Чланци поређани по датуму: subota, 18 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Selo Zminjak nalazi se u južnom delu pitome Mačve na tromeđi Šapca, Loznice i Bogatića. Prvi zapisi o ovom selu datiraju iz 16. veka a predanje kaže
da je današnje ime selo dobilo po čitluksabahiji (gospodar većeg dela zemlje u tursko vreme) koga su zvali Zmijanik, jer je navodno bio ljut kao zmija. Uprkos
neobičnom imenu stanovnici ovog sela su pitomi ljudi i dobri domaćini, a zahvaljujući umerenokontinentalnoj klimi mahom se bave poljoprivredom.
Poslednjih godina u ovom kraju sve više se razvija voćarstvo, mahom uzgajaju maline na manjim površinama, ali Vojislav Popović se opredelio za nešto drugačiju proizvodnju. On na 15 hektara uzgaja višnje, trešnje i nešto šljive, dok su ostalih 15 hektara oranice na kojima gaji ratarske kulture.
Ovaj mladi čovek, koji se nedavno oženio i ima sina Filipa od godinu dana, zajedno sa ocem, majkom i bratom živi od poljoprivrede. S njima je i baka, znači četiri generacije pod istim krovom i svi se dobro slažu.
„Pod voćem imamo 15 hektara, ali planiramo da se proširimo za još toliko. Voćnjak ima punih 11 godina i sve je u punom rodu. Dominantna je višnja i to ona za industrijska preradu, a imamo i trešnje i šljive“ – kaže Voja i ističe da mu je poljoprivreda u krvi. Nikada nije imao dilemu čime želi da se bavi u životu, niti mu je ikad palo na pamet da napusti rodno selo. Osnovnu školu završio je kao vukovac, potom Srednju ekonomsku takođe sa odličnim uspehom i upisao Ekonomski fakultet na Univerzitetu u Novom Sadu – smer agrarna ekonomija i agrobiznis. Tako je u jednom spojio dve svoje velike ljubavi ekonomiju i poljoprivredu. Još dok je pohađao fakultet redovno je dolazi kući i nijedna setva ili sadnja u voćnjaku nije mogla da prođe bez njega. Jedva je čekao
da završi sa školovanjem kako bi se vratio u rodno selo i stečeno znanje upotrebio na svom imanju.
„Nisam čovek koji može da živi između četiri zida, potrebna mi je veća sloboda kretanja, da budem pod vedrim nebom u mom voćnjaku i uverim se da je sve pod kontrolom. To je moj život, moje sve - iskren je Voja i dodaje da nikada sebe nije video u kancelariji među četiri zida.
Zahvaljujući upornosti, ali i neizmernoj ljubavi prema selu i poljoprivredi uspeo da je da izgradi zavidno imanje od koga sada svi u porodici lepo žive. Nije lako i, kako kaže, zemlja traži mnogo truda, rada, ulaganja, traži da joj se čovek u potpunosti posveti. Ali, kada ubere i pojede prve višnje ili trešnje u svom voćnjaku, to je osećaj koji se ne može ničim meriti.Iako je mlad izazova se ne boji, a ima velika očekivanja pre svega od sebe. U želji da unapredi proizvodnju na svom imanju sarađivao je sa NLB Bankom oko subvencionisanih kredita. Bio je zadovoljan, pa je ih je ponovo kontaktirao i dobio povoljan kredit za izgradnju hladnjače. To je bio logičan sledeći korak u unapređenju posla ovog mladog voćara.
„Hladnjaču gradimo kod samog voćnjaka. Već je iskopano za temelje, čekamo građevinsku dozvolu iz opštine Šabac, pa da započnemo sa gradnjom. Hladnjača će da bude pola - pola, odnosno u dvojakom režimu - 75 tona plusnog i 75 tona režima u minusu. Sve zavisi šta će u kom trenutku na tržištu da bude traženije da li sveže ili smrznuto voće, tako ćemo i mi da balansiramo“ – objašnjava Popović.
Pored višanja i trešanja ima i zasad šljiva sorte stenlej koja je vrlo zahvalna, jer može da se upotrebi i za konzum i za preradu. Deo prodaju u svežem stanju za jelo, a sve što preostane seče se, ide u hladnjače i na dalju preradu. Nije lako baviti se voćarstvom, priznaje Voja, posebno kad dođe vreme berbe, pa
se trudi da sebi i svojoj porodici koja zajedno s njim radi na imanju, ovaj deo posla maksimalno olakša. Sam je osmislio tresač za šljive, dok se ostalo voće bere mašinski.

„Zahvaljujući tome smo i uspeli da proširimo zasad. Hladnjača koju ćemo izgraditi dobro će doći ne samo nama, nego i drugim voćarima. Naime, kod nas dolazi dosta Rusa, kupuju voće za konzum, pa će kod nas moći da prepakuju robu i sačuvaju je dok se ne napune kamioni koji će posle to voće voziti za Rusiju. Smatram da je izgradnja jedne ovakve hladnjače dobar poslovni potez i zahvalan sam ljudima u NLB Banci, koji su uvideli ozbiljnost našeg posla i od srca nam pomogli“ – zaključuje Vojislav Popović iz sela Zminjak kod Šapca.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Privredna komora Srbije i Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, organizovali su panel diskusiju posvećenu razvoju seoskog turizma u Srbiji s ciljem uključivanja mladih preduzetnika u razvoj ove delatnosti i njihovo udruživanje. Aleksandar Bogunović iz Udruženja privrednika Privredne komore Srbije rekao je za Tanjug da su učesnici panela imali priliku da čuju o potencijalima i značaju ruralnog turizma u Srbiji.

Prema rečima Bogunovića, preko 70 odsto našeg izvoza, kada je reč o poljoprivrednim proizvodima su sirovine.

Cilj je da se skrati taj lanac i one prodaju uravo tamo gde se i proizvode.

Ideja jeste da dovedete nekoga upravo u tu regiju kako bi proveo par dana na lokalu i probao baš te proizvode. Zato je promocija tog ruralnog turizma veoma bitna. U toj varijanti imaćete situaciju da recimo vaš komšija može da proizvede salatu ili voće koje nije prskano, kajmak i ostale namirnice i jela. I uslov jeste da u okviru toga postoje i kapaciteti od tridesetak smeštaj, rekao je Bugunović.

U okviru ovog događaja u Vrnjačkoj Banji, organizovan je i mini sajam na kome su se predstavila lokalna udruženja i poljoprivrednici.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/naslovi/cil-ruralnog-turizma-je-da-gostima-prodamo-svoje-proizvode-17-05-2019

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević zajedno sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavom Nedimovićem, obišao je juče dva poljoprivredna gazdinstva u Sirigu i Gospođincima, koja u gajenju povrtarskih kultura ostvaruju prinose i kvalitet na evropskom nivou.To su gazdinstva Lazara Vulića u Sirigu, u opštini Temerin i Gorana Salonskog u Gospođincima, u opštini Žabalj. Oba gazdinstva svoju proizvodnju zasnivaju na modernim tehnologijama, a uz punu primenu stručnog znanja, što omogućava eliminisanje rizika i obezbeđuje ujednačene prinose i kvalitet proizvoda i za izvoz.Nakon obilaska gazdinstava i razgovora sa poljoprivrednicima, ministar Nedimović i sekretar Radojević su istakli da je cilj aktuelnih agrarnih mera upravo razvoj intenzivne poljoprivrede, jer se tu prave najveći prihodi i profiti u poljoprivredi.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević je nakon obilaska gazdinstva Lazara Vulića u Sirigu, koje je korisnik pokrajinskih subvencija i koje je i ove godine dobilo subvencije za nabavku tifona za navodnjavanje, rekao da je ovo imanje primer kako porodični agrobiznis može da bude ekonomski opravdan i konkurentan.

Nakon obilaska gazdinstva Gorana Salonskog u Gospođincima, koje se na 200 hektara bavi proizvodnjom povrća, Radojević je naglasio da je Pokrajinska vlada čvrsto opredeljena da podstakne razvoj poljoprivrede i da nikada više sredstava nije bilo izdvojeno za subvencionisanje sistema za navodnjavanje.

"Za prethodne tri godine imamo potpisane ugovore u vrednosti od blizu 2,7 milijardi dinara za sisteme za navodnjavanje i na osnovu toga novih 16 hiljada hektara pod tim sistemima, što stvara uslove za intenzivnu poljoprivredu", rekao je Radojević i pozvao poljoprivrednike da i dalje konkurišu za ova sredstva.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović istakao da se Ministarstvo trudi da subvencijama podstakne povrtarstvo, voćarstvo i stočarstvo i da smo došli do jednog "kopernikanskog obrta" kada je reč o primeru šargarepe.

"Postali smo izvoznici šargarepe za razliku na period od nekih pre pet, šest godina. To je dokaz da samo primenom najsavremenijih tehnoloških rešenja mogu da se promene stvari", istakao je Nedimović.

On se osvrnuo i na značaj sistema za sezonsko angažovanje radnika koji već daje odlične rezultate, jer, kako je rekao, u tom sistemu je već oko 97.000 radnih dana, a da još uvek nismo u punoj sezoni kada se koristi radna snaga, pre svega u voćarstvu i povrtarstvu zbog branja. Nedimović je rekao da su prihodi u budžetu već sada skoro 30 miliona dinara.

"Ovo je samo dokaz da ovaj zakon ima smisla i da na ovaj način stvari možemo da premeštamo iz sive zone u regularne okvire, i s druge strane da poslodavcima to odgovara, a radnici imaju pravo na penzijsko i zdravstveno osiguranje", istakao je Nedimović.

Predsednik Opštine Temerin Đuro Žiga je rekao da su, prateći politiku republičke Vlade, uveli praksu da svake godine pružaju podršku poljoprivrednicima, tako što subvencionišu kamate na kredite za poljoprivredu i da su za to ove godine namenili tri miliona dinara.

Predsednik Opštine Žabalj Čedomir Božić je naveo da je ove godine planirano u opštini više podsticajnih mera za agrar, kao što je subvencionisanje kamata na kratkoročne kredite za setvu, subvencije za stočare i za projekat elektrifikacije polja, kako bi što veće površine bile pod sistemom za navodnjavanje.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/cilj-agrarnih-mera-razvoj-intenzivne-poljoprivrede_1018008.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Sajam poljoprivrede u Novom Sadu, koji je u petak završen, obišlo 140.000 posetilaca. Vrednost ugovora za prodaju mašina iznosiće oko 20 miliona evra. Preyentacija najnovijih dostignuća u oblasti poljoprivredne proizvodnje, mehanizacije, hrane i pića, opreme i usluge u agrobiznisu, tradicionalnu "nacionalnu izložbu stoke" na ovogodišnjem, u petak završenom 86. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, videlo je 140.000 posetilaca. Od 11. maja, kada je najveća smotra agrara na Novosadskom sajmu počela, nastupilo je 1.518 izlagača koji su predstavili proizvode i usluge iz 61 zemlje.Prema preliminarnim podacima jednog broja članica Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, vrednost ugovora i kreiranih ponuda za prodaju poljoprivrednih mašina, iznosiće oko 20 miliona evra, što predstavlja petinu godišnjeg prometa na tržištu poljoprivredne mehanizacije.Prvi put u istoriji Poljoprivredni sajam imao je i zemlju prijatelja, Tunis, i zemlju partnera, Italiju, a posle više od 20 godina organizovano je 17 kolektivnih izložbi.

- Očigledno je da je interesovanje bilo veliko, a izlagači iz Italije nose pozitivne utiske i kada je reč o ostvarenim poslovnim kontaktima - rekla je Marina Skonjamiljo, direktorka Italijanske agencije za spoljnu trgovinu u Beogradu.

Ambasador Tunisa u Beogradu, Sejf Alah Redžeb, naglasio je da je 12 kompanija iz te zemlje ostvarilo veoma ohrabrujuće poslovne kontakte sa privrednicima iz Srbije.

- Nadamo se da je ovo početak dobre i uspešne saradnje i očekujemo da uskoro bude postignut sporazum o robnoj razmeni dveju zemalja - rekao je Redžeb i najavio da će u Tunisu biti organizovan forum za prezentaciju proizvoda srpskih privrednika na tamošnje tržište.

Prvi put je održan i Dan voćara, a premijeru je imala i "Izložba genetskih potencijala", koja je promovisala autohtone rase stoke. Apsolutni lider kvaliteta 86. međunarodnog poljoprivrednog sajma je Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, a specijalna priznanja su dodeljena Italiji i Tunisu, zemljama partneru i prijatelju ovogodišnjeg sajma. Šampionskim peharima su nagrađeni "Timomed" Knjaževac, NIS Novi Sad, "Konzul" Novi Sad, "Bimal" Brčko, Bosna i Hercegovina, "Vital" Vrbas". Uručeno je ukupno 28 priznanja, a pehar "najbolji u Agrobiznisu", dodeljen je Informacionom sistemu u poljoprivredi, "Agroklub".

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:795272-Uspela-novosadska-smotra-agrara

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31