Чланци поређани по датуму: sreda, 12 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu


Predstavnici Kompanije „Dunav osiguranje“ juče su posetili poplavljena područja, pre svih prigradska naselja na području Kraljeva i Lučana, koja su u junskim poplavama pretrpela najveće štete.
– Prve procene već su izvršili stručni timovi Kompanije „Dunav“ i u toku je postupak obrade odštetnih zahteva. Direkcija za naknadu šteta će svojim postupanjem učiniti sve da osiguranici Kompanije koji su pretrpeli štetu po osnovu ostvarenja rizika od poplave na ovom području, uz uslov da je rizik bio predviđen ugovorom o osiguranju, adekvatno i na najbrži mogući način budu obeštećeni – rekao je Miloš Milovanović, direktor Direkcije za naknadu šteta u Kompaniji „Dunav osiguranje“, koji je istakao i sledeće:
– U zavisnosti od svakog konkretnog ugovora o osiguranju, osiguranici koji su imali zaključeno osiguranje od rizika poplave, nezavisno od konkretne vrste osiguranja, polažu pravo na naknadu štete saglasno zaključenom ugovoru o osiguranju i opštim i posebnim uslovima osiguranja. To se odnosi na sve vrste imovinskih osiguranja od kojih posebno izdvajamo osiguranje objekata, osiguranje opreme, osiguranje useva i plodova, kombinovano osiguranje motornih vozila...
Stručni timovi Kompanije će u poplavljenim područjima nastaviti da predstavljaju značaj osiguranja i da u direktnim razgovorima s građanima predoče sve prednosti osiguranja, kao i da im pomognu u izboru pokrića rizika kojima bi na adekvatan način zaštitili svoju imovinu i interese, pogotovo kada je u pitanju osiguranje od prirodnih nepogoda, čije je nastupanje nepredvidljivo i možda retko, ali koje mogu imati katastrofalne posledice, u šta smo se svi, nažalost, uverili.

Izvor: Agrobiznis magazin i Dunav osiguranje

Објављено у Agroekonomija

Skupština Novog Sada na poslednjoj sednici većinom glasova je potvrdila odluku kojom se Republici besplatno ustupa nešto više od 1,8 hektara zemljišta duž puta Novi Sad – Zrenjanin, čime je učinjen još jedan korak ka najavljenoj izgradnji fabrike najvećeg svetskog proizvođača kakaoa i čokolade belgijsko-francuske kompanije „Beri–Kalebo“.Kompleks će se graditi na pretežno privatnom zemljištu, a Grad je na ovaj način upotpunio nedostajuće delove zemljišta za buduću fabriku, navedeno je tokom skupštinske rasprave.

Po rečima gardonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, u decembru su počeli pregovori između komapnije, čije je sedište u Cirihu, i gradskih vlasti, da bi u aprilu Srbija, Novi Sad i „Beri–Kalebo“ potpisali Memorandum o razumevanju. Tom prilikom najavljeno je da će fabrika proraditi do 2021. godine, da će pretežno na inostrano tržište godišnje isporučivati 50.000 tona visokokvalitetnih proizvoda od kakaoa i čokolade, te da bi u toku pet godina vrednost te investicije trebalo da dosegne 50 miliona evra.Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević ovu investiciju ocenjuje kao kapitalno-razvojnu, pre svega zbog činjenice da će iz fabrike u Novom Sadu svi proizvodi, čokolada, čokoladna punjenja, smese, biti namenjeni izvozu
– Dolazi nam najveći proizvođač premijum čokolade i kakoa, sa 170 godina dugom tradicijom, dolaze nam sistem, pravila i red – istakao je Vučević za govornicom novosadskog parlamenta.

U ranijim izjavama Vučević je tu investciju označio kao „kapitalno-razvojnu”, pošto će iz fabrike u Novom Sadu svi proizvodi – čokolada, čokoladna punjenja, smese, biti namenjeni izvozu na tržište jugoistočne Evrope. Gradonačelnik Novog Sada napomenuo je tada i da je izgradnja fabrike u Novom Sadu bila uslovljena izuzetno visokim standardima zaštite životne sredine, koje je švajcarska kompanija ispunila.

Planirana je izgradnja nove fabrike čokolade u Novom Sadu, koja bi imala početni proizvodni kapacitet od preko 50.000 tona godišnje
– Urađena su sva potrebna istraživanja, od onih o aerozagađenju, do sondiranja zemljišta i sva druga iz oblasti ekologije. Fabrika će biti izgrađena na privatnom zemljištu, na regionalnom putu M-7 prema Zrenjaninu. Uposliće stotinu ljudi i početi proizvodnju 2021. godine – naveo je Vučević.Prilikom potpisivanja Memoranduma o razumevanju, generalni direktor „Beri–Kaleboa” Antoan Desen Afrik objasnio je da će fabrika u Novom Sadu predstavljati regionalni centar iz kojeg će se snabdevati čokoladom tržišta jugoistočne Evrope.

– Zahvaljujući novoj fabrici u Novom Sadu, u skladu s našom strategijom „pametnog upravljanja rastom”, bićemo u mogućnosti da proširimo poslovanje u regionu i snabdevamo postojeće i nove kupce širokim asortimanom čokolada, smeša i punjenja – istakao je Afrik.Po podacima same kompanije, „Beri–Kalebo” zapošljava više od 11.500 ljudi u 30 zemalja i 60 fabrika. Prošle godine zabeležila je promet od oko šest milijardi evra i prodala nešto više od dva miliona tona proizvoda.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/novi-sad-postaje-regionalni-centar-vrhunske-cokolade-12-06-2019

Објављено у Agroekonomija

Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja (PIS) preporučuje proizvođačima breskve, nektarine i jabuke da obavezno pregledaju zasade, jer je registrovana pojava imaga tripsa.

U pojedinim zasadima jabuka registrovano je prisustvo imaga tripsa (Thysanoptera) na listovima i plodovima kao i prisustvo simptoma od ishrane tripsa na mladim plodovima. Kako navodi portal Poljosfera. posebno su ugroženi proizvodni regioni Beograd, Smederevo i Mladenovac.

Pored direktnih oštećenja koja izazivaju na plodovima jabuke usled ishrane, tripsi mogu biti i ograničavajući faktor prilikom izvoza voća.

Kalifornijski cvetni trips (Frankliniella occidentalis) ima karantinski status u nekim zemljama gde se izvozi naše voće.

Proizvođačima jabuka zaštitari PIS-a preporučuju obavezan pregled zasada na prisustvo tripsa. Pregled je najlakše obaviti metodom otresanja biljnih delova na belu podlogu (papir, tacnu i sl.).

Ukoliko se registruje prisustvo tripsa PIS preporučuje primenu preparata Exirel (a.m.cijantraniliprol) 0,075-0,1% (karenca sedam dana). Navedenim insekticidom suzbija se i jabukin smotavac (Carpocapsa pomonella), čije piljenje larvi prve generacije je još uvek u toku.

Zbog temperatura koje su tokom ovog proleća bile dosta niže u odnosu na prosečne vrednosti, aktivnost prve generacije je dosta produžena. Trenutno je ispiljeno tek 15 % do 35 % larvi prve generacije.

Period primarnih zaraza od prouzrokovača čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke (Venturia inaequalis) u većini regiona u našoj zemlji je završen.

Samo u zasadima gde se registruju simptomi od ovog patogena, preporučuje se nastavak primene fungicida.

U zasadima sa osetljivim sortimentom na prouzrokovača pepelnice jabuke (Podosphaera leucotricha) i gde se registruju simptomi ovog patogena, preporučuje se primena nekog od registrovanih preparata na bazi sumpora.

Uslovi su povoljni za razvoj različitih vrsta prouzrokovača truleži (Monilinia spp.).

U cilju zaštite plodova, u zasadima koji su u početnim fazama sazrevanja, preporučuje se primena nekog od registrovanih fungicida: Signum (boskalid+piraklostrobin) u količini 0,562 – 0,75 kg/ha (karenca sedam dana) ili Switch 62,5 WG (ciprodinil+fludioksonil) u količini 0,8 – 1 kg/ha (karenca 14 dana).

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2535260/tripsi-u-zasadima-jabuka-bresaka-i-nektarina-obavezan-pregled

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Prve količine maline ovogodišnjeg roda iz valjevskog kraja u hladnjače će stići u prvim danima naredne sedmice. Majske kiše, sneg i grad učinili su svoje pa će kako se procenjuje ovog leta biti ubrano i do 50 posto manje crvenih plodova nego ranijih godina.

- Ove godine ćemo imati možda najmanji rod malina za poslednjih tridesetak godina. Prinos će sigurno biti manji 50% u odnosu na neke ranije godine. Nekada smo brali po dve hiljade pa čak i 80.000 tona, a ove godine u celoj Srbiji je stanje šarenoliko jer je grad pogodio malinarska područja. Imamo dobrih malinjaka ali veoma mali procenat od ukupnih površina nekih deset posto su malinjaci kakvi bi trebalo da budu svi. U ostalim procenat sušenja se kreće od pet do pedeset posto, a možda i više. Uzrok sušenja se još uvek ispituje, ali jedan od glavnih razloga je prošlogodišnja nebriga od strane proizvođača odnosno nije primenjena agrotehnika u berbi i posle nje - kaže Jovan Milinković, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Valjevo .

Dok mnogi malinari sabiraju gubitke Milovan Nikolić iz osečanskog sela Sirdije prezadovoljan je ovogodišnjim rodom. I pored vremenskih nepogoda kaže da je negova malina izuzetno dobro rodila. Očekuje da sa površine od hektar i četrdeset ari nabere dva do dva i po vagona vilameta.

- Mnogi se čude kako je moguće da bude toliki rod, a malinjak je star više od dvadest godina. Tako da sam ja pobio sve analize vezane za postizanje prinosa u kontinuitetu. Nakon skoro 50 kišnih dana ovo je jedan od malobrojnih malinjaka sa ovakvim rodom, ali je ispoštovana kompletna agrotehnika izuzev freziranja i kopanja - kaže Nikolić, koji je trenutno jedan je od najvećih proizvođača maline u Podgorini. Međutim, kao i druge njegove kolege brine ga cena.

- Struka je izračunala da proizvodnja jednog kilograma malina nas košta 140 dinara. I šta sad očekivati po pitanju cene? Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara po kilogramu, a kod nas još uvek niko ne pominje koja će cena biti, pa čak ni prosečnu. Svake godine je isto, sezona krene, cena se ne zna, a robe je sve manje - navodi Milovan.

Njegova supruga Dragica dodaje da u zadnje tri do četiri godine nema velike zarade od maline. Ako kaže otkupna cena bude 80 dinara za kilogram bolje je neulaziti u malinjake.

- Kad bi cena bila 170 do 180 dinara onda bi i mi mogli nešto da zaradimo, jer moramo da platimo i radnike. Treba nam dvadeset berača skoro svaki dan, a dnevnica je 2.500 dinara uz obroke i prenoćište - kaže Dragica Nikolić.

Otkupljivači navode da spremno dočekuju početak berbe. Mada je proteklih godina otkupljivao i do 500 tona, ove sezone iz malinjaka u selima podno Medvednika, Živan Mirković očekuje da će u njegovu hladnjaču stići između 300 i 400 tona "crvenog zlata" za koje je već ugovorio dalji plasman. S obzirom na to kakva je godina kaže da je to ipak zadovoljavajuća količina koju će otkupiti od 200 proizvođača sa kojima ima sklopljene ugovore o zajedničkoj proizvodnji.

- Što se tiče cene, mislim da će se na početku berbe za konvencionalnu malinu plaćati 120 dinara za kilogram, dok će organska kao i ranijih godina biti skuplja za 50 dinara. Kvalitet ploda zavisiće od vremenskih uslova koji su u dosadašnjem periodu izuzetno smanjili prinos. Plod može da bude dobar ako budu adekvatni vremenske uslovi, temperature do 30 stepeni bez velike količine padavina. Cena koju očekujem treba da bude pod uslovom da je plod kvalitetan, a ukoliko nastavi kiša kao prošle godine tu nema ni kvaliteta niti se može očekivati neka dobra cena - rekao je Mirković - vlasnik hladnjače na Stavama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2535978/maline-uskoro-u-hladnjacama-ove-sezone-ubrano-upola-manje-plodova

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U Zapadnobačkom okrugu beleži se rast zasada viskorodnih sorti voća i orašastih plodova, poput na primer trešnje. Kod Gakova, ove godine posađena je jedna veća plantaža prvoklasne robe namenjene izvozu. To je prvi poslovni poduhvat mladog poljoprivrednika koji, kako kaže, ima strpljenja da čeka dve - tri godine do pune rodnosti zasada. Ova plantaža trešnje je u vlasništvu porodice Šuša, koja se skoro dve decenije na 400 jutara obradivih oranica bavi ratarskom proizvodnjom prvenstveno kukuruza i soje.
Nikola Šuša, apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, i ako je od detinjstva sa ocem u ratarskoj proizvodnji, prvi put se oprobao u voćarstvu. Na četiri hektara je ovog proleća posadio 8.059 sadnica visokorodnih sorti trešnje kupljene u Italiji. Dogodine po stablu očekuje rod od 500 grama do kilograma, a narednih godina mnogo više, što bi vratilo 200.000 evra uloženih sredstava."Na četri hektara imam 39 redova. Poslednjih šest redova je rađena "super spindel sadnja", što znači 90 cm sadnica od sadnice. Ostali redovi su 1,5 m sadnica od sadnice. Ima pet sorti Burlat, Lapins, Kordia, Ferovia i Regina. na voćnjaku mi radi nekoliko radnika iz sela" rekao je za RTV Nikola Šuša, poljoprivredni proizvođač iz Gakova.

Ovaj dvadesetpetogodišnji mladić iz Gakova, pored entuzijazma kaže da ne bi uspeo bez podrške porodice, ali i finansijski podsticaja pokrajinskih sredstava za kupovinu protivgradne zaštite, sistema kap po kap i zaštitne ograde.

"U ovo sve smo ušli jer smo išli smo sve preko pokrajinskog sekretarijata iz Novog Sada, dobili smo subvencije. Ostalo je još da se reše stubovi i protivgradne mreže, a uloženo je oko 50.000 evra po hektaru.jako su velika ulaganja, ali se sve radi zbog profita. Očekujem da će mi se sve to ipak vratiti " kaže Šuša.

On očekuje prvoklasan prinos , jer je cilj velikih ulaganja izvoz voća u zemlje Evropske unije. Prema podacima Regionalne privredne komore Sombor izvoz trešanja još nije zabeležen iz tog okruga, ali sudeći po planskim zasadima trešnje i drugog voća, očekuju da će se beležiti izvoz u zemlje Evropske unije dogodine.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/raste-nova-plantaza-tresanja-kod-gakova_1024774.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Iako još ni leto nije počelo, vreme je uveliko za spremanje – zimnice. Konkretno, ovih dana sprema se slatko. Pijačni dani u Vršcu su četvrtak i subota, ali i ostalim danima možete tamo pronaći željeno voće, a poneki savet za pripremu slatkih teglica. Proveravali smo – da li i od čega slatko prave VrščankeBilo da je pijačni ili sasvim običan dan, tezge su pune: ponuda voća i povrća pristojna, i prilično raznovrsna. Očekivano, jer takvo je doba godine. Preovlađuje – crvena boja, jagode i trešnje na svakom koraku, pa bi se već mogla spremati – zimnica. Sada je vreme za rano slatko, ali, nema puno zainteresovanih.Trgovci kažu da su danas retke domaćice koje spremaju zimnicu. Novo vreme i nova moda, dodaju: većina kupuje slatko u prodavnicama.

"Ranije smo dolazili i dvadeset kamiona da dovezemo – sve se proda, bilo da su jagode, trešnje, šta god. Danas svi kupuju zapakovano", tvrdi Velibor Živković.

I jeste to, nažalost, istina. Lakše je otići u radnju i kupiti gotovu zimnicu, pa nit čišćenja voća, nit "pucanja" koštica, pripreme tegli, "kuvanja" pored šporeta. Ali, svi mi ipak više volimo da jedemo domaće, ono što su naše mame ili bake napravile. I kad one pričaju, ne deluje nimalo teško ni komplikovano.

"Najlepše je slatko od trešnje. A recept? Kilo – kilo. Kilo šećera – kilo trešanja", kaže Slavica Jovanović. "Opereš trešnje, ispucaš koštice, ušpinuješ šećer, dodaš trešnje i gotovo. Tako za svako voće. Za pekmez ide manje šećera, ali za slatko uvek kilo – kilo".

Naravno, proces pripreme je maaalo komplikovaniji, ali kada sračuna koliko joj je novca potrebno za namirnice, retko koja domaćica se odlučuje na ovaj korak. Ili napravi tek po koju teglicu, da i nju, i ukućane, "želja mine". Kilogram svežih jagoda na vršačkoj zelenoj pijaci je od 170 do 180 dinara, trešanja 150 do 200, a kajsije, breskve i kruške su 250. Možda da ipak sačekamo, da cene "padnu"?

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/od-cega-vrscanke-prave-slatko_1024894.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30