Чланци поређани по датуму: petak, 24 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Nastup srpskih privrednika na međunarodnom sajmu robnih marki „PLMA 2019“u okviru nacionalnog štanda Srbije 21. i 22. maja u Amsterdamu omogućile su
razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije. Sajam robnih marki “PLMA“je više od 30 godina vodeće mesto na kome se susreću proizvođači sa predstavnicima najvećih maloprodajnih lanaca. Ove godine, na sajmu se okupilo više od 15.000 profesionalaca iz 120 zemalja i ukupno 2.700 kompanija izlagača.
“Učešće na jednom od najuglednijih i najznačajnijih međunarodnih sajmova prehrambenih proizvoda kakav je sajam robnih marki PLMA u Amsterdamu za nas
je velika čast, ali i prilika da širem inostranom tržištu prikažemo Carnex proizvodni program i ponudimo asortiman naših vrhunskih proizvoda. S druge strane imali smo priliku da se upoznamo sa ponudom mnogobrojnih svetskih izlagača. Kada ste lider na tržištu morate stalno pratiti savremene trendove i ulagati u unapređenje svojih proizvoda, istovremeno poštujući tradiciju. Ovakvi sajmovi uvek nas iznova inspirišu da budemo još hrabriji i inovativniji u kreiranju receptura, kako bismo ponudili što kvalitetniji proizvod, koji će zadovoljiti potrebe potrošača,” izjavila je Olivera Papestijević, direktor marketinga industrije mesa Carnex, članice MK grupe.
Carnex, je sinonim kvaliteta koji se stalno unapređuje i koji je višestruko nagrađivan najvećim priznanjima, kako na domaćim, tako i na prestižnim
međunarodnim sajmovima. Takođe, oznaku "Srpski kvalitet" za sada nosi pet Carnex proizvoda – „domaća mesnata slanina, „selekšn” (selection) pašteta sa
komadićima mesa“, „selekšn pašteta sa dimljenom slaninom“ i „domaća sarma“, a do kraja maja maja biće završena sertifikacija za još jedan proizvod -"rustik"
kobasicu. Oznaka "srpski kvalitet" garantuje kvalitet proizvoda specifičnih karakteristika, proizvedenih od sirovina isključivo sa teritorije Republike Srbije i
dokazano višeg kvaliteta u odnosu na proizvode iste kategorije na tržištu.

Izvor:Agrobiznis magazin i Carnex MK grupa 

Објављено у Agroekonomija

Prilikom „organske avanture“, koju je organizovala za novinare NLB banka, imali smo priliku da posetimo gazdinstvo Stojadinović, iz Grgura kod Blaca, koje je jedinstveno u topličkom kraju po organskoj proizvodnji. Selo Grgure se nalazi na 60 km od Brzeća, 40 km od Prolom banje, i 30 od Lukovske banje.
Meštani ovog sela se mahom bave poljoprivredom, pre svega voćarstvom i stočarstvom. Najviše je zastupljeno govedarstvo, a posetno goveda simentalske rase. Pre desetak godina u ovom kraju je dosta uvezeno grla iz Austrije, tako da je to austrijski simentalac, istakla nam je Marija Stojadinović, i dodala: održivost ove proizvodnje je očekivana i u budućnosti, proizvodnja se intezivira, broj farmi raste, tako da se povećava i broj grla u ovom kraju.
Marku Stojadinoviću, Marijinom bratu je na VII NLB konkursu pripala nagrada za projekat „Organska hrana – budućnost srpske poljoprivrede“. Stojadinovići suna svom gazdinstvu objedinili ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, a sertifikovanom organskom proizvodnjom bave se od 2011. godine

"Cilj našeg projekta je unapređenje prerade organskih proizvoda, jer je to neophodno za sva gazdinstva udaljena od većih gradova i saobraćajnica", istakao je Marko i dodao: "Moramo da prerađujemo i dorađujemo dobijene sveže proizvode, tako da planiramo da se bavimo ili sušenim programom ili proizvodnjom džemova. Dobijenu nagradu uložićemo u duplikator za pripremu gotovih proizvoda."
Stojadinovići imaju organsku farmu, na kojoj ima 30 grla simentalske rase, u pitanju je mlečno govedarstvo. Dnevno se na ovoj farmi proizvede 400 litara mleka. Po rečima Jovana Stojadinovića, oca Marka i Marije, njjihova farma se razlikuje od ostalih farmi, jer je u pitanju sertifikovana organska proizvodnja, i mleko koje se dobija na ovoj farmi je organsko. Farma je lepo organizovana, odgovara svim standardima što se tiče higijene, zdravstvene zaštite životinja, i dobrobiti životinja. Prate najnovija dostignuća iz oblasti nauke, i na farmi je instaliran sistem za mužu, tipa zatvorenog mlekovoda, suština je da mleko koje se dobija je bez kontakta sa vazduhom, ili sa osobom koja obavlja mužu.
Na površini od 5 hektara Stojadinovići gaje šljive, kruške, jabuke, aroniju, kupinu i malinu. Voće koje se gaji na gazdinstvu porodice Stojadinović takođe je organskog porekla. Šljiva je najviše zastupljena, 70 odsto od ukupne proizvodnje voća i prodaje se u sušenom stanju.
„Suva šljiva se poštuje kod nas, ali najviše izvan granica naše zemlje".

Nekada je Srbija bila najveći izvoznik suve šljive. Stojadinovići imaju dve sušaru, po svim standardima, i u jednoj može da se osuši 3 tone za 24 sata. Pored sušare imaju i opremu za pasterizaciju, proizvode, sokove, džemove, kompote, i sve to prodaju sa kućnog praga. Ratarstvo je takođe zastupljeno, tako da
oni žitaricama hrane svoje životinje, a proizvode i setveni materijal. Stojadinovići, prave planove za budućnost kako bi organizovali grupnu sertifikaciju u stočarstvu, sto je prema Marijinim rečima odlično za ovaj kraj, i za organsku stočarstvo. Ovo je primer da spoj nauke i prakse daje odlične rezultate. Stojadinovići, svi sa visokim školama, stečena znanja prenose u praksi. Veliku pomoć imaju od supruge i majke Gordane.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Govedarstvo

Pčelari najavljuju da će ova godina biti ispod proseka kada je reč o bagremovoj paši, što će nesumnjivo značiti i manje bagremovog meda na tržištu. Razlog su vremenski uslovi, jer su hladni talasi prekidali cvetanje ove biljke kao i prolećni mrazovi koji su uništili bagrem u dolinama i pored reka.

Iako paša nije još završena prema prvim procenama bagremog meda biće 65 do 70% manje nego inače. To bi moglo da ugrozi i izvoz, jer je ova vrsta meda tradicionalno najtraženija na stranim tržištima. Čak 70% ukupnog izvoza čini upravo bagremov med, pa se smatra da je ova paša najvažnija za domaće proizvođače.

– Još nemamo podatke, jer je paša u toku. Oni koji seli pčele na više nadmorske visine još imaju šansu da poprave rezultat – kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Inače, u Srbiji se ovaj med podjednako koristi kao i livadski, dok Evropa više voli bagrem.

Na pitanje da li će ovakva situacija uticati na cene, Živadinović kaže da za sada nema tih naznaka i napominje da je maloprodajna cena u našoj zemlji i dalje između 800 i 1.000 dinara, dok je u EU od osam do dvadeset evra. Da li bi nedostatak bagremovog meda mogao da bude prilika za falsifikatore?

– Oni koji se bave ovim nelegalnim poslovima u falsifikate dodaju boju i arome, u zavisnosti od potreba na tržištu. To se već dogodilo 2014. i 2015. godine, kada bagrema nije bilo uopšte. To su, inače, i bile godine sa najvećim brojem i količinama falsifikovanog meda na tržištu – ističe Živadinović.

I pre dve godine, zbog hladnog vremena, kiše i izmrzavanja bagrema, u Pomoravlju i Šumadiji, gde je ovo najvažnija pčelinja paša, bila je najlošija po prinosima. To ne samo da je dovelo do nestašice već i povećalo troškove proizvođačima, koji su morali da kupuju šećer da bi prehranili pčele.

Iz Srbije je prošle godine izvezeno 2.744 tone meda u vrednosti od oko 12,4 mil USD. Najviše u Italiju, Norvešku, Nemačku, Crnu Goru… Uvoz je bio simboličan, jer je iz drugih država nabavljeno 43 tone.
Na svetu postoji oko 300 vrsta meda, a bagremov se smatra jednim od najzdravijih i najukusnijih. Jedan od razloga jeste i to što je napravljen od bagrema koji se ne tretira insekticidima. Zato se pčele i ciljano sele tamo gde ima dosta bagrema.

Kažu da je ovaj med dobar za decu koja imaju respiratorne smetnje ili astmu, za one koji pate od nesanice, a višestruko je koristan i kod stomačnih problema ili dijareje. Ovaj med je svetle boje, ponekad je potpuno providan, ako nema primesa, a podseća i na vanilu. Često se jede sa sirom. Ima visok procenat fruktoze, pa retko kristališe. Ima nizak glikemijski indeks. Sadrži nizak nivo polena, što je dobro za one koji imaju probleme sa alergijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2513236/preti-nestasica-bagremovog-meda

Објављено у Pčelarstvo

Stanje u poljoprivredi moglo bi se u najkraćem oceniti kao loše. Nevreme praćeno gradom i obilne kiše, prevazišle su prosek padavina za ovo doba godine.Na parcelama koje je zaobišao najjači udar nevremena, sada je realno očekivati pojačani napad bolesti i nicanje korova, pa je neophodno sprovesti odgovarajuće mere zaštite. Ali, zbog natopljenog zemljišta, na većini njiva to još nije moguće.Tokom nevremena, koje nažalost nije mimoišlo Kikindu i okolna mesta, pojedini delovi atara stradali su i od grada, a palo je između 35 i do čak 100 litara kiše po kvadratnom metru. Gradonosni oblaci su najviše štete naneli delovima atara kod mesta Bašaid i Iđoš, a posebno oko naselja Banatska Topola.

"U jednoj reči, mogu da kažem katastrofalno. Ovo je nezapamćeno, ljudi koji imaju 80-90 godina ne pamte ovakvo nevreme u Banatskoj Topoli. Konkretno, od ove pšenice nema ništa. Nek dođu stručnjaci, neke procene kolika je šteta, ali to što je još ostalo, što se vidi, jasno je da nema šta da napuni klas. Ne znam više ni sam", rekao je Nebojša Selak, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

Zbog natopljenog zemljišta u većem delu atara, primena odgovarajućih mera zaštite još nije moguća.

"Nama je to najgore, jer ne možemo ulaziti u parcele. Vidi se da se voda zadržala, ne može se još ulaziti u pracele. Još najmanje dve nedelje ne možemo uraditi nikakav tretman ni žita, ni ničega", saopštio je Nandor Lajoš, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

"Na sredini njive je voda. Sad ne možeš ni desno, ni levo, kako ćeš preći, ne znam ni sam. Ovo je katastrofa. Ja bih voleo da od ovoga nešto bude, ali ...", kazao je Nebojša Selak, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

Dok se čekaju konačne procene razmera štete, poljoprivrednici gledaju u nebo i spasavaju što se spasti da. Obilne kiše na severu Banata daleko su prevazišle prosek padavina za ovo doba godine, ali poljoprivredni stručnjaci naglašavaju da je, shodno situaciji na terenu, neophodno prevovremeno odreagovati.

"Pratiti useve i blagovremeno intervenisati. Znači, gde se pojavi vodoležina da se ta suvišna voda na neki način odvede, gde se pojave korovi mora se intervenisati hemijom. Tu gde ima uslova za stvaranje bolesti, a gde pšenica nije precvetala, treba pristupiti zaštiti klasa", izjavio je Aleksandar Pap, PSS Kikinda.

Uz pogled uprt ka nebu, već sad je jasno da će doći do izuzetnog smanjivanja prinosa u gotovo svim ratarskim usevima. Ostaje nam da vidimo koliko će još ovog ćudljivog proleća vremenske prilike pomoći ili odmoći.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/na-severu-banata-obilne-padavine-smanjile-prinose_1019719.html

Објављено у Biljna proizvodnja

Globalne klimatske promene i neverovatno čine mogućim. Sneg u maju uzeo je danak srpskoj poljopirvredi. Država najavljuje povećanje subvencija za protivgradnu zaštitu i nadzor kod osiguravajućih kuća ako sa terena stignu informacije da nisu pošteno procenile štetu. Za sanaciju štete od elementarnih nepogoda i smanjenje štetnih gasova sa efektom staklene bašte od 1. jula na raspolaganju će biti i sredstva Zelenog klimatskog fonda Ujedinjenih nacija.Od početka maja u Srbiji samo dva dana nije padala kiša. U Sremu bilo je trostruko više padavina nego što je uobičajeno. Olujno nevreme, grad i sneg desetkovali su rod voća u delovima Zapadne Srbije i do 90 odsto. Nadu u osiguravajuće kuće polaže i ministar poljoprivrede. Kaže da bi poštena procena i isplata štete navela poljoprivrednike da se više osiguravaju jer to trenutno čini tek svaki deseti.

"Apelujem na osiguravajuće kuće, nemojte se ljudi igrati, nemojte da čekate sa procenama, da izlazite na teren da vas ljudi čekaju danima. Osiguravajuće kuće su dobile mogućnost. Država daje 70 posto subvencije. Sad je na njima da odigraju glavnu ulogu - da te ljude ispoštuju", kaže Branislav Nedimović.

Prema njegovim rečima, izvršiće se odgovarajuće promene u načinu finansiranja protivgradnih mreža i povećati procenat podrške.

"Ono što je bilo 50 posto podrške povećamo na 15, 20 posto", kaže Nedimović.

Suše, poplave i druge nepogode zbog klimatskih promena koje smo nekada gledali na Diskaveriju odavno su i u našem dvorištu, rečeno je na sastanku predstavnika Vlade i Zelenog klimatskog fonda UN.

Konkurs za sredstva fonda vrednog 10 miljardi namenjenih smanjenju efekta staklene bašte i sanaciji štete izazvane elementarnim nepogodama u Srbiji trebalo bi da bude otvoren 1. jula

"Mikro projekti su do 10 miliona evra, dok jako veliki infrastrukturni projekti mogu da idu i preko 250 miliona evra. U suštini, za projekte mogu da apliciraju sve zainteresovane strane. To mogu da budu i privatni sektor i nevladine organizacije i država", kaže Danijela Božinić, ekspert UNEP-a.

"Očekuje se da se uz ovaj fond smanji emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte. Takođe znamo da jedan evro uložen u zaštitu od poplava može da uštedi šest evra za sanaciju posledica", kaže Hans Fridrih Šoder, stalni koordinator UN u Srbiji.

Osim u poljoprivredu sredsva fonda mogu da se koriste i za energetski efikasno zgrade i električne automobile koji se pune energijom iz obnovljivih izvora.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3532848/nevreme-uzelo-danak-srpskoj-poljoprivredi.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31