Чланци поређани по датуму: sreda, 01 maj 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Evropski parlament usvojio je Direktivu o nepoštenoj poslovnoj praksi i zabrani prodaje različitog kvaliteta proizvoda na istoku i zapadu Evropske unije. I kod nas kupci kažu da je kvalitet brendiranih proizvoda lošiji nego u svetu, ali, da bi se to dokazalo, potreban je novac.Krema za ruke, deterdžent, čokolada, televizor poznatih brendova lošijeg su kvaliteta na istočnoevropskom u odnosu na zapadnoevropsko tržište.Godinama potrošači traže da kvalitet bude isti u svim zemljama, ali su se proizvođači uvek opravdavali navodnim istraživanjima koja su pokazala da su u različitim zemljama drugačiji ukusi potrošača.

Poljska organizacija potrošača je pre deset godina prva utvrdila da u keksu koji se kod njih prodaje nema putera kao u Nemačkoj, već se koristi ulje i da moraju da upotrebe mnogo više deterdženta za pranje veša.

Čips je pržen u palminom umesto u suncokretovom ulju, a u Poljskoj dobijete manju gramaturu nego u Nemačkoj.

U Hrvatskoj su dobili novac od Evropske unije i dokazali da je trećina proizvoda kod njih slabijeg kvaliteta i da 82 odsto kupaca smatra da ih proizvođači velikih brendova tretiraju kao manje važne u odnosu na zapadnoevropske potrošače.

Posle ovih rezultata, kompanija koja se bavi proizvodnjom hrane za decu odlučila je da povuče kašice sa tržišta i zameni ih kvalitetnijim.

U Evropskom parlamentu napokon je doneta direktiva u kojoj piše da je ovakav tretman kupaca nepoštena poslovna praksa.

Postavlja se, međutim, pitanje kako obezbediti da proizvođači poštuju ovu direktivu.

"Borci koji su ovo izglasali, među kojima je i Biljana Borozan, hrvatska predstavnica u Evropskom parlamentu, predvidela je i takvu situaciju jer se pretpostavilo da će većina proizvođača ipak zadržati svoje proizvode koji nisu istog kvaliteta. U tom smislu oni su predložili i tražili da se svake dve godine vrši novo uporedno istraživanje u zemljama istočne Evrope i zemljama zapadne Evrope. Ukoliko se vidi da je različitog kvaliteta takvi proivođači će sigurno biti kažnjeni", kaže za RTS Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača.

Kod nas nema novca za takva istraživanja, pa čak ni za proveru koliko potrošača sebe doživljava manje vrednima od kupaca u drugim zemljama.

"Veliko broj potrošača koji živi i radi u inostranstvu dolazi nam sa takvim zahtevima, da je roba koja se prodaje u zapadnoj Evropi i roba koja se prodaje kod nas isti brend, a potpuno različitog kvaliteta. U Srbiji do sada još niko nije uradio uporedno ispitivanje, tako da ne možemo da kažemo sa sigurnošću da li to jeste ili nije. Uglavnom se to odnosi na konditorske i kozmetičke proizvode", objašnjava Vida.

U našem Zakonu o zaštiti potrošača postoji uredba koja plasiranje proizvoda različitog kvaliteta tretira kao nepoštenu poslovnu praksu.

Čini se, međutim, da je najteži zadatak dokazati da nam svetski proizvođači prodaju ono što ne bi ponudili domaćem potrošaču.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3505965/kako-dokazati-da-nam-prodaju-robu-losijeg-kvaliteta-nego-na-zapadu.html

Објављено у Agroekonomija

U severnoj Kosovskoj Mitrovici održan je Prvi "Vakršnji sajam vina" koji je okupio poznate vinarije iz centralne Srbije, Vojvodine i KiM, a zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev poručio je da možemo svi da budemo ponosni na svoje vinogradare i vinare koji su i ovim skupom pokazali međusobno i jedinstvo države Srbije.
Kozarev je na otvaranju Sajma zahvalio svima koji su prešli stotine kilometara kako bi bili ovde sa svojim narodom na KiM i utrli put da ova manifestacija postane praska.Ovo je simboličan događaj na koji možemo da budemo ponosni, i hvala ministarstvu poljoroprivrede što su ovde i na svemu što čine za naš živalj na KiM da bolje i uspešnije radi i razvija se u svakom smislu.

"A to nam je i zadatak dat od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i deo je poliitke Vlade Srbije podržan i usvojen krajem prošle godine kroz najveći investicioni ciklus još od vremena bivše Jugoslavije na ovamo i koji je u toku, a intenzivno ga prate i predsednik Vučić i premijerka Ana Brnabić i direktor Kancelarije za KiM Marko Đuric", rekao je Kozarev.

Dok se oni bore politički na velikoj areni, dodao je, sa teškim protivnicima i jakim poltičkim argumentima za budućnost političkog opstanka i ostanka srpskog naroda i države i bolju budućnost svih nas, i kada je KiM i naš narod i zemlja u celini u pitanju, i u Berlinu ovih dana i Pekingu nedavno i svuda gde treba na nama je da pobeđujemo na ovom polju, radom, trudom pozitivnim duhom, da se okupljamo I pokazujemo do čega nam je najviše stalo, a to je normalan život, rad i prosperitet.

Kako je ocenio, štandovi su premali za sve one koji su spremni da prikažu svoju proizvodnju te stoga svi mogu da budu ponosni na vinogradare i vinare iz Metoije, ali i zahvalni vinarima i vinogradarima iz centralne Srbije što su ovde.

"Verujem da će ovo biti stalna praksa. Hvala svima što su ovde u ovolikom broju i pokazuju šta je srpstvo i srpsko Kosovo i Metohija i sta je ono za šta se borimo i kako se borimo za život, za rad, budućnost dece, budućnost srpskog Kosova i Metohije", poručio je Kozarev.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević izjavio je da je ponosan što je na svetoj srpskoj zemlji i što se na jednom mestu nalaze vinari od Velike Hoče do Subotice, što, ocenio je, pokazuje jedinstvo države Srbije.

Stanojević je ocenio da je ta poljorivredna oblast najviše napredovala, da Ministarstvo pomaže razvoj u okviru 77 vinogorja te da imamo šest oznaka vinarija zaštićenog geografskog porekla, dve u Velikoj Hoči - Petrović i manastir Visoki Dečani.

Kao Ministarstvo pomagaćemo ovakve manifestacije, ali i razvoj vinogradarskog i vinarskog sektora, naglasio je i zahvalio Kancelariji za Kosovo i Metohiju, "Vinskim putevima Srbije" i vinogradarima iz centralne Srbije.

On je izrazio uverenje da ovo jeste prva manifestacija ali da će se svi sastajati svih narednih godina na Uskrs i pokazivati i nadalje jedinstvo i vinarskog sektora i države Srbije.

Predsednik privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica Aleksandar Spirić kazao je da su se okupili da pokažu postojanost, trajanje i neraskidivu vezu sa državom Srbijom, što pokazuje i prisustvo predstavnika Vlade Srbije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

"Imajući u vidu da je ovo prvi sajam koji se održava u Kosovskoj Mitrovici ovo je prava prilika da se na jednom mestu razmene iskustva i pospeši rad malih i srednjih preduzeća. Ovo je potvrda da će država pomoći i olakšati žiovt našem narodu na sve moguće načine i još jednom iskazujemo zahvalnost predsedniku Vučiću, vladi i direktoru Kancelarije za Kim Marku Đuriću na svemu što čime za nas i što su podržali ovaj festival, a koji će pomoći ekonoski razvoj našeg življa" rekao je Spirić.

Manifestacija se održava prvi put, ima za cilj podsticanje proizvodnje i promociju porodičnih vinarija sa prostora Kosova i Metohije.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/sajam-vina-u-kosovskoj-mitrovici-jedinstvo-vinara-jedinstvo-srbije_1013331.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U Jablaničkom okrugu pod plastenicima se nalazi 2.300 hektara. Iz godine u godinu sve veći broj povrtara Južnog pomoravlja se odlučuje za sadnju mladog krompira. Zbog vremenskih uslova rod će ove sezone biti niži za oko 30 procenata ali je cena zadovoljavajuća.Kada se vadi mladi krompir onda su na tom poslu u porodici Stamenković iz Donjeg Stopanja kod Leskovca angažovani svi od najmlađeg do najstarijeg člana. Stamenkovići obrađuju hektar zemlje i uglavnom se bave plasteničkom proizvodnjom. Poslednjih godina sve više sade krompir jer je kažu zarada bolja.

"Radim mlad krompir, nekad ima dobar prinos, neku lepu cenu, počinjem sa mladim krompirom a završavam sa kornišonima", kaže Slavoljub Stamenković selo Donje Stopanje.

Pod krompirom ove godine u Jablaničkom okrugu je zasađeno oko 350 hektara. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova proizvođači ističu da će prinosi ove sezone biti nešto niži između 15 i 20 tona po hektaru.

"Minus četiri stepena ujutru, preko dana je 20, u baraci je 40 stepeni, onda je taj stresni uslov uslovio slabiji rod", kaže Jovica Stamenković iz sela Donje Stopanje.

U selu Donje Stopanje povrtari se trude da osavremene proizvodnju. Za prodaju je važno da krompir bude opran i spakovan u male džakove jer vrlo brzo izgubi svežinu. Mašinu za pranje krompira Stojan Zdravković je video na internetu i zatim je uz pomoć majstora konstruisao i napravio.

"Šest radnika mašina zamenjuje. U početku je malo veća investicija da se napravi, ali to je za 20 godina da koristimo", kaže Stojan Zdravković.

Ponuda povrća na leskovačkim zelenim pijacama i velikoj kvantaškoj je velika. Da bi dobili što bolju cenu proizvođači se trude da što pre iznesu svoju robu na tržište mada cene variraju u toku godine.

"Početna cena je bila negde oko 180 dinara, evo danas cena krompira na kvantaškoj pijaci u Leskovcu je od 30 do 140 dinara", kaže Dalibor Cvetanović direktor PSSS Leskovac.

U svakom slučaju povratari Južnog Pomoravlja imaju pune ruke posla. Znači im pomoć koju preko različitih projekata dobijaju od države. To im omoućava da proizvedu kvalitetan i zdrav krompir, krastavac, paradajz, papriku jer su svesni da kupci u Srbiji mogu da biraju između domaćeg i povrća uvezenog iz Makedonije, Turske i Albanije koje je nekad jeftinije, ali za kupovinu cena nije uvek presudna.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3504819/sve-vise-proizvodjaca-mladog-krompira-u-juznom-pomoravlju.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

I u svetu i kod nas raste tražnja organske hrane. Uprkos tome, površine pod takvom proizvodnjom u Srbiji se smanjuju - za godinu dana za oko hiljadu hektara. Proizvođači kažu da ni znatno viša cena ne može da pokrije skupu proizvodnju i da im nedostaju radnici.Ilija Travar proizvodi organske začine u Vrmdži kod Soko Banje. Koristi lekovito bilje, gljive i povrće iz organske proizvodnje. Prošle godine proizveo je oko 150 kilograma bilja. Proširio bi proizvodnju, ali nema radnika."U organskoj je sve fizičko. Ima mehanizacije u smislu oranja, pripreme zemlje. Posle ide samo motika. Naši seljaci su se malo odvikli te motike", rekao je Ilija Travar.

Iste muke i kod Stojadinovića u selu Grgure kod Blaca. Organski proizvode voće na pet hektara i stočnu hranu za 30 grla simentalskih krava, koje dnevno daju oko 400 litara mleka.

"Trudimo se da samim kvalitetom obrade i proizvodnje hrane utičemo i na što veću mlečnost. To nije ista mlečnost kao u konvencionalnoj proizvodnji – za nijansu je niža – ali radimo na kvalitetu", kaže diplomirani ekonomista Marija Stojadinović.

Stručnjaci smatraju da je budućnost organskog stočarstva udruživanje malih stočarskih gazdinstava sa većim, kakvo imaju Stojadinovići.

"Oni kao odgajivačka stanica mogu da budu jedan od centara okupljanja malih stočara gde se te životinje sertifikuju. Toplica je 'bogom dan' kraj za organsku proizvodnju, ne samo za voće, već i za stočarstvo", ističe stručnjak za organsku proizvodnju Snežana Oljača.

Uz ukrupnjavanje, put do izvoza skraćuje i grupna certifikacija. Firma za preradu organske hrane okupila je 480 kooperanata iz okoline Blaca i Brusa, i prošle godine izvezla 300 tona prerađenog voća.

"Mi planiramo da se širimo u dubinu, a ne u širinu. To podrazumeva da iskoristimo ovo što sada imamo i da idemo u veći stepen prerade i dobijamo drugačije proizvode", navodi Života Janićijević ispred preduzeća "Midi organik".

Popularnost organske hrane je sve veća i u svetu i kod nas, zbog čega su cene više 20 do 50 odsto u odnosu na cene konvencionalne hrane. Osim toga, dodatni motiv za organsku proizvodnju jesu i subvencije države od 11.500 dinara po hektaru.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3503775/organska-hrana-sve-popularnija-ali-proizvodnja-sve-teza.html

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

Maštala je da bude dizajnerka, studirala je menadžment, a postala mlekarka. Sanja Bugarski na salašu kod Kule sa mužem ekonomistom ima farmu sa 200 krava koje svakodnevno daju 2.000 litara mleka ekstra klase. Sanja je predsednica Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine i savetnica ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića.- Videla sam sebe u svetu mode, ali se na to nasmejao onaj odozgo. Vođenje farme, uz koju je i 10 hektara zemlje, podrazumeva upravljanje uz poznavanje zakona i podzakonskih akata, ali to nije menadžment kakav sam želela. Bez obzira na sve, ne žalim se, jer volim posao sa životinjama, i mislim da smo suprug i ja napravili pravi potez kad smo napustili grad, u kojem bismo preživljavali radeći za 200-300 evra u nekoj kompaniji - kaže Sanja.

Zanimljivo je da se u njenoj familiji, i užoj i široj, niko nije bavio stočarstvom. Tata i mama su bili zaposleni u industriji, ali su nju i sestru navikli na poslove u domaćinstvu, pa joj ne pada teško radno vreme na farmi, koje traje od četiri ujutro do 22-23 sata, a neretko i tokom noći, jer majka priroda ne bira kad će krave da se otele.- Kad smo pre 15 godina došli iz Novog Sada na salaš, suprug i ja smo bili vođeni logikom da ne možemo propasti jer ćemo proizvoditi mleko i meso, dve od tri najvažnije namirnice. Proizvodnja je sve bolja zahvaljujući odličnom genetskom materijalu koji uvozimo iz Holandije, iako je cena mleka još uvek vrlo niska - navodi Sanja.Ona zbunjuje svojom pojavom, jer izgleda kao da dolazi sa modne piste a ne sa farme. U svojoj biografiji je upisala i poziranje za izložbu umetničkih fotografija.

- Kad kažem čime se bavim, komentar ljudi, uglavnom onih koji nemaju veze s poljoprivredom, jeste da sam verovatno podalje od krava, a ja živim na metar od njih. Stalno sam u štali zbog uzorkovanja, a bilo je perioda kad sam zbog nedostatka radne snage bila angažovana i u muži i ishrani grla, kao i čišćenju i pranju objekata - priča Sanja.

Na pitanje kako usklađuje sve te obaveze, Sanja odgovara da su ona i suprug došli na salaš upravo zato da bi imali što više vremena za sebe i porodicu.

- Sve je jednostavno kad imaš svoj put i snagu da na njemu istraješ. Suprug i ja, kao i naša dva sina, bavimo se i sportom. Ja sam ranije trenirala rukomet i odbojku, a sada vežbam fitnes. Svakog jutra se zahvalim Bogu za energiju koju imam - kaže Sanja.Bitan motiv da Sanja i njen suprug dođu na salaš bio je i da im sinovi (jedan je sada student, a drugi gimnazijalac) rastu okruženi prirodom.

- Oni su od salaša do škole išli biciklom, i nije im smetalo blato. Preuzeli smo model vaspitanja od naših poslovnih partnera Holanđana, koji svoju decu ne maze i ne paze, nego ih uče da rade na sebi i da pomažu porodici - ističe Sanja.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:791907-SANjA-BUGARSKI-MASTALA-O-SVETU-MODE-A-POSTALA-MLEKARKA-Na-Salasu-se-zivi-u-gradu-prezivljava

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31