Чланци поређани по датуму: utorak, 09 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Za svaki treći zalogaj koji pojedemo pri obroku trebalo bi da zahvalimo pčelama. Umesto zahvalnosti, međutim, čovek je ovim vrednim insektima pružio – progon. Upotreba pesticida i herbicida, klimatske promene, uništavanje korovskih biljaka i mnogi drugi procesi doprineli su planetarnoj ugroženosti pčela do te mere da su ih međunarodne institucije stavile na crvene liste ugroženih vrsta. Onih kojima preti istrebljenje. A u slučaju da zaista nestanu, ista sudbina bi, prema procenama stručnjaka, zadesila i čoveka. I to za svega četiri godine.

Zbog toga, u mnogim svetskim gradovima je u poslednjih petnaestak godina došlo do procvata urbanog pčelarstva, odnosno masovnog postavljanja košnica na javnim mestima – krovovima zgrada, zdanjima institucija i u parkovima. S namerom da i Beograd uvrste na svetsku mapu urbanog pčelarstva, članovi Beogradskog udruženja pčelara (BUP) nedavno su pokrenuli servis „Urbane pčele”, ali i obuke za ovaj vid gajenja dragocenih insekata. Kako kaže Saša Grubić iz BUP-a, servis i obuka su namenjeni svim sugrađanima koji bi da udome ove insekte na svojim krovovima, terasama ili u dvorištima.

„Naša ideja je da po ugledu na svetske gradove, koji neguju urbano pčelarstvo organizovano i pod kontrolom gradskih pčelarskih organizacija, i mi omogućimo ljudima da drže određen broj košnica. Svako ko ima prostor na svom krovu, terasi ili u dvorištu može da kontaktira s nama. Ne mora čak ni da bude pčelar. Potom naši stručnjaci izlaze na teren i procene da li je moguće postaviti košnice. U zavisnosti od dogovora, košnice možemo i da obezbedimo, postavimo, obeležimo ih i održavamo. Jedna od ideja je da med delimo napola kako bi se pokrio deo troškova. Ali, građani mogu, ako žele, i da zadrže sav med. Otvoreni smo za dogovore, a ponuda važi i za društvenoodgovorne firme i institucije”, objašnjava Grubić, dodajući da već sada ima interesovanja, a da se ekspanzija očekuje u „špicu” proleća i na leto, kad je pčelarska sezona u jeku.

Prema njegovim rečima, gradovi danas postaju rezervati za pčele, jer se u urbanim sredinama ne koriste sredstva poput pojedinih pesticida i insekticida. To pokazuje i statistika, prema kojoj, uprkos planetarnoj ugroženosti ovih insekata, oni u gradovima ne izumiru. Štaviše, prinosi meda gradskih pčela su veći nego kod onih u ruralnim krajevima.

„Pčela se inače koristi i kao indikator zagađenja, jer njen organizam pri skupljanju meda filtrira i zadržava u sebi štetne materije. Analizom njenog tela možemo dobiti podatak o zagađenju sredine, što je opšta korist za građane od urbanog pčelarstva. S druge strane, u pčelinjim proizvodima tih materija nema. Tako da se vara onaj ko smatra da je med iz gradske sredine loš”, kaže Grubić.

U suprotnom, u Parizu ne bi postojao hotel koji med sa svog krova prodaje po ceni od 15 evra. Ovaj grad, inače, ima dugu istoriju urbanog pčelarstva otkako su 1856. postavljene prve košnice u Luksemburškoj bašti. One se danas nalaze na zdanjima poput Notr Dama, Muzeja Orse, Kovnice novca, opere... Pčele su udomljene na krovovima javnih zgrada i u mnogim drugim evropskim gradovima, od Prirodnjačkog muzeja u Kopenhagenu, preko londonske Bakingemske palate, do nemačkog Bundestaga. Da ovakvi poduhvati doprinose međunarodnoj reputaciji, svedoči to što su urbani pčelari u Sloveniji i Norveškoj značajno doprineli da Ljubljana i Oslo ponesu zvanje Evropske zelene prestonice.

U međuvremenu, svi koji i sami žele da se oprobaju u udomljavanju i gajenju gradskih pčela, mogu da završe i kurs urbanog pčelarstva, takođe u organizaciji BUP-a, koji podrazumeva teorijsku nastavu i praktičnu obuku u pčelinjacima članova udruženja, od kojih se neki nalaze i na krovovima beogradskih zgrada.

„U Srbiji ne postoji srednjoškolsko obrazovanje za pčelare, što u Evropi nije slučaj jer je tamo prepoznata potreba za uvođenjem pčelarskog smera u srednje škole. To je jedan od razloga za pokretanje ovog kursa. Namera nam je i da na ovaj način iskoračimo iz strukovnih krugova. Stoga je obuka namenjena i onima koji bi da postanu profesionalni pčelari s više stotina košnica, ali i onima koji bi iz hobija ili ljubavi želeli da drže nekoliko košnica. Ideja je i da pokušamo da podmladimo struku jer je prosečna starost pčelara kod nas 60 godina”, kaže Grubić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426923/Gradovi-kao-rezervati-za-pcele

 

Објављено у Pčelarstvo

Rano voće poput krupnih crvenih jagoda, koje su poslednjih dana osvojile pijace, izgledaju primamljivo, ali da li je ono i uvek i zdravstveno ispravno, najčešće je pitanje koje postavljaju kupci u ovo doba godine.

Da rizik postoji potvrđuje i informacija da je za samo nedelju dana fitosanitarna inspekcija Republike Srpske vratila sa granice više od šest tona jagoda iz Grčke zbog povećanog prisustva pesticida. Najpre četiri tone, a pre dva dana stopirana je isporuka od još 2.560 kilograma, jer je laboratorijskom analizom ponovo ustanovljeno povećano prisustvo pesticida „spinosad”, iznad propisanih vrednosti, potvrđeno je za agenciju Fena iz nadležnog inspektorata. Prema objašnjenju stručnjaka, reč je o insekticidu koji se u voćarstvu koristi za uništavanje štetočina a ne za sprečavanje truleži.

Već godinama jagode su ubedljivo prve na listi „najprljavijeg” voća kada je reč o količini ostataka pesticida. Milan Stević, profesor s Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, rekao je za „Politiku” da ne čudi to što su jagode u vrhu liste po riziku od kontaminacije od pesticida jer one imaju kratak period vegetacije od cvetanja do berbe i teško je ispoštovati bezbednosne intervale, to jest karencu.

– Ne znam šta bih tačno u ovom konkretnom slučaju iz Republike Srpske mogao da bude razlog povećanog, nedozvoljenog prisustva pesticida, jer nemam rezultate tog ispitivanja. Generalno, najčešće je to nepoštovanje karence ili predoziranje – kaže Stević.

U ovo doba godine to voće u okolne države, kao i u Srbiju najčešće dolaze iz Španije, Grčke i Turske. Uvoze se u većim količinama sve do početka sezone domaćih jagode sa otvorenog polja, što se kod nas očekuje tek oko 1. maja. Jagode koje se uzgajaju u zatvorenom prostoru sazrevaju pod veštačkim suncem što utiče na kvalitet.

– Jagoda je u fazi zrelosti jako osetljiva, plod joj brzo raste i sazreva i mora se često tretirati posebno protiv truležnica – objašnjava naš sagovornik i dodaje da se jabuka ipak najviše tretira, i do dvadeset puta zbog čega bi trebalo da je najrizičnija, ali da to u praksi nije slučaj.

– Dobar deo, gotovo polovina tih tretmana bude završena pre nego što se formira plod. Poslednje tretiranje ide dvadesetak dana pre berbe i kod nje možemo da skinemo koru. Kod jagode je sve to suprotno. Kod ovog ploda je pokožica izuzetno osetljiva i prijemčiva za pesticide – kaže Stević.

Na pitanje da li u ovom periodu treba pojačati kontrole ranog voća iz uvoza, koje za kratak period ulaze u većim količinama, kao što je bio slučaj u Republici Srpskoj, Stević kaže da je potrebno u kontinuitetu kontrolisati sve što dolazi na tržište.

– Svaka pošiljka hrane sa naših polja ili iz uvoza sumnjiva je sve dok se ne dokaže suprotno. Ne smete pustiti šleper bilo čega bez kontrole i verujem da naša inspekcija to i sprovodi – smatra profesor Milan Stević.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426919/Ekonomija/Pojacana-kontrola-jagoda-iz-uvoza

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ovih dana Gradska uprava Pirot raspisala je Konkurs za korišćenje subvencija u poljoprivredi i razvoju ekonomije ruralnog razvoja na teritoriji grada Pirota za 2019 godinu. Tim povodom Goran Popović, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, održao je konferenciju za medije i objasnio kako će novac biti raspoređen. "U Fondu za razvoj poljoprivrede ove godine odvojeno je 58 miliona dinara, od čega je 55,2 miliona namenjeno isplatama subvencija za poljoprivredne proizvođače," rekao je Popović.

Ovom prilikom Popović je naveo mere za razvoj poljoprivrede i koliko je novca iz budžeta izdvojeno za njihovu realizaciju.Za subvencije koje se odnose na uvećanje fizičke imovine poljoprivrednih gazdinstva izdvojeno je 42,2 miliona dinara, za upravljanje rizicima ili sufinansiranje osiguranja 4,5 miliona, za veštačko osemenjavanje 3,5 miliona dinara, a iznos subvencije po grlu biće 2.000 dinara. Za sufinansiranje kredita Grad je opredelio 1,5 milion dinara, za kupovinu opreme za preradu mleka i mesa na gazdinstvima poljoprivrednih proizvođača 3,5 miliona i za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i rurtalnom razvoju izdvojeno je 2,8 miliona dinara

Goran Popović je najavio da u ovoj godini planiraju da završe zaštitu geografskog porekla Pirotske peglane kobasice i dobar deo sredstava namenjen je za opremanje malih radionica gde će se ovaj brend proizvoditi.

Izvor:http://www.plusonline.rs/gradska-uprava-pirot-raspisala-konkurs-za-koriscenje-subvencija-u-poljoprivredi-ove-godine-za-ove-namene-izdvojeno-552-miliona-dinara/

Објављено у Stočarstvo

Dolaskom poleća započeli su i radovi u poljoprivredi i sve je više sezonskih poslova koji se na njivama moraju obavljati. Kako stvari stoje, dobra je i ponuda poslova, kao i interesovanje onih koji traže posao. Budući da je poljoprivredna sezona na početku, za sada je još uvek malo poslova, uglavnom u voćnjacima i vinogradima, ali će uskoro uslediti i branje voća i povrća.

Zarada sezonskih radnika u poljoprivredi zavisi od poslodavca, vrste i težine posla koji se radi, kao i od toga da li se nadnica plaća po kilogramu ubranog voća ili na osnovu utvrđene satnice. Uglavnom se obračunava na osnovu satnice, koja se kreće od oko 180 dinara do oko 250, pa se uz angažman od deset sati, što je najčešći zahtev poslodavaca, dnevno može zaraditi oko 2.500 dinara, odnosno za deset dana oko 25.000.

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga
Iako bi se moglo reći da za obavljanje tih poslova ima dovoljno ljudi, sve je više poslodavaca koji se oslanjaju na radnike koje su već angažovali i koji znaju taj posao. Međutim, situacija se poslednjih godina značajno promenila – obučenih berača voća sve je manje pa je već polovinom marta, više od dva meseca pre početka branja malina, veoma izražena potraga za radnicima.

Malinari nude dnevnicu od oko 2.000 do 2.500 dinara, uz obezbeđen smeštaj i ishranu, a mnogi obezbeđuju i troškove prevoza. Budući da je potraga za radncima velika, zainteresovani su u prilici da izaberu najbolju ponudu.

Slično je i kad je u pitanju branje jagoda, koje na otvorenom počinje u maju, u plastencima polovinom ovog meseca, a satnica se kreće od oko 180 dinara do oko 220. Vlasnik Plantaže „Jagode Miletić” iz Subotice Nikola Miletić kaže da već traži berače, kojih je poslednjih godina sve manje jer ili odlaze iz zemlje ili prestaju da se bave tim poslom. On ukazuje na to da je ranije bilo uobičajeno da se berači plaćeju po učinku, a za kilogram jagoda zarađivali su u rasponu od 18 do 25 dinara. pa je od toga koliko je berač vešt i brz zavisila i zarada, dok se sad mahom svi odlučuju za plaćanje po satu.

Berači traženi i u Evropskoj uniji

Jedan od razloga za nedostatak berača, pre svega ljudi obučenih za taj posao, jeste i to što su veoma traženi i u zemljama Evropske unije, gde su, naravno, zarade daleko veće. Tako će, po svemu sudeći, uz ogroman broj ugostiteljskih radnika, kao i građevinaca, put zemlja EU odlaziti i sve više onih koji znaju da rade na zemlji. Tako u Nemačkoj berači na sat mogu zaraditi od oko 8,50 evra do gotovo deset pa se dnevno u yep može smestiti i do 100 evra. U Slovačkoj se za kilogram ubranih jagoda nudi zarada i do 40 evrocenti, za razređivanje jabuka i bresaka oko tri evra na sat, a ponude za angažman berača stižu i iz Italije, Španije, Danske...

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga. Po rečima direktora Studentske zadruge „Omega dil” Zorana Vranješevića, poslova u poljoprivredi ima, a proteklih dana bilo je aktuelno skidanje stareži u jagodama, za šta je satnica bila 250 dinara, te čišćenje voćnjaka i vinograda posle orezivanja, a na tom poslu moglo se zaraditi 180 dinara na sat. On kaže da zainteresovanih za rad u poljoprivredi ima, ali da nisu svi svesni da to nije lako pa je najveći odziv prvog dana.

– Imamo ugovore s nekoliko poljoprivrednih gazdinstava i već godinama dobro sarađujemo, tako da u sezoni poljoprivrednih radova posla uvek ima – od sadnje različitih poljoprivrednih kultura na njivama, preko održavanja do branja – kaže Vranješević. – Uskoro će krenuti značajniji sezonski poslovi u poljoprivredi, a satnica će se kretati u istom rasponu kao i sada – od 180 dinara do 250.

„Omega dil” nudi mogućnost zarade i onima koji nisu raspoloženi da rade u poljoprivredi, pošto ima ugovore s nekoliko velikih trgovinskih lanaca. Za popunjavanje rafova, sortiranje voća, deklasiranje... što su najčešći poslovi u radnjama, na sat se može zaraditi 180 dinara, a u ponudi su i promotivni poslovi – za šta je dnevnica oko 1.200 dinara.

D. Mlađenović

www.dnevnik.rs 

Објављено у Agroekonomija

„Srpski kvalitet“ je dobrovoljna oznaka kvaliteta srpskih proizvoda regulisana Uredbom o označavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta „Srpski kvalitet“ (Sl.Glasnik RS 90/2016). Namenjena je za označavanje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda (osim za označavanje jakih alkoholnih pića, vina i aromatizovanih proizvoda od vina).

Oznakom „Srpski kvalitet“ mogu da se označe poljoprivredni i prehrambeni proizvodi koji su proizvedeni od domaće sirovine i koji se svojim posebnim svojstvima jasno razlikuju od proizvoda iste kategorije, odnosno imaju kvalitet viši od proizvoda iste kategorije u smislu relevantnih propisa.

Ovu oznaku za sada nosi 9 sertifikovanih i označenih proizvoda domaćih industrija mesa, članica Asocijacije za razvoj kvaliteta mesa i proizvoda od mesa. Članice Asocojacije za razvoj kvaliteta mesa i proizvoda od mesa su: Carnex Industrija mesa Vrbas,  Industrija mesa Topola iz Bačke Topole, Yuhor iz Jagodine, Zlatiborac, Beograd, Moricz, Jermenovci i Neoplanta, Novi Sad.

 

„Naša Asocijacije je osnovana krajem 2016. godine i ove godine ima  šest članica. Izuzetno nam je drago da smo do sada uspeli da završimo sertifikovanje čak 9 proizvoda, oznakom „Srpski kvalitet“, a to su  Carnex Domaća mesnata slanina, Selection pašteta sa komadićima mesa, Selection pašteta sa dimljenom slaninom i Domaća sarma, Ljuti kulen i Izletnička Industrije mesa Topola, Zlatiborac Kraljevska salama i Pileća delikates salama i Yuhor Domaćinska pašteta grubo usitnjena,“ izjavila je Tamara Penjić, predsednica Asocijacije i izvršna direktorka Industrije mesa Carnex.

„U  toku je sertifikacija dodatna dva proizvoda od koji je jedan proizvod Industrije mesa Carnex – Rustik, a drugi  Neoplantina Vojvodjanska slanina, za koje planiramo da do kraja maja zavrsimo sertifikaciju,“ dodala je Tamara Penjić.

 

Najvažniji razlozi za osnivanje Asocijacije za razvoj kvaliteta mesa i proizvoda od mesa su pre svega razvoj, zaštita i promovisanje višeg kvaliteta proizvoda od mesa na tržištu Republike Srbije, kao i promovisanje mesne prehrambene industrije strateški orijentisane na proizvodnju proizvoda kvaliteta višeg u odnosu na industrijske standarde i propisane minimalne zakonske uslove za pojedine vrste prehrambenih proizvoda.

Oznakom „Srpski kvalitet“ su jasno označeni i diferencirani proizvodi industrije mesa koji su proizvedeni od sirovine srpskog porekla i imaju do tri osobine koje su značajno bolje od minimuma definisanih Pravilnikom o kvalitetu mesa i proizvoda od mesa. Ovo je još jedna potvrda da imamo kvalitetnu industriju mesa, koja u pojedinim kategorijama može da parira i vrhunskim svetskim proizvodima.

Објављено у Tehnologija prerade
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30