Чланци поређани по датуму: nedelja, 07 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U iščekivanju prave kiše, poljoprivrednici uveliko seju kukuruz i soju, nadajući se da će se prognoze meteorologa obistiniti i oranice pokisnutiPosao prolećne setve ove sedmice je posebno dobio na brzini, a ratari nisu marili za hladnoću ni jake udare vetra, sve računajući na to da će meteorolozi pogoditi kišu tokom vikenda pa su krenuli svom silinom da ih kojim slučajem kiša ne omete. Ukoliko nastave tim tempom, najvažniji posao u godini može biti završen vrlo brzo, za deset do 15 dana.

Ove godine uslovi za prolećnu setvu nikako ne idu naruku poljoprivredi, ne samo kukuruzu već i soji, suncokretu, šećernoj repi. Navodnjavanje, kažu stručnjaci, ne dolazi u obzir kada je merkantilna proizvodnja posredi jer za to nemamo ni finansijskih ni tehničkih mogućnosti.Zemlja je suva u toj meri da seme neće proklijati sve dok kiša dobro ne nakvasi polja – potrebno je od 30 do 40 litara po kvadratnom metru – kaže upravnik Odeljenja za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Goran Bekavac. – Količine padavina ispod 20 litara po kvadratu neće doprineti da seme nikne. Kiša će samo uticati na to da ono proklija ali se koren neće razviti.

Koliko je zemlja suva, imali smo prilike da se uverimo u temerinskom ataru, gde je prašine bilo izobilja čim se traktor pokrene.

– Uslovi za setvu su ove godine loši, zemlja je suva, ali dobra kiša može sve preokrenuti i da na kraju dobijemo lep prinos i kvalitetan rod – kaže poljoprivrednik Tibor Varga Šomođi. – Doduše, može biti i obrnuto, ali se nadamo da ćemo bar nešto ove godine izući od ove naše muke, zato i sejemo. Prvi put posle 20 godina ovog proleća nisam posejao šećernu repu. Uslovi su bili takvi da nisam video smisla u bavljenju repom. Umesto nje ću posejati više soje i kukuruza.

Đorđe Simotin š Čeneja kaže da će posejati soju i kukuruz, s tom razlikom što će ove godine soje posejati duplo više nego kukuruza.– Zemlja je suva, ali ko je radio poludrljačama, sačuvao je vlagu u zemlji dok su je setvospremači izvukli – kaže Simotin. – Kiša je potrebna pa žurimo da posao završimo jer ako bude dobre kiše, isplatiće nam se trud, ali i novac. Setva je ove godine gotovo na istom nivou kao lane, neka semena su pojeftinila, cena đubrivo neznatno skočila, pa smo na istom. Gorivo jeste poskupelo, ali smo dobili subvencije pa smo se na neki način pokrili.

Predrag Miodragović sa Čeneja krenuo je prvo da seje soju, a onda i kukuruz.

– Uvek sejem soju, kukuruz i pšenicu, ali jesenas nisam posejao žito i izgleda da sam dobro uradio – kaže Miodragović.

– Umesto žita, posejaću više soje. Uoči setve dobili smo subvencije od države, sve nam je isplaćeno i za gorivo, i 4.000 dinara po hektaru.– Očekivanja su da će ove godine kukuruza biti posejano na između 950.000 i milion hektara, soje od 220.000 do 230.000 i suncokreta oko 235.000. Jesenas je pšenice posejano na 600.000 hektara, a uljane repice na 45.000. Međutim, suša je napravila štetu pa je oko 15.000 hektara repice moralo da se preore – kaže direktor Udruženja za unapređenje proizvoda i izvoza žita i uljarica „Žita Srbije” Vukosav Saković. Šećerna repa je posejana na svega 30.000 hektara, pa on navodi da se očekuje da se umesto repi, ratari okrenu suncokretu, ali da će pod suncokretom biti tek nekoliko desetina hiljada hektara više. – Nemamo dovoljno semena suncokreta da ta kultura bude značajnije zastupljena ove godine – istakao je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nova-setva-ide-po-staroj-ceni-06-04-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Prvi Eko-park Beograd, jedinstveno organsko imanje na sedam hektara plodne zemlje u podnožju Avale, pretpremijerno je otvoreno za predstavnike medija, dok će svi zainteresovani moći da uživaju u ovoj oazi nadomak prestonice već od 12. aprila.Ovo jedinstveno poljoprivrednog gazdinstvo pravi je primer uspešnog povratka mladih ljudi poljoprivredi i organskoj proizvodnji, sa organskim malinama, jagodama, vinogradom i drugim kulturama. Eko-park se nalazi na samo 12 km od centra prestonice, a krase ga jezero, brojni potočići, viseći most, više od 900 sadnica različitog voća, preko 1.000 čokota grožđa, ali i mini zoo vrt, volijera s pticama, a tu su i restoran sa specijalitetima ubranim pravo iz organske bašte, dve otvorene i jedna zatvorena igraonica za decu sa animatorima.

- Proces sertifikacije ovog velikog organsko-poljoprivrednog gazdinstva počeo je u martu 2016. godine, kada je urađena prva kontrola i i započet proces sertifikacije organske biljne proizvodnje, pa sve do februara 2017, kada je Centar za ispitivanje namirnica dodelio ovom poljoprivrednom gazdinstvu organski status. Krajem 2017. godine organska proizvodnja proširena je na organsku stočarsku, uveden je podmladak koza, jarići i pilići, a dobijen je i sertifikat za organska jaja - objasnili su domaćini proces sertifikacije.

Svi posetioci Eko-parka mogu da uživaju u otkrivanju organskog vinograda, da uberu organski paradajz ili jagode, uživaju u igri pored vode, rekreativnom jahanju ili pecanju, ali i šetnju kroz šumu u kojoj žive srndaći. Brojni gosti su na pretpremijernom predstavljanju imanja juče uživali uz mini-koncert Lene Kovačević i organske zalogaje, a Eko-park će zvanično biti otvoren za sve posetioce od 12. aprila. Ulaz na imanje je besplatan.Mladi obrazovani par iz Beograda i roditelji četvoro dece želeli su da svoju decu i prijatelje udalje od gradskog smoga i zavisnosti od tehnologije, ali da opet ne budu predaleko od grada, pa je tako nastao Eko-park Beograd.

Gledano kroz brojke to izgleda ovako: Eko park zauzima sedam hektara zemlje, od toga pod dva hektara je voće, a na imanju se uzgaja 20 vrsta različitog povrća.

 

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3232680/organsko-imanje-nadomak-beograda-otvoren-prvi-eko-park-beograd

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

U cilju očuvanja pčelinjih društava, u periodu cvetanja voća i njegovog tretiranja hemijskim preparatima, neophodna je stroga kontrola stručnjaka, kao i saradnja sa pčelarskim udruženjima, rekla je Agenciji Beta savetodavac za zaštitu bilja u Poljoprivredno stručnoj službi u Prokuplju Ivana Obradović .

"Savremena poljoprivredna proizvodnja, zbog većih prinosa, zahteva i upotrebu zaštitnih hemijskih sredstava", rekla je Obradović.Ona je dodala da prekomerno i nekontrolisano tretiranje voćnih zasada ima za posledicu uništavanje pčelinjih društava i da su poljoprivrednici, na osnovu važećih zakonskih propisa, u obavezi da o planiranom tretiranju biljaka i voća preparatima otrovnim za pčele, obaveste pčelare u svom okruženju u prečniku od pet kilometara.

"Voćarima se preporučuje da u fazi cvetanja pre svega višnje i šljive ne koriste insekticide, a da fungicide, koji nisu otrovni za pčele, primenjuju u večernjim satima, rekla je Obradović.

Pčele imaju pozitivan uticaj na povećanje rodnosti po osnovu većeg broja oprašenih cvetova i zametnutih plodova, jer se oprašivanjem smešom polena sa većeg broja cvetova dobijaju krupniji, intenzivnije obojeni i pravilno oblikovani plodovi, odnosno plodovi veće tržišne vrednosti.

Prema rečima poljoprivrednih stručnjaka naučno je dokazano, a u praksi potvrđeno, da pčele kao oprašivači imaju nezamenjivu ulogu i presudan uticaj na broj i kvalitet zametnutih plodova, što znatno utiče na ekonomičnost voćarske proizvodnje.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2019&mm=04&dd=06&nav_id=1526772

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30