Чланци поређани по датуму: utorak, 21 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 21 maj 2019 15:00

Rekordan zakup državnog zemljišta!

U agroekonomskoj 2018/19. godini u 56 opština i gradova ostvaren je rekordan zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pored devet jedinica lokalnih samouprava na području AP Vojvodine, najveće površine pod zakupom u agroekonomskoj 2018/19. godini ostvarene su i u 47 opština i gradova u centralnoj Srbiji.

U odnosu na površine date u zakup i na korišćenje prethodnih godina, ove godine rekord beležimo u: Aleksandrovcu, Aleksincu, Arilju, Babušnici, Beogradu, Boljevcu, Boru, Bosilegradu, Brusu, Čačku, Čajetini, Crnoj Travi, Ćupriji, Dimitrovgradu, Ivanjici, Kniću, Koceljevi, Kosjeriću, Krupnju, Leskovcu, Ljuboviji, Malom Zvorniku, Malom Crniću, Medveđi, Mionici, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Osečini, Preševu, Prijepolju, Raški, Ražnju, Sjenici, Smederevskoj Palanci, Surdulici, Svilajncu, Topoli, Tutinu, Ubu, Užicu, Valjevu, Varvarinu, Velikoj Plani, Vlasotincu, Vrnjačkoj Banji, Zaječaru i Žitorađi.

Od 2006. godine i usvajanja Zakona o poljoprivrednom zemljištu, u pojedinim opštinama u agroekonomskoj 2018/19. godini po prvi put ostvaren zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

To su Aleksandrovac, Bor, Bosilegrad, Koceljeva, Mali Zvornik, Osečina, Preševo, Prijepolje i Raška, navedeno je u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2508804/u-56-opstina-i-gradova-pod-zakupom-rekordna-povrsina-drzavnog-poljoprivrednog-zemljista

Објављено у Biljna proizvodnja

Borovnice zbog njihovog nutritivnog kvaliteta i svojstava nazivaju plavim zlatom, i one polako postaju najpopularniji domaći brend, budući da naše rane sorte prispevaju u periodu kada borovnice nema nigde u svetu.

Sveži plodovi su deficitarni na evropskom tržištu u periodu od prve dekade juna do sredine jula, a klimatski uslovi u Srbiji baš tad pogoduju njenom zrenju.

Ono što uzgajivači ne smeju da previde jeste da se u proizvodnju borovnica ne ulazi samostalno. Jedini način koji omogućava da se obezbede dovoljne količine plodova ujednačenog i visokog kvaliteta jeste udruživanje. Zato u zemljama koje su veliki proizvođači borovnice postoje kooperative sa velikim brojem članova i koje posluju vrlo uspešno.

- S idejom da okupimo što veći broj farmera koji će ujedinjeni plasirati ovo voće u svet, i mi smo osnovali zadrugu. Velikim evropskim kupcima interesantni smo samo ako nastupamo ujedinjeni, a želeli smo i da učimo zajedno, svesni da je sve mnogo teže kad si sam - napominje Dušan Dobrijević iz zadruge "Borovnica" iz Brestovika, u opštini Grocka. Proizvođačima okupljenim oko zadruge "Borovnica" na raspolaganju su Hladnjače Brestovik, moderan centar za skladištenje, pakovanje i plasman voća, kapaciteta 1.500 tona sa devet komora, koje su im obezbedile uslove kakve imaju njihovi evropski konkurenti.- Da bi odgovorile zahtevima kupaca po pitanju kvaliteta i pakovanja sveže borovnice, hladnjače se opremaju linijama za sortiranje i pakovanje plodova. Potrošači sve manje tolerišu nekonzistentan kvalitet, pa je od velike važnosti i primena Global Gap, BRC i drugih svetskih standarda u proizvodnji borovnica, koji predstavljaju važan preduslov za njihov plasman na EU tržište, objašnjava prof dr Jasminka Milivojević sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Proizvođači preko Zadruge mogu da računaju i na garantovan otkup njihovih proizvoda, u saradnji sa Hladnjačama Brestovik, kao i da nabave sve što im je potrebno za zasad borovnica.- Tako smo u prethodnom periodu uspeli da animiramo proizvođače borovnice iz Vranja, Leskovca, Crne Trave, Užica, Bajine Bašte, Valjeva... da zajedno nastupamo i sveže plodove organizovano dopremamo do hladnjača, koje su u stanju da sav rod otkupe i plasiraju stranim kupcima - nabraja Dobrijević. On ističe da Zadruga u saradnji sa organizacijom USAID pokušava da za sve svoje komitente obezbedi sredstva za dobijanje neophodnog sertifikata - global gap.

Ljubiša Milijanović iz Mirosiljaca kod Arilja je 2006. digao prve zasade, a danas je, sa svojih 3,5 hektara najveći pojedinačni proizvođač borovnice u Srbiji.

- Borovnica je dugoročna investicija i nije za one koji očekuju brzu zaradu, jer uloženo počinje da se vraća posle tri-četiri godine, ali ne u velikim iznosima. Oni se mogu očekivati tek sedme ili osme godine, kada zasad donosi pun rod od 20 tona po hektaru - kaže Milijanović.Borovnicu gaji u zemlji, na otvorenom, a uzgoj u saksijama i vrećama, koji je takođe zastupljen kod nas, ne preporučuje jer je, kaže, borovnici kraći vek trajanja. Potrebno je kiselo i rastresito zemljište, po mogućstvu ne blizu šuma koje ga zaklanjaju od sunca. Voće isto uspeva i na strmim i na ravničarskim terenima, s tim što je ravnica lakša za obradu.

Koliko god borovnice zasadili, priča poljoprivrednik iz okoline Arilja, ona će vam doneti prihod.

- Na hektar ide 2.200-2.300 sadnica koje koštaju oko 3,5 evra po komadu. Dakle, za sadni materijal treba oko osam hiljada evra. Protivgradna zaštita preporučljiva za naše pobdneblje je 15.000 evra. Navodnjavanje, pod uslovom da imaš vodu na parceli, iznosi 2.000 evra, a znatno je skuplje ako vodu treba dovesti. Takođe 2.000 evra treba spremiti za osnovno đubrivo, plus 3.000 evra za đubrivo kojim se borovnica prihranjuje sistemom za navodnjavanje. Dve hiljade evra košta materijal za rad, hiljadu supstrati za razvoj korena, preko tri hiljade za piljevinu koja stvara humus. Zaštita je 30.000 dinara po jednom tretiranju, a potrebno je sedam-osam takvih godišnje - iscrpno će Milijanović.

Ipak, nastavlja on, ulaganje može koštati jeftinije ukoliko dobije subvencije države koje mogu i prepoloviti izdatke za sadni materijal i protivgradnu zaštitu.

U izdatke treba uračunati i troškovnik za berače. Njima se, uz hranu i obezbeđen smeštaj, plaća 2.100 dinara, a ako se zna da jedan berač prosečno ubere četrdesetak kilograma dnevno, da bi se obrao hektar treba platiti 500 dnevnica.Njemu borovnica, na njegovih tri i po hektara, mesečno donese dve solidne plate.Borovnica se uglavnom gaji u opštinama Arilje, Užice, Bajina Bašta, Čajetina i Grocka, a podignute su i nove površine na jugu Srbije i u Crnoj Travi. Na domaće i svetsko tržište - najčešće u Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Holandiju, kao i na tržište Rusije, plasira se 95 odsto ubranih plodova u prerađenom i svežem stanju.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/borovnice-zarada-uzgajanje/fz9b69b

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Od početka primene online aplikacije za pojednostavljenu registraciju sezonskih radnika više od 100 poslodavaca uplatilo je poreze i doprinose u vrednosti od oko 30 miliona dinara za oko 5.000 radnika, kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj.
Poslodavci pored svih oblika zapošljavanja radnika shodno Zakonu o radu, od januara ove godine imaju mogućnost i pojednostavljenog radnog angažovanja za sezonske poslove.

Naime, u cilju suzbijanja sive ekonomije i zaštite prava velikog broja neformalno angažovanih radnika u sektoru poljoprivrede, Vlada Srbije je u saradnji sa NALED-om i uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) 2017. pokrenula reformu sistema radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi kroz donošenje novog sistemskog zakona, čija je primena otpočela u januaru 2019, i izradu on-line platforme za pojednostavljenu registraciju radnika www.sezonskiradnici.gov.rs.Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu usvojen je polovinom prošle godine.

Dragana Ilić, koordinatorka Stručne grupe za suzbijanje sive ekonomije u NALED-u kaže da su zadovoljni realizacijom te mere i da se nadaju da će ona biti proširena i na nove delatnosti.

O tome će biti reči sutra četvrtoj po redu godišnjoj konferenciji Vlade Srbije i privrede, gde će biti predstavljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije sa akcionim planom za 2019/2020.

O rezultatima u smanjenju obima sive ekonomije i novinama koje donosi 36 novih sistemskih mera i 153 aktivnosti govoriće predstavnici NALED-a i članovi Koordinacionog tela Vlade RS za suzbijanje sive ekonomije.

Taj plan predviđa pet posebnih ciljeva- efikasnije suzbijanje svih oblika sive ekonomije, transformacija Poreske uprave, sprovođenje mera koje će podstaći legalno zapošljavanje, smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja, podizanje svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije, istakla je Ilić.

Što se tiče sezonskog rada, Ilić je Tanjugu rekla da je osnovna prednost ovakvog načina prijavljivanja što sada angažovanje radnika na sezonskim poslovima u poljoprivredi ne utiče na socijalna prava i primanja radnika na koja su prethodno stekli pravo, odnosno radnici mogu ostati na evidenciji NSZ.

Svi radnici prijavljeni preko portala imaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu.

Donošenjem zakona omogućeno je da radnici ne gube povlastice koje imaju kao nezaposlena lica, a ujedno poslodavci imaju manje troškove.

Poslodavci sada praktično mogu sezonce da prijave i odjave jednim klikom što podrazumeva znatno manje administrativnih i fiskalnih resursa, objašnjava sagovornica Tanjuga.

„Cilj je da osim za poljoprivredu ovaj način prijave proširimo i na druge oblasti, poput pomoć u kući, sektor građevinarstva, ugostiteljstva", rekla je Ilić.

Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine procenjen broj sezonski angažovanih radnika u poljoprivredi kretao se od 65.000 do skoro 80.000.

Prema podacima Poreske uprave, u 2017. godini po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (PP) bilo je angažovano svega 3.585 sezonskih radnika u poljoprivredi.

Gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radi „na crno" bez ikakvog ugovora, što znaci da ne ostvaruju prava koja proističu iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penzijsko osiguranje, i osiguranje od povrede na radu.

Za proceduru prijave i odjave radnika potrebno je manje od 10 minuta, nezavisno od toga da li se radnik prijavljuje na jedan dan ili cak mesec dana.

Portal je u nadležnosti Poreske uprave, a povezan je sa CROSO i NSZ.

Poslodavac ima na raspolaganju 180 dana u kalendarskoj godini za angažovanje sezonskih radnika preko portala, a dodatno može angažovati radnike preko ugovora o PP poslovima.

Radnici imaju mogućnost da preko portala u realnom vremenu imaju uvid u to da li su prijavljeni, koji poslodavac ih je prijavio i na koji vremenski period.

Na osnovu metoda standardnog troška i uz pretpostavku da ce ukupno 50 odsto sezonskih radnika preći iz neformalnog u formalni sektor zahvaljujući pojednostavljenoj proceduri i nižim troškovima, procenjuje se da ce efekti uvođenja elektronskog sistema prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi u narednih pet godina doneti 15 miliona evra dodatnih prihoda u budžet.

Takođe će uticati na porast formalne zaposlenosti za 33.000 radnika koji ce imati pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu, navode u NALED-u.

Očekuje se da će novi sistem smanjiti troškove poslodavaca za trećinu (porezi, doprinosi i troškovi administracije).

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/naled-cilj-ukljuciti-i-druge-delatnosti-u-online-platformu_1018995.html

Објављено у Agroekonomija

Sredstva za zaštitu bilja, uskoro neće moći da se kupuju i koriste bez kontrole. Do 2021. poljoprivednici će proći obuku, posle koje će dobiti certifikat o pravilnoj upotrebi tih sredstava. Bez sredstava za zaštitu bilja, poljoprivredna proizvodnja je nezamisliva. Karenca, količina preparta i vreme njegove primene, najvažniji su parametri na koje se mora paziti.

„Vodimo računa koliko koliko je to moguće. Karence su mnogo velike, nezgodno je. Mora da se koristi dosta preparata, da bi mogla da opstane jagoda i šljiva, i sve,'' kaže jedan poljoprivrednik iz okoline Šapca, a drugi dodaje:

„Ja sam pčelar, tako da vodim brigu o karenci".Ponuda sredstava za zaštitu bilja je velika, a nedoumica kod izbora i pravilne upotrebe je mnogo.

„Ima dosta zabluda, ljudi dolaze sa pogrešnim informacijama, čuli su sa strane, ili od nekog, što se na kraju ispostavi kao netačno'', kaže Dragana Petrović, ''Agrar Petrović'.'

Nepravilna upotreba preparata može izazvati neželjene posledice po okolinu, zbog toga je u planu edukacija, posle koje će poljoprivrednik dobiti sertifikat o pravilnoj primeni sredstava za zaštitu bilja.

„Sertifikat će biti jedan vrednosni papir koji će se izrađivati u kovnici novca, ministar će lično odobravati taj sertifikat. Proizvođači će biti upućeni na tim edukacijama kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja, da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova, samih ljudi", objašnjava Slavica Maksimović, PSSS.

U kontroli koju su stručnjaci iz Savetodavne stučne službe Šabac prošle godine, sproveli uz podrušku ministarstva poljoprivrede, u uzorkovanim proizvodima sa polja i iz piljarnicama i prodavnica, pesticidi nisu pronađeni.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3529631/kontrola-upotrebe-pesticida-u-poljopivredi.html

Објављено у Zaštita bilja

Svetska konferencija unije tržnica (WUWM - World Union of Wholesale Markets), čiji je domaćin JKP „Gradske pijace“ po prvi put održana je u Beogradu, 15.,16. i 17. maja u hotelu Metropol. Konferenciji je prisustvovalo preko 150 delegata sa pet kontinenata iz više od 30 zemalja, među kojima su Švedska, Italija, Španija, Holandija, Francuska, Poljska, Grčka, Kina, Amerika, Indija, Argentina, Meksiko i mnoge druge.
Konferencija je otvorena pozdravnim govorima kineskog delegata i predsednika udruženja WUWM Zengjun Ma i direktora JKP „Gradske pijace“ Bojana Bajagića, koji se tom prilikom zahvalio udruženju na ukazanom poverenju i iskazao zadovoljstvo, jer je Beograd domaćin tako značajne svetske konferencije koja je okrenuta ka budućnosti i koja kroz razmenu iskustava i znanja utiče na razvoj poslovanja u pijačnoj delatnosti.
„Održavanje ovog skupa doprinosi da se Beograd i Srbija predstave i pozicioniraju kao mesta gde se proizvodi zdrava hrana koja će postati prepoznatljiva na inostranom tržištu, daljem razvoju privrede, poljoprivrede, turizma, kao i ostalih resursa koje nudi naša zemlja. Od izuzetne važnosti je i predstavljanje uloge pijaca kao jedinih i nezaobilaznih mesta snabdevanja visokokvalitetnom hranom, kao i susreta pravih poljoprivrednih proizvođača i kupaca“. – izjavio je Bojan Bajagić.
Glavna tema konferencije bila je „Izazovi u lancu snabdevanja svežom hranom“, a održane su plenarne diskusije koje su pokrile različite segmente, od efekata trenutnih poljoprivrednih politika na modernim tržištima hrane, preko otežavajuće tehnologije do uticaja na strategije tržišta hrane. Takođe, na samoj konferenciji prezentovana je i izgradnja najmodernije pijace u jugoistočnoj Evropi – pijace Palilula.
Delegati su bili u prilici da posete nekoliko beogradskih pijaca, među kojima je i pijaca Palilula, Zemun, zatim Veletržnicu, kao i jedan od najvećih i najpopularnijih muzičko-gastronomskih festivala, Beogradski noćni market.

Izvor:Agrobiznis magazin i JKP "Gradske pijace"

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31