Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 13 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Oko stotinu poljoprivrednika iz Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija došlo je u ponedeljak na 86. međunarodni poljoprivredni sajam, a još toliko, uključujući i đake Poljoprivredne škole iz Leška, doputovaće u sredu, 15. maja. Reč je o tradicionalnom susretu tokom kojeg poljoprivrednici iz južne srpske pokrajine imaju priliku da vide inovacije iz domena svog rada.
- Raduje me i velika mi je čast i zadovoljstvo što i ove godine mogu da ugostim i poželim dobrodošlicu našim dragim gostima iz naše Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija - rekla je izvršna direktorka za integrisane marketing komunikacije i članica Izvršnog odbora Novosadskog sajma Msc Jelena Marinković Radomirović.

– Slobodno mogu da kažem da je dolazak gostiju s KiM postala tradicija koja je značajna i za nas i za njih. Sigurna sam da će na Sajmu videti mnogo noviteta, razmeniti iskustva i kroz inovacije unaprediti svoje poslove. Trudićemo se da i dalje budemo dobri domaćini, da naši gosti ponesu mnogo pozitivnih utisaka i radosti odavde jer, u suštini, to Sajam i jeste - mnogo atraktivnosti i dobre energije i sigurna sam da ćemo se i sledeće godine videti na Poljoprivrednom sajmu u još većem broju.

Poljoprivrednici s Kosova i Metohije na ovaj Sajam dolaze uz podršku Novosadskog sajma, kako bi unapredili svoja znanja i preneli ih svojim kolegama.
- Veliko je zadovoljstvo biti na ovako značajanoj manifestaciji na kojoj se može videti šta su novine i aktuelnosti u domenu poljoprivrede i potom to iskoristiti - istakao je pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju zadužen za privredu, poljoprivredu i ruralni razvoj, dr Zoran Bojović.

- Mi smo tu da, kao Vlada Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju, pomognemo poljoprivrednicima da dobiju ono što im je neophodno. U narednih desetak dana biće raspisana javna nabavka od 200 miliona dinara za kupovinu poljoprivredne mehanizacije. Dokumentacija je pripremljena, a u narednih mesec dana planira se dodatna podrška poljoprivrednicima s KiM. Naša je dužnost da im pomognemo, da im obezbedimo uslove za kvalitetan i ispunjen život, da mogu da rade i zarađuju.
Vlada Srbije je prošle godine poljoprivrednicima s KiM podelila 450.000 sadnica i opremu za navodnjavanje u vrednosti od oko 80 miliona dinara, a kako Bojović navodi, država će nastaviti s programom podrške.
- Zahvalni smo što smo posetili ovaj Sajam i to je dobro za nas pošto smo u prilici da vidimo inovacije koje se tiču poljoprivredne mehanizacije, ali i da razmenimo iskustva s ljudima koji se ovim poslom bave - kaže poljoprivrednik iz Prilužja Branislav Vuksanović.

- Možda u nekom budućem periodu konkurišem za dobijanje mehanizacije, za sada se nisam na to odlučivao.
Porodica Vuksanović je iz Obilića i decenijama se bavi poljoprivredom - ratarstvom i stočarstvom. Trenutno ih je u domaćinstvu 14 i ne žele da napuste svoje vekovno ognjište gde uzgajaju pšenicu, kukuruz, detelinu, bikove...
- Intezivno se bavimo poljoprivredom i nikad nismo prekidali proizvodnju, ni za vreme bombardovanja, ni pre rata - ponosan je Veljko Vuksanović, dodajući da su se poljoprivredom bavili njegovi preci, on, a i deca nastavljaju tradiciju.

- Volimo da vidimo svu naprednu tehnologiju u poljoprivredi koja se ovde nudi jer nemamo takvu priliku na KiM. Može da se preživi od poljoprivrede, ali nam je potrebna pomoć kako bismo postizali bolje rezultate.

Izvor: Agrobiznis magazin i Novosadski sajam

Објављено у Agroekonomija

Prouzrokovač sive truleži ploda jagode (Botryiotinia fuckeliana), je jedna od najznačajnijih bolesti jagode, koja se redovno javlja u zasadima jagode. Bolest se
javlja kako u zatvorenom prostoru tako i na otvorenom polju. Brzo se širi i u kratkom vremenskom periodu mogu nastati velike štete. Usled povoljnih klimatskih prilika, velike vlažnosti vazduha i visoke temperature, a izostanka tretmana fungicidima, može naneti 100 % štete. Bez pravovremenih primenjenih direktnih mera, tj. hemijskih tretmana intenzivna poljoprivredna proizvodnja jagode bi bila nezamisliva.
Analizom je utvrđeno da na ogledu u zaštićenom prostoru nema značajne razlike u tretmanima, tj. fungicidi koji su korišćeni nisu ispoljili efikasnost u odnosu
na kontrolnu varijantu, dok u ogledu na otvorenom polju ima značajnosti između tretmana, tj. fungicidi su ispoljili značajnu efikasnost u odnosu na kontrolnu varijantu. Najveću efikasnost na otvorenom polju na osnovu analize podataka imao je fungicid korišćen u varijanti 2 na bazi aktivne materije fludioksionil+ciprodinil (Switch 62,5 WG) primenjen u 0,1 % koncentraciji.

Naš stručnjak Nedeljko Racić radio je ogled koji je postavljen na poljoprivrednom gazdinstvu, područje opštine Kraljevo, lokalitet Vrba sa ciljem da ispita efikasnost fungicida u suzbijanju sive truleži ploda jagode. U oglednim ispitivanjima su korišćena tri fungicida sa različitim aktivnim materijama. Ispitivao je kako fungicide deluju u zasad jagode u plasteniku i na otvorenom polju. Na lokaciji gde je izveden ogled, avgusta 2016. godine, prethodno je izvršeno đubrenje stajnjakom 40 t/ha, a nakon toga duboko oranje i površinska priprema zemljišta. Tip zemljišta je aluvijalni nanos beskarbonantni.
Nakon toga izvršeno je postavljanje malč folije i sistema za zalivanje, a 24. avgusta izvršena sadnja jagode. Ogled je izveden u toku vegetacione sezone 2017. godine. Ispitivanje je vršeno na jagodama u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju, sa ciljem da se evidentira učinak efikasnosti fungicida na otvorenom i u zaštićenom prostoru, i dobijeni rezultati uporede. Sadnja je izvršena na međusobnom rastojanju bankova od 50 cm, u redu 33 cm sa sedam sadnica jagoda po dužnom metru na banku. Ogledne površine su zasejane sortom Clery. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu sa devet ponavljanja u plastenicima i devet ponavljanja na otvorenom polju sa četiri varijante. Prva varijanta je bila kontrola tj. netretirana površina, druga gde je primenjen preparat Switch 0,1%,
treća gde je primenjen Signum 0,15% četvrta gde je primenjen preparat Pehar 0,2%.
Tretiranja su izvođena u početku cvetanja i po precvetavanju jagode. Prvo prskanje na ogledima u plastenicima je izvršeno 23. 03. 2017. godine, a drugo 02. 04. 2017. godine, a na otvorenom polju prvo prskanje 24. 04. 2017. godine, a drugo 24 05.2017. godine. Primena preparata je vršena pomoću prskalice Garden 10 zapremine 10 L, uz utrošak vode od 400 L/ ha i u koncentracijama koje su propisali proizvođači preparata. Tretmani su izvršeni sledećim fungicidima: Switch 62,5 WG (0,1%) je fungicid sa kombinacijom dve aktivne materije (fludioksionil+ciprodinil). Fluodioksonil je nesistemik, deluje preventivno, a ograničeno i kurativno. Prevashodno inhibira klijanje spora, a u manjem stepenu klijanje klicine cevi i micelije. Inhibira fosforilaciju glukoze kod gljiva i ima dugo rezidualno dejstvo. Ciprodinil je druga aktivna materija, pripada grupi anilinopirimidina. Sistemik je i deluje preventivno i krativno. Zaustavlja porast micelije i njeno prodiranje u biljno tkivo. Inhibira sintezu metionina i lučenje hidrolitičkih enzima biljaka.
Signum WG (0,15%) je sistemični fungicid vrlo širokog spektra delovanja, na bazi dve aktivne materije, piraklostrobina i boksalida čija kombinacija sprečava
klijanje spora, razvoj klicinih cevi, onemogućava rast micelija i samu sporulaciju. Kombinacija ove dve aktivne materije osigurava visok stepen zaštite i dugotrajan učinak sredstva. Piraklostrobin je novija aktivna materija iz grupe strobulina koja se upija na tretirane delove biljaka te deluje lokalno, sistemično i translaminarno. On 25 takođe deluje na stadijume gljive koje su već prodrale u biljno tkivo. S druge strane aktivna materija boskalid se upija preko lista i sistemično premešta po biljci pri čemu sprečava klijanje spora, blokira razvoj klicinih cevčica, micelija i sporulaciju gljive prouzrokovača delujući
preventivno. Pehar SC (0,2%) je fungicida sa aktivnom materijom pirimetanilom koja spada u grupu anilinopirimidina. Sprečava formiranje haustorija patogena i izlučivanje enzima koji ima ulogu u izgradnji ćeliskog zida. Na biohemijskom nivou ciljano mesto fungicida je sinteza metionina. Ovo
je protektivni fungicid koji se kroz biljku kreće translaminarno. Fungicid je najaktivniji u fazama intenzivnog metabolizma biljaka. Ocenjivanje inteziteta je započeto sa početkom pojave prvih simptoma na plodovima nakon tretmana, u plastenicima od prve dekade aprila pa do kraja berbe, a na otvorenom polju od prve dekade maja pa do kraju berbe.
U toku praćenja ogleda, nakon svake berbe jagode odvajali su se plodovi sa simptomima bolesti i beležio broj plodova sa simptomima bolesti. Posmatranjem broja zaraženih plodova na ogledu u plastenicima se može videti da nema značajne razlike između kontrole i varijanati koji su tretirane fungicidima
Switch i Signum, dok je se manji broj zaraženih plodova javio u varijanti koja je tretirana fungicidom Pehar. Na oglednim parcelama koje su se nalazile na otvorenom polju jasno se vidi da je, na osnovu broja zaraženih plodova, bolest najviše javila na kontroli, a zatim se najveći broj zaraženih plodova javio u varijantama koje su tretirane fungicidom Pehar, dok se najmanji broj zaraženih plodova na otvorenom polju javio na varijantama 2 i 3 koje su tretirane Switch-om i Signum-om. Na osnovu dobijenih rezultata u radu, može se primetiti da veliki broj faktora može uticati na efikasnost fungicida, a time nam otežati zaštitu. Tanović i sar.(2011.) navode kako nepravilna primena agrotehničkih mere utiče na pojavu bolesti u koju spada i neprovetrenost objekata
može dovesti do povećane infekcije patogena. Na osnovu ispitivanja istih autora o biološkoj efikasnosti fungicida u komercijalnim zasadima, kao i kvalitativnim testom osetljivosti na fungicide, u velikom broju slučajeva pokazuju da su populacije B. cinerea osetljive na fungiide. Drugim rečima, ukoliko dođe do slabije efikasnosti fungicida, kao u našem slučaju u plastenicima, razloge treba tražiti pre svega u vremenu i načinu primene fungicida. Ako se uzme u obzir da su svi visokoefikasni botritiocidi visokog do umerenog rizika, moraju se striktno poštovati sve antirezistentne strategije, kako bi efikasnost već postojećih očuvala. Najveći broj autora kao glavni problem usled neefikasnosti fungicida u suzbijanju sive truleži ploda jagode navode to da se sve više razvija rezistentnost sojeva ove gljive, kao i to da je visokovarijabilna vrsta. Usled velike varijabilnosti vrste B. cinerea neophodno je da se prati osetljivost na fungicide. Problemi nastaju i usled nepravilne primene samih fungicida.
Analizom je utvrđeno da na ogledu u zaštićenom prostoru nema značajne razlike u tretmanima, tj. fungicidi koji su korišćeni nisu ispoljili efikasnost u odnosu
na kontrolnu varijantu, dok u ogledu na otvorenom polju ima značajnosti između tretmana, tj. fungicidi su ispoljili značajnu efikasnost u odnosu na kontrolnu varijantu. Najveću efikasnost na otvorenom polju na osnovu analize podataka imao je fungicid korišćen u varijanti 2 na bazi aktivne materije fludioksionil+ciprodinil (Switch 62,5 WG) primenjen u 0,1 % koncentraciji.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika šljive i višnje upola manje su rodile nego prethodne godine u Topličkom kraju. Na mesec dana do početka berbe višanja, najvažnije pitanje za proizvođače je da li će zbog slabije ponude otkupne cene biti nešto više, ali za sada o tome niko ne želi da govori.Nakon prošlogodišnje rekordno rodne godine, u blačkim šljivicima ovog proleća sasvim drugačija slika. Voćari se uglavnom žale da u dobrom delu voćnjaka šljiva će biti taman za džem, slatko.

"Vremenski uslovi su toliko loši bili, evo i sada samo što nam sneg ne pada, da je se šljiva mnogo proredila", kaže Jugoslav Azdejković, voćar iz Đurevca kod Blaca.

Bojan Nikolić iz Opštine Blace ističe da je u ovoj godini u Blacu šljiva drastično manje rodila, odnosno ponela roda u odnosu na prošlu godinu.

"Opet i tu postoje sporadični slučajevi, neki voćnjaci su bolje rodili, neki lošije, a neki vrlo malo imaju", dodaje Nikolić.

Nešto je bolja situacija u zasadima višanja u prokupačkom kraju, ali ni približna prošlogodišnjoj kada ih je bilo toliko da je značajan deo ostao i neobran.

"Zbog velikog broja kišnih dana u toku cvetanja, tako da je oprašivanje bilo veoma loše za višnju i održalo se nekih 50 do 60 odsto roda", objašnjava Saša Milosavljević iz Visoke poljoprivredno-prehrambene škole u Prokuplju.

Poznavaoci prilika u agraru slažu se da zbog sličnog stanja i u drugim voćarskim regionima Srbije šljive neće biti dovoljno da podmiri potrebe tržišta, dok bi procenjeni rod višanja bio sasvim u skladu sa trenutnim kapacitetima za smeštaj i preradu.

"Praktično smo na nivou prošlogodišnjih kapaciteta. Rod oko sto hiljada tona u Srbiji što se tiče višnje biće adekvatno prerađen, preko sto hiljada tona biće problema", navodi Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije.

Iako će berba višanja u nižim predelima u Toplici početi za oko mesec dana, još uvek nema naznaka otkupne cene.

"Zalihe postoje, ali sve će uglavnom zavisiti od stanja na tržištu, odnosno od ponude voćarskih kultura", naglašava Paunović.

U Topličkom kraju voćarska proizvodnja dominantna je u odnosu na druge grane poljoprivrede i od nje živi na hiljade domaćinstava.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3518253/sljive-i-visnje-manje-rodile-hoce-li-otkupne-cene-biti-vise.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Oko 100 poljoprivrednih proizvođača zajedno sa zamenikom predsednika opštine Milošem Jovičićem i pomoćnikom predsednika za poljoprivredu Zoricom Milošević, organizovano preko opštine Lučani otišlo je na 86. Sajam poljoprivrede u Novom Sadu.

“Opština Lučani ove godine uložiće u poljoprivredu 29 miliona dinara i ta ulaganja će se u narednim godinama uvećavati. Posebno smo ponosni na to što smo ove godine na sajmu imali dve mlekare iz opštine Lučani. Mlekara"Dikan kop" iz Tijanja je osvojila dve zlatne medalje u kategoriji šampion kvaliteta za sir i kajmak, pehar Novosadskog sajma, kao i dve šampionske zlatne medalje u kategoriji mladi kajmak i meki sir”, rekao je Miloš Jovičić.To nisu svi uspesi Dragačevaca na sajmu poljoprivrede je su Vajati Logistika DOO Guča, u oblasti mlečnih proizvoda osvojila je tri velike zlatne i jednu srebrnu medalju za kvalitet. Ista firma je u oblasti sokova, osvojila sedam velikih zlatnih medalja i jednu srebrnu, šampionski pehar za kvalitet i pehar šampiona u grupi za kašasti voćni nektar od Maline.

“Proizvođači iz Dragaceva su pre petnestak godina uvek organizovano išli na Sajam poljoprivrede u Novom Sadu, želja nam je tu tradiciju ponovo uspostavimo”, izjavila je Zorica Milošević.

Inače, sajam poljoprivrede u Novom Sadu će prvi put imati i zemlju partnera, Italiju, i Zemlju prijatelja, Tunis.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest647448.html

Објављено у Agroekonomija

Kada su 1999. godine NATO bombe sa osiromašenim uranijumom zasule Srbiju, stručnjaci su upozorili da će posledice po zdravlje ljudi i prirodu biti nesagledive i dugoročne, ako ne i trajne. Zagađeno zemljište i dubinski vodotokovi, mutirane biljke, maligne promene u genetskom materijalu živih organizama...

Dvadeset godina kasnije, naučnici su, izgleda, zaključili da stanje baš i nije toliko zastrašujuće – barem kad je reč o životnoj sredini. Čak se sve više govori o „čistim, netaknutim” predelima u kojima se može pokrenuti organska proizvodnja. Umesto naknade za oranice, potoke i šume uništene za vreme bombardovanja, dobijamo finansijsku i savetodavnu pomoć za uzgajanje organske hrane, koja je sve traženija i vrlo profitabilna roba i na stranom i na domaćem tržištu.

Nedavno je nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbija organika” predstavilo prvu modernu namenski kreiranu bazu podataka o ovoj proizvodnji u našoj zemlji, razvijenu uz podršku Usaidovog Projekta za konkurentnu privredu. Kakva je svrha ove baze podataka, kome je namenjena i na šta uopšte mislimo kad govorimo o organskoj proizvodnji, pitamo Ivanu Simić, generalnu sekretarku „Serbija organika”.

1. Šta je, u stvari, organska proizvodnja, koju uglavnom poistovećujemo sa konceptom zdrave hrane?

To je celovit sistem upravljanja farmama i proizvodnjom hrane koji se oslanja na ekološke, to jest prirodne procese i supstance umesto na upotrebu veštačkih sredstava i tehnologija koje mogu imati nepovoljne efekte, a što je uobičajena praksa kod konvencionalne poljoprivrede. Organska proizvodnja je kombinacija tradicije, inovacija i nauke od koje ima koristi zajednička životna sredina. Organska poljoprivreda se zasniva na principima zdravlja zemljišta, biljaka, ljudi, životinja i planete u celini, ekologije, odgovornog upravljanja poljoprivredom da bi se očuvalo zdravlje sadašnjih i budućih generacija i ekosistema.

2. Kada se prvi put pominje uzgoj organske hrane u Srbiji?

On je počeo još 1989. u južnoj Srbiji, u okolini Blaca, zahvaljujući poslovnoj inicijativi kompanije „Den Juro”, koja je izvezla prvi kontigent organskog voća iz naše zemlje 1990. Iste godine je Nevladina organizacija „Teras” iz Subotice pokrenula kampanju za promovisanje organske proizvodnje u skladu sa standardima Međunarodne federacije za organsku poljoprivredu.

3. Kakav je njen značaj za ekonomiju i stanovništvo?

Organsku proizvodnju posmatramo u kontekstu održivog razvoja i zelene ekonomije koja čuva i unapređuje prirodne resurse i čovekovu sredinu, a istovremeno nudi rešenja za prevazilaženje siromaštva. Ona upošljava više radne snage, razvija ruralne sredine i utiče na smanjivanje migracija seoskog stanovništva u gradove, pa samim tim sprečava i degradaciju poljoprivrednog zemljišta usred pretvaranja u utrine. Izvoz organskih proizvoda raste iz godine u godinu, lane je njegova vrednost bila oko 27,5 miliona evra, što je porast za više od šest puta u poslednjih sedam godina. Ovi podaci su važni i zbog činjenice da imamo male površine pod ovom proizvodnjom. Dakle, iznos bi sigurno bio mnogostruko veći sa povećanjem tih površina. Tražnja za organskim proizvodima na međunarodnom tržištu je velika.4. O kolikim površinama i kolikom broju proizvođača uopšte govorimo? Da li se ti i slični podaci mogu naći u bazi podataka o organskoj proizvodnji u Srbiji?

Prema našim podacima, površine pod organskom proizvodnjom su sa 5.855 hektara u 2010. godini povećane na oko 13.500, ali obradivih je samo 11.800, što iznosi manje od pola procenta ukupnih obradivih površina (0,38 odsto). Broj proizvođača je u istom periodu povećan sa 137 na 6.153. Pomenuta baza, osim podataka o proizvođačima, sadrži i one o prerađivačima, asortimanu, količinama i standardima. Svaki korisnik može tu, na jednom mestu, da nađe sve potrebne informacije za svoje poslovanje, bilo da je reč o sirovinama, mogućnostima saradnje ili trgovini.

5. Kojim propisima je regulisana organska proizvodnja u Srbiji? Da li smo se prilagodili standardima i propisima EU u ovoj oblasti?

Ova je oblast prilično harmonizovana sa regulativom EU. Neusaglašenosti su vrlo male i one će se harmonizovati uskoro.

Uređena je Zakonom o organskoj proizvodnji, koji pored ostalog obuhvata metode organske proizvodnje, kontrolu i sertifikaciju proizvoda, obeležavanje, skladištenje, prevoz, promet, uvoz i izvoz. Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji bliže se propisuju uslovi koje bi trebalo da ispuni kontrolna organizacija, kao i metode organske biljne i stočne proizvodnje, tehnološke postupke prerade i drugo.

6. Kako i koliko država ulaže u razvoj domaće organske proizvodnje?

Ministarstvo poljoprivrede daje direktne podsticaje po hektaru biljne površine (uvećani za 120 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju) i po grlu životinja ( uvećani za 40 odsto), a takođe pomaže i troškove kontrole i sertifikacije, u vidu povraćaja od 50 odsto, to jest 65 odsto tih troškova za proizvođače iz područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Za organsku proizvodnju su važne i mere podsticaja ruralnog razvoja, pa organski proizvođači mogu da ostvare subvencije za nabavku poljoprivredne mehanizacije, opreme, preradnih kapaciteta i drugo.

7. U kojim oblastima je ova vrsta proizvodnje u Srbiji najzastupljenija? Koliko je danas njeno učešće u ukupnoj poljoprivredi i učešće organskih proizvoda na tržištu Srbije? Koliki je prosek EU?

Vojvodina je region sa najvećim učešćem površina pod organskom proizvodnjom, oko 45 odsto, sledi region istočne i južne Srbije sa 34 odsto. Najveći udeo u gajenoj površini ima voćarstvo, pa žitarice. O učešću organskih proizvoda na tržištu kod nas ne postoje podaci. Niko se time ne bavi. Potrošnja organske hrane u EU varira od države do države, prosek je 2016. godine bio 61 evro po osobi, a u celoj Evropi 41 evro, što je dvostruko više nego pre desetak godina. Švajcarska je u 2017. godini imala najviši iznos potrošnje za organsku hranu po glavi stanovnika – 288 evra, Austrija 196 evra, Nemačka 122, Francuska 118 evra. Globalno, evropske države imaju najveći udeo prodaje organske hrane u odnosu na ukupni procenat potrošnje namirnica. Danska ima najveći udeo potrošnje organske hrane u svetu – 13,3 odsto.8. Koliko je organska hrana u našim radnjama skuplja od druge, kakav je taj odnos u drugim zemljama EU?

Cene organskih proizvoda se prilično razlikuju, u zavisnosti od vrste, od maloprodajnog mesta, proizvođača... Ali se taj raspon uglavnom kreće od 50 do 400 odsto u odnosu na istu robu konvencionalno proizvedenu. U zemljama EU su organski proizvodi srazmerno jeftiniji nego kod nas, ali i tamo to zavisi od vrste proizvoda (biljni su generalno jevtiniji u odnosu na životinjske), ali se ne mogu porediti ni različite države u EU.

9. Kako potrošači da budu sigurni da su kupili organski proizvod?

Trebalo bi da obrate pažnju da na ambalaži proizvoda stoji nacionalni logo na kom piše ćiriličnim pismom „organski proizvod”. Samo takvi garantuju da su prošli sistem kontrole i da su sertifikovani u skladu sa propisima. Jedino proizvođači sa tim sertifikatima imaju pravo da voće, povrće ili meso tako deklarišu i promovišu. Kontrolu i sertifikaciju obavljaju ovlašćene kontrolne organizacije. Kupci takođe imaju pravo da u svakom maloprodajnom objektu, uključujući i pijacu, zatraže na uvid kopiju sertifikata, sa datumom važenja i navedenim proizvodima za koje je izdat.

10. Da li je naša javnost dovoljno upoznata sa koristima od organske proizvodnje i organskih proizvoda?

U suštini nije, i to je nešto na čemu „Serbija organika” intezivno radi godinama, mada sve veći broj građana postaje svestan značaja zdrave ishrane u prevenciji bolesti i ne želi da jede namirnice sa ostacima raznih agrohemikalija. Ipak, većina potrošača uglavnom još nema takve informacije, mnogi misle da je organska hrana stvar pomodarstva. Takođe, veoma niska je i javna svest o pozitivnom uticaju organske poljoprivrede i na očuvanje i unapređenje prirodnih resursa i celokupne životne sredine.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/429221/Najbolje-je-ono-sto-je-prirodno

Објављено у Organska proizvodnja

U prepunoj sali Kongresnog centra novosadskog Sajma održana je danas konferencija „Mladi i inovacije u poljoprivredi“ u organizaciji Agropressa udruženje novinara koji se bave poljoprivredom uz saradnju sa NLB bankom. Mladi ratari, jedva punoletni učenici srednje Poljoprivredne škole, ali i veliki broj žena došli su da čuju najkompetentnija mišljena iz ove oblasti.

Okupljene je pozdravio agronom Goran Đaković, predsednik Agropressa i glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina koji je podsetio na poražavajući podatak da je prosečna starost poljoprivrednika u Srbiji je preko šezdeset godina. Zato je neophodna podrška mladima koji žele da ostanu na selu i bave se agrarom. O iskustvima u Slovenji prisutnima je govorila dr Aleksandra Pivec, slovenački ministar poljoprivrede, šumarstva i ishrane.

„Sve naše strategije u poljoprivredi baziramo na mladima, jer su oni budućnost i motor razvoja. Svedoci smo društvenih i tehnoloških promena u svetu, a upravo mladi su ti koji te promene mogu da iznesu i doprinesu napretku jednog društva“ – kazala je Aleksandra Pivec i istakla da je Slovenija učinila mnogo na ovom polju. Prethodnih godina Vlada Slovenije obezbedila je 20.000 evra bespovratne pomoći za sve mlade bez obzira da li sami započinju posao ili preuzimaju porodična poljoprivredna gazdinstva. Osim toga, imaju niz mera i subvencija kojima stimulišu mlade ljude da ostanu na selu i nastave da se bave proizvodnjom hrane koja je u usponu svuda u svetu. Ona je ukazala i na posebnu podršku koju imaju žene u agrobiznisu čiji je rad uvek bio manje vrednovan od rada muškarca u poljoprivredi.

Srbija nema taj finansijski potencijal kao Slovenija, ali se trudi koliko može u okviru svojih mogućnosti da pomogne mladim poljoprivrednicima kroz razne subvencije.

„Potencijal naše zemlje je prvenstveno u ljudima, posebno mladima, a ne u oranicama i grlima stoke. Da bi poljoprivreda postala jedna od vodećih razvojnih grana u našoj privredi neophodno je podržati mlade, koji su sami po sebi obrazovani, sposobniji i preduzimljiviji. Mi nemamo kapacitet za podršku mladim generacijama poljoprivrednika kao Slovenija, ali činimo sve što je u našoj moći da mladi ne samo opstanu, već i ostanu na selu“ – rekao je Senad Mahmutović, državni sekretar u srpskom ministarstvu poljoprivrede.

Svoju šansu, uz želju da i sami pomognu i doprinesu razvoju srpskog agrara videla je i NLB banka, koja kroz nekoliko segmenta pomaže poljoprivrednicima u Srbiji.

„Neću vam danas govoriti šta mi kao banka nudimo, ali bih voleo da istaknem da je NLB banka prepoznala potencijal agrara, zato smo iz kancelarija izašli na polje i u direktnom kontaktu sa poljoprivrednicima videli šta oni to žele, a šta mogu i u skladu s tim ponudili im najpovoljnije kredite. Zato je NLB banka za samo četiri godine postala lider kada je u pitanju realizacija subvencionisanih kredita ministarstva poljoprivrede. I mi sami podmlađujemo naš sektor, jer nekako mladi se najbrže i najlakše sporazumeju sa mladima“ – kazao je Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB banke.

Naravno jedan ovakav skup nije mogao da prođe bez mladih poljoprivrednika koji su iz prve ruke ukazali na probleme s kojima se susreću. Vojislav Popović iz sela Zminjak u Mačvi bavi se voćarstvom i ima nameru da svog jednogodišnjeg sina Filipa od malih nogu nauči da voli zemlju kako bi ga jednog dana nasledio.

Mladen Minić iz sela Sekurič ukazao je na važnost udruživanja, jer jedino tako mogu kvalitetnije da rade i napreduju.

„Udruženje mladih poljoprivrednika Srbije ima za cilj poveže mlade poljoprivrednike, stručne ljude sa fakulteta i one koji su na njivi, da zaokružimo jedan ceo sistem, kako bismo zajedno unapredili našu poljoprivrednu proizvodnju“ – naglasio je Mladen Minić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31