Чланци поређани по датуму: nedelja, 16 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 16 jun 2019 10:43

Sajam poljoprivrede Agro Sirm!

Sajam poljoprivrede Agro Sirm u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici održan je po drugi put, otvorio ga je ministar poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede Branislav Nedimović koji je svojevremeno bio biran dva puta za gradonačelnika ovog grada. Na dvodnevnom Sajmu je učestvovalo oko 100
izlagača iz oblasti poljoprivredne mehanizacije, stočne hrane, mesnih proizvoda, mlekare, vinarije, klanice i druge firme. Na manifestaciji prikazana je i poljoprivredna oprema proizvedene u Kazneno popravnom zavodu Sremska Mitrovica, kao što su prikolice, drljače, felne i dizalice. Branislav
Nedimović, ministar poljoprivrede ovom prilikom je rekao:

„Videli ste ove ljude koji prerađuju meso. Mi smo njima dali mogućnost i prošle godine od januara da na kućnom pragu svom prodaju. Doneli smo
posebna pravila za te male proizvođače, da ne moraju više da budu organizovani kao Hemofarm ili kao ne znam ni ja neka klanica velika, nego da to mogu u 15-20 kvadrata da rade. Propisali smo bezbednosne standarde, da to ima, da zadovolji tekriterijume. Da mogu da izlaze na tržište i prodaju na svom kućnom pragu, da prodaju na pijacama, da prodaju u malim marketima u krugu do 50 km. Ono što mogu da najavim, idemo sad korak dalje. Na jesen ćemo imati pravilnik koji se tiče prodaje robe biljnog porekla. Tu pre svega mislim na kompote, džemove, sve ono što dobijamo od voća i povrća, i da damo tim
ljudima mogućnost da za male serije, male količine ne moraju da budu organizovani ka industrija, nego da imaju, samo da zadovoljavaju bezbednosne kriterijume i da mogu da izađu na tržište”.
U ZIDINAMA opasanim bodljikavomžicom, gde kaznu trenutno služi blizu 2.000 osuđenika, u „Dubravinom“ proizvodnom pogonu, reporter „Novosti“ je
imao privilegiju da i sam vidi proces proizvodnje. Sa štitnikom na licu i zavarivačem u ruci, posao je obavljao osuđenik A. S.
- Ovde sam završio kurs za varioca i dobio sertifikat od škole, tako da ću, kada odslužim kaznu, nastaviti da se bavim ovim poslom - kaže A. S.Kolega iz večernjih novosti je imao priliku da vidi kako izgleda SOLARNA ploča, jačine sedam kilovata, a koja se nalazi se na konstrukciji koju su uradili zatvorenici
Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici. Aleksandar Alimpić, upravnik KPZ-a, očekuje dobru prodaju.
- U našoj ustanovi postoji obuka za varioce, bravare i metalostrugare. Ti ljudi doprinose svojim radom i kreativnošću, kako bi se poboljšao kvalitet proizvoda.
Godišnje prodamo oko 150 prikolica, 50 drljača i podrivača. Pored domaćeg tržišta, naše proizvode prodajemo i u BiH, Hrvatskoj, a od ove godine proširićemo
prodaju van ovih granica - kaže Alimpić, i dodaje da se kada je on došao na čelo ovog zavoda, 2015. godine, nije proizvodila nijedna prikolica.
Njih svakodnevno nadgleda Branislav Zečević, poslovođa u proizvodnji i stručni instruktor za obuku osuđenih lica, koji ima samo reči hvale za svoje radnike.
Ovo je idealno mesto za okupljanje malih proizvođača koji žele da ponude svoje proizvode po pristupačnim cenama. Mitrovica je i poljoprivredni kraj, iako smo
naveliko poznati kao turistički, sa bogatom istorijom - rekao je gradonačelnik Vladimir Sanader.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Čuveni tradicionalni proizvod mogao bi da bude prvi iz Srbije koji će dobiti sertifikat o geografskom poreklu na nivou unije Srbija bi konačno sa pirotskim kačkavaljem mogla da dobije prvi sertifikat Evropske unije za zaštićene proizvode sa geografskim poreklom.

Osim čuvenog sira iz Pirota šansu da konkurišu za ovaj važan dokument, koji otvara evropsko tržište, imaju i fruškogorski med i ariljska malina. Ovim povodom predstavnici Evropske komisije za međunarodnu zaštitu proizvoda boravili su u Pirotu gde su sa nadležnima iz Ministarstva poljoprivrede razgovarali o načinima usaglašavanja nacionalnih i evropskih propisa u ovoj oblasti. Preduslov da se krene u zaštitu preko EU jeste da proizvod prethodno bude zaštićen na nacionalnom nivou. Srbija za sada nema nijedan koji se vodi u Evropskoj uniji ali u nacionalnom registru zaštićenih trenutno je 78 proizvoda, među njima samo četiri nisu poljoprivredna – pirotski ćilim, bezdanski damast, ručno pletena odeća „Sirogojno” i peškiri iz šabačkog kraja.

– Vreme je da ovi proizvodi, koji su zaštićeni u Srbiji, dobiju prolaz i na evropskom tržištu. Izabrali smo prva tri, sa proizvođačem pirotskog kačkavalja prošli smo sertifikaciju – rekao je Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede. Prema njegovim rečima, do kraja godine biće donet zakon o sistemu kvaliteta za poljoprivredno-prehrambene proizvode, posle čega će biti podnet zahtev za ova tri proizvoda.

David Liberati, ekspert Evropske unije, rekao je da je registracija pirotskog kačkavalja šansa i za druge proizvode iz Srbije za njihovu promociju u EU ali i na tržištima trećeg sveta, Kine i drugih zemalja.

Pirotski kačkavalj, koji je jedan od najpoznatijih tradicionalnih proizvoda naše zemlje, na nacionalnom nivou zaštićen je 2013. godine a nosilac sertifikata od 2017. je Mlekarska škola „Dr Obren Pejić”. Škola je i prvi ovlašćeni korisnik ove oznake mada se proizvodnjom ovog kačkavalja bave i drugi proizvođači koji će tek morati da ispune standarde i dobiju sertifikat.

Proces izrade pirotskog kačkavalja nalazi se na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, gde spadaju i „belmuž”, pirotsko ćilimarstvo, kolo, krsna slava... Osim što ima specifičan način proizvodnje ovaj sir je poseban i zbog mleka koje se dobija od životinja koje se hrane najkvalitetnijom slatkom travom i krmnim biljem u zaštićenom parku prirode. Pravi se isključivo od nepasterizovanog kravljeg ili ovčijeg mleka (može biti i mešano) kako bi se sačuvala kompletna mikroflora koja postoji u mleku i hemijski sastav. Ovaj brend star je nekoliko vekova i potiče još iz vremena kada je na obroncima Stare planine bilo i nekoliko stotina hiljada ovaca. Oduvek se pravi po istoj recepturi. Do devedesetih godina izvozio se širom sveta a onda je posao zamro zbog smanjenja stočnog fonda na Staroj planini i praktično se proizvodio samo za lokalno tržište. Zahvaljujući pirotskoj mlekarskoj školi usledio je povratak na staru recepturu uz male izmene u skladu sa važećim standardima. Interesantno je da se nekada kačkavalj iz celog pirotskog kraja nosio u pećinu u selu Staničenje, kako bi sazreo u prirodnim uslovima. Danas se taj proces obavlja u komorama mlekarske škole u simuliranim uslovima. Kačkavalj se mesi ručno a dodaje mu se dva odsto nejodirane morske soli i to je jedini konzervans koji održava trajnost proizvoda. Na tržištu je takva potražnja da ga često nema. Učenici mlekarske škole mesečno proizvedu 15 tona ovog kačkavalja. Inače, to je i jedina specijalizovana mlekarska škola u Srbiji kroz koju je prošlo 3.000 učenika koji su postali nosioci mlekarske proizvodnje u našoj zemlji.

Zoran Dragojević, rukovodilac grupe za dizajn i geografske oznake porekla, pri Zavodu za intelektualnu svojinu, nedavno je za „Politiku” rekao da u Srbiji postoji veliki broj proizvoda koji su registrovani, a nemaju ovlašćene korisnike.

– Neko bi pomislio da je razlog to što se ti proizvodi ne proizvode. Ali, upravo je suprotno. Međutim, ti proizvođači verovatno ne žele da uđu u rigorozne kontrole kvaliteta koje moraju da budu sprovedene. Sve to mora da bude na jednom ozbiljnijem nivou nego do sada – rekao je Dragojević.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/431816/Pirotski-kackavalj-probija-led-za-evropsko-trziste

Објављено у Agroekonomija

Na pijace stižu prve maline ovogodišnjeg roda i prodaju se za 250 dinara kilogram, a na početku berbe otkupljivači nude cenu od 100 do 120 dinara za kilogram crvenog zlata, što je za malinare neprihvatljivo i manje nego što je pre dva meseca dogovoreno na sastanku u Vladi.

U malinogorjima zapadne Srbije na nižim nadmorskim visinama počela je berba maline, a prvi plodovi na gradskim pijacama, koje su izneli sami proizvođači, prodaju se po ceni od 250 dinara kilogram. Ponuđena otkupna cena na početku sezone, međutim, upola je niža ili iznosi samo 100 dinara za kilogram.

- Na početku berbe konvencionalna malina će se plaćati 120 dinara za kilogram, dok će organska koštati 170 dinara. Kvalitet ploda zavisiće od vremenskih uslova koji su ove godine izuzetno smanjili prinos. Ako plod bude kvalitetan, onda će biti ta cena, ali ukoliko se, kao lane, opet nastavi sa kišom, onda se ne može očekivati ni kvalitet ni dobra otkupna cena - naveo je Živan Mirković, vlasnik hladnjače u valjevskom selu Stave, koji očekuje da će ove sezone otkupiti do 400 tona maline na ovom području.Malinari su se, s druge strane, nadali višoj ceni jer je pre dva meseca na sastanku u Vladi Srbije, na kojem su učestvovali i predstavnici Udruženja proizvođača, potvrđena proizvođačka cena malina od 139,3 dinara po kilogramu za područja u kojima je prinos oko osam tona po hektaru, dok je cena za prinos od 10 do 12 tona po hektaru potvrđena cena od 110,9 dinara. Zbog toga, pozivajući se i na saopštenje Ministarstva poljoprivrede tim povodom, pojedini malinari pričaju za "Blic" da je ponuđena otkupna cena u ovom trenutku od 100 do 120 dinara apsolutno neprihvatljiva.- Već je treća godina zaredom kako će rod biti loš, ove godine čak i prepolovljen u odnosu na prošlu zbog majskog snega i više od 50 dana obilnih padavina, ali nije tako samo u Srbiji. Kod nas se očekuje prinos od oko 30.000 tona, a u Čileu je prva berba iznela 34.000 tona, dok su poljski malinari doživeli krah, tako da kod njih cena nije ni formirana, a u Čileu je iznad proseka. Maline, dakle, nema na tržištu, sad je šansa da konačno zaradimo, a otkupljivači nude sramnu cenu od 100 dinara! Šta je to ako ne monopol da samo oni i u ovakvoj situaciji valjaju - ogorčeni su pojedini malinari iz Udruženja "Vilamet".Prema njihovim rečima, ako se dogovor sa sastanka u Vladi ne ispoštuje i ako ponuđena cena od 100 do 120 dinara ostane aktuelna i narednih dana, kada berači uveliko treba da budu u malinjacima, oni će pozvati da se crveno zlato ove godine uopšte ne bere!Struka je, kako podsećaju u tom udruženju, izračunala da proizvodnja jednog kilograma malinare košta nešto manje od 140 dinara, tako da su i sa pre dva meseca potvrđenom cenom na nuli.- Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara, sa kojom bismo nešto mogli i da zaradimo, jer treba platiti i berače, čija je dnevnica 2.500 dinara uz tri obroka i smeštaj. Svake godine je isto, sezona počne, cena se ne zna ili bude znatno manja od očekivane, a maline je sve manje - razočaran je Milovan Nikolić, jedan od najvećih podgorskih malinara iz sela Sirdija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/kilogram-malina-100-dinara-malinari-nezadovoljni-ponudama-za-otkup-crvenog-zlata/gveh6x7

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Lečenje ili poboljšanje zdravstvenog stanja korišćenjem pčelinjih proizvoda datira od pamtiveka, a i u današnjem svetu sve se više shvata značaj pčela.U poslednje vreme i kod nas se sve češće mogu videti apikomore – kućice za odmor podignute nadomak košnica. Mnogi koji pate od respiratornih problema kažu da su ove kućice za njih oaze zdravlja, ali i onima koji nemaju tih problema svakako prija energija koju pčele na njih prenesu.

Zaljubljenik u pčelarenje Jozef Gašparovski iz Selenče podigao je pre par godina takvu kućicu u Bačkom Novom Selu, u svom pčelinjaku nadomak Dunava.Putnici namernici i svi koji su imali priliku i sreću da borave u njegovoj sojenici, uverili su se u blagodeti pčelinjeg mikroklimata i pčelinje medicine. Kao iskusni pčelar, Gašparovski u svom opusu ima i sijaset drugih proizvoda spravljenih na bazi meda, mleča, polena…

Nedavno je ovaj pčelar u Novom Sadu, u EU info kutku, govorio o apiterapiji – boravku u pčelinjoj mikroklimi naglasivši da je apiterapija jedna od uspešnih metoda tradicionalne medicine, pored fitoterapije, akupunkture… Apiterapija se bavi prevencijom i isceljenjem proizvodima medonosnih pčela i preparata na bazi tih proizvoda.

"Sve civilizacije su dobro poznavale i priznavale čudotvornu moć meda u ishrani i lečenju. Svi pčelinji proizvodi su izuzetno delotvorni, pre svega ako se primenjuju pravilno. Ne bi trebalo da se progutaju odmah, već da se postepeno otapaju u ustima ili piju rastvoreni u toploj vodi, čaju, mleku. I, obavezno bi trebalo da se koristi drvena ili plastična kašika, jer metal neutrališe lekovito dejstvo", savetovao je on.

Govoreći o propolisu naglasio je da deluje protiv virusa, bakterija i gljivica, pa ga stručnjaci smatraju lekom 21. veka.

Zašto? Zato što bakterije protiv njega ne mogu da stvore otpornost, a takođe nema štetnih nuspojava, što je mana sintetičkih antibiotika. U medicini se propolis primenjuje kao lek kod raznih oboljenja i stanja, naveo je Gašparovski.

Za polen je kazao da ga s razlogom zovu medicinsko čudo, super hrana, antikancer…

"Smatra se super hranom, koja usporava starenje. Sadrži preko 100 identifikovanih sastojaka. Veruje se da čovek može godinu dana živeti isključivo na polenu i vodi. Pogodan je za profesionalne sportiste i za rekreativce radi bržeg oporavka mišića i kondicije. Efekti uzimanja polena mogu da budu nakon tri dana za neke bolesti (akne, čir na želudcu, gubitak apetita) pa do tri godine (lečenje alergija, radijacijske bolesti)", objasnio je on.

Gašparovski je dodao da se pouzdano zna i da pčelinji otrov ima sposobnost umanjivanja i otklanjanja bolova, sniženja krvnog pritiska, smanjivanja količine holesterola u krvi, povišenja radne sposobnosti, i u malim dozama sposobnost zaštite snage organizma.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=16&nav_id=1555257

Објављено у Pčelarstvo

Država za preradu voća daje posebne podsticaje, ne samo preko Ministarstva poljoprivrede, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.On je tokom jučerašnje  posete Zaječarskom okrugu obišao i zasade jabuka Tera optima porodice Jokić i razgovarao s lokalnim poljoprivrednicima. Ukazao je na značaj prerađivačke industrije, koja, kaže, doprinosi da ne zavisimo samo od drugih tržišta, već da ono što se preradi može da "stoji" duže i da se izvozi.

"Tražite pomoć i dobićete, 50 odsto možete od države za to što vam treba. Spremni smo da damo, jer sa tim imamo problema", rekao je Vučić.okići, koji su inače iz Topole, preneli su mu da su prvih 10 hektara jabuke zasadili 2014. godine, u selu Žučkovac, jer je kraj pogodan za voćarstvo, zbog idealne nadmorske visine.

Vučić ime je poželeo da zarade mnogo više.

"Obišao sam celu Italiju, Pijemont i Toskanu, ali nešto ovako lepo nisam video. Ovo je divna Srbija, porodici Jokić hvala na ovome, i daj bože da zaradite još mnogo više i da nam Srbija izgleda ovako",rekao je Vučić.Miloš Jokić, jedan od mlađih članova porodice i vlasnik plantaže, studije je završio u Barseloni, ali se vratio u Srbiju i u svoju zemlju doneo znanje i iskustvo Španaca u voćarstvu.

U planu im je da grade hladnjaču u Topoli, od 2.500 tona, koja bi služila isključivo za preradu, jer dugoročno žele da budu izvoznici.

Jokići imaju 33 hektara pod jabukom, a plan je da do kraja godine zasade još 20 hektara.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=15&nav_id=1555039

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30