Чланци поређани по датуму: petak, 31 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ruska Federacija privremeno je na 60 dana blokirala uvoz mesa i mesnih prerađevina četiri firme iz Srbije, potvrđeno je danas Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

„Izvoz je privremeno zabranjen za četiri firme na rok od 60 dana do otklanjanja nepravilnosti”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

Ruske vlasti donele su odluku da privremeno obustave uvoz mesa i mesnih prerađevina proizvedenih u kompanijama Matijević, Big bul fuds (Big Bull Foods), Zlatiborac i Karneks (Carnex). U odlukama ruske inspekcije od 21. i 22. maja, objavljenim na sajtu ove institucije, navodi se da je privremeno ograničenje na isporuku proizvoda četiri srpske kompanije uvedeno na osnovu inspekcijskog nadzora sprovedenog od 15. od 19. aprila. Privremena zabrana stupiće na snagu 4. juna.

Precizirano je i da će sve isporuke mesa i proizvoda koje budu krenule ka ruskom tržištu do 4. juna, moći da se sprovedu po uobičajenoj proceduri.

U ruskoj Federalnoj službi za ve erinarski i fitosanitarni nadzor (Rošelkhoznadzor) su za „Novu ekonomiju” potvrdili da je 19 službenika ove institucije u aprilu izvršilo nadzor u šest srpskih kompanija za proizvodnju mesa, a da su „ozbiljne nepravilnosti” utvrđene u četiri kompanije.

Pošto nepravilnosti budu otklonjene „po proceduri” će se te firme naći na listi izvoznika mesa i mesnih prerađevina u Rusiju.

U Karneksu su za „Novu ekonomiju” rekli da neprekidno obezbeđuje svojim potrošačima proizvode visokog kvaliteta stalnim preispitivanjem usaglašenosti tehnoloških postupaka sa industrijskim standardima, implementiranim sistemima kvaliteta i bezbednosti proizvoda i relevantnim pozitivnim propisima

U Zlatiborcu ocenjuju da im je ograničen pristup ruskom tržištvu zbog „nekoliko dodatnih veterinarsko-sanitarnih i normativno-tehničkih uslova koje je potrebno ispuniti”, prenosi Beta.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430829/Rusija-obustavila-uvoz-mesa-od-cetiri-srpske-kompanije

Објављено у Stočarstvo

Kao da smo zemlja Afrike, u Srbiji je ovih dana cena crnog luka prestigla cenu banana! Proizvođači i trgovci objašnjavaju da je ipak reč o privremenom kretanju cena na tržištu, da se trenutno prodaje uvozni luk, a cena će početi da pada kada stigne domaći.

Cena crnog luka u Srbiji varira tokom cele godine, kreće od 120 do čak 150 dinara za kilogram, dok je, na primer, cena kilogram banana od 100 do 140 dinara. Trgovci trenutno najveće količine crnog luka uvoze iz nekoliko zemalja bivšeg SSSR-a, kao što su Ukrajina i Belorusija, ali i iz Albanije, dok manje količine stižu iz zemalja centralne Evrope, pogovoto Holandije koja je najveći proizvođač crnog luka, ali su zbog prethodnih ekstremnih suša prinosi u toj zemlji bili bitno manji, što se odrazilo i na količinu za izvoz.- Ovo je samo trenutni skok cene, koji je diktiran upravo smanjenim količinama uvezenog crnog luka sa područja centralne Evrope. Cena će, međutim, početi da pada čim na tržište stignu dovoljne količine domaćeg crnog luka, takozvane šutke koja je tek počela da se pojavljuje. Kao što je to bio slučaj i ranije, kada imamo dovoljne količine domaćeg luka, njegova cena sedmicu za sedmicom pada u proseku za pet dinara, tako da već za nekoliko nedelja cena neće biti preko 90 dinara u maloprodaji – objašnjavaju za "Blic" domaći trgovci iz nekoliko veleprodaja.Srbija se, kako se navodi u studiji koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV uz podršku projekta GIZ, nalazi na 62. mestu po proizvodnji i 54. po izvozu crnog luka u svetu. Po procenama stručnjaka, u našoj zemlji se crni luk gaji na oko 5.000 hektara, gde skoro 2.000 hektara otpada na Vojvodinu. U zavisnosti od sezone, u Srbiji se godišnje proizvede između 30.000 i 50.000 tona luka, što su sasvim dovoljne količine, kako procenjuju poljoprivredni stručnjaci, da se podmire sve domaće potrebe. Tokom dobrog dela godine, međutim, Srbija ovaj luk uvozi.

- Jedan od razloga je potpuno destimulativna cena crnog luka za domaće proizvođače, koja je niska i u otkupu i u prodaji. Poslednja otkupna cena se kretala od pet do osam dinara po kilogramu kod većine manjih proizvođača, a samo veoma mali broj profesionalnih povrtara ostvario je od 12 do 15 dinara po kilogramu. Kada se odbiju troškovi, dogodilo se da je lane dobar deo proizvođača odustao od proizvodnje – pričaju vojvođanski proizvođači.

Sledeći problem jeste da se ozbiljne količine praktično bace, zbog truljenja tokom vađenja. Procena je da čak do jedne petine godišnje proizvodnje luka u Srbiji tako propadne.

Cena crnog luka od početka 2019.

januar 80-130 dinara

februar 80-120 dinara

mart 80-120 dinara

april 100-120 dinara

maj 110-150 dinara

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kako-je-crni-luk-postao-skuplji-od-banane-i-kada-ce-cena-drasticno-da-padne/st8kpp0

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Svinjetina bi ovog leta u Evropi, ali i Srbiji, mogla da poskupi od 10% do 20%. To znači da bi sa sadašnjih 400 do 480 dinara po kilogramu mogla da "skoči" na 480, pa čak i 570 dinara. Kako pišu Večernje novosti, poskupljenje je posledica ogromnih narudžbina kineskih trgovaca, koji uvoze svinjetinu iz Evrope, u nedostatku domaće proizvodnje.

Ova zemlja je ostala bez mesa, jer je kod skoro milion svinja otkrivena svinjska kuga.

- Nemamo mi kapacitete da zadovoljimo potrebe jednog tržišta kao što je kinesko, sa milijardu potrošača. Problem je što smo mi postali uvozna zemlja, kada je svinjsko meso u pitanju, i sada nam je ono u vrhu uvoznih proizvoda. Prošle godine nam je uvoz ovog mesa bio vredan čak 71 milion dinara. Najviše smo uvozili iz Španije, Holandije, Danske i Nemačke - rekao je agroekonomista Milan Prostran.

Dodaje da su evropski klaničari proteklih godina imali prilično niske cene, jer su izgubili rusko tržište. Smatra i da će doći do rasta cene žive vage, pa tako i mesa, ali da će kupovna moć diktirati koliko će poskupljenje biti.

Sa druge strane, pojedini proizvođači kažu da su najave rasta cena pljačka potrošača, koju organizuje uvoznički lobi.

- Sadašnje cene su kod nas formirane kao da je kilogram tovljenika žive vage 200 dinara, a seljaku se plaća 130 dinara. Kilogram ih sa porezom košta do 150 dinara. Nikakvog osnova za poskupljenje mesa nema - navodi Zlatan Đurić iz Unije poljoprivrednih proizvođača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2522636/svinjetina-bi-mogla-da-poskupi-od-10-do-20

Објављено у Stočarstvo

Srebrna medalja i čak 94 poena na ovogodišnjem Decanteru za vino DiMASiD 2013 malo poznate srpske vinarije Trišić iz Vranića verovatno je najveće, a samim tim i najprijatnije iznenađenje za vinsku scenu Srbije s ovog prestižnog ocenjivanja. Rezultat izgleda još bolje ako se zna da je ovo praktično prvo vino stvoreno iz vinograda Trišića, te da je Decanter u svojoj istoriji svega četiri vina iz Srbije do sada ocenio s više poena.

Koliko god vest iz Londona bila senzacionalna, DiMASiD 2013 je u proteklih nekoliko godina, od kada ga vlasnik šalje na sajmove i ocenjivanja, osvojio još nekoliko visokih priznanja, doduše ne tako zvučnih kao što je Decanter, ali se već tu dalo naslutiti da izaziva pažnju stručnjaka.

Na prvom ocenjivanju u Jugoinspektu vino je dobilo zlato, baš kao i kaberne sovinjon Trišino vino 2013, da bi ubrzo zatim obe etikete osvojile zlato i na sajmu u Novom Sadu. Prvi veći uspeh izvan Srbije vinarija je imala u Hrvatskoj, gde su takođe oba njena vina proglašena pobednicima u respektabilnoj konkurenciji na manifestaciji Gator Fest 2017. Zlatna priča za obe etikete nastavljena je i na Beowine Fair u Beogradu 2018. godine, kada je Trišino vino proglašeno i za apsolutnog šampiona.

- DiMASiD 2013 je naizgled sve ove godine malo kaskao na ocenjivanjima za Trišinim vinom, po pravilu dobijao nešto slabije ocene, ali sam od starta bio ubeđen da će jednoga dana pokazati pravo lice - kaže Momčilo Trišić.

Vinograd iz kojeg dolazi grožđe za oba vina podignut je u dve faze, kaberne sovinjon i šardone posađeni su 2008. godine, a tri leta docnije merlo, kaberne fran i rajnski rizling. U vinu DiMASiD nalazi se 75% kabernea, gde su blendirane prve tri berbe, od 2011. do 2013. godine, dok su merlo (20%) i kaberne fran (5%) iz 2013. godine. Napravljeno je ukupno oko 1.800 boca.

U ovom trenutku, ovo je peta godina kako DiMASiD 2013 odležava u bocama. Prvih pola godine vino je provelo u inoksu, a nakon toga 15 meseci u barik buradima od srpskog hrasta, od dva proizvođača - Žika Đorić je iskoristio hrast sa Medveđe, a Milovan Lazarević sa Jastrepca.

Inače, Trišić još dodaje da vino nikada nije posebno spremao za ocenjivanja ("kao što većina vinara radi"), nego je uvek uzimao sa gomile i slao.

- Moje vino je jednostavno svuda potpuno isto: u restoranu, vinoteci, u mom podrumu...

A kada smo kod podruma, recimo i to da se vinarija Trišić zvanično otvara tek sredinom juna ove godine. Ko zna, možda do tada i ostane neka flaša ovih vina koja će moći tamo da se kupi.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2522686/veliko-priznanje-za-vino-dimasid-2013-vinarije-trisic-iz-vranica

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
petak, 31 maj 2019 09:56

Ludih krava nema u Srbiji!

Srbija je od Međunarodne organizacije za zdravlje životinja (OIE) dobila status zanemarljivog rizika od bolesti ludih krava, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.
V.d direktora Uprave za veterinu Emina Milakara je 30. maja na Generalnoj Skupštini OIE, pred učesnicima 182 zemlje, dobila sertifikat o zanemarljivom riziku od bolesti ludih krava.Taj sertifikat našim proizvođačima i veterinarskoj službi, kao i državi, donosi poseban povlašćen status u međunarodnoj trgovini goveda i mesa, podiže ugled veterinarske struke i ministarstva u međunarodnim odnosima i smanjuje troškove ispitivanja u poslovanju hranom.

Kako je navedeno, za Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i veterinarsku službu dobijanje tog statusa predstavlja veliki uspeh i podiže ugled naše zemlje na globalnom nivou.

Bolest ludih krava (BSE) predstavlja najopasniju zoonozu, bolest koja se sa životinja prenosi na ljude, sa kojom se bore sve zemlje Evrope i sveta.

Kako bi sprečila pojavu i širenje bolesti, Uprava za veterinu dugi niz godina sprovodi kontrolne mere kroz ceo lanac hrane: od farmi (ispitivanja uginulih životinja) do ispitivanja moždanog tkiva u objektima za klanje.

U Srbiji nikada nije bio zabeležen nijedan slučaj ove bolesti, koja se završava smrtnim ishodom po ljude i životinje i prenosi se konzumiranjem mesa i proizvoda od mesa.

To kao posledicu dovodi do uništavanja moždanog tkiva ljudi, a poznata je kao Krajc Jakobsova bolest.

Kontrola ove bolesti zahteva veliko angažovanje veterinarske službe, proizvođača, prerađivača i značajna finansijska sredstva.

Intenzivnim radom na terenu i dokumentaciji potrebnoj da dokažemo da je naša zemlja slobodna od ove bolesti, Srbija je dobila sertifikat da je međunarodno priznata kao zemlja sa zanemarljivim rizikom od BSE, navedeno je u saopštenju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/u-srbiji-zanemarljiv-rizik-od-bolesti-ludih-krava_1021862.html

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31