Чланци поређани по датуму: nedelja, 12 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kada je došao na funkciju ministra poljoprivrede, Branislav Nedimović iznenadio je mnoge svoje „obožavaoce“ jer zaboga ministar poljoprivrede je diplomirao prava, a ne poljoprivredu. Standardni komentar kao da je to neophodno da bi se vršila pre svega političko pravna funkcija kakvu ima ministar svakog resora pa i poljoprivrede. U resoru gde evropska sredstva nisu još bila na raspolaganju sa budžetom koji nije dovoljan ni za polovinu zemlje i nezadovoljstvom poljoprivrednika suočio se za naše pojmove mlad čovek koji je već iza sebe imao dva mandata gradonačelnika Sremske Mitrovice. Takav hleb većina
ne bi jela, ali on se ipak prihvatio posla.
Nakon tri godine u ovom resoru uz Nedimovića Srbija polako uči da troši evropske novce, kontroliše proizvodnju mleka u nezavisnoj laboratoriji, a budžet prema nekima za malo, a po Vladi Srbije iznosi 5% omiljenog izraza u novijoj srpskoj istoriji BDP.
B. Nedimović: Kada sam počeo da radim već su pričali da nećemo iskoristiti sredstva IPARD-a, da neću sastaviti šest meseci poput mnogih prethodnika, pa su me viđali za ministra privrede i mnoge druge funkcije na kraju ja sam i dalje tu gde sam. IPARD funkcioniše, imamo nacionalnu referentnu laboratoriju, do leta ćemo uspostaviti normalizaciju sistema za plaćanje preko Uprave za agrarna plaćanja gde smo započeli i digitalizaciju prijava. Dakle sve ono što je bilo kamen spoticanja našeg razvoja u sektoru poljoprivrede mi smo polako ali sigurno rešavali. Nismo naravno ni blizu od blagostanja i savršenstva ali mislim da se lakše diše i da imamo značajno više novca na raspolaganju nego ranije. To znači i da će više poljoprivrednika imati podršku države i moći da unapredi svoju proizvodnju.
Da li ste zadovoljni kako teku stvari sa IPARDOM i može li još nešto da se uradi?
B. Nedimović: Do sada je objavljeno i zatvoreno pet javnih poziva u okviru obe IPARD mere. Odziv je bio izuzetan i pristiglo je ukupno 725 zahteva. Kada je reč o individualnim poljoprivrednim proizvođačima, imali smo 629 zahteva, što je odličan odziv i mislim da je sve iznenadio osim nas u Ministarstvu koji smo očigledno imali nešto bolje procene i pripremili se za ovakav ishod.Po mom mišljenju veoma je značajno što imamo i 151 zahtev za investicije, a isto tako imamo 107 zahteva za ulaganja u prerađivačke kapacitete. Skoro polovina zahteva pristigla je iz sektora voća i povrća, veliko je interesovanje
za modernizaciju opreme za preradu i pakovanje proizvoda. Svakako najviše zahteva bilo je za nabavku traktora reč je od 393 predmeta.
Šta treba očekivati do kraja godine?
B. Nedimović: Što se tiče 2019. godine sledi raspisivanje četiri poziva za IPARD za koje je opredeljeno blizu 90 miliona evra. Za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za preradu i marketing u okviru IPARD programa nakon preraspodele sredstava u okviru budžeta obezbedili smo dodatnih 3,3 miliona evra. Siguran sam da će biti interesantno poljoprivrednicima i prerađivačima da se jave na konkurse za nabavku mašina, traktora, izgradnju objekata i njihovo opremanje neophodnom tehnološkom opremom koji počinju na leto. I za sam kraj godine raspisaćemo Mere 7 - Diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja koja je usmerena ka razvoju seoskog turizma. Pored podsticaja proizvodnje treba imati kome prodati robu. Obišli ste
značajan broj zemalja koje možda na prvi pogled nisu tako blizu, ali se ispostavilo da nisu ni daleko ni mala tržišta. Cena junećeg mesa se oporavila, proizvođačima je sve interesantniji tov zbog jače podrške države kroz subvencije. Za tovnu junad ona su uvećana sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu.

Vi ste iz kraja gde se svinjarstvo razvilo odavno i gde je tradicija proizvodnje velika, šta se u tom sektoru planira?
B. Nedimović: Nastavićemo da podstičemo sredstvima i po grlu stoke za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave, kao i za kvalitetne priplodne ovce, koze i krmače. I kod sektora svinjarstva imamo povećanja podsticaja, za kvalitetne priplodne krmače sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu, ali kada je reč o mlečnom govedarstvu treba podsetiti da su sada podsticaji za krave dojilje –30.000 dinara , a bile su 20. 000 po grlu i podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov umesto 10.000 sada su 20.000 dinara po grlu. Mi ćemo nastaviti da vodimo takvu agrarnu politiku da nećemo više računati na jedno već na više tržišta. Dakle trudićemo se da idemo i ka Turskoj, Ruskoj Federaciji, ali i Libanu, Maroku i drugim afričkim državama.

Jedan od interesantnih poduhvata jeste i podrška mladim poljoprivrednicima, čini se da je interesovanje veće nego što se očekivalo?
B. Nedimović: Tako je. Mi smo iz budžeta za 2017. godinu izdvojili nešto više od milion evra a zahvaljujući uštedama odobrili smo po prvi put 10.000 evra bespovratnih sredstava po projektu s tim što je svaki mladi poljoprivrednik morao da obezbedi 25 odsto sam. Interesovanje je bilo veliko, a sredstva je dobilo 667 ljudi u Srbiji. Za 2018. godinu broj zahteva je premašio 1.500, a iznos sa podsticaje je bio do 12.500 evra odnosno 1.500.000 dinara. Ovo su mere koje su napravile pravi zaokret u politici prema mladima na selu. Sve više mladih ljudi nam se javlja i naravno da ćemo ovakvu politiku podrške imati i u 2019. godini. Planiramo da konkurs bude krajem leta, a uslovi se neće bitnije menjati. I dalje će veći broj poena imati mladi inženjeri poljoprivrede i sa završenim srednjim stručnim školama iz ove branše i žene. Međutim, sredstava ima dovoljno za svaki dobar projekat i trudiću se svim silama da izdvojimo maksimalno
sredstava koliko bude na raspolaganju da omogućimo pristojan početak za sve mlade ljude koji žive na selu ili žele da se vrate ili kao što ima primera potpuno
započnu novi život preselivši se iz grada u selo. Svakog dana srećem na terenu te ljude i vidim koliko su zadovoljni sobom i onim što smo zajedno napravili meni je to sasvim dovoljno, a Srbija ima nove generacije poljoprivrednika koji su potpuno spremni za sve prisutniju digitalizaciju i modernizaciju proizvodnje. Da smo nadobrom putu govore i sami pokazatelji proizvodnje jer gde god pogledate imamo značajan rast i takav trend moramo da nastavimo.
Podsetiću vas da su ova sredstva bespovratna, mladi poljoprivrednici na raspolaganju imaju i druge mere koje su povoljnije jer je kamata na primer za subvencionisane kredite 1% i fiksna je kao i rata. Takođe kod IPARD sredstava mladi imaju mogućnost povraćaja novca do 70%, a maksimalan broj bodova dobijaju mlađi od 40 godina i žene.
Šta sa onima koji nemaju oranice?
B. Nedimović: Poljoprivrednicima mladim od 40 godina od sredine juna biće dostupni krediti za kupovinu oranica na 20 godina, uz povoljne kamate koje će iznositi 1,9 do 1,95 odsto. Planira se da maksimalni iznos pozajmice bude između 50.000 i 60.000 evra i u ovom slučaju prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali. Ove pozajmice najverovatnije će biti odobravane bez učešća dok će garancija
biti hipoteka na kupljenu parcelu. Na ovaj način poljoprivrednici će, za sada, moći da kupuju zemljište samo u privatnoj svojini, a nakon izmene Zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih poseda.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Bili smo u gostima kod Nedeljka Racića, koji se bavi proizvodnjom rasada povrća i jagoda u plasteniku, i na otvorenom.

„Berba jagoda ove godine počela je ranije nego prošle i to za dve nedelje. „Prve jagode smo ubrali 12. aprila, sada već imamo veće količine. U zatvorenom prostoru imamo jagode, na nešto više od deset ari, "ističe naš sagovornik.
Što se tiče povrća, Racići se bave proizvodnjom rasada paprike, paradajza i krastavaca. Ovu proizvodnju imaju u dva plastenika i sve prodaju na pijaci u Kraljevu, ili ispred samog plastenika, gde kupci dolaze.
„Naš četvoro ukućana stignemo da održavamo zasad i beremo“ kaže mladi poljoprivredni proizvođač iz Vrbe kod Kraljeva, koji ima svega 26 godina. On se odlučio za proizvodnu jagoda, jer se pre svega isplati i savladao je tehnologiju proizvodnje jer se već pet godina bavi ovim poslom. Za Agrobiznis kaže, da je početna cena na veliko bila 310 dinara i po njegovim rečima to je odgovarajuća cena koja omogućava pristojnu zaradu.
Proizvodnja jagoda u plasteniku je zahtevnija u odnosu na proizvodnju na otvorenom, u smislu zaštite i navodnjavanja, ali i bezbednija kada su u pitanju mrazevi. Za svaki slučaj Nedeljko je ove godine svoje jagode u rizičnim noćima prekrivao agrilom i na taj način obezbedio proizvodnju. Racići su se odlučili za manja pakovanja od kilogram, na koja su stavili etikete sopstvenog gazdinstva, što neznatno utiče na povećanje troškova, ali pruža kupcu dodatnu sigurnost, jer zna od koga je kupio proizvod i da porodica Racić stoji iza kvaliteta svojih plodova. Oni redovo vrše zaštitu i prihranu jagode, tako da imaju i lepe prinose. Čim privedu kraju berbu u plasteniku, oni će nastaviti sa berbom na otvorenom polju. Za sada ne planiraju da šire proizvodnju, jer je ovo što imaju sasvim dovoljno, mogu sami da urade uz ostale obaveze na gazdinstvu. Kada je reč o pakovanju u gajbe, takođe vode računa o svakom plodu i pažljivo ga pakuju, da se ne bi oštetio, i uz to oni svoje plodove ređaju po određenom rasporedu, tako da i na oko gajbe izgledaju lepo.

„Svesni smo činjenice da pored dobrog kvaliteta današnjeg kupca privlači i pakovanje, izgled samih proizvoda, kako naš narod kaže, danas se i očima kupuje, objašnjava Nedeljko Racić i zaključuje: „Očekujem da ove godine imamo jagodu odličnog kvaliteta jer imamo dovoljno sunčanih dana“.
Jagoda je kod ovih domaćina krupna, već oko 20. aprila brali su svaku drugi dan po desetak gajbi, odnosno 45 kilograma. Inače Nedeljko Racić je master zaštite bilja, studije je završio u Čačku, a ima i dve sestre koje su trenutno u inostranstvu na školovanju.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije u AP Vojvodini u 2019. godini.Cilj konkursa je dodela novca za ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Za njegovu realizaciju predviđeno je ukupno 50.000.000 dinara. Bespovratna podrška investicija po tom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50 odsto od vrednosti ukupno prihvatljivih troškova.

Za podnosioce prijava: preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene, bespovratna podrška investicija utvrđuju se u iznosu do 60 odsto od ukupnih prihvatljivih troškova ivesticije.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 2.000.000 dinara, odnosno 2.200.000 dinara za preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene.

Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 100.000 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost investicije 200.000 dinara ili veća od toga.Pokrajinski sekretarijat putem svog nadležnog sektora može naložiti Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi AP Vojvodine da utvrdi činjenično stanje na terenu, odnosno obavi takozvanu nultu kontrolu. Nultom kontrolom smatra se utvrđivanje zatečenog činjeničnog stanja na terenu. Investicije započete pre nulte kontrole neće se prihvatiti.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno s 30. majem 2019. godine.Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po konkursu namenjena su za nabavku opreme za primarnu preradu grožđa, fermentaciju za bela i crvena vina, za čuvanje i negovanje vina, za punjenje vina, za rakiju.

Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po konkursu, koja se može odnositi na više sektora, kao i za više namena u okviru istog sektora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/proizvodacima-vina-i-rakije-50-miliona-dinara-11-05-2019

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Učestalim padavinama poslednjih dana praktično su nadoknađene rezerve vlage i sada je potrebno što više sunca i toplijih dana da bi usevi napredovali i normalno rasli, ali i da bi se zaštitili od bolesti, izjavio je danas direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković.Ako se normalizuje vreme iza ovog kišnog talasa, onda bismo mogli da kažemo da je to skoro idealno i da odgovara poljoprivrednim kulturama i usevima, rekao je Saković.

On kaže da će biti teško oboriti rekord od prošle godine kada su prinosi u pitanju, ali da je, na primer, već sada za očekivati da će prinos uljane repice biti manji.

Uljana repica je najviše platila ceh jesenjih suša, jer se ona seje prva, već u septembru.

Saković je naveo da je oko 15.000 hektara preorano i presejano, i da je šteta što će uljane repice biti manje nego lane, jer jer je veoma tražena na međunarodnom tržištu i svi viškovi su do sada bili namenjeni izvozu.

Prema njegovim rečima, ove godine zasejano je manje pšenice i ne može se očekivati rod kao prošle godine.

Prinos će biti manji nego prošlogodišnji, ali nadamo se da će kvalitet biti dobar, a bolji kvalitet znači i bolju cenu, objasnnio je sagovornik Tanjuga.

Saković kaže i da je zasađeno više kukuruza nego lane i da, ako vremenski uslovi budu odgovarajući, mogu se očekivati isti ili slični prinosi.

Ističe i da je posle sušnog marta i aprila sada palo više kiše nego što je potrebno.

Imajući u vidu da se u narednih nedelju dana najavljuju nove padavine sigurno će biti više vlage nego što je potrebno, a muku poljoprivrednim proizvojačima sada zadaje to što mehanizacijom ne mogu da uđu u njive i obave zaštitu prolećnih useva od korova, a ozimu pšenicu zaštite od potencijalnih bolesti, rekao je on.

Saković kaže da poljoprivrednim kulturama i usevima neće odgovarati ako se nastavi kišni period.

Koliko god da imamo problema sa sušom, toliko se mogu pojaviti samo drugačiji problemi ako bude vlažan period. Da bismo imali rekordnu godinu treba da imamo sreće kao i prošle godine kada su padavine dolazile na svakih 10 do 15 dana i da budu redovne, pogotovo u junu i julu, naveo je direktor Udruženja “Žita Srbije”.Padavine su svuda iznad proseka, a najviše u Sremu i Posavini, kao i Banatu, pogotovo južnom, koji je „dobio“ više kiše nego inače.
Prošla 2018. godina bila je rekordna što se poljoprivredne proizvodnje i prinosa tiče.

Prinos pšenice bio je rekordan i iznosio je 5,1 tonu po hektaru, a kukuruza čak osam tona.

Bio je dobar i rod soje, ali je rod suncokreta bio nešto slabiji nego što se očekivalo, mada opet iznad proseka, kaže Saković.

Sve je u rukama prirode. Ako budemo imali kišne periode i dobro raspoređeno lepo vreme, možemo očekivati dobru godinu, rekao je Saković.

Srbiju i region od večeras do 17. maja ujutro očekuju obilnije padavine, upozorio je u petak ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, naglasivši da su sva vodoprivedna preduzeća u pripravnosti.

Prema prognozama, kako je rekao, od nedelje uveče i naredna četiri dana očekuje se više od 40 do 50 litara padavina po metru kvadratnom, a u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Ministar je rekao i da ne očekuje veće probleme na velikim vodotokovima, ali upozorava da može doći do pojave bujičnih poplava, naročito u Zapadnoj Srbiji.

Naša vodoprivredna preduzeća preduzela su sve aktivnosti u pogledu osmatranja prostora i angažovanja mehanizacije koja je neophodna, rekao je Nedimović.

Što se tiče same vode i koristi za poljoprivredu, ne treba da vam govorim koliko je to važno u ovom trenutku, zaključio je ministar.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kise-i-vise-nego-sto-treba-sada-bi-usevima-prijalo-sunce-12-05-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31