Чланци поређани по датуму: petak, 14 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Prilikom putovanja u Italiju, na sajam MACFRUT, upoznali smo Miloša Jovića, mladog pčelara iz Medveđe. Kako nam je rekao ovaj mladi pčelar trenutno ima 25 društava, u rodnom selu Crni Vrh. Pčelarstvom se bavi od 2012. godine, i kako ističe, njegovi su se bavili pčelarstvom, pa otuda i ta tradicija, koja
se nastavlja. Miloš je inače lovočuvar, a pčelarstvo mu je hobi.
„Pčelinjak mi je stacioniran, ne selim pčele, ali kada dođe vreme krenuću i to da radim. Za sada je to malo društava, ali imam nameru da širim i da se ozbiljnije bavim ovom granom poljoprivrede“, ističe nam Miloš i dodaje: Kod nas je zastupljen livadski, šumski i bagremov med. Šumski je jedan od retkih medova, koji zamedi jednom, ili dva puta u toku pet godina, ali med je unikat u Srbiji.
Po njegovim rečima nije lako baviti se pčelarstvom. Treba dosta vremena, truda i rada.

„Naše podneblje je idealno za bavljenje pčelarenjem, sa nezagađenim potocima i šumama. Potrebno je samo malo sreće u vidu dobrih klimatskih uslova tokom pet meseci godišnje, koliko traje pčelarska sezona, kako bi rezultati bili dobri“, priča nam Miloš Jović.
Kada je u pitanju prinos obično je to oko 15 kg po košnici. Med prodaje u Medveđi, Leskovcu,Nišu, imaju prodaju i u Prištini. Pravi i vosak, polen propolis, tj. skoro sve proizvode od meda. Miloš je predsednik Udruženja pčelara „Apis“ iz Medveđe. Udruženje pčelara „APIS“ je osnovano 2017. godine, uz podršku projekta

„Podsticanje zapošljavanja mladih“ koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u okviru Nemačko – Srpske razvojne saradnje.
Udruženje pčelara „APIS“ trenutno broji 34 člana. Većinu članova udruženja čine mladi pčelari i pčelarke od 15 do 35 godina starosti iz Medveđe i okoline. Pored mladih članova u udruženju, veliku podršku nam pružaju i stariji članovi, čije je dragoceno dugogodišnje iskustvo u pčelarstvu neprocenjivo.
Imaju veliku podršku od Giz-a, i Help-a, opremu su dobili od njih, četri vrste centrifuge, topionice za vosak, prese za vosak, mešaonice i to sve koriste članovi
Udruženja. Miloš poručuje mladim pčelarima da se udružuju, jer se tako pre dolazi do uspeha.
Udruženim snagama je mnogo lakše i bolje se stiže do tržišta.Udruženja od Ministarstva omladine i sporta dobili su 16 košnica, i 16 pčelinjih zajednica, gde će biti ogledni pčelinjak. Med koji koji proizvedu na ovom pčelinjaku prodavace i novac će stavljati na račun Udruženja. Jablanički okrug ima idealne uslove za bavljenje pčelarstvom, zahvaljujući prirodnim lepotama ovog kraja. Međutim došlo je do smanjenja broja jablaničkih pčelara. Projekat Podsticanje zapošljavanja mladih, pokušava da preokrene ovaj negativan trend privlačenjem i angažovanjem mladih pčelara tako što im pruža mentorstvo, obezbeđuje opremu, stručne obuke i studijska putovanja.

Izvor:Agrbiznis magazin

Објављено у Pčelarstvo

Dok otkupna cena tovljenika varira, poslednjih dana čak i pada, cena svežeg mesa u prodavnicma je u stalnom porastu. Svinjetina je poskupela 10 do 15 odsto. Prerađivači kažu to je zbog pojave svinjske kuge u Kini. Svinjski but je skuplji za oko pedeset dinara po kilogramu i u većini šabačkih mesara košta 500 dinara. Skočila je cena i drugih vrsta svinjskog mesa.Na drugoj strani, otkupna cena tovljenika nije porasla, ali stočari kažu navikli su na nestablino tržište i gubitke u proizvodnji.

"Cena svinja ide gore dole kao otkucaji srca. Dvadeset, trideset dinara gore dole ide, to je nešto. Na tržištu se čuda dešavaju", kaže Željko Milutinović, stočar iz Drenovca.

Dodaje da je sada cena od 140 do 170 dinara.

"Trgovci dižu cenu u prodavnicama, seljak od toga ništa ne dobija i posle toga trgovci ne vraćaju cenu, tako da trpi potrošač, onaj sitan i radnik trpi te udare i stvara se pogrešna slika da je seljaku dobro da je seljak zaradio, nažalost, seljak sve manje zarađuje, a sve više gubi", ističe Predrag Srdanović, Odeljenje za poljoprivredu grada Šapca.

Prerađivači kažu odgovor je u Kini, odnosno u svinjskoj kugi koja se pojavila u toj zemlji, zbog čega je poskupela svinjetina u Evropi, pa i u Srbiji.

"Cena se ne formira u Srbiji, cena se formira na berzi koja je svakog četvrtka u Nemačkoj. Mi apsolutno nemamo nikakav uticaj, ni klaničari, ni trgovci, ni odgajivači. To je berzanska roba kao što je kukuruz i pšenica", navodi Ivan Mihailović iz mesare "Sind".

Prosečan stanovnik Srbije godišnje pojede oko 35 kilograma svinjskog mesa. Zbog porasta cene prasadi u Evropi u narednom periodu očekuju se nova poskupljenja.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3556434/svinjska-kuga-u-kini-podigla-cenu-mesa-u-srbiji.html

Објављено у Svinjarstvo

Siva ekonomija je veliki problem u Srbiji, a to dokazuju podaci studije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koji govore da je reč o više od 15% bruto društvenog proizvoda. Dakle, svako peto preduzeće u Srbiji posluje izvan zakonskih okvira. Država tako godišnje gubi nekoliko stotina miliona evra, od čega samo na prodaji rezanog duvana na crno 300 mil EUR.

Učešće sive ekonomije najveće je u građevinarstvu, 43%, dok poljoprivreda sa 34% zauzima drugo mesto.

Izuzetno visok udeo sive zone u agroprivredi odraz je, pre svega, višedecenijskog neuređenog prometa poljoprivrednih proizvoda i nepostojanja jedinstvenog tržišta, piše Poljoprivrednik.

Program NALED-a na smanjenju obima poslovanja u sivoj zoni i suzbijanje neformalnog zapošljavanja u dobroj meri se odnosi na poljoprivredu. Posebno su istaknute mere za kontrolu nelegalne proizvodnje i prometa duvana, GM soje, kao i prometa životinja, najviše u pograničnom pojasu Raškog i Pčinjskog okruga, gde je ova pojava najizraženija, a država godišnje gubi više miliona evra. Ništa manji gubici nisu u bespravnom iskorišćavanju vodnih i šumskih resursa.

Prema NALED-u, pozitivan primer borbe protiv sive ekonomije jeste saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede, uz podršku Poreske uprave, u vezi sa elektronskim sistemom prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi.

- Za nešto manje od pet meseci, onlajn prijavljivanje sezonaca, portal sezonskiradnici.gov.rs koristilo je oko 119 poslodavaca iz 83 lokalne samouprave. Na poslovima ljuštenja, sortiranja i pakovanja voća i povrća, kao i orezivanju, sadnji i pripremi zemljišta za setvu bilo je legalno angažovano 5.677 sezonskih radnika. Svi oni su ostvarili pravo na penzijski staž i osiguranje, uz istovremeno plaćen porez kao doprinose na PIO - rekao je Vladimir Čupić, predsednik Saveta za hranu i poljoprivredu NALED.

U agroprivredi je siva zona poslovanja posebno izražena u mlinarskoj i pekarskoj industriji. Svaka druga vekna na našem tržištu, tvrde dobro upućeni u oblasti prehrambeno-prerađivačke industrije, proizvedena je na crno, a gotovo 50% prometa odvija se van zakonskih okvira.

- Bila je odomaćena praksa da pojedini mlinovi kupuju pšenicu na crno, a da na isti način pekarima prodaju brašno. Usled takve nelojalne konkurencije, koju niko nije sankcionicao, osim države koja je zakinuta za porez na promet, veliku štetu trpeli su mlinovi i pekare koji rade legalno i po važećim propisima - kaže Zdravko Šajatović, direktor Žitounije, napominjući da zvanična statistika registruje samo 40% proizvodnje hleba u Srbiji, dok se 60%, najviše u privatnom sektoru, proizvodi i prodaje nelegalno.

Siva ekonomija i nelojalna konkurencija takođe su uzroci velikog dela problema u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Posebno se loše odražavaju na poslovanje zemljoradničkih zadruga.

- Tražiili smo da se uvedu adekvatne mere za otklanjanje prisustva sive ekonomije u poljoprivredi koja značajno otežava poslovanje zadruga. Tu pre svega mislimo na poboljšanje načina kontrole rada svih fizičkih lica na tržištu poljoprivrednih proizvoda, a istovremeno se zalažemo za uvođenje stimulativnih mera i olakšica za sve zadruge koje se dosledno pridržavaju zakonskih okvira i regularno posluju - kaže sekretar Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj, uz napomenu da bi još veće udruživanje poljoprivrednika u zadruge podsticajno delovalo na smanjenje sive ekonomije.

Po mišljenju stručnjaka, smanjenje udela ilegalnog poslovanja i zapošljavanja može da se dovede na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope za tri do pet godina. Nužno je da se sinhronizovano donesu mere za smanjenje gotovinskih plaćanja, kao i podsticanja bezgotovinske isplate preko računa. Isto tako, uz opšteprihvaćenu podršku legalnog poslovanja i zapošljavanja, potrebni su i stimulativnija poreska politika, usaglašeno delovanje inspekcijskih službi, nulta tolerancija za korupciju, kao i adekvatno i dosledno kažnjavanje svih prekršaja kojim se smanjuju budžetski prihodi i podstiče nelojalna konkurencija.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2538538/poljoprivreda-na-drugom-mestu-po-sivoj-ekonomiji-sta-je-resenje-problema

Објављено у Agroekonomija

Prezentacijom i degustacijom mađarskih vina u Svečanoj sali Gradske kuće, svečano je otvoren 16. Interfest, međunarodni festival vina u Novom Sadu. Tom događaju prisustvovali su član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević, ambasador Mađarske u Beogradu dr Atila Pinter, i predsednica udruženja Interfest Nataša Budisavljević-Radišić.

Najstariji međunarodni festival vina u Srbiji, u okviru kojeg će se predstaviti više od 100 vinarija, biće održan od 13. do 15. juna na Trgu slobode.

- Već 16 godina Interfest u Novi Sad dovodi najbolja vina i najbolje proizvođače vina iz celog sveta. Svi posetioci ove manifestacije će se kroz degustaciju vina upoznati i sa kulturom kraja iz koga ona dolaze, a svakako se i otvaraju mnoge mogućnosti za saradnju u oblasti privrede i turizma. Raduje činjenica da će Mađarska naredne godine biti zemlja partner manifestacije Interfest, što govori da je vino još jedan segment koji spaja dve zemlje i doprinosi daljem razvoju odnosa, koji, čini mi se, nikad nisu bili bolji. Svima koji posete ovu manifestaciju u naredna tri dana želim da uživaju u dobrim vinima, a Novi Sad će, siguran sam, još jednom biti dobar domaćin – rekao je Radojević.

Mađarskoj je pripala čast da 2020. godine bude partnerska zemlja festivala Interfest. Tim povodom u Novom Sadu gostuje najbolja mađarska somelijerka Helga Gal, koja je prilikom otvaranja održala prezentaciju vina te zemlje.

Ambasador Mađarske u Beogradu dr Atila Pinter istakao je da je ovaj događaj jedan od najatraktivnijih događaja Vojvodine i Srbije.

- Velika mi je čast što će Mađarska sledeće godine biti zemlja partner ovog vinskog festivala. Fokusiraćemo se na sledeću godinu i drago mi je što će najveći mađarski stručnjaci biti prisutni na ovom događaju – rekao je ambasador dr Atila Pinter.

I ove godine više od sto učesnika iz više od deset zemalja se okuplja tradicionalno na glavnom trgu u Novom Sadu. Posetiocima i ljubiteljima vina iz Novog Sada i cele Vojvodine i Srbije ponudićemo više od 500 vinskih etiketa.

- Interfest je najstariji vinski festival u Srbiji međunarodnog karaktera, a veoma smo ponosni na ovogodišnji broj izlagača – naglasila je Nataša Budisavljević-Radišić.

Interfest je prvi međunarodni skup vinara koji je organizovan u Srbiji. Od 2004. godine do danas okupio je više od 200.000 posetilaca i vinske kuće iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Rumunije, Mađarske, Austrije, Italije, Francuske, Španije, Portugala, Nemačke, Argentine, Čilea, Južne Afrike i Australije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2538810/otvoren-16-interfest-na-najstarijem-medjunarodnom-festivalu-vina-u-srbiji-predstavice-se

Објављено у Agroekonomija

Od 4.700 naselja u Srbiji nestaje njih 1.200, dok u 1.000 sela ima manje od po 100 stanovnika, a u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. Ovo je rekao glumac Nenad Jezdić, na konstitutivnoj sednici povodom formiranja Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U selima danas ima 260.000 momaka između 40-50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi, koji nisu zasnovali svoje porodice.Jezdić, koji se bavi poljoprivredom, ukazao je na značaj oporavka srpskog sela, i naveo da su "iza nas" brojni pokušaji vekovnih osvajača da unište srpski narod i tragove njegovog postojanja na ovim prostorima, ali iako je to sada iza nas, nešto drugo preti sadašnjosti i budućnosti srpskog i svih naroda koji odvajkada žive zajedno na ovim prostorima - bela kuga.

"Smrtonosna epidemija puste zemlje širi se rubnim prodručjima i zlokobno preti da zatre srpsko selo, koje je održalo Srbiju, nahranilo nas i othranilo. Sa nestajanjem sela, nestala bi i Srbija", rekao je Jezdić i dodao:

"Probudimo se, stavimo prst na čelo, svi koji želimo dobro Srbiji. Upotrebimo sva znanja i mogućnosti da spasimo srpsko selo".

Strateški cilj formiranja Nacionalnog tima je smanjenje regionalne neravnomernosti, stvaranje sistemskih preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava, kreiranje zdravog tržišnog ambijenta, poboljšanje i modernizacija infrastrukture i stvaranje svih socio-kulturnih preduslova za demografsko oživljavanje sela u Srbiji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=13&nav_id=1554295

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30