Чланци поређани по датуму: nedelja, 19 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Jagode i trešnje su prvo voće koje sazreva u proleće. Jagode rastu u šumama kao samoniklo bilje, plod je manji i ukusniji u odnosu na sorte koje su
se odomaćile u našim baštama. Osim što su zdrave i slasne jagode i trešnje su i izuzetno lekovite biljke. Jagode je poštovao i Vasa Pelagić, narodni učitelj i
najpoznatiji srpski travar koji je tvrdio da je čaj od lišća jagode zdraviji od najčuvenijih kineskih i ruskih čajeva. Jagoda (lat. Fragaria), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža. Zbog srcolikog oblika i jarko crvene boje stari Rimljani su verovali da jagode imaju afrodizijačka svojstva, mada to nikada nije dokazano. U Srbiji se gaji oko pedesetak sorti.
Plod jagode čini 60 odsto vode i oko 12 odsto šećera, bogate su vitaminom C, pa jedan obrok ovog voća obezbeđuje organizmu 140 odsto potrebnog vitamina C u toku dana. Bogate su vlaknima, vitaminom A i gvožđem, pa ojačavaju arterije i nadbubrežne žlezde. Samo osam jagoda ima više vitamina C od jedne pomorandže. Jagode sadrže u većoj količini i folat, prirodni oblik folne kiseline, koji je važan sastojak u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos folata povećava rizik od karcinoma debelog creva. Jagode su četvrte po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanata i u ovom voću ga ima sedam puta više nego u jabukama ili bananama.
Istraživanja su pokazala da jagode mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi, imaju antiupalno dejstvo, čak umanjuju i bol. Jagode igraju značajnu ulogu u prevenciji nastanka bolesti srca i artritisa, sadrže antocijanine koji pomažu pri sagorevanju masnih naslaga na telu, čak povoljno utiču i na kratkotrajno
pamćenje i pomažu kod opekotina.
Jagode imaju i svojstva analgetika, pa ako vas zaboli glava ne posežite za aspirinom već pojedite jagode. Za razliku od aspirina koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu, jagode sadrže prirodne salicilate. Najbolje je jesti ih sveže između obroka, kada su nezaslađene šećerom gase žeđ, a mogu ih jesti i dijabetičari.
Jagode su odvajkada bile poznate i kao odlično sredstvo za ulepšavanje. Nekada su se dame na dvorovima kupale u soku od jagoda da bi imale belu, meku i glatku kožu, a danas se najčešće koriste maske od jagoda za lice. Umesto skupih preparata za izbeljivanje zuba koristite jagode, kao što to čini poznata holivudska glumica Ketrin Zita Džons.
Osim ploda lekovit je koren i lišće, a Vasa Pelagić preporučuje da lišće bere mlado s proleća, da se osuši u čistoj hladovini i priprema kao i svaki drugi čaj. Koristi se kod smetnji sa probavom, leči ekceme, upale grla i prehlade, a pomaže kod kostobolje i artritisa. Pije se tri puta dnevno posle jela ili se
ispiraju usta sa ovim čajem. Prilikom kupovine jagoda birajte zrele, čvrste plodove sa peteljkom. Jedina mana jagoda je što kod određenog broja ljudi
izazivaju alergijske reakcije i tada je najbolje potpuno ih izbaciti iz ishrane

Trešnje su ljudi počeli da jedu još u bronzano doba. U osmom veku pre nove ere ova voćka je već bila pripitomljena, a smatra se da su prve trešnje gajene na teritoriji Male Azije i Grčke. Trešnjin cvet jedan je od simbola japanske kulture i predstavlja lepotu i prolaznost. Cvetanje trešnje označava početak proleća
i tada Japanci masovno odlaze u parkove da uživaju u hanami japanskoj tradiciji posmatranja nežno ružičastih cvetova trešnje koje su simbol lepote žene, ali i samuraja čiji život je kao cvet ove voćke upečatljiv, ali kratak.
Trešnja (lat. cerasia), je listopadna drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Plod trešnje sadrže 82 odsto vode, 16 posto ugljenih hidrata, bogata je vitaminima A, B1, B2, B3 i B6, ima manje vitamina C od jagoda, kao i kalcijuma, gvožđa i folne kiseline.
Međutim, ono što trešnje izvaja od ostalog voća je obilje antioksidansa, kao i jaka prirodna protivupalna dejstva. Trešnje su se pokazale kao vrlo efikasno
sredstvo u borbi protiv reume, upale zglobova, gihta i artritisa, ublažavaju simptome alergija i astme. Trešnje jačaju kolagen, građevni element vezivnog tkiva
kao što je hrskavica i tetive. Najnovija saznanja moderne nauke otkrila su neke mehanizme delovanja supstanci kao što su elaginska kiselina, koje se u većim
količinama nalaze u trešnjama, višnjama, jagodama i malinama.
Upravo se ta hemijska supstanca smatra snažnim antioksidansom koji sprečava oštećenje DNK ćelije i time umanjuje mogućnosti obolevanja od raka.
Pomaže kod upale bubrega ili bešike, kao i kod pojave kamena i peska u bubrezima, a tada se preporučuje da se pije čaj od peteljki trešnje. Trešnje pomažu
i kod bolesti srca, preporučuju se za negu kože lica i vrata, kao i za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti.Među, trešnje zauzimaju treće mesto po snižavanju holesterola u krvi, što ih čini idealnim u borbi protiv srčanog i moždanog udara. Zbog svog sastava pomažu izbacivanja viška vode iz organizma i samim tim se preporučuje osobama koje imaju problem s viškom kilograma. Antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga, karijesa i problema s desnima poput paradentoze. Poput jagoda i trešnje imaju analgetičko dejstvo, pa je 20 trešanja delotvornije od aspirina a sa manje štetnih dejstava. U narodnoj medicini koriste se skoro svi delovi trešnjinog drveta od smole i kore, preko lista, peteljke, koštica i samog ploda.
Trešnje je najzdravija i najukusnija sirova, jer termički obrađena gubi značajan deo arome, boje i slatkoće. Trešnje nije preporučljivo jesti pre ručka, jer mogu da uspore izlučivanje sokova za varenje, što može da oteža varenje mesa. Nakon trešanja ne treba da piti vodu, a pogotovo pivo ili alkoholna pića.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Srbiji ne treba GMO, smatraju stručnjaci. Ako već ne vodimo računa o zdravlju i štetnosti proizvoda dobijenih genetičkom modifikacijom, ono bar da se okrenemo finansijskom momentu, jer ne postoji nijedan ekonomski interes da dozvolimo promet, prodaju i uzgoj GMO.

Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, kada je reč o zakonu kojim se štiti domaća proizvodnja i na neki način ne dopušta gajenje i promet GMO, to treba poštovati. Dokle god možemo da naplatimo naše "čiste" proizvode, ne treba da žurimo sa menjanjem postojećih zakonskih odredaba."Srbija je već godinama pod pritiskom i prete nam da ne možemo u Svetsku trgovinsku organizaciju zbog zakona o GMO, koji zabranjuje promet, preradu i uzgoj. Imajući u vidu da nećemo skoro u EU, sigurno ne bar do 2025. godine, ne bi trebalo da udovoljavamo zahtevima. Čim to budemo dozvolili, odmah će biti ugrožena domaća proizvodnja. Naša zemlja treba da brani tu zabranu, dokle god bude mogla, jer sada možemo dobro da naplatimo soju i kukuruz, koji su najčešća meta genetičke modifikacije", kaže Prostran.

Kako objašnjava profesor Miladin Ševarlić, agroekonomista, u Srbiji se već koriste proizvodi koji imaju veze sa GM, jer uvozimo mleko, meso i prerađevine iz zemalja gde je dozvoljena upotreba genetski modifikovane soje i kukuruza u ishrani stoke.

"Preko Kosova se svašta dovozi", upozorava profesor Ševarlić. "Postoji i ilegalni uvoz GM soje u našoj zemlji, ali i odsustvo detaljne kontrole za uzorkovanje svih, ili bar više od 90 odsto, uvoznih kontingenata poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, već se prihvata njihova deklaracija. Iz Rumunije i BiH najviše se vraća GM soja."

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/srbija-moze-da-naplati-svoje-ciste-proizvode-zarada-u-njivama-bez-gmo/pt6gsfw

Објављено у Biljna proizvodnja

Suša, pa potom pad temperature i dosta kišnih dana obeležili su početak vrlo loše sezone za pčelare u južnom Banatu. Oni su praktično ostali bez prve dve ovogodišnje paše od uljane repice i bagrema, a do cvetanja suncokreta će se načekati, jer setva te uljarice još uvek nije završena.
Za razliku od prošle godine koja je bila prosečna, ova je za pčelare počela izuzetno mučno. Najpre je suša odložila cvetanje uljlane repice, a kada je ona procvetala zbog hladnoće nije stvarala nektar, pa je ta prva paša propala. Slično se dogodilo i sa bagremom koji je najvažniji za pčelare zbog količina i cene tog meda, upozorava pančevački pčelar Vojkan Milutinović."Bagremova paša usled onih prolećnih mrazeva u Vojvodini je zakazala. Bagrem je izmrzao, dok je na jugu Srbije bila znatno bolja. Na svim brdima južna strana je izdašno cvetala, ali temperatura je uzela danak. Da bi bagrem medio, potrebno je da noćna temperatura bude 10 stepeni, a dnevna ne prelazi 25 ,što smo u ovom periodu cvetanja bagrema imali možda sve ukupno desetak dana".

Kiša je doprinela da se pčelari uzdaju u pašu na livadama i ritovima i donekle u lipu, dok ne stigne suncokret, navodi Milutinović.

Ali, suncokret se i dalje seje zbog ovih kiša, a počeo je da se seje pre tri nedelje. Nadamo se da će ove godine nešto duže trajati, da ima vlage i da će nas poslužuti vreme tamo u julu, avgustu kad bi trebalo da cveta".

Pod suncokretom će u ovom delu južnog Banata biti oko 27.000 hektara, što znači da će mnogi pčelari za dva meseca nagrnuti u ovaj deo zemlje kako bi koliko - toliko spasli sezonu, ocenjuje Milutinović.

"Znatno smo desetkovani s obzirom na to da je najveća otpkupna cena na bagremovom medu. Reper je da dva kilograma suncokretovovg meda koštaju kao jedan kilogram bagremovog".

To znači da će ovu godinu moći da izdrže samo oni pčelari koji se ozbiljno bave ovim poslom, pa imaju zaliha robe i novca da finansiraju poslovanje u teškim uslovima.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/sezona-pocela-lose-za-pcelare_1017840.html

Објављено у Pčelarstvo

Proizvodnja organskih poljoprivrednih proizvoda i njihova perada godinama se spominju kao velika neiskorišćena šansa srpskog agrara. U poslednjih par godina stvari su se pomerile sa mrtve tačke i procenjuje se da u Srbiji ima oko 6.000 poljoprivrednika koji se bave ovakvom vrstom proizvodnje i to na ukupnoj površini od oko 13.000 hektara. Vrednost izvoza u ovoj branši je oko 20 miliona dolara godišnje što je mnogo bolje nego pre nekoliko godina ali i dalje daleko od potencijala koju naša poljoprivreda ima.

O tome šta bi trebalo izmeniti da bi više proizvođača čiste njive i polja iskoristili za ovu proizvodnju dr Snežana Oljača predsednica UO Udruženja “Serbia organika” kaže da su naši proizvođači u mnogo goroj situaciji nego kolege u zemljama EU jer su subvencije kod nas znatno manje i da ukoliko bi se one povećale i rezultati bi bili znatno bolji.

Proizvođačima koji krče svoj put u ovoj branši svaka pomoć dobro dođe, a još od 2012. godine podrška stiže od NLB banke. Oni svake godine imaju konkurs za ove poljoprivrednike i nagraćuju po troje kojima slede ravnopravne nagrade od po 500.000 dinara.

Prošle godine među nagrađenima su bili i Tatjana i Zoltan Idei iz Temerina. Oni su za projekat “Kako poseješ tako ćeš i požnjeti” dobili novac i iskoristili su ga za nabavku sejalice… Ono Što im sada nedostaje jeste objedinjeni sertifikat za organsku proizvodnju za celo gazdinstvo.

-Mi se bavimo i stočarstvom i ratarstvom i preradom. Sertifikovati svaku oblast posebno je jako skupo i više bi nam odgovaralo kada bi imali mogućnost da sertifikujemo celo gazdinstvo-kaže Tatjana.

O tome koliko je to danas moguće državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva Srbije, Sead Mahmutović kaže da će saslušati sve primedbe, a onda videti koliko može da se udovolji zahtevima jer sertifikovanje je kod nas usklađeno sa propisima koji vladaju na tržištu EU I tu nema odstupanja jer bez toga nema uspešne proizvodnje ni izvoza.

A primer da se može dobro proizvodti i izvoziti je preduzeće “Midi organik” iz opštine Blace i sela Donji Grgur. Bave se preradom organskog voća i sve što proizvedu to i izvezu. Imaju 480 kooperanata i sve potrebne sertifikate. Izvoze u sve razvijene zemlje plus SAD. Žika Janićijević koji je osnovao firmu sa sinom Nenadom, objašnjava da je organska proizvodnja težak ali isplativ posao.

-Cene su od 20 do 50 odsto više nego kod konvencionalne proizvodnje, ali sve mora da se kontroliše i sertifikuje što iziskuje dodatne troškove… Inostrani kupci, posebno oni iz SAD najviše traže pire od jabuke koji spremamo u većim i manjim pakovanjima – pojašnjava Žika i dodaje da pored pirea od jabuka spremaju se da na tržište plasiraju i pire do suvih šljiva jer smatraju da će lako naći put do proboriljivih kupaca na svetskih potrošača.

-U narednom periodu planiramo da izgradiimo i opremimo svoju laboratoriju to će biti i praktičnije i jeftinije nego sada kada nam kontorlu rade druge laboratorije - objašnjava on i tvrdi da kada bi bilo i još stotinu ovakvih fabrika ne bi bilo problema da plasiraju robu i izvoze.Organska proizvodnja zahteva specifične uslove. Moderne sorte voća i povrća su navikle na tretmane sredstvima za konvencionalnu proizvodnju, a ne organsku. To je ponovo vratilo interesovanje poljoprivrednika za stare sorte… Kod jabuka se ponovo sade kožara, biridžka, kolačara i slične. One ne zahtevaju specijalan tretman i stalna prskanja, a i otpornije su na bolesti i spoljne uticaje. Međutim rasadnici ih odavno ne proizvode pa se novi rasadi dobijuju kalemljenjem jer starih stabala još ima.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/organska-proizvodna-postaje-sve-zanimlivija-poloprvrednicima-19-05-2019

Објављено у Organska proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31