Чланци поређани по датуму: sreda, 29 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Promenljivo vreme s dosta kiše izuzetno je loše uticalo na prve udarne paše, ističu za RTV pčelari sa severa Bačke, a slična je situacija i u ostalim krajevima zemlje.Pčele su nektar prikupljale između dve kiše, a hladni talas je prekinuo cvetanje bagrema, te se ove godine očekuje izuzetno smanjen prinos meda sa ovih pčelinjih paša, ali i veća cena u prodaji.

Udarna bagremova paša je jedna od najlošijih u proteklih nekoliko godina ocenjuju pčelari ističući da će ovog meda po košnici biti oko pet kilograma. Uljana repica, koja je prethodila bagremu, dala je duplo veći prinos, ali daleko ispod očekivanja.

Za nas je ova situacija katastrofalna, jer nam je bagrem glavna paša i od njega imamo najveći prihod. Cena meda u maloprodaji biće oko 1.000 dinara i to će se prodavati uglavnom zalihe od prošle godine, koje su male, rekao je za RTV Rade Stevanović, pčelar i predsednik "DP Dunav Apatin".

Kako je za RTV kazao pčelar Đuro Kovačić, loše vremenske prilike uzrokovale su i jako loše medenje uljane repice, prve pčelinje paše, koju većina pčelara koristi za razvoj pčelinjih društava za glavnu pašu – bagrem.

Ne možemo da se toliko požalimo, jer smo ipak uspeli vrcati 10 kilograma po pčelinjem društvu, kazao je Kovačić.

Pčelari su očajni jer s takvom računicom nisu ni na pozitivnoj nuli. Suncokretova paša i medljika, uzdaju se pčelari, će popraviti katastrofalno stanje.

Prva ozbiljnija paša je suncokret, koja je i završna paša. Možemo očekivati nešto livade ili šume, ali to je sve nešto što je minimalno i što služi za održavanje pčelinjih društava, dodao je za RTV Kovačić.

U društvu pčelara "Dunav" Apatin ističu da je uz nedostatak nektara, veliki problem je korišćenje pesticida. Udruženje broji 190 pčelara koji raspolažu s preko 10.000 košnica.

Poslovanje je otežano, pa će oni pčelari s manje društava imati prilične gubitke, dok će pak oni sa preko 100 košnica izvući bar neku računicu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/kisa-obrala-bagrem-hiladarka-za-kilogram-meda-iz-rezervi-28-05-2019

Објављено у Pčelarstvo

Cena hleba u Srbiji, poslednjih nekoliko meseci, porasla je od 10 do 20 odsto. Bela vekna, koja je u Srbiji i dalje najtraženija, uglavnom je skuplja za nekoliko dinara.

Najveće iznenađenje za potrošače su takozvane specijalne vrste hlebova napravljene od mešavine različitog brašna. Iako se uglavnom prodaju u pakovanju od 300 do 500 grama, kada se preračuna po kilogramu, cena ovog hleba pojedinih proizvođača (od 350 do 500 dinara) dostiže cenu svinjskog mesa.

Šta je dovelo do ovakve neuobičajene pojave na domaćem tržištu?

– Uzrok poskupljenja osnovne vrste hleba od belog brašna, takozvanog „sava”, može biti aktuelna cena pšenice. U julu prošle godine bila je 17,5 dinara po kilogramu a sada je i to već dugo 23 dinara. Takođe i ponuda pšenice je mala a kvalitet problematičan – kaže za „Politiku” Zdravko Šajatović, predsednik „Žitounije” i dodaje da je normalno da se takva situacija na tržištu žitarica odražava i na cenu brašna koja je (u poslednjih desetak meseci) povećana oko 30 odsto, za brašno „Tip-500”. Objašnjava da brašno prati cenu pšenice ali da ono ima relativno mali udeo, svega trećinu u ceni hleba.

– To bi značilo da je prihvatljivo da vekna poskupi pet do šest odsto. Kod specijalnih vrsta hlebova postoji suverenitet potrošača. Imamo one koji mogu ili ne mogu da plate hleb napravljen od mešavine brašna, produžene svežine i uz to isečen, spakovan u celofan. Svakako monopol u ovom sektoru ne postoji jer imamo oko 3.000 pekara pa će tržište regulisati cenu – ističe naš sagovornik i naglašava da ne veruje da je proizvođačka cena vekne veća od 30 dinara, kod većine proizvođača, što znači da bi preostalo mogla da bude trgovinska marža.

Podsećamo, prve naznake o poskupljenju hleba krenule su u februaru ove godine kada je država, posle devet godina, ukinula Uredbu o takozvanom socijalnom hlebu. Maloprodajna cena belog hleba sve to vreme bila je ograničena na 46 dinara što je dovelo do stagnacije cena. Zbog velike konkurencije mnoge pekare u Srbiji prodavale su veknu i znatno jeftinije od toga, što je ugrožavalo celokupan sektor. Trgovinske marže su, takođe, uredbom bile propisane na 8,2 odsto (za beli hleb) ali ni ova granica više nije na snazi. Sa trgovinskim sistemima uglavnom rade veće industrije hleba, koje mahom proizvode specijalne vrste hlebova. Da li ukidanje ove uredbe i rast marži može biti uzrok poskupljenja ovih proizvoda?

Zoran Pralica, iz Unije pekara, smatra da ukidanje uredbe nema nikakve veze sa cenom specijalnih vrsta hlebova jer je ona i ranije bila slobodna. Kako objašnjava, u međuvremenu je uveden pravilnik po kome za te vrste vekni ne mogu da se koriste smeše koje u osnovi najvećim delom imaju pšenično brašno.

– To brašno, koje sada treba da bude dominantno, poput raži, heljde, spelte, ječma… jeste skuplje. I sam proces proizvodnje je skuplji a došlo je i do rasta cena drugih inputa poput energenata – objašnjava moguće razloge poskupljenja Zoran Pralica iz Unije pekara. Na pitanje da li je bilo rasta trgovačkih marži on kaže da u većim industrijama najčešće nerado govore o ovoj temi jer je smatraju poslovnom tajnom.

– Ono što mogu da kažem jeste da su previsoke trgovinske marže bile glavni povod kada smo 2009. godine inicirali uvođenje uredbe o hlebu. Tada je proizvođač zarađivao dinar do dva po vekni a trgovci od 14 do 17 dinara. Da bi cena hleba bila niža tada smo morali da sputamo trgovce – kaže Pralica.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430600/Kilogram-hleba-kao-kilogram-mesa

Објављено у Agroekonomija

U prostoru Kraljeve vinarije na Oplencu 08. juna 2019. biće održan VI festival šumadijskih vina u organizaciji Udruženja vinara Šumadije.  U pitanju je tradicionalno okupljanje ljubitelja vina i vinara Šumadije koji žele da na ovaj način predstave tradiciju, kulturu i potencijale svoje vinske regije. Šumadijski vinari, ove godine u partnerstvu sa kolegama iz Italije, pored festivalskog dela, prisutnima će ponuditi i nekoliko zanimljivih predavanja namenjenih pre svega stručnoj javnosti, ali i po koje iznenađenje. Po prvi put, javnosti će se predstaviti i novi članovi Udruženja: vinarija Vladimir iz Banje, vinarija Trilogija iz Kragujevca i vinarija Eden iz Ranilovića, kao i nova menadžerka i tehnolog Udruženja, Tanja Čanović. 

Iz Italije stižu brojni stručnjaci, a najveće interesovanje vlada za radionice Vita Iacono iz Vinarije Pietratorcia koji će govoriti o “Očuvanju tradicije kroz udruživanje lokalnih proizvođača” i Michele Zanardo, enolog i predsednik italijanskog nacionalnog Odbora za vino.

Imajući u vidu prethodna iskustva, ali i tradicionalnu šumadijsku gostoljubivost, ali i kvalitet šumadijskih vina, organizatori veruju da će gosti biti više nego zadovoljni. Inače, Udruženje vinara Šumadije je osnovano septembra 2013. godine sa jasnom misijom ostvarivanja ciljeva u oblasti proizvodnje kvalitetnog vina sa geografskim poreklom “Šumadija”. Svi članovi Udruženja ulažu značajne napore kako bi ostvarili želju da Šumadija postane značajna destinacija na vinskoj mapi Evrope, a vina ove regije prepoznata po svom izuzetnom i neospornom kvalitetu.

Izvor:https://www.zeneivino.com/u-fokusu/najave/vi-festival-sumadijskih-vina/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 29 maj 2019 08:35

Sabor voćara u Gruži

Tradicionalni Sabor voćara, koji organizuje Gruža agrar, ove godine okupio je rekordan broj zainteresovanih. Oni su na plantažama porodice Nikolić, koja gaji jabuke, nektarine i borovnice, čuli preporuke stručnjaka, uputstva i prognoze.

O savremenim svetskim trendovima u proizvodnji jabuke govorio je prof. dr Franci Štampar sa Biotehničkog univerziteta u Ljubljani, Aleksandar Jotov, ispred kompanije BASF, zatim prof. dr Jasminka Milivojević, prof. dr Novica Miletić i doc. Dr Dragan Radivojević.

Opština Knić, kojoj pripada Gruža, prošle godine izvezla je poljoprivredne proizvode u vrednosti od preko 9 mil EUR.

- Ukupan izvoz iz ove opštine, koja se uglavnom bavi poljoprivredom, bio je 22 mil EUR. U prvom kvartalu ove godine veći je za 36% nego u istom kvartalu prošle godine. Ovaj kraj je veliki potencijal. Skupovi ovakve vrste su u stvari fakulteti, ali na otvorenom, direktno na plantažama gde proizvođači mogu da vide šta su i kako su dobro uradili, a gde greše. To je zaista prava retkost - rekao je Predrag Lučić, predsednik Privredne komore Kragujevca.

Miroslav Nikolić iz Gruže agrara voćarstvom se bavi 15 godina, a pre jedne decenije proizvodnju je podigao na profesionalni nivo. Uvek je naglašavao važnost čvrste spone između struke, nauke i prakse. Taj princip video je u razvijenim voćarskim regionima širom sveta, a potom je počeo sa organizovanjem letnjeg i zimskog sabora voćara. 

- Mi smo postigli uspeh u voćarstvu, ali želimo i da ostali dođu do tog nivoa. Ovde svi mogu da vide šta smo to mi primenili i kako radimo u Balosavi. Želimo da ceo naš kraj bude uspešan, a ne samo mi - rekao je Nikolić, koji je ove godine vođenje plantaža zvanično prepustio svom sinu Nemanji.

Osim u predavanjima, voćari i njihove porodice mogli su da uživaju u propratnim sadržajima - vožnji kočijama, jahanju, pikadu, igraonicama za decu. Na imanju porodice Nikolić organizuje se i mini poljoprivredni sajam sa nekoliko desetina izlagača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2518984/sabor-vocara-u-gruzi-spoj-struke-nauke-i-prakse

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević uručio je juče 124 ugovora korisnicima koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva u okviru tri konkursa, čija je ukupna vrednost viša od 125 miliona dinara, u čemu je resorni sekretarijat učestvovao sa oko 50% sredstava. Radojević je podsetio da je reč o sufinansiranju investicija u pčelarstvo, te da je drugi konkurs namenjen dodeli sredstava za podizanje novih ribnjaka i rekonstrukciji postojećih na teritoriji Vojvodine u 2019. godini.
 
U okviru trećeg konkursa, kako je naveo, sredstva su namenjena za finansiranje intenziviranja korišćenja poljoprivrednog zemljišta kojim raspolažu naučno-istraživačke ustanove, srednje poljoprivredne škole i ostale srednje škole koje obrazuju učenike poljoprivredne struke u Vojvodini.
 
Radojević je precizirao da je najveći broj ugovora, ukupno 108, zaključen sa pčelarima.
Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31