Чланци поређани по датуму: sreda, 22 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Prilikom „organske avanture“, koju je organizovala NLB banka, povodom konkursa koji imaju svake godine pod nazivom „NLB organic“, posetili smo i selo Vrmdža. Malo ko zna za ovo selo, koje se nalazi nedaleko od Sokobanje, u podnožju planine Rtanj. Bogato je prirodom, okruženo vodama, planinama i šumama.
Put do sela vodi između njiva i lepo uređenih voćnjaka, livada i pašnjaka. Selo ima i svoju istoriju koja seže još u četvrti vek, u doba Rimljana, kada su visoke stene koje okružuju grad služile selu kao štit. Posetili smo Iliju Travara, po prezimenu odmah smo shvatili da nije to slučajno. Poreklom je iz Bosne, i otac mu se bavio travarstvom.
„Imao sam dobar posao u diplomatiji, ali jednog momenta sam shvatio da to nije za mene i da platu koju primim, imam nekoliko dana i to je to. Radio sam i u inostranstvu, tu je moglo i da se zaradi, ali ovde ne. Dao sam otkaz i odlučio da odem, mnogi su bili šokirani, jedino sam ja bio srećan“, priča Ilija Travar, nekada Beograđanin, a danas meštanin sokobanjskog sela Vrmdža.
„U početku sam kupio njivu, ali kasnije i kuću. Odlučio sam se da se preselim iz grada u selo, i nisam se pokajao. Ovde sam srećan, priča nam Ilija. Sada renovira kuću i nada se da ce sve srediti, jer po njegovim rečima lakše je napraviti nešto novo nego popravljati staro. Iz njegove priče smo saznali da je 2008. godine prodata prva kuća, i od tada prodaja je krenula, i dosta se ljudi naseljava u ovo selo. Ilija je u Vrmdži, koju je procenio kao mesto sa odličnim potencijalom za seoski turizam, kupio 5 hektara obradivog zemljišta i počeo da se bavi organskom proizvodnjom. Tada, kako kaže, ni sam nije
znao u šta se upušta i šta ga sve čeka, ali se nije pokolebao ni u jednom trenutku.
„Na ideju da uzgajam organsko voće i povrće došao sam još tokom svog boravka u inostranstvu gde sam pre 15 godina video koliko je taj trend u ekspanziji. Ipak, da bi od toga mogao i da preživim, nekoliko puta godišnje odlazim na beogradsku pijacu gde je prodaja organske hrane zagarantovana, jer, zasada, ne postoji ni jedan bliži grad u kome se ona prodaje na pijacama, kaže Ilija.Trenutno pakovanje obavlja u Beogradu, ali se nada da će biti uslova da to radi u
selu. Godišnje proizvede 150 kg sušenog bilja.
Ilija očekuje i neke podsticaje koji bi mu mnogo značili kako bi lakše proširio proizvodnju. Ilija pravi tri mešavine, jedna je sušeno povrće sa lekovitim biljem, drugi je na bazi lekovitog bilja majčina dušica, vranilova trava, rtanjski čaj, selen, treći je napravljen od gljiva, i lekovitog bilja, u trećem preovlađuju gljive. Imali smo prilike da probamo kotlić, koji je pripremio vrhunskog kvaliteta. Sva tri začina se uklapaju u svako jelo, i daju specifičan ukus, potpuno druga nota se dobija prilikom pripreme jela. Njegovo voće i povrće zdravo je i neprskano, a da bi ga zaštiitio od insekata, koristi samo prirodna sredstva, ali se i
samo imanje nalazi daleko od konvencionalne proizvodnje, od bilo kakve hemije. Poljoprivredno gazdinstvo postoji od aprila 2012. godine i organski je sertifikovano. Svi proizvodi su uzgajani bez upotrebe pesticida, veštačkih đubriva i ostalihštetnih materija.
Njihove proizvode možete nabaviti svakog vikenda u bloku 44 na pijaci organske hrane, u Novom Beogradu, ili vam mogu hranu dostaviti poštom.
Kako smo saznali od Ilije, planovi su mu da ostane na selu, i da proširi proizvodnju. Apeluje mladim ljudima koji vole prirodu i selo da se ne plaše, jer život na selu nudi mnogo toga.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

Iz dana u dan specijalne vrste hleba u srpskim pekarama su sve skuplje. Uz vekne, polako rastu i cene peciva. U odnosu na početak godine, pojedine vrste hleba su poskupele za najmanje 20 odsto. Novu računicu proizvođači pravdaju poskupljenjem pšenice, brašna, ali i većim troškovima koje imaju za gorivo, vodu, struju...

Poskupljenje se najviše odrazilo na hlebove pripremljene od brašna različitih žitarica i uljarica, koji su obogaćeni raznim sastojcima kao što su celo semenje, mekinje, pahuljice, klice žitarica, začini... Najjeftinije pakovanje ovakog hleba od 300 grama doskoro je koštalo 100 dinara, a sada je cena minimum 120. Za isto pakovanje obogaćenih vrsta hleba sada se u pojedinim pekarama traži i do 300 dinara.Prema rečima Zorana Pralice, predsednika Unije pekara Srbije, poskupljenja su posledica rasta cena pšenice na berzi. Hlebno zrno je, kako kaže, sa 16 dinara poskupeo na 23 dinara.

"Tako da je moguće da je kod nekih proizvođača došlo do korekcije", ističe Pralica.

"Pšenica je berzanska roba prema kojoj se moramo upravljati. Rast od 40 odsto cene pšenice od žetve je značajan rast, a imamo i druga poskupljenja. Porasle su i cene goriva, veći su nam računi za vodu, struju, gas. To mora da se odrazi i na naš proizvod."

On kaže da uprkos svemu Srbija ima najjeftiniji hleb u regionu.

"Bela vekna hleba od 500 grama, poznatijeg kao "sava", kod srpskih proizvođača košta prosečno 35 dinara. U Bosni hleb košta 70 dinara, a plate su tamo niže nego u Srbiji. Hleb je toliko jeftin u Srbiji da je postao zabava za političare. Čak i kada bi poskupela vekna za 20 dinara, to bi se na potrošačku korpu odrazilo tri do četiri evra. Naše cene belog hleba su daleko od tržišne, koja bi trenutno iznosila oko 70 dinara", kaže Pralica.

Otkako je ukinuta uredba o ceni belog hleba "sava" kojom je država kontrolisala ne samo cenu, već i količine vekni, deluje kao da je na rafovima manje ovog jeftinog hleba. Pekari su imali obavezu da 40 odsto asortimana čini "sava". Sada ovog hleba ima samo u jutarnjim satima.

"Pekari mese po potrebama tržišta. Koliki su zahtevi, tolike su i količine. Činjenica je da je potražnja za belim veknama manja nego ranijih godina. Svi se trude da se hrane zdravije, jer lekari stalno apeluju da se izbegava belo brašno-"kaže Pralica.

Izvor: https://www.blic.rs/biznis/vesti/cene-u-pekarama-sve-vece-hleb-i-peciva-skuplji-za-20-odsto/d8924n8

Објављено у Agroekonomija

Sneg, grad, oluja i bolesti uništili su 80 odsto ovogodišnjeg roda maline i kupine. Predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović kaže da je prinos pomenutog voća ove godine manji za 50 odsto do 70 odsto zbog bolesti, a prema proceni, u ovom trenutku je rod manji i do 80 odsto zbog elementarnih nepogoda, snega od pre nekoliko dana, a potom i grada i oluje.

Kako "Blic Biznis" saznaje, malinari kojima su elementarne nepogode napravile štetu mogu se javiti lokalnim samoupravama za pomoć. Drugi korak je da komisije koje pripadaju lokalnim samoupravama izađu na teren i utvrde štetu. Izveštaj o načinjenoj šteti ova komisija potom će proslediti vladinoj komisiji za procenu štete koja na kraju odlučuje o vrsti i visini nadoknade.Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović apelovao je danas na poljoprivrednike u Srbiji da osiguraju svoje useve.

Nedimović je za televiziju Pink kazao da u pet najugroženijih okruga u Srbiji Vlada daje subvencije do 70 odsto na osiguranje i dodao da i pored toga u Srbiji to teško ide.

"Samo 12 odsto je osigurano", rekao je Nedimović.
Stučnjaci sve češće upozoravaju da se klimatski uslovi menjaju i da danas za ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju nije dovoljno samo gledati u nebo i nadati se dobrom vremenu. Međutim, i dalje je jako mali broj poljoprivrednika koji osigurava svoju proizvodnju.

“Na osiguranje ne treba gledati kao trošak već treba da ima isti značaj kao deklarisano seme, mineralno đubrivo ili zaštitna sredstva ko to shvati pre mislim da će imati mirniju jesen”, kaže Radislav Jovanov, predsednik zadružnog saveza Vojvodine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/saznajemo-malinarima-pomoc-drzave-ali-pod-ovim-uslovima/lnx7dps

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Osim toga što je zdrav, praziluk je i veoma lak za gajenje. Može da se gaji na dva načina: direktnom setvom semena na stalno mesto i proizvodnjom iz rasada.

Kod nas se najviše gaji praziluk iz rasada za zimsku potrošnju, pri čemu se prvo proizvede rasad u otvorenoj leji. Setva se obavlja u maju i junu, a norma setve treba da bude 8-10 grama semena na m2. Rasađivanje rasada na stalno mesto obavlja se u julu ili avgustu, tačnije kada rasad ima tri do četiri lista i dostigne visinu od 15 do 20 cm.

Pre setve semena izvuku se redovi u leji na razmak od 10 cm (red od reda), a seme se rasporedi na razmak od tri do četiri centimetra unutar reda. Po setvi leju treba povaljati i obaviti zalivanje fungicidom i insekticidom (3-5 litara rastvora na m2).

Rasad se u narednom periodu, odnosno do prenošenja na njivu na konačan razmak, štiti od bolesti i insekata. Pre prenošenja rasada na parcelu potrebno je uraditi analizu zemljišta da se utvrdi pH zemljišta, sadržaj humusa, P i K. Optimalna pH (H2O) zemljišta za uzgoj praziluka je 6 do 7.

Razmak redova na parceli treba da bude 30-40 cm, a unutar reda 15 cm, dok dubina sadnje treba da iznosi 10-15 cm, zavisno od zemljišta. Nega presađenog praziluka u narednom periodu se ogleda u sledećem: međuredna obrada i nagrtanje zemlje uz biljke da se dobije duže belo lažno stablo, zaštita od bolesti i insekata i prihrana i navodnjavanje.

Tržište zahteva dužu i deblju stabljiku, debljina lažnog stabla treba da bude najmanje 10 mm. Praziluk sađen na njivu krajem juna i početkom jula vadi se od oktobra, pa do kraja aprila, zavisno od mesta uzgoja i potrebe tržišta. Kod nas su male parcele gde se uzgaja praziluk, pa se vadi ručno ili kopačem krompira.

Prinos praziluka se kreće zavisno od sorte i kvaliteta zemljišta između 30-50 t/ha. Praziluk se u skladištu čuva na 0C do -10C, a vlažnost treba da iznosi 80-85%. Za ishranu kod praziluka se koriste listovi i lažna lukovica.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2510330/prinos-praziluka-zavisi-od-sorte-trziste-trazi-duzu-i-deblju-stabljiku

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

U nedelju je za samo dva sata ispaljeno 829 protivgradnih raketa, što je oko 10 odsto ispaljenih raketa na godišnjem nivou, rekao je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović i apelovao na poljoprivrednike da se osigraju.

 On je naglasio da su najveća šteta od grada i kiše pretrpela sela oko Ivanjice, Čacka i Lučana.

 "Protivgradne rakete nisu dovoljno sredstvo odbrane, već je neophodna kombinacija osiguranja i protivgradne zaštite", naglasio je ministar za TV Pink i dodao da bi šteta bila mnogo veća da nije ispaljeno toliko raketa.

 On je naglasio da se u pet najgroženijih okruga u Srbiji, prema izveštaju RHMZ, poljoprivrednim proizvođačima za osiguranje daju subvencije od 70 odsto."Za sada je samo 12 odsto poljoprivrednih površina osigurano i mi ćemo morati da vučemo žestoke rezove, tako da ko želi da dobije subvencije, moraće da bude osiguran", istakao je Nedimović.

Podseća da ovo nije prvi put da nevreme uništi voćnjake i da se to dešava poslednjih 20-30 godina, jer klimatske promene čine svoje.

 Poljoprivrednici koji su pretrpeli štetu, a koji su osigrani, treba da se jave osiguravajćim kućama koje će im isplatiti osiguranu sumu.Za štetu na voću koje je nanelo nevreme u Topoli kaže da se dogodio prirodni fenomen i da se gradonosni oblak formirao na visini od dva do tri kilometra, i podsetio da protivgradne rakete najbolje deluju na visini od četiri do šest kilometara.

Ministar kaže da će polovinom jula krenuti program povoljnih kredita za mlade poljoprivrednke do 40 godina u Poštanskoj štedionici.

 "Maksimalni iznos kredita biće 50.000 evra, a otplaćivaće se na 20 godina. To je dovoljno da se u Sremu kupi tri do četiri hektara zemlje ili u južnom Banat 12 do 13 hektara zemlje", zaključio je Nedimović.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3255673/nedimovic-apelovao-na-poljoprivrednke-osigurajte-se-protivgradne-rakete-nisu-dovoljne-za-odbranu

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31