Чланци поређани по датуму: nedelja, 28 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 28 april 2019 09:17

HRISTOS VASKRSE! SREĆAN USKRS!

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se slavi Isusov povratak u život- vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti tj. prve nedelje posle Velikog petka. Vaskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod pravoslavaca Vaskrs se najranije slavi 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska pravoslavna crkva koja se drži julijanskog kalendara. Ove godine se poklapaju, odnosno na isti dan 16. aprila se slavi katolački i pravoslavni Vaskrs.

 Ovo je praznik kome se najviše raduju decu zbog šarenih vaskršnjih jaja koja su simbol začetka novog života. Legenda kaže da se jaja farbaju u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica (verna Isusova sledbenica koja je sa Presvetom Bogorodicom bila uz Hrista tokom stradanja i kojoj se Isus prvo javio po vaskrsenju) putovala u Rim da propoveda Jevanđelje. Ona je posetila cara Tiberija, u znak pažnje mu poklonila crveno jaje i pozdravila ga rečima:’Hristos Vaskrse’. Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja. Jer nema vaskrsenja bez stradanja i smrti.

Vaskrsu prethodni sedmonedeljni post, a pripreme za praznik počinju na Veliki četvrtak koji je dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom kada je Isus odlukom rimskog prokuratora Pontija Pilata razapet i umro na krstu na jerusalimskom brdu Golgota. Tog dana sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara kako bi je vernici celivali. Na Veliki petak se ne služe liturgije, to je dan strogog posta kada se ne konzumira mast i mrsna hrana, a u domaćinstvu se obustavljaju svi poslovi. Na Veliki petak se farbaju vaskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Prvo ofarbano crveno jaje je čuvarkuća i čuva se do sledećeg Vaskrsa kao zaštitnik porodice i doma. I dok su naše bake za farbanje jaja koristile lukovinu i razne biljke, savremene domaćice radije posežu za industrijskim bojama, a jaja ukrašavaju sličicama, ukrasnim folijama i nalepnicama. Posle Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti koji je Isus, po predanju, proveo u Hadu, pa ga vernici provode u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje proslava Vaskrsa.

Kao i kod ostalih crkvenih praznika i za Vaskrs se običaji razlikuju od kraja do kraja, od sela do sela u Srbiji. U većini krajeva običaj je da se ukućani ujutru pre odlaska na liturgiju umiju vodom u kojoj je stavljeno vaskršnje jaje, grančica drena, zdravac i bosiljak kako bi bili zdravi. U nekim krajevima majke crvenim jajetom trljaju obraze deci da tokom godine budu zdrava i rumena. Po povratku iz crkve svi sedaju za sto, a ukućani se prvo omrse vaskršnjim jajima. U Pomoravskom okrugu, recimo, pored farbanih jaja mesi se i poseban kolač od belog brašna, sa jajetom u sredini i otiskom krsta na četiri strane kolača što simbolizuje četiri strane sveta. Na Vaskršnjoj trpezi pored šarenih jaja obavezna je pečenica, obično mlado jagnje ili prase. U nekim selima pomoravskog okruga ostao je običaj da se jaje zakopa u vinograd radi boljeg roda i zaštite od nepogoda. Vaskršnja jaja se ne daju pastirima, kako bi se stoka zaštitila od bolesti. Na Vaskrs svi se kucaju (tucaju) jajima što simbolizuje probijanje opne ovozemaljskog Hristovog života i njegovo uskrsnuće na nebo. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. Ovi pozdravi preuzeti iz staroslovenskoj jezika i zadržali su se do danas. Vaskrs se slavi u krugu porodice uz bogatu trpezu. Nekada su domaćice na sto iznosile najbolje domaće proizvode: sir, kajmak, šunku, pršutu, domaće sezonsko povrće. Danas je to svečani ručak uz obavezna farbana jaja, pečenje, kolače ili torte, a sve zavisi od umešnosti domaćice. Vaskrs se praznuje tri dana i, kako kažu stari, valja ustati rano, ali ne valja ići na spavanje pre ponoći, jer će do narednog Vaskrsa takav čovek biti pospan i lenj. Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak i posvećen je mrtvima. Tog dana treba obići grobove umrlih srodnika i predaka, izneti farbana jaja što simbolično predstavlja da ih nismo zaboravili na ovaj veliki praznik.

U hrišćanskom svetu Vaskrs se slavi na različite načine, a svima su zajednička šarena, vaskršnja jaja kao simbol ovog praznika. U Belgiji, recimo, u subotu pred Vaskrs zvona na crkvama ne zvone već se kaže da su ‘otišla su’ u Rim. U Češkoj se od vrbinog granja na poseban način isprepletu  ‘pomlazke’ (kao korbači) kojima na Pobusani ponedeljak momci simbolično ‘šibaju’ devojke. Veruje se da svakom ko je dobio pomlazkom to donosi mladost, zdravlje i plodnost. Nekada su seljaci pomlazkama šibali svoju stoku i sve ukućane. U Norveškoj veruju da će se na Vaskrs rešiti ubistva, pa se na televiziji prikazuju detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče, a čak i kartoni mleka imaju priče o nerešenim ubistvima. Norvežani imaju i zanimljivu tradiciju koju dele s Dancima - na Veliku subotu u džepovima nose komadiće beskvasnog hleba umotanog u belo platno kako bi ga pojeli u ponoć. Običaj je bio čest u vikinško doba, a Vikinzi su nosili sa sobom zimzelene bobice koje simbolišu život. U Španiji u tekuću vodu se spuštaju mali splavovi sa figurama iz biblijske priče o Vaskrsu, a slavi se uz povorke i gozbe. U Bugarskoj i Ruminiju se na Veliku subotu u prozore stavljaju brašno, so, kvasac i bojena jaja, a od tih sastojaka se na Pobusani ponedeljak zamesi hleb i blagosilja se kako bi godina bila plodna. U Brazilu u pokrajini Minas na Veliku subotu ljudi džepove pune komadićima kvarca koji se na Vaskrs ostavlja kod kuće - za sreću. U Americi se održavaju parade, a u dvorištu ispred Bele kuće u Vašingtonu svake godine se održava najveća ceremonija kotrljanja jaja prilikom koje se porodica predsednika uz zvuke limene muzike druži s decom građana. U Rusiji na Veliki petak je strogi post, niko ne peva, smatra se neumesnim bilo kakvo smejanje ili radovanje. U nedelju niko ni sa kim ne sme da bude u svađi, pa svi svima sve opraštaju ili mole za oproštaj. Ljubljenje je pri tome obavezno.

Hristos Vaskrse! Srećan Uskrs!

Објављено у Agroekonomija

Ruska tradicionalna medicina smatra cveklu za jedan od najboljih prirodnih lekova. Zato i ne čudi što je cvekla glavni sastojak čorbe boršč, ruskog nacionalnog
jela. Cvekla (lat. Beta vulgaris) je povrće poreklom sa obala Sredozemlja, a najčešće se jede koren koji je karakteristične crvene boje, okruglog ili cilindričnog oblika. Još su stari Grci i Rimljani znali za lekovita svojstva cvekle. Grci su je koristili za snižavanje telesne temperature, a postojalo je i verovanje da ako muškarac i žena podele cveklu, ona će ih vezati da se međusobno zaljube.  Ova tvrdnja nikada nije potvrđena, ali je nesporno da konzumiranje cvekle utiče
na jačanje imuniteta i zdravlja. Skoro da ne postoji mineral koji cvekla ne sadrži. U svežoj cvekli koncentracija mineralnih materija je 627,3 mg/100g, a bogata je gvožđem, kalijumom, kalcijumom, natrijumom, fosforom, magnezijumom…
Cvekla ima i obilje vitamina C, B1 i B2, kao i vitamin B 12, koji se vrlo retko može naći u biljnim namirnicama. Crvenu boju koren cvekle duguje visokom
sadržaju antocijanina koji štiti eritrocite i čini da krvni sudovi budu elastičniji, pa samim tim utiče da srce bolje pumpa krv. Cvekla ima i adenin, koji održava visoku koncentraciju leukocita, zato je i poznata kao lek protiv malokrvnosti. Malo je poznato da i list cvekle sadrži hranljive elemente i najčešće se koristi u salatama, ili kao varivo.
Prema statističkim podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 20 odsto trudnica pati od anemije, jer beba u majčinom stomaku „koristi“ njeno gvožđe,
pa se trudnicama preporučuje da jedu sirovu ili piju sok od cvekle. Britanski naučnici su pak ustanovili, da 25 odsto odrasle muške populacije pati od nekog oblika hipertenzije, a istraživanja su pokazala da cvekla utiče na regulisanje povišenog krvnog pritiska. Zbog svojih nutritivnih vrednosti i blagodeti po ljudsko zdravlje cvekla fascinira naučnike, pa se rade brojna istraživanja koja su pokazala da ima pozitivan uticaj na lečenju malarije, akutnih plućnih bolesti i gripa.
Povoljno utiče na nerve i rad mozga, pospešuje rad želuca, creva i žuči, pročišćava jetru, leči anemiju, poboljšava otpornost organizma i jača libido. Cvekla je dobra za prevenciju mišićne degeneracije, poboljšava cirkulaciju, ojačava kolagen kože, poboljšava imunitet… Stručnjaci kažu da cvekla može da se uzima u neograničenim količinama bez ikakvih štetnih posledica.
Koren cvekle se vadi u jesen, a čuva se u umereno toplim prostorijama i može da ostane sveža i po nekoliko meseci. Sok od cvekle u kombinaciji sa medom izuzetno je lekovit, a od kilograma ovog povrća dobija se čak 750 grama soka. Kuvanjem cvekla gubi svoju lekovitost, pa stručnjaci preporučuju da je najbolje jesti je presnu.
Umereno sa šargarepom
Cvekla se „dobro slaže“ sa šargarepom, a kombinacijom ova dva povrća bilo u salati ili kao sok dobijate pravu „vitaminsku bombu“. Šargarepa (lat. Daucus carota) je dvogodišnja povrtarska biljka. Poreklom je iz centralne Azije, ali se vremenom proširila i danas se gaji u celom svetu. U ishrani se koristi koren vretenastog oblika narandžaste boje. Seje se u rano proleće, stablo domaćih vrsta obično raste do 20- 40 cm, cvetovi su beli i skupljeni u štitaste
cvasti. Šargarepa se koristi u svežem stanju, kuvana, konzervirana (kisela), suva kao začin… Karakterističnu narandžastu boju ima zbog obilja beta-karotena, koji se u organizmu ljudi metaboliše u vitamin A. Šargarepa je bogata i vitminima B i C, alkaloidima eteričnim i masnim uljima, te organskim kiselinama, vlaknima, antioksidansima, mineralima.
Osim što je veoma ukusna namirnica, poseduje i mnoga lekovita svojstva. Žvakanje šargarepe u sirovom stanju ubija štetne materije u ustima, čisti zube, eliminiše naslage, sprečava krvarenje desni i pojavu karijesa. Kompleks vitamina B, prisutan u šargarepi, reguliše cirkulaciju krvi, obezbeđujući srcu i plućima normalan rad, pa je dobra preventiva protiv kardiovaskularnih oboljenja, a pomaže i u snižavanju visokog krvnog pritiska. Konzumiranje sveže šargarepe pojačava proizvodnju pljuvačke i ubrzava probavu, sprečava nastanak čira na želucu i druge poremećaje u varenju. Sok od sveže ceđene šargarepe idealan je za grčeve, upalu slepog creva, čisti creva od parazita, utiče na zdravlje nervnog sistema, smanjuje visok holesterol, usporava starenje…
Verovali ili ne, sveže ceđeni sok od šargarepe je dobar antiseptik, a ukoliko mu dodate med i ceđeni limun, dobićete efikasan napitak za lečenje bolesti respiratornih organa (astme i bronhitisa). Međutim, iako šargarepa poseduje mnoga lekovita svojstva, njena prekomerna upotreba može dovesti do pojave stanja nazvanog karotenodermija, odnosno kada dlanovi, stopala i drugi delovi tela poprime narandžastu ili žućkastu boju zbog visokog nivoa beta- karotena u krvi. Osim toga ukoliko se šargarepa konzumira u velikim količinama i duži vremenski period, mogu se javiti simptomi kao što su mučnina, vrtoglavica, povraćanje i glavobolja, koji ukazuju da je došlo do hipervitaminoze vitamina A. Zato stručnjaci preporučuju da se dnevno pojede najviše tri do četiri šargarepe srednje veličine.
Uostalom, umerenost u jelu oduvek je bila vrlina, a to sugerišu i zagovornici zdrave ishrane i danas.

Izvor:Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Izvoz junećeg mesa iz Srbije u Tursku prošle godine vredeo je 19,2 miliona evra i učestvovao je sa devet odsto u ukupnom uvozu ovog mesa u tu zemlju, pokazuju podaci koje je Turska prijavila Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Prošle godine Turska je povećala uvoz sveže i sušene govedine 5,3 puta. Dve trećine mesa kupila je iz Poljske, 18 odsto iz Bosne i Hercegovine, a manje od Srbije je kupila iz Ukrajine, Mađarske, Francuske, Rumunije i Litvanije. Turska je nabavila ukupno 54.000 tona govedine od čega je 3.609 tona došlo iz Srbije. Prosečna uvozna cena bila je 3.959 evra po toni, dok je iz Srbije kupljena po prosečnoj ceni od 5.314 evra (34,2 odsto iznad prosečne cene).

– Cena junećeg mesa iz Srbije, koje se prodaje u Turskoj, znatno je viša od onog koje dolazi iz drugih zemalja.

Razlog je to što stoka u Srbiji dobija hranu koja nije GMO i koja je kvalitetna. Naravno, da ne bacaju kupci novac zalud. Problem je to što je naš stočni fond oslabljen a govedarstvo na najnižim granama – rekao je Branislav Gulan, agrarni analitičar. On ističe da je prosečna cena po kilogramu prošle godine dostigla 5,4 evra i to u oba tromesečja u kojima je proknjižen uvoz. Neznatno višu cenu imala je govedina iz BiH (5,56) dok je poljska koštala 3,47 evra.

Udruženje proizvođača „Agroprofit” nedavno je apelovalo na državu da pokuša da nađe rešenje za zastoj u izvozu junetine na tursko tržište. Izvor „Politike” tada je potvrdio da je uzrok zastoja to što izmena sporazuma o slobodnoj trgovini još nije verifikovana na najvišem nivou. Za ovu godinu dogovorena kvota za bescarinski izvoz je 8.000 tona.

Portal „Agroservis” juče je objavio da se proteklih dana govorilo i o početku izvoza žive junadi u Liban i Kinu ali da proizvođači okupljeni oko Udruženja „Agrofit” odbijaju ponudu od 2,10 evra po kilogramu i ostaju pri najavljenoj ceni od 2,20-2,30 evra.

– Odavno se nije dogodilo da u ponudi imamo toliko junadi sa težinom od 650 do 700 kg, kao što imamo danas – rekao je za ovaj portal Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednika iz Sremske Mitrovice.

– Svi naši članovi, a najbrojniji su oni iz Srema i Mačve, neće dati junad ispod cene. Imamo u ponudi tri, četiri farme sa po 100 komada izuzetno kvalitetne junadi – rekao je Đurić. Kako se navodi ovo Udruženje još nije dobilo nikakav odgovor na pitanje upućeno Ministarstvu trgovine o tome šta se preduzima za obezbeđivanje stalnosti u prodaji junadi, kada se zna da u EU i Turskoj nema dovoljno ovog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/428360/Junetina-iz-Srbije-na-vecoj-ceni-nego-poljska

 

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30