у Pčelarstvo

Po podacima koji stižu iz Poslovnog udruženja Žita Srbije, tri nedelje pred žetvu, pšenica ove godine neće mnogo podbaciti, iako je prognozirano da nećemo imati ni za sopstvene potrebe.Na osnovu obilaska polja pod hlebnim žitom po svim regionima, u tom udruženju procenjuju da će se prosečni prinosi kretati u okviru petogodišnjeg proseka , nešto oznad 4 i po tone po hektaru na nivou cele Srbije i da ćemo u konačnom bilansu raspolagati i sa preko million tona za izvoz.Prilikom obilaska bačko palanačkog atara proizvođač Milorad Ćulibrk, rekao je novinarama da na svojim parcelama kao dobar domaćin i pored pojave bolesti Fuzariuma očekuje solidan rod .

A na poljima " Matijević-agrara " u Futogu primenili su punu tehnologiju, ali zbog suše u jesen i početkom proleća i ptreteranih padavina u maju, uoči žetve nisu optimisti.

Nezvanično smo saznali da će cena za paore mogla iznositi tek 16 ili 17 dinara za kilogram hlebnog žita i da bi to bilo realno.

Tek kad kombajni uđu u njive , početkom jula znaće se zapravo na kakav rod hlebnog žita Srbija može da računa i da li će to biti optimističnih 2 miliona i 600.000 tona kako predviđaju u Udruženju Žita Srbije. Ono što je izvesno jeste to da ni mali ni veliki proizvođači, u ovoj za poljoprivredu tegobnoj godini, na pšenici neće zaraditi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/bez-zarade-na-psenici-ove-godine_1025969.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 17 jun 2019 06:15

Srpski džem za zahtevno zapadno tržište

U blačkom selu Grguru počela je da radi fabrika za toplu preradu voća, kapaciteta 10 hiljada tona. Reč je o organskim proizvodima koji se izvoze na veoma zahtevno zapadno tržište, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da Vlada Republike Srbije daje 50 odsto podrške za prerađivačku industriju."Sa ovom fabrikom je zaokružen čitav ciklus, imamo džem kao finalni proizvod, koji je najfiniji, najbolji finalni proizvod", izjavio je ministar Nedimović.Pogon je u sklopu kompanije "Midi organik" i zaposliće još 30 radnika. Istakao je i da su ovakvi pogoni recept kako treba da bude zasnovana proizvodnja u Srbiji.

Sa time se slažu i čelnici kompanije, ali i da to utiče na zadržavanje stanovništva u selu.

"Ovo je investicija koja će doneti dobro. Zbog većeg zapošljavanja većeg i većeg dohotka, jer samo ako imamo veće prihode, onda će se i ljudi odavde manje iseljavati", rekao je vlasnik "Midi organika" u Donjem Grguru Živorad Janićijević.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3559223/dzem-iz-srbije-za-zahtevno-zapadno-trziste.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 17 jun 2019 06:09

Niču vinogradi u Leposaviću

Područje opštine Leposavić, smeštene na padinama Kopaonika i Rogozne, idealno je za poljoprivredu. Zato i ne čudi što je u tom kraju sve više poljoprivrednih proizvođača i što se uz nove vinograde vide i plantaže malina, borovnica, origana i zasadi drugih kultura.U selu Kutnje na 12 hektara prostire se vinograd. Sve je počelo 2000. godine kada je porodica Lakićević odlučila da se posveti vinogradarstvu. Posle 30 godina života i rada u inostranstvu Slaviša Lakićević je odlučio da se vrati u Srbiju i da na porodičnom imanju izgradi vinariju."Ja sam rođen na Kosovu ne u inostranstvu, tako da želja da nešto napravimo dole je od početka bila jaka. Pitanje je bilo samo šta", kaže vlasnik vinarije Slaviša Lakićević.

Podizanje vinograda je velika i dugoročna investicija, koja je doprinela da stalan posao dobije 15 ljudi iz tog kraja.

Milan Lakićević navodi da su ove godine smo podigli dva hektara novog vinograda.

"Imamo dobar tim ljudi koji stoji iza nas iz Italije, poznate svetske stručnjake koji nam pomažu", navodi Milan Lakićević.

Radnik Predrag Vukićević kaže da vinarija predstavlja veliku stvar za Leposavić.

"Velika je stvar da ovako nešto ima kod nas da bi narod opstao i ostao na Kosovu i Metohiji. Sve ovo što radimo, radimo u dogovoru, opremljeni smo najmodernijim mašinama", naglašava Vukićević.

Suzana Vulović naglašava da su u vinariji ove godine napravili kvalitetno belo vino koje je spremno za flaširanje. Takođe, odabrali smo flaše, pampure i etikete za to vino, dodaje Vulovićeva.U vinariji planiraju da u narednom periodu zasade još 50 hektara vinove loze. Nestabilna situacija na Kosovu i Metohiji otežava pojedine poslove.

"Trudimo se da radimo po svim pravilima i zakonima, imamo regularne licence koje treba da se dobije, svi su vinogradi u fazi registracije", kaže Slaviša Lakićević.

Ukazuje na problem registracije vina koja moraju da se rade dva puta i za srpske i za kosovske vlasti.

"To je komplikovana stvar, videćemo kako će se stvari odvijati", navodi Slaviša Lakićević.

Na manjem zasadu pod vinovom lozom očekuje se prinos od oko 2.000 do 3.000 litara crnog i belog kvalitetnog vina.

Ugostitelj Milija Jevremović već nekoliko godina proizvodi vino za sopstvene potrebe. U tom poslu pomaže mu porodica.

"Podizanje vinograda govori o tome da je ovo moja priča, moj život, moje mesto, ovde sam se rodio i to je to. Ne želim odavde da idem", poručuje Milija Jevremović.

Samostalni poljoprivredni proizvođači kažu da nisu svi u mogućnosti da sami započnu posao i zato je pomoć države od presudne važnosti.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3559204/leposavic-vino-koje-opstanak-znaci.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30