Чланци поређани по датуму: četvrtak, 02 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 02 maj 2019 15:01

Kad pekar zasadi orahe!

Pekarstvo i orasi nemaju dodirnih tačaka, ali je pekar Nebojša Alavanja (29) iz Bođana odlučio da spoji ta dva posla. U Bođanima i u susednim selima Vajskoj i Plavni, u opštini Bač, svakodnevno iz njegove pekare izađe 500–600 vekni hleba i više stotina komada suvog peciva. Alavanja je pekarstvo preuzeo od oca pa za proizvodnju hleba ima mašine. Pošto ne planira da se u pekarstvu širi jer za to nema uslove u nerazvijenoj sredini, iako prehrambeni tehničar, odlučio je da podizanjem zasada oraha za porodicu obezbedi dodatni izvor prihoda.
"Bolje mi je da još nešto dodatno radim u svom selu nego da idem u inostranstvo radi veće zarade," veli Alavanja. Kako dodaje, ima hektar zemlje i želeo je da je iskoristi, jer je malo novca dobijao za arendu.

Dosta sam čitao na internetu i u dogovoru sa suprugom odlučio sam da dodatni prihod porodici budu orasi. Sorta oraha čendler je nova kod nas, 270 sadnica kupio je Alavanja u Turskoj i, kako kaže, pošto je lane registrovao gazdinstvo, konkurisaće kod Pokrajinskog sekretarijata za poljopprivredu za vraćanje novca uloženog u sadnice, kaže naš sagovornik.
Orasi rađaju u prvoj godini, ali Alavanja napominje da se rod, po savetima stručnjaka, ne uzima četiri godine, već za to vreme svake godine treba kidati zaperke, kako bi hranjive materije ostajale i razvijale stablo. Orasi čendler se sade, napominje, na rastojanju sedam puta pet metara, dok se domaće sorte oraha sade na rastojanju deset puta deset metara pa i većem, jedanaest puta jedanaest metara Pun rod stabla će postići posle osme godine, najkasnije devete, i na svakom drvetu oraha treba da bude od 20 do 30 kilograma.

Ako bude po stablu 15–20 kilograma i orasi u ljusci, kao sada, budu koštali na veliko tri evra, biću zadovoljan, kaže Nebojša Alavanja.

Doduše, umesto oraha hteo je prvo da sadi lešnik, ali se pribojavao da s lešnikom ne bude kao s malinama, da ima malu cenu, jer sada sve više ljudi sadi lešnike.

Došao sam do zaključka da se više novca može dobiti od oraha. Pre nego što sam stabla posadio, uradio sam analizu zemljišta i dobio savet da bacim stajsko i veštačko đubrivo, kaže Nebojša, i naglašava da je zemlja peskovita, što je za razvoj korena oraha dobro.

Uz to, gajenje oraha nije zahtevan posao, ali je bitno da se voćka navodnjava, i zato će odmah postaviti zalivni sistem.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/pekar-zamesio-zasad-oraha-kao-prihod-pride-02-05-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Opštinu Topola u utorak je zadesio jak grad, usled čega su skoro potpuno uništeni rani zasadi trešnje i višnje, izjavio je predsednik te opštine Dragan Jovanović i apelovao na Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) da “sistem protivgradne zaštite počne da funkciniše na pravi način” i da se na vreme ispaljuju protivgradne rakete.
Jovanović je za TV Prva rekao da su strelci bili spremni i da su imali rakete, ali da nisu imali odobrenje za ispaljivanje.

Topola i okolna sela su strašno pogođeni gradom i rane sorte, naočito trešnje i višnje, skoro potpuno su ostecehene i pokušavamo da spasimo šta se može, rekao je Jovanović za TV Prva.

On je dodao da je opština Topola uputila apel RHMZ-u da se “radarski centri dovedu pod kontrolu”.

Ranije smo se žalili da nema raketa, a sada kada ih imamo, strelci nam kažu da ne dobijaju komande za pucanje. Moramo stvari da uskladimo kako se ovakve situacije ne bi ponavljale i dolazilo do velikih šteta, rekao je Jovanović.

On je naveo da je dobro to što Ministarstvo poljoprivrede daje polise za osiguranje proizvodnje 70 odsto i apelovao na poljoprivrednike da osiguraju svoje useve.

S druge strane, apelujemo da ako kao država i lokalne samouprave izdvajamo sredstva za sistem protivgradne zaštite, da to počne da funkciniše na pravi način, rekao je predsednik opštine Topola.

Područje Topole prošle je godine u više navrata zahvatilo je jako nevreme, a grad je naneo velike štete poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/topolu-pogodio-grad-steta-na-zasadima-tresne-i-visne-02-05-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Međunarodni festival u striženju ovaca, kuvanju ovčijeg paprikaša i pastirskih jela 17. put je priređen u Senti. Na Vašarištu su se okupili ovčari, kulinari, izlagači zanatskih i lokalnih proizvoda i rukotvorina, te brojni posetioci. U ime domaćina pozdravili su ih predsednik opštine Rudolf Cegledi i predsednik Udruženja poljoprivrednika Ferenc Šoti. Među gostima bio je i predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor.

Takmičenje u ručnom striženju ovaca, izložba kolekcija ovaca i pripremanje raznih gurmanluka privukli su najviše pažnje posetilaca. U ručnom striženju pobednik je Kristijan Parduc, drugo mesto osvojio je Gabor Horvat, a trećeplasirana Angela Bažo pokazala je da se u striženju runa uspešno nosi sa muškom konkurencijom. U mašinskom striženju najbolji je bio Žolt Čabi, drugi je Norbert Nemet i treći Daniel Drenković. Takmičarski zadatak bio je da se ostrižu po dve ovce. Članovi žirija objašnjavaju da se gleda kako se ovce izvode iz boksa do mesta striže, ophođenje prema životinjama, kvalitet striže, kako se upakuje runo i na kraju očisti mesto gde se obavlja posao. Naglašavaju da sve mora da bude tip-top, kao kod brice u berbernici.

Šampion u ručnom striženju Kristijan Parduc iz Bačkog Petrovog Sela kaže da je ovaj posao naučio kod kuće, ali pošto drže samo desetak ovaca, opredelio se da uslužno radi za ovčare iz svog mesta i okoline.

Ove sezone striža je otpočela još 2. februara i ima dosta posla. Striženje jedne ovce naplaćujem 150 dinara, ali to zavisi i od toga kakve su ovce, da li su uhranjene i čiste, takođe i da li su nemirne. U toku sezone ostrižem oko 1.000 ovaca, ispričao je Parduc.Paprikaš i pivo bile su prve reči koje su na srpskom i mađarskom naučile koleginice, novinarke iz Japana, koje borave u Subotici baveći se drugom temom, ali su bile oduševljene senćanskom manifestacijom. Zajedno smo degustirali paprikaš i pivo iz jedne senćanske zanatske pivare, a koleginice iz Japana Noami Tamura i Đinko Taguči su iskoristile priliku za slikanje s Angelom Bažo iz Čantavira, koja se nakon takmičenja u striženju ovaca Vašarištem prošetala ogrnuta opaklijom.

Stevan Zubrecki iz Sanada je striženjem ovaca počeo da se bavi kao 12. godišnji dečačić, pa je teško sabrati koliko je za pola veka makazama ostrigao runa. Sada već preovladava mašinska striža, a ručno se obavlja najviše na pašnjaku gde nema struje, ukazuje Zubrecki.

Za razliku od pre 15 do 20 godina kada je ovčarstvo opadalo i stagniralo, sada je situacija mnogo povoljnija. Ovčarstvo je u ekspanziji zahvaljujući i podsticajnim merama od strane države i lokalnih samouprava. Na našem području četiri potiske opštine Senta, Ada, Kanjiža i Čoka u sistemu umatičenja sada je oko 20.600 grla i od tog broja je polovina umatičenih, naglašava Sabolč Vartuš iz Poljoprivredne stručne službe Sente.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/skup-ovcara-na-sencanskom-vasaristu-borba-za-runo-i-kad-nije-zlatno-02-05-2019

Објављено у Ovčarstvo

Mnogi se sećaju mirisa jabuke "petrovače" ili krušaka ''lubeničarki''. U nekim seoskim domaćinstvima još uvek ih ima, ali su mnoge stare sorte voća i povrća zaboravljene, nestaju ili ih je teško naći. Međutim, od ovih sorti zavisi i stvaranje novih, jer su one baza za uzimanje gena. Kako bi sačuvali ovo neprocenjivo blago, pre svega značajno za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane, u mioničkom selu Paštrić osnovana je prva lokalna banka gena u Srbiji starih sorti voća i povrća ''Zrno''.Ivana Petrović iz Ekološkog pokreta ''Okvir života'', osnivača lokalne banke gena, kaže da je osnovni cilj formiranja banke semena očuvanje autohtonih sorti voća i povrća koje su bitne za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane.

- Bez raznovrsnosti nema ni selekcije i nastanka novih sorti koje će biti otpornije. Stare sorte nisu previše zahtevne u pogledu zaštite od bolesti i štetočina, i otpornije na sušu i druge faktore spoljne sredine. Kada želimo da napravimo novu sortu mi nemamo odakle da uzmemo gene i da dobijemo tu novu sortu već od tih starih sorti koje su otpornije. Ne može se uzeti hibrid da bi se dobila neka nova sorta, već se mora uzeti stara sorta kako bi se iskoristila njena prirodna otpornost koja je dobijena dugogodišnjom selekcijom. Na taj način se može dobiti sorta sa poboljšanim karakteristikama. Njihov značaj je sa tog aspekta je nemerljiv jer mi ne znamo kako će se menjati klima i šta će se dešavati sa prirodnim resursima - kaže Ivana Petrović.

Na ideju da formira banku gena došao je još 2001. godine biolog Predrag Petrović. Projekat za koji je dobio nagradu „Premio Slow Food“ bazirao je na starim rasama životinja, pre svega na očuvanju krave buše i podolskog govečeta. Međutim, prema rečima Ivane Petrović, sada su odlučili da stare sorte voća i povrća stave u prvi plan. Osnovne aktivnosti u radu banke gena su sakupljanje i skladištenje semena, umnožavanje i razmena biljnog materijala, identifikacija i karakterizacija sorti, edukacija o čuvanju semena, starim sortama i njihovom gajenju, kao i formiranje baze podataka.- Lokalne banke gena nisu vlasništvo državanih institucija ni nevladinih organizacija, to su projekti lokalnih zajednica i opstaju zahvaljujući energiji i ljubavi zemljoradnika. Nismo želeli da banka gena bude smeštena u nekim fiokama i fišecima već da to bude aktivna banka gena odnosno da svako domaćinstvo koje želi može da se uključi u njen rad tako što će štititi i umnožavati ono što već ima na svom gazdinstvu. Uz to želimo da podstaknemo i razmenu starih sorti. Ovo je možda i poslednja prilika da bogatstvo ukusa prirode ostavimo i našim potomcima - kaže naša sagovornica.

U dosadašnjem radu identifikovana su domaćinstva koja imaju stare sorte, popisan je određeni broj stabala. Uspostavljena je saradnja i sa strukom odnosno sa ljudima koji dobro poznaju poljoprivrednu proizvodnju tih kultura. Naredni korak je da se naprave proizvodi od tih starih sorti i da se one što više gaje. Samo na jednom imanju pronašli su 17 sorti jabuka. Takođe je zanimljivo što se svaka od tih sorti u ishrani koristi na drugačiji način.

- Ima primera gde se sasvim slučajnu otkrije neka stara sorta za koju mislimo da je nestala. Inače dosta ljudi misli da su nestale stare sorte jabuka 'kolačare', 'petrovače' , 'jagodnjače' ili kruška 'lubeničarka', ali mi ih nalazimo. One nisu nestale već ih niko ne umnožava, pa ljudi misle da ih nema jer nema mladih sadnica. Teško je nabaviti mlade sadnice, ali stabala ima. Ono što smo primetili je da povrće znatno brže nestaje. Tu je mnogo veći problem. Kada želimo da nađemo staru sortu povrća jako je teško, jer su za raliku od voća to uglavnom jednogodišnje biljke. U toku našeg istraživačkog rada mislili smo da je krompir ''mesečar'' nestao. To je stara sorta koja je izuzetnog ukusa, otporna na štetočine. Uporno smo je tražili i sasvim slučajno smo čuli prezentaciju profesora Zorana Broćića na Poljoprivrednom fakultetu, koji je pronašao ovu sortu krompira - navodi Ivana Petrović.

Izvor:https://www.telegraf.rs/vesti/agro-biz/3056932-na-ovom-mestu-poljoprivrednici-mogu-da-dodju-do-gena-starih-sorti-voca-i-povrca-u-njihovoj-arhivi-nalaze-se-brojne-zaboravljene-vrste

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31