Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 10 jun 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ukoliko želite da se upoznate sa urbanim pčelarstvom, trebalo bi sa se prijavite za školu BeeConnected, koja će biti organizovana u Beogradu. Predavač i demonstrator je pčelar Slađan Simonović, koji ima više od 20 godina iskustva. On će podeliti svoje znanje o urbanom pčelarenju.

Ideja ove škole jeste, između ostalog, da polaznici dobiju dublji uvid u svet ovih jedinstvenih bića, koja žive oko nas u centru Beograda.

Pogram se sastoji od teorije i prakse i trajaće u periodu jul-novembar 2019. godine. Otvoren je za 10 polaznika, dok je od toga pet mesta namenjeno nezaposlenim osobama, koje mogu da pohađaju školu besplatno, ali je potrebno da prilože depozit koji im se, u slučaju da su pohađali više od 80% programa, vraća po završetku škole. Preostalih pet mesta su namenjena zaposlenim licima, koji plaćaju kotizaciju od 15.000 dinara.

Škola se ordržava u kooperaciji sa fondacijom Heinrich Boll Stiftung i njenim predstavništvom u Beogradu.

Prijave traju do 21. juna, a osobe koje uđu u uži krug biće pozivane na razgovor od 24. do 28. juna, dok će kandidati o rezultatima konkursa biti obavešteni elektronskom poštom 1. jula.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2533555/prijave-za-beeconnected-skolu-urbanog-pcelarstva-do-21-juna

Објављено у Pčelarstvo

Šesti Festival šumadijskih vina, u organizaciji Udruženja vinara Šumadije, održan je ovog vikenda u objektima Kraljevske vinarije na Oplencu. Na štandovima su bila izložena odlična vina vinarija: Aleksandrović, Radovanović, Despotika, Tarpoš, Kraljevske vinarije, Arsenijević, Stari Hrast, Ambelos, Art Wine.

Premijerni nastup imala je vinarija Eden iz Ranilovića, za koju se veruje da je u vlasništvu gejming kompanije Nordeus. Njihov sovinjon blan i šardone iz prve berbe 2017. godine već sada predstavljaju respektibilna vina. Tu je i moderan i upečatljiv roze od merloa. Kupaža kabernea i merloa posle osam meseci u čuvenim Seguin Moreau buradima predstvalja ozbiljno vino u najavi. Etikete još nema, jer će se na tržištu naći tek krajem godine, možda i kasnije.

Vinarija Vladimir, Vladimira i Sandre Živanović, postoji od 2014. godine, kad su u Banji kod Topole kupili zapušteni vinograd koji su obnovili. Njihovo vino 1 Hektar je upečatljiva kupaža merloa, kaberne sovinjona i frana. Eksperimentalna berba bila je 2015. godine iz koje su uslužno napravili oko 500 litara za sopstvenu upotrebu. Naredne godine nastala je i prva etiketa na 3.600 boca. Vino je divnih kiselina i strukture, aromatski lepo, dok će se sa starenjem vinograda i završnica produžavati. Već postoji interesovanje za izvoz ovog vina.

Trilogija je još jedna mlada vinarija iz Banje, koja već ima zapažene rezultate.

Vinarija Pavlović istakla se novom kupažom Istina 2016 u kojoj merlo iz berbe 2016 i kaberne iz naredne godine savršeno pristaju jedno uz drugo.

Vinarije DeLena posebno se istakla crvenim vinom 1903, što predstavlja i godinu formiranja Vinarske zadruge u Topoli. Takođe, kupaža sovinjona i semijona 70/30, te traminac 100 Jazz, uveliko postavljaju etalon kvaliteta.

Novo ime na vinskom nebu, Zmajevac, u vlasništvu crnogorske porodice Krgović, istinski je hit. Bilo da je reč o upečatljivom šardoneu, klasičnoj tamjanici, novom rozeu od merloa i 10% crne tamjanike.

Vinarija Draganić je već dve godine član Udruženja, iako praktično još ne postoji. Predstavili su prvo vino iz prve berbe.

- Palava 2018 još nema ime vinarije na etiketi, jer će izgradnja objekta sa početnim kapacitetom od oko 60.000 litara početi na jesen – kaže Srđan Draganić, vlasnik vinarije.

Palava je belo, izuzetno mirisno i strukturno vino, gotovo gusto i uljasto, slasno ali suvo istovremeno, sa neobično dugom završnicom za prvu berbu. Verovatno je jedinstvena u Srbiji, a nastala je 50-ih godina prošlog veka ukrštanjem sorti Muller turgau i crveni traminac. Osim Češke, ima je u Slovačkoj i na jednom mestu u BiH, a Draganić kaže da se kod njega pokazala kao izdašna sorta.

Posebno interesovanje izazvao je prokupac vinarije Aleksandrović. U pitanju je aromatski kompleksno vino sa začinskim notama, koje do sad nisu bile u tolikoj meri prisutne ni u jednoj čistoj varijanti prokupca. Veruje se da bi to moglo da otvori novo poglavlje u životu ove najpoznatije srpske autohtone sorte.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2533640/sesti-festival-sumadijskih-vina-u-znaku-noviteta

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije rekao je da su otkupljivači ponudili cenu od 100 dinara po kilogramu tog voća, što je ocenio kao neprihvatljivo. Pozvao je predstavnike vlasti da spreče takvu ucenu.

Rekao je za Betu da je stručna komisija, u čijem je formiranju učestvovala i Vlada Srbije, utvrdila da najmanja proizvođačka cena, pre nego što je nevreme uništilo značajne količine roda, ne sme biti manja od 140 dinara.

- Sneg, grad i obilne padavine u četiri navrata ovog proleća uništavali su malinu u Zlatiborsko-moravskom okrugu, a u Ivanjičkom kraju i po peti put, jer je pre nekoliko dana padao grad. Prinosi su umanjeni i do 80%, pa će biti teško od preostalog roda izvući prihod koji bi pokrio bar deo troškova - rekao je Radović.

Dodao je da je cena od 100 dinara samo "dolivanje benzina na vatru", dok je proizvođač malina i kupina iz Bogatića Milenko Nešić rekao da je cena od 100 dinara "bezobrazno niska".

U Srbiji se, prema Nešićevim rečima, svake godine smanjuje prinos malina i kupina:

- Izvozni lobi koji hoće da otkupi to voće za bagatelu ucenjuje, pa proizvođači nemaju finansijskih mogućnosti da posle berbe prehrane i zaštite sadnice, zbog čega iz godine u godinu pada prinos i ubrzano se gasi ta proizvodnja.
Prosečan prinos malina 1986. godine bio 15 tona po hektaru, 1998. godine je pao na osam tona, 2007. spustio se na oko pet tona, a ove godine će biti dobro ako bude i četiri tone.

Napomenuo je i da će ove sezone samo branje kilograma maline, pod uslovom da se nađe radna snaga, koštati oko 70 do 80 dinara, pa kilogram ne sme da košta manje od 180 do 190 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2533515/otkupljivaci-ponudili-cenu-maline-od-100-dinara-proizvodjaci-to-smatraju-ucenom

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U Srbiji je registrovano 800 pesticida i oko 70 odsto hrane prska se raznim hemikalijama, ali će domaći poljoprivrednici ubuduće morati da prođu obuku i dobiju sertifikat za njihovo korišćenje.

Stručnjaci kažu da se u Srbiji, na primer, jabuka prska više od 16 puta, dok je svetski standard tri puta, objavio je danas RTS.

Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja rekao je da je primena pesticida veoma osetljiva stvar, naročito usled klimatskih promena, jer su, kako je naveo, "patogeni prešli u naš region".Trkulja je upozorio da problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodišnje prekomerne upotrebe pesticida, kao i da mnogi preparati potpuno gube efikasnost.

"Nije više da se smanjuje efikasnost, već se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju štetnih organizama u zaštiti bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podrška države i društva", rekao je Trkulja.On je istakao da je tržište pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.

"Treba da se uradi procena šta od svih tih preparata treba koristiti. Možda nam od 800, 300 ni ne treba", rekao je Trkulja.Upitan da li građani, po plodovima koje kupuju, mogu vide da li je voće i povrće bezbedno, Trkulja je odgovorio da se to ne može proceniti u prodavnici ili na pijaci. "Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da pokažu ostatke pojedinih pesticida u plodovima", pojasnio je. Prema njegovim rečima, veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja EU i očekuje se da će veliki broj biti izbačen iz upotrebe.

Trkulja je rekao i da je trend uvođenje bioloških pesticida, odnosno bioloških organizama i njihovih produkata.

"Oni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe možemo da dođemo u situaciju da se upotreba klasičnih hemijskih sredstava smanji", rekao je Trkulja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hemikalijama-tretirano-70-odsto-hrane-u-srbiji-registrovano-800-pesticida/xfe95p0

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Većnici grada Vranja dali su zeleno svetlo za raspisivanje Javnog poziva za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi za 2019. godinu na teritoriji grada. Sredstva za ovu namenu planirana su u gradskom budžetu za ovu godinu i biće isplaćivana u etapama.

Pravo na podsticaje, utvrđene Pravilnikom, imaju porodična poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava.Prijavu za dodelu ovih podsticajnih sredstava mogu da podnesu nosioci ili članovi poljoprivrednog gazdinstva sa prebivalištem na teritoriji grada.

Sredstva za podsticanje razvoja poljoprivrede mogu da se koriste kao finansijska podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u unapređenju i proširivanju poljoprivredne proizvodnje, da investiraju u regres za reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje krava i nabavku kvalitetnih priplodnih ženskih teladi mlečnih rasa goveda).

Prijave sa kompletnom dokumentacijom podnose se na pisarnici Gradske uprave. Rok za dostavu prijave je 15 dana od dana objavljivanja na zvaničnom sajtu grada.

Izvor:https://jugmedia.rs/podsticajna-sredstva-za-poljoprivrednike-2/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30