Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 27 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela počelo je u ponedeljak 15. aprila i trajaće do 31. maja. 2019. Podsticaji se ostvaruju u iznosu od 720 dinara po košnici pčela. Pčelari su prvi koji će za „podsticaje po košnici“ moći da podnesu zahtev elektronskim putem, zahvaljujući pilot projektu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Na ovaj način će sama procedura ostvarivanja prava na podsticaj biti olakšana, a pčelari će mnogo brže doći do svog podsticaja.
Pristup aplikaciji za podnošenje elektronskog zahteva je omogućen sa zvanične internet prezentacije Uprave za agrarna plaćanja uap.gov.rs.
Pčelari koji imaju registrovan elektronski potpis, ceo proces će obaviti unošenjem traženih podataka u aplikaciju (podaci o podnosiocu zahteva, broj poljoprivrednog gazdinstva, HID broj i broj pčelinjih stajališta) i elektronskim podnošenjem zahteva. Tokom samog procesa elektronskog potpisivanja imaće detaljna uputstva koja će ih voditi kroz proces. Rešenje povodom ovog zahteva biće im takođe prosleđeno elektronskim putem.
Podnosioci zahteva koji nemaju registrovan elektronski potpis, moći će da nakon unošenja traženih podataka, generišu obrazac za podnošenje zahteva koji će na
sebi imati bar kod. Generisani obrazac sa bar kodom je neophodno odštampati, svojeručno potpisati, ili overiti (u slučaju da je podnosilac zahteva preduzetnik), a
potom ga poslati preporučenom poštom na adresu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, može da ostvari pravo napodsticaje u stočarstvu po košnici pčela za
najmanje 20, a najviše 1.000 košnica pčela. To u praksi znači da svi pčelari koji imaju manje od 20 obeleženih i registrovanih košnica pčela ne ispunjavaju uslov za ostvarivanje prava na podsticaj po košnici pčela, dok oni koji imaju preko 1.000 košnica i podnose zahtev za ostvarivanje prava na ovaj podsticaj, neće po automatizmu biti odbijeni zbog prekoračenja propisanog broja košnica, već će im se priznati podsticaji za 1.000 košnica pčela.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Објављено у Pčelarstvo

Mladen Minić, ima 33 godine, ali za razliku od većine svojih vršnjaka koji beže u grad u potrazi za boljim i lakšim životom, on se iz grada preselio na selo.
Na imanju svoje majke u selu Sekurič, kod Jagodine odgaja ovce i trenutno njegovo stado broji 200 grla. Pored ovaca ima voćnjak od 75 ari, koji je
pod kupinom, livade, oranice na kojima seje kukuruz, ječam, i detelinu, sve ukupno oko deset hektara impozantnog imanja. U poslu mu pomažu brat, majka i otac koji je i glavni čobanin za stado. Počeo je sa manje od stotinak grla, ali je taj broj duplirao zahvaljujući pametnom ulaganju. Opredelio se za rasu Virtemberg, koja se odlikuje snažnom konstitucijom, čvrstim kosturom i dobrom građom tela. Ova rasa ovaca pogodna je za gajenje, kako u brdskim, tako i u ravničarskim predelima, vuna je bele boje bez tamnih pega. Kod Virtemberg ovaca mleko uglavnom služi za odgoj jaganjaca, od vune ne može
baš da zaradi zbog jako niske otkupne cene, tako da se Mladen uglavnom bavi prodajom ovaca. Od vune koliko zaradi potroši na so.

„Koristim subvencije koje daje država za priplodna grla i od toga svake godine kupim bar dvadesetak novih grla da podmladim i proširim stado. Uzeo sam i startup kredit za mlade poljoprivrednike od 12.000 evra, koje sam iskoristio za kupovinu prikolice, kosilice, kupio sam bure za prskanje i 15 kvalitetnih grla ovaca“ – kaže za Agrobiznis magazin, naš sagovornik.
S ponosom pokazuje novi traktor koji je kupio prošle godine zahvaljujući kreditu NLB banke za poljoprivrednike. U pitanju je moćna mašina sa fergusonovim
motorom, pogonom na sva četiri točka, a sklopljen je u Južnoj Koreji.
„Gledao sam ga jedno tri-četiri godine, jer mi po performansama potpuno odgovara. Na kraju sam prelomio i kupio ga na kredit od pet godina. Koštao je 27.000 evra i prezadovoljan sam“ – kaže mladi ovčar.
Pre toga je koristio stari traktor koji je bio u dobrom stanju, jer je njegov otac automehaničar po zanimanju, pa sve mašine na imanju održavaju na najbolji mogući način.Svoje stado, ali i voćnjak kupina, Mladen je osigurao kod Dunav osiguranja, jer je svestan da postoji rizik u svakom poslu, posebno u poljoprivredi, pa je mnogo sigurnije i isplativije kada je osiguran. Jeste da plati, ali bar mirno spava.
Na pitanje šta je za njega kao mladog stočara najveći izazov u odgoju ovaca kao iz topa kaže – zimsko jagnjenje.
„Zimsko jagnjenje je posebno izazovno, jer moraš da budeš uz ovcu dok se ne završi jagnjenje, da nadgledaš da li je sve prošlo kako treba. Čim se ojagnji ovca se odvaja od ostatka stada sa jagnjetom u posebno ograđen prostor. Jagnjićima se stavlja gumica za odstranjivanje repova, daje selen. Ranije sam gumice stavljao i na muške i na ženske jaganjce, ali sada samo na ženke, jer se ne isplati držati mužjake. Dobar i kvalitetan ovan kada poraste vredi
300 do 400 evra, ali to je za naše ljude skupo, nemaju i neće da plate tako da mi je isplativije da ih prodam na kilo žive vage, nego da ih hranim i čuvam još godinu dana“ – objašnjava ovaj mladi stočar. Muška jagnjad uglavnom završe u klanicama, dobro se prodaju oko Vaskrsa i Đurđevdana i gleda da ih tada sve rasproda. Kako ide leto ovcama je sve teže zbog vrućine, raste im vuna, jaganjci manje jedu pa i manje napreduju.
„Ženke uglavnom ostavljam sve i one se kasnije prodaju. Baš ako je neka škart ili ima manu ide u klanicu, ali 90 odsto jaganjaca prodajem i to kao stado. Naučio sam da tu nema mnogo biranja, ili kupuješ sve ili ništa“ – kaže Mladen i dodaje:
„Sećam se prve godine od 30 jagnjadi odvojio sam 25 za prodaju, a pet je bilo sa strane jer sam procenio da nisu dovoljno kvalitetni. Došao je jedan čovek da pogleda stado i pita me: „A šta je sa ovih pet?“ Ja sam mu objasnio da nisu baš najbolje i da sam ih spremio za klanje, a on mi kaže:„Momak, daj i tih pet“ i čovek je kupio kompletno stado. Od tada tako i prodajem, celo stado. Kada spremim ovce za prodaju one imaju kompletnu dokumentaciju, izvađena im je krv, imaju markice i nema pogađanja. Mada, dešava se znate kakvi su naši ljudi, dođe čovek pa hoće da kupi, recimo, samo dve ovce. A, to ne ide jer je
procedura ozbiljna i pod kontrolom Ministarstva poljoprivrede koje proverava dokumentaciju. Gde ću ja da gubim vreme samo za dve ovce“.

Kada je u pitanju ishrana ovce nisu previše zahtevne, tako da na svom imanju uglavnom obezbeđuje i ishranu za stoku.
„Od hrane im sprema sve. Ove godine im nismo spremali silažu, jer smo imali dosta kvalitetnog sena. Stajnjakom đubrim i livade, pa više puta tokom sezone kosim, baliram seno i popnem ga na tavan da posle imam za zimski period. Hrane za ovce uvek imamo, čak nam i pretekne. I kukuruz je naš, jer ga ovce
najviše vole. Jedne godine sam u Vojvodini kupio kukuruz, ali džaba ovce nisu htele da ga jedu. Period šišanja ovaca je posebno zanimljiv i dosada je taj posao radio njegov otac, ali ove godine je rešio da angažuje jednog momka iz Mrčajevaca. Dečko je kupio profesionalnu opremu za šišanje ovaca i zaista stručno to radi. Jednu ovcu može da ošiša skoro za minut, što je super i manje je stresno za samu životinju“– kaže Mladen.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ovčarstvo

Poljoprivrednici Pomoravskog okruga, koji su jesenas pšenicom i ostalima ozimim žitaricama zasejali oko 20.000 hektara, tvrde da je pšenici dosta kiše, a stručnjaci savetuju da se njive pregledaju i zaštite od bolesti klasa.

Najbolje bi bilo kada bi kiše sada stale, a dnevne temperature da ne prelaze 24-25 stepeni, a noćne budu 12 do 14 stepeni Celzijusa, rekli su Tanjugu poljoprivrednici Pomoravlja.

I poljoprivrednici i stručnjaci potsećaju da je zbog lošeg vremena, suše, setva bila produžena, sa izmenjenim periodom nicanja... Ove kiše povoljne su za razvoj korova, ali i bolesti klasa i parcele treba pregledati i po potrebi tretirati.

- Ono što godinama pričama, ljudi nisu upotrebili mineralna đubriva, sortno seme, koristili su svoje seme sa tavana, ne mogu očekivati dobar prinos - rekao je stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić, pa ocenio da oni koji su uspeli da poseju u optimalnom roku, do kraja oktobra, koristili mineralna đubriva i sortno seme, prihranili na vreme i zaštitili od korova i bolesti, mogu očekivati zadovoljavajuće prinose.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/psenici-dosta-kise-zastititi-klas-od-bolesti/jgz8g4x

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Zbog mraza, snega, grada, ali i zaraženog uvoznog sadnog materijala, stanje u malinjacima u Srbiji je zabrinjavajuće. Stručnjaci poljoprivredno savetodavnih službi su na terenu i rade procenu na području južne i zapadne Srbije.

Problem sušenja zasada i ponovo sneg u maju u Zlatiborskom i Moravičkom kraju uzrokovaće daleko niže prinose maline od očekivanih.

"Prema prvim procenama, ovogodišnji rod će biti prepolovljen", kaže pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević.

Radoslav Drašković iz uzičkog sela Trnava već je prepolovio zasad sa dva na jedan hektar, a i sa tog hektara ove godine neće imati pola prinosa.

"Što mi malinari kažemo, "malina mi je u miniću". Samo su se vrhovi rascvetali, a dole gole stabljike. Ako nastave kišni dani, zaštita maline će biti skupa. Mene jedno prskanje košta 400 evra.Tri puta sam ih već prskao, a treba još dva. Nema tu računice", priča Drašković.

Država obećava da će rešiti problem sadnog materijala formiranjem matičnjaka u Čačku, kao i pomoći u zaštiti od vremenskih neprilika.

"Osiguranje i nabavka protivgradnih mreža su dva načina koja jedino mogu da zaštite malinjake", ističe Bogićević.

Malinari kažu da od države prvenstveno očekuju zaštitu i uvođenje reda prilikom otkupa maline.

"Cena se mora definisati 15 dana pre početka berbe, kako se vrši klasifikacija maline i koja je garancija za isplatu nakon predaje maline. To je najbitnije. Država je zatvarala kafane zbog neplaćenog jednog piva, a nije zatvorila ni jednu hladnjaču, a nepravilnosti mnogo ima", naglašava Drašković.

A da bi proizvođači imali zaradu, cena ovogodišnjeg roda maline, prema njihovom mišljenju, treba da bude 200 dinara po kilogramu, iako kvalitet ni ovog leta neće biti na zavidnom nivou.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a486798/Maline-u-minicu-rod-prepolovljen.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31