Чланци поређани по датуму: četvrtak, 30 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Nekada nije bilo voćnjaka u Srbiji bez bar dva-tri stabla dunje. Od slatkih i mirisnih žutih plodova naše bake su s jeseni pravile slatko od dunja, a lišće ove biljke koristile su pripremu raznih čajeva. Poslednjih godina dunje su se na velika vrata vratila na srpsko tržište i sve više voćara se odlučuje da zasadi i uzgaja baš ove voćke čiji je plod izuzetno bogat vitaminom C, kalijumom, natrijumom, cinkom, gvožđem, pektinom…U Barajevu, tačnije u selu Baćevac nedaleko od Beograda pre četiri godine otac i sin, Svetomir i Aleksandar Petrović, podigli su zasad dunja. Na 60 ari zasadili su 550 sadnica dunje vranjanske i leskovačke sorte.
„Odlučili smo da zasadimo dunju zato što je profitabilna, ima dobru cenu, lako se prodaje za konzum i za dalju preradu, biljka je otporna, laka za održavanje, ne traži mnogo vlage i s lakoćom se bere“ – kaže za Agrobiznis magazin Svetomir Petrović.
Svesni koliko je važan sadni materijal prvo su kontaktirali Institut za voćarstvo u Čačku, ali ispostavilo se da oni nemaju dovoljan broj sadnica. Malo su se raspitali i na kraju sadni materijal kupili od jednog poznatog i proverenog proizvođača u Kruševcu. I bili su zadovoljni jer se svaka od kupljenih sadnica primila.
Međutim, platili su danak neiskustvu jer su mislili da mogu sami i da im nije potrebna stručna pomoć.
„Sin i ja imamo i manji zasad šljiva, pa smo mislili da tu ne može biti velike razlike, ali smo se grdno prevarili, jer su šljive i dunje kao nebo i zemlja. A razlike su ogromne od prskanja do orezivanja i đubrenja“ – kaže naš sagovornik.
Treće godine nakon podizanja zasada mladice dunje je napala bakterija Ervinija dobro poznata svim voćarima. Tek stasala stabla su počela da se suše.

„U pitanju je bolest bakteriozne plemenjače koja napada jabuke i kruške, a posebno su osetljive domaće sorte vranjanska i leskovačka dunja. Bolest se najpre manifestuje na stablu pri samoj zemlji, ali se brzo širi i dovodi do sušenja. Postoji preventivna zaštita, ali kada bolest uhvati biljku jedini spas je jaka rezidba gotovo do korena kako bi se biljka vremenom oporavila“– objašnjava Svetomir i dodaje da su i tu napravili grešku. Nisu znali da ova bakterija može da se prenese preko reznog alata, koji nisu dezinfikovali pa se bolest proširila na još neka stabla.
„Tada smo shvatili da ipak ne može sami, pa smo preko prijatelja koji takođe u blizini ima zasad dunja angažovali stručnjaka. On nas sada savetuje kada je u pitanju orezivanje voća, prskanje, navodnjavanje… Nažalost, učili smo na sopstvenim greškama, zato je moja preporuka, a govorim iz iskustva, da svako ko želi da se bavi voćarstvom treba da ima stručnjaka uz sebe. Svaki voćnjak zahteva dosta ulaganja i rada, a svaki stručni savet dobro dođe“.
Glavni finansijer podizanja zasada i uz oca glavni radnik je njegov stariji sin Aleksandar. Ima nepunih 30 godina, ali voli voćarstvo, pa su tako i započeli ovaj posao.
„Želeo sam da sve izguramo sami bez ičije pomoći, pa sam podigao kredit u banci da bi smo zasadili voćnjak. Međutim, vrlo brzo smo shvatili da je gajenje dunja ozbiljan posao i da ne možemo sami. Zato smo se povezali sa još nekoliko proizvođača dunja koji imaju voćnjake u okolini“ – kaže Aleksandar i ističe:
„Sada imamo ideju da se udružimo i osnujemo zadrugu. Svesni smo da je udruživanje dobro za sve nas, lakše ćemo dolaziti do informacija i razmenjivati iskustva vezana za uzgoj dunje, ali se i dogovarati oko plasmana“.
Mladice dunje traže dosta pažnje i nege, potrebno je dosta prskanja posebno u prvim godinama kako bi stablo ojačalo i kasnije bilo otpornije na bolesti. U saradnji sa stručnjakom koji sada nadgleda njihov zasad voćke se prskaju nekoliko puta od ranog proleća do kasne jeseni, odnosno kada otpadne 75 odsto lišća. Sada, posebno u vreme cvetanja dunje, oko prskanja se dogovaraju i sa pčelarima.
„Pčela je glavni oprašivač i nama voćarima neophodna. Nedaleko od našeg voćnjaka imamo komšiju pčelara i svako prskanje radimo u dogovoru s njim kako bi smo sačuvali i zaštitili pčele. Voće prskamo isključivo posle sedam sati uveče kada se pčele vrate u košnicu. Koristimo brzo upijajuća sredstva koje biljka apsorbuje u roku od dva sata, tako ne šteti pčelama. I do sada zaista nismo imali nikakvih problema, zadovoljni smo i mi, a i komšija pčelar“ – zaključuje Svetomir Petrović iz Barajeva.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Zbog štete koje su grad i obilne padavine naneli gotovo svim poljoprivrednim kulturama, kikindska lokalna samouprava proglasila je za sada vanrednu situaciju u mesnoj zajednici Banatska Topola. Led je naneo ozbiljnu štetu i u delu katastarske opštine Bašaid, kao i u okolnim selima. Svi poljoprivrednici čije je parcele zahvatio grad, treba da prijave štetu, a lokalna samouprava najavljuje isplatu nadoknade.Drugi put u poslednjih desetak dana, pojedini delovi atara Kikinde i okolnih mesta sradali su od grada. Gradonosni oblaci i u kratkom periodu obilne padavine, kakve se inače na severu Banata ne pamte, naneli su velike štete poljoprivrednicima. Protivgradna zaštita, bar u Banatskoj Topoli, očigledno nije valjano dejstvovala.Jene Mihaljfi, poljoprivrednik iz Banatske Topole kaže:

"Najviše je stradao suncokret, pogotovo suncokret u kasnijoj setvi. Problem je i veika količina padavina, jer se stvorila pokorica. Pšenica je stradala već u prvom naletu, nemoguće je ovog trenutka to precizirati. Ima parcela koje su tradale oko 30-tak procenata, a ima onih kod koji je šteta i do 80 procenata."

Nakon oluje koja je zahvatila Bašaid, oborena stabla oštetila su električne vodove. Pukom srećom nisu stradali ljudi, ali je od udara struje nažalost stradalo osam ovaca:

Saša Milićev, stočar iz Bašaida ističe:

"Pošto su oni trebali da ukllone žice, kako ne bi bilo opasnosti od struje, desilo se šta se desilo. Osam komada je odmah stradalo, a ja sam izvukao tri. Vezao sam noge vrpcama i nekako sam tri ovce spasao."

Svi poljoprivrednici čije je parcele zahvatio grad, treba da prijave štetu u mesnoj zajednici ili u gradskom Uslužnom centru. Kikindska lokalna samouprava proglasila je za sada vanrednu situaciju u mesnoj zajednici Banatska Topola i najavljuje isplatu nadoknade:

"To je jedina mogućnost da iz budžetskih sredstava ljudima možemo izaći u susret , kako bi učestvovali u nadoknadi nastale štete. Svaki dan nam se ponavljaju vremenske nepogode, pa je, naročito za žita, jedina i 100-procentna zaštita osiguranje useva. I bez obzira na dejstvovanje protivgradne zaštite, ona ne može davati uvek stoprocentne rezultate", ističe Imre Kabok, član Gradskog veća.

Do sada je samo u Banatskoj Topoli registrovano preko 300 prijava štete na parcelama. Komisija je na terenu obradila 120 prijava, ali je zbog konstantnih padavina još uvek teško ulaziti u njive. Tek po završenoj kompletnoj proceni na terenu moguće je govoriti o konkretnim razmerama štete u pojedinim delovima atara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/vanredna-situacija-u-banatskoj-topoli-led-naneo-stetu-i-u-basaidu_1021313.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije donelo je Pravilnik o izmeni pravilnika o podsticajima programima za unapređenje konkurentnosti za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja.

U ovom Pravilniku izmenjen je član 23. kojim su precizirani maksimalni iznosi podsticaja. Tako se u stavu 2, koji se odnosi na maksimalan iznos po korisniku, reči: "5.000.000 dinara" zamenjuju rečima: "15.000.000 dinara".

Izmenjeni su i maksimalni iznosi podsticaja za podizanje proizvodnih zasada, u zavisnosti od vrste podsticaja, prenosi Agro TV.

Za nabavku sadnica voćaka, vinove loze i hmelja korisnik maksimalno može da dobije 10.000.000 dinara bespovratnih sredstava.

Za nabavku naslona, odnosno kolja, maksimalan iznos je 3.300.000 dinara.

Za pripremu zemljišta, odnosno za nabavku supstrata sa sertifikatom za proizvodne zasade borovnica sa postavljenim sadnicama borovnica u saksijama/vrećama, odnosno za supstrat za klasične zasade borovnica na bankovima odobravaće se do 1.500.000 dinara.

Za hemijsku analizu zemljišta, odnosno ispitivanje mehaničkog sastava zemljišta predviđeno je do 200.000 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2520376/izmenom-pravilnika-trostruko-vise-novca-za-podizanje-visegodisnjih-zasada

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Činjenica je da je vođenje matične „knjige polja“ na papiru prilično komplikovano i naporno, a posebno njeno popunjavanje.

Pošto se svet sve više okreće digitalizaciji i rešenjima koja nam olakšavaju život, sada se i na našem tržištu pojavila digitalna knjiga polja u vidu vrlo praktične, jednostavne i besplatne AgroLIFE aplikacije za mobilni telefon.

Za sada je u našoj zemlji vođenje knjige polja zakonska obaveza samo za korisnike državnih oranica. Međutim, u većini razvijenih država ovaj način evidencije svih primenjenih agrotehničkih mera obavezan je za svakog poljoprivrednika, pa se očekuje da će FieldBook sistem uskoro i kod nas uvesti za sve koji rade na zemlji. Ovo posebno važi za one koji planiraju da svoju robu plasiraju na strana tržišta, pošto kupci neretko zahtevaju dokaz o sledljivosti tokom proizvodnje.

Uostalom, to je vrlo koristan i praktičan način za sve koji se bave zemljoradnjom da na jednom mestu isprate sve poljoprivredne radove, sve preduzete mere, kao i odnos uloženih sredstava i ostvarenih rezultata, bez obzira na to kom tipu zemljišta pripadaju oranice koje obrađuju, na kom su lokalitetu ili koji tip kultura je na njima zasađen.Kompanija Telegroup sa svojom start-up kompanijom Greensoft jedna je od predvodnika IT sektora u razvoju rešenja za optimizaciju i digitalizaciju poljoprivredne proizvodnje.Zato su oni razvili inovativno softversko rešenje u vidu AgroLIFE mobilne aplikacije. U pitanju je Digitalna Knjiga polja i plodoreda koja omogućava svim zakupcima poljoprivrednog zemljišta, ali i poljoprivrednim proizvođačima koji imaju svoju zemlju u vlasništvu da na jednostavan i transparentan način vode svoje knjige polja i plodoreda.Mobilna aplikacija omogućava unos radnih naloga sa terena, što podrazumeva unos:

• table;

• radne operacije;

• inpute;

• količine utrošenih inputa;

• prinosa;

• pogonskih mašina;

• priključnih mašina.

Unos podataka je olakšan kroz opciju odabira parametara iz padajućeg menija te nema potrebe za ručnim unošenjem podataka-parametara. Omogućeno je da svaki korisnik može da vidi listu svih svojih radnih naloga. Svaki korisnik ima mogućnost zaključavanja (realizacije) radnih naloga kako bi se znalo koji radni nalog je završen i ulazi u evidenciju i izveštaje.

Koje su prednosti korišćenja AgroLIFE aplikacije?

U pitanju je mobilna aplikaciju za kompletnu dnevnu evidenciju knjige polja u realnom vremenu, koja donosi:

- Efikasnije poslovanje uz istovremeno smanjenje operativnih troškova

- Jednostavno, transparentno i analitičko upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom i svim vrstama zemljišta

- Unapređen pristup proizvodnji koji pokriva ceo ciklus obrade zemljišta – od pripreme do žetve

- Ukazivanje sistema na nepredviđene situacije u procesu proizvodnjeAgroLIFE vam pomaže da:

1. Povećate prinose

2. Smanjite operativne troškove

3. Efikasno vodite kompletnu evidenciju svih vaših poljoprivrednih aktivnosti na jednom mestu

4. U realnom vremenu, sa bilo kog pametnog uređaja, automatizovano i efikasno upravljate poljoprivrednom proizvodnjom i svim vrstama zemljišta.

Da biste uspešno upravljali AgroLIFE mobilnom aplikacijom ne morate da imate stalan pristup Internetu, već je dovoljno da se na svoj nalog ulogujete jednom u trideset dana.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/zaboravite-papir-i-olovku-od-sada-cete-knjigu-polja-nositi-u-svom-dzepu/e25tyh1

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Uz podršku države u protekle dve godine Srbija je dobila oko 430 novih zadruga. U tom periodu naša zemlja je u obnovu zadrugarstva uložila rekordnih 1,7 milijardi dinara. Bespovratno je svaka novoosnovana organizacija dobijala do 7,5 miliona, postojeće su mogle da računaju na 15 miliona, a složene zadruge na 60 miliona dinara.

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, koji je pokrenuo akciju "500 zadruga u 500 sela" kaže da se u Srbiji probudio duh zadrugarstva. Ističe da je broj zadruga od početka ove akcije povećan za 26 odsto. Osnovano je 430 novih zadruga, a postojalo je njih oko 1.500.-Sredstva koja država daje namenjena su za nove mašine, novu opremu, isključivo za stvaranje novih vrednosti - kaže Krkobabić. - U ovoj godini su osnovane 92 zadruge, a uskoro će biti objavljen i konkurs kojim će se obezbediti sredstva za njih 60. Ako znamo da svaka zadruga ima najmanje pet osnivača, odnosno domaćina, a da broj kooperanata ide od 100 do 250 po zadruzi, to govori o značaju zadrugarstva u Srbiji.

Prema njegovim rečima, sredstva države dobijala su najčešće zadruge u pet najmanje razvijenih okruga - Pčinjski, Toplički, Nišavski, Jablanički i Pirotski. Upravo u ovim delovima južne i istočne Srbije, sela se gase, a mladih domaćina nema.-Prosečno ovde domaćini imaju po 2,4 hektara u posedu - priča Krkobabić. - Da bi opstali moraju da se udruže, bez obzira na to da li se bave povrtarstvom, voćarstvom, stočarstvom. Jedino kroz jake zadruge imamo jakog domaćina i jedino tako selo može da opstane. Jedino tako možemo da podmladimo sela, jer mladima treba obezbediti normalne uslove za život na selu. Prvi put, selu su dostupni i znanje i tehnologija. Naš partner u akciji oživljavanja sela je i Srpska akademija nauka i umetnosti, i odbor za selo. Oni su garant da će domaćinima obezbediti sve potrebno znanje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ulaganje-u-udruzivanje-poljoprivrednika-u-zadruge-ulozeno-17-milijardi/73f19hm

Објављено у Zadrugarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31