Чланци поређани по датуму: subota, 27 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Prilikom ,, organske avanture“, koju je organizovala  za novinare Nlb banka, imali smo priliku da posetimo gazdinstvo  Stojadinović, iz Grgura kod Blaca, koje je  jedinstveno u topličkom kraju po organskoj proizvodnji. Selo Grgure se nalazi na 60 km od Brzeća,  40 km od Prolom banje, i 30 od Lukovske banje.

Meštani ovog sela se mahom bave poljoprivredom, pre svega voćarstvom i stočarstvom. Najviše je zastupljeno govedarstvo, a posetno goveda simentalske rase. Pre desetak  godina u ovom kraju je dosta uvezeno grla iz Austrije, tako da je to austrijski simentalac, istakla nam je Marija Stojadinović, i dodala:  Odživost ove proizvodnje je očekivana i u budućnosti, proizvodnja se intezivira, broj farmi raste, tako da se povećava i  broj grla u ovom kraju.

Marku Stojadinoviću, Marijinom bratu  je na VII NLB konkursu pripala  nagrada za projekat “Organska hrana – budućnost srpske poljoprivrede”. Stojadinovići su na svom gazdinstvu objedinili ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, a sertifikovanom organskom proizvodnjom bave se od 2011. godine.

Marko Stojadinović

Cilj našeg projekta je unapređenje prerade organskih proizvoda, jer je to neophodno za sva gazdinstva udaljena od većih gradova i saobraćajnica, istakao je Marko i dodao: Moramo da prerađujemo i dorađujemo dobijene sveže proizvode, tako da planiramo da se bavimo ili sušenim programom ili proizvodnjom džemova. Dobijenu nagradu uložićemo u duplikator za pripremu gotovih proizvoda.

Marija Stojadinović

Stojadinovići imaju organsku farmu, na kojoj ima  30 grla simentalske rase,u  pitanju je mlečno govedarstvo. Dnevno se na ovoj farmi proizvede 400 litara mleka. Po rečima Jovana Stojadinovića, oca Marka i Marije,  njjihova farma se razlikuje od ostalih farmi,  jer je u pitanju sertifikovana organska proizvodnja, i mleko koje se dobija na ovoj farmi je organsko. Farma je lepo organizovana, odgovara svim standardima što se tiče higijene, zdravstvene zaštite životinja, i dobrobiti životinja. Prate najnovija dostignuća iz oblasti nauke, i na farmi je instaliran sistem za mužu, tipa  zatvorenog mlekovoda, suština je  da mleko koje se dobija je  bez kontakta sa vazduhom, ili sa osobom koja obavlja mužu. 

Jovan Stojadinović

Na  površini  od 5 hektara  Stojadinovići gaje šljive, kruške, jabuke, aroniju, kupinu i malinu . Voće koje se gaji na gazdinstvu porodice Stojadinović takođe je organskog porekla. Šljiva je najviše zastupljena, 70 odsto od ukupne proizvodnje voća i prodaje se u sušenom stanju.

,,Šuva šljiva se postuje kod nas, ali  najviše izvan granica naše zemlje. Nekada je Srbija bila najveći izvoznik suve šljive. Stojadinovići imaju dve  sušaru, po svim standardima, i u jednoj može  da  se osuši   3 tone za 24 sata. Pored sušare imaju i opremu za pasterizaciju, proizvode, sokove, džemove, kompote, i sve to prodaju sa kućnog praga.

Ratarstvo je takođe zastupljeno, tako da oni žitaricama hrane svoje životinje, a proizvode i setveni materijal.

Gordana i Marija Stojadinović sa koleginicom Radojkom Nikolić  glavnom urednicom ekonomskih mesečnika „Ekonometar“ i „Magazin biznis“.

Stojadinovići,  prave planove za budućnost kako bi organizovali grupnu sertifikaciju u stočarstvu, sto je prema Marijinim rečima odlično za ovaj kraj, i za organsku stočarstvo.

Ovo je primer da spoj nauke i prakse daje odlične rezultate. Stojadinovići, svi sa visokim školama, stečena znanja prenose u praksi. Veliki pomoć imaju od supruge i majke Gordane.

Marko Stojadinović voli stočarstvo i smatra da treba raditi manje vrsta poslova u poljoprivredi ali kvalitetno.

Објављено у Organska proizvodnja
subota, 27 april 2019 13:16

Zaštitom proizvoda do boljeg plasmana

Privredna komora Srbije (PKS) i „Dnevnik-Poljoprivrednik“, u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije (ZSS), organizovali su tematski skup pod nazivom „Original iz Srbije“, koji je okupio predstavnike resornih institucija, lokalne samouprave, ali i proizvođače koji su zaštitili brendove koji su već prepoznatljivi na tržištu u našoj zemlji i inostranstvu. Reč je o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom i onima koji nose oznaku „Srpski kvalitet“.
Proizvodi sa nekom od oznaka kvaliteta najbolje su što Srbija može da ponudi tržištu. Reč je o proizvodima, pre svega prehrambenim, koji su izrađeni od
kvalitetnih sirovina, na specifičan način i uz poštovanje principa dobre proizvođačke prakse. To su proizvodi koji imaju specifične, prepoznatljive osobine, pa samim tim i dodatu vrednost koju realizuju prodajom na tržištu. Koliko je danas bitna medijska promocija o ovim proizvodima istakla je dr Gordana Radović. Ona je istakla da će još biti ovakvih skupova, jer su potrebni da bi se edukovala javnost koliko su značajni ovi proizvodi. Domaći proizvodi treba da se promovišu. Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju PKS-a istakao je značaj ove teme, a posebno sa aspekta uspešne prodaje proizvoda i izlaska na tržište. On je ovom prilikom istakao da osim što se roba proizvede, da bi se prodala mora da se lepo upakuje i da se uradi
dobar marketing. Naši građani znaju da izaberu i da prepoznaju kvalitet proizvoda.
Istako je i da lokalna samouprava ima važnu ulogu, i da je potrebno da podrži proizvodnju i prodaju proizvoda u njihovim opštinama. Proizvodi sa oznakom kvaliteta imaju reputaciju i o tome najbolje govori to što ih najčešće nema na lageru, jer su prodati, istakao je Branislav Raketić iz Ministarstva
poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Istakao je da resorno ministarstvo pruža podršku putem obezbeđivanja kontrolnih markica koje se stavljaju na proizvode, a svojevrstan su garant potrošačima da se radi o proizvodu s kontrolisanim kvalitetom. Ministarstvo, takođe, subvencioniše troškove za kontrolu i sertifikaciju, a Rakitić je pozvao i lokalne samouprave da to čine u što većoj meri, jer je u njihovom interesu da deo budžetskih sredstava izdvoje za ovu namenu.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, je rekao da je ogromno interesovanje u Srbiji za osnivanje novih zadruga, i da je od Nove godine do sada ima 48 novoformiranih zadruga. Intelektualna svojina je kapital koji je neophodno staviti u funkciju podizanja konkurentnosti, naših kompanija i proizvoda, po rečima dr Danice Mićanović, kordinatora ove oblasti u PKS. Zaštita prava intelektualne svojine kroz OGP, zaštitu žiga, dizajna, tehnologije neophodna je u funkciji brendiranja poljoprivrednih proizvoda, što doprinosi prepoznatljivosti proizvoda, boljoj tržišnoj pozicioniranosti i ostvarivanju većeg profita, istakla je dr Mićanović.
– Proizvodi sa zaštićenom oznakom kvaliteta često se proizvode u okviru zadruga, a Zadružni savez to podržava, trudi se da obrazuje zadrugare kako da zajedničkim snagama stvore i brend, istakao je Nikola Mihailović, predsednik ZSS-a, obraćajući se učesnicima skupa. Savez tradicionalnih proizvođača „Original Srbija“ okuplja 12 proizvoda koji nose oznaku geografskog porekla, to su leskovački ajvar, kačerski med, fruškogorski lipov med, petrovska klobasa, đerdapski med, zlatarski sir, vrbički beli luk, ariljska malina, sremsi kulen, begečka šargara, futoški svež i kiseli kupusu. Ovu organizaciju predstavio je Stevica Marković ,
predsednik Saveza, a o fruškogorskom lipovom medu govorio je Đorđe Mrkić, potpredsednik novosadskog društva pčelara „Jovan Živanović“ koje je i nosilac oznake geografskog kvaliteta.
Mlekarska škola sa domom učenika „Dr Obren Pejić“ u Pirotu je srednja stručna škola koja obrazuje kadrove u oblasti proizvodnje i prerade hrane pri čemu
je uže specijalizovana za kadrove mlekarske industrije. Škola je osnovana krajem 1945. godine. Aktom o osnivanju Narodne Republike Srbije kao niža poljoprivredno stočarsko mlekarska škola.
- Nismo jedini koji prave kačkavalj u Pirotu, ali smo najstabilniji na tržištu. Održavamo se godinama unazad. Imamo mlekarsku radionicu sa dva odeljenja, jedno je za proizvodnju sireva, drugo za proizvodnju fermentisanih proizvoda, pre svega jogurta. Imamo implementirane HASAP standarde i trudimo se da opstanemo na tržištu. To nam je veoma važno jer tako održavamo praktičnu nastavu naših učenika“, istako je Miodrag Đorđević, nastavnik praktične nastave u ovoj školi.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Požeška "Budimka", čiji džemovi, pekmezi, sokovi, su nekada dominirali jugoslovenskim tržištem i bili kičma poljoprivrede ovog kraja, posle dugo godina tavorenja uskoro kreće u novi život, sa novim vlasnikom.

Prodaja ovog preduzeća, čije bankrotstvo je proglašeno krajem pretprošle godine, zakazana je za 11. jun, a početna cena biće oko 4,5 miliona evra. S obzirom na imena koja se vode kao potencijalni kupci, ali profit koji obećavaju brend i potencijali "Budimke", očekuje se da će prodajna cena drastično odudariti od početne."Obaveštenje o prodaji proslediću svima koji su se interesovali za „"Budimku", a njih je 24", - kaže za "Blic" Đorđe Zečević, poverenik stečajnoj upravnika za ovu firmu.

Zečević ne želi o imenima potencijalnih kupaca, osim da se radi o kompanijama iz Srbije, Evrope i Azije.

Odavno se zna da je među njima Petar Matijević koji odavno već ima sve papire o preduzeću. Želja njegova je kako se nezvanično priča, da zadrži program voćnih sokova, marmelada, džemova, ali i povrtarski, jer u Vojvodini poseduje ogromne plantaže sa kojih bi obezbeđivali sirovinu."Matijevićeva želja je, s obzirom na to da 'Budimka' ima i kapacitete za preradu mesa, da u Požegi proširi poslovnu imperiju", kaže izvor "Blica" upućen u imena potencijalnih kupaca.

Matijević će žestoku konkurenciju imati među stranim kompanijama. Dve iz Kine su zainteresovani za "Budimku", a ponudi jedne od njih glasno se čulo 2016. prilikom dolaska kineskog predsednika Si Đingpina u Beograd. Tada je rečeno da kompanija iz provincije Hebei želi u požešku firmu da investira 15 miliona evra, stvori mrežu od 1.000 kooperanata, u Kini otvori fabriku sa imenom "Budimke" koja bi sirovine kupovala iz Srbije. Za "Budimku" su se interesovali "Al Dahra" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedan konzorcijum iza kojeg stoji ruski, nemački i mađarski kapital, i još nekoliko domaćih i stranih kompanija."Za nas nije bitno ko će da je kupi, bitno je da to bude što pre i da „Budimka“ počne sa radom. Dok je preduzeće radilo pre par godina tu sam prodavao industrijsku jabuku za 14,5 dinara po kilogramu, a sada ne mogu da je prodam nakupcima ni za tri dinara. Neposlovanje 'Budimke' je jedan od razloga zbog čega u požeškom kraju propada na stotine tona jabuke koja ne može da nađe kupca", kaže za "Blic" Dragan Krstonoć, poljoprivrednik iz Milićevog Sela kod Požege.

Posle turbulentnih 90-ih kada su počeli problemi, očekivalo se da će "Budimka" u godinama tranzicije privatizacijom stati na noge. Ispostavilo se da nije bilo tako, pa su posle poništenja privatizacije radnici sami nastavili proizvodnju, ali bilo je to kratkog daha. Pogoni nekada čuvene firme utihnuli su decembra 2015. a dve godine kasnije proglašeno je njeno baknrotstvo kojim je "Budimka" oslobođena 13 miliona evra duga.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/matijevic-kinezi-arapi-i-jos-20-kandidata-ko-ce-11-juna-ponuditi-najvise-za-budimku/gjm840c

Објављено у Agroekonomija

Apelujemo na građane, da se pri odlasku u prirodu tokom prvomajskih praznika odgovorno ponašaju, odnosno da ne pale vatru na otvorenom prostoru u prirodi ukoliko ta mesta nisu za to predviđena (vidno obeležena) i obezbeđena, kao i da ukoliko uoče vatru-požar odmah obaveste MUP Republike Srbije-Sektor za vanredne situacije (telefon broj 193), odnosno najbližu šumsku upravu.

Napominjemo da je odredbama člana 47. Zakona o šumama zabranjeno paljenje otvorene vatre u šumi i na zemljištu u neposrednoj blizini šume, na udaljenosti manjoj od 200 metara od ruba šume, izuzev na mestu koje je samo za tu namenu određeno, uređeno i vidno obeleženo, a odredbom člana 22. stav 1. tačka 8. Zakona o divljači i lovstvu zabranjeno je paljenje korova, strnjika, trstika, trave i drugog rastinja u lovištu.

Najavljene visoke temperature za predstojeće praznike, kao i intenzivno obavljanje poljoprivrednih radova, veoma će pogodovati nastanku šumskih požara u narednom periodu, a kao što je poznato, prema sttističkim pokazateljima, u 98 odsto slučajeva njihov uzrok je ljudski faktor, odnosno nepažnja, nemar ili namerno paljenje.

Obzirom na navedeno, u nameri da se predupredi nastanak šumskih požara, kao i u cilju preventivne zaštite šuma, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apeluje da se ne vrši paljenje vatre pri izvođenju poljoprivrednih radova, odnosno spaljivanje suve trave, niskog rastinja i smeća na otvorenom prostoru.

Takođe, ukazujemo da seča stabala, koja nisu obeležena/doznačena, nije u skladu sa planskim dokumentima gazdovanja šumama, te samim tim i nezakonita, odnosno kažnjiva.

Imajući u vidu navedeno, još jednom apelujemo na građane, da se pri odlasku u prirodu ponašaju odgovorno, te da naše šume sačuvamo zajedno.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/apel-sacuvajmo-nase-sume-zajedno-potrebne-su-nam-i-posle-praznika/?script=lat

Објављено у Agroekonomija

U vreme nastupajućih uskršnjih i prvomajskih praznika usled povećanog prometa hrane životinjskog porekla veterinarski inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pored redovnih, sprovode i pojačane, takozvane, akcijske kontrole na teritoriji Republike Srbije.

Pojačane kontrole rade se u skladu sa analizom rizika i na mestima gde se u praznične dane očekuje veća ponuda, ali i potražnja.

Veterinarska inspekcija obavlja stalni nadzor u objektima koji proizvode, skladište i izlažu u promet hranu životinjskog porekla. Kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu sprovode se kontinuirano, kroz samostalne, organizovane i kontrole po prijavama potrošača. Kontrolišu se svi subjekti koji stavljaju hranu životinjskog porekla u promet – specijalizovani maloprodajni objekti (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda), prodavnice delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani, kiosci brze hrane i zelene pijace.

Apelujemo na potrošače da se ponašaju sa „pažnjom dobrog kupca“ odnosno da se upoznaju sa svim svojstvima hrane pre odluke o kupovini i da hranu koja je propisno deklarisana kupuju na mestima koja su za to registrovana.

Svaku sumnju na bezbednost ili kvalitativnu ispravnost hrane, građani bez odlaganja mogu prijaviti nadležnoj veterinarskoj inspekciji, kako bi inspektori u toku vanrednog nadzora mogli preduzeti zakonom propisane korektivne mere kao i sankcionisati subjekte u poslovanju hranom koji nesavesno posluju.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/pojacane-kontrole-veterinarske-inspekcije-pred-praznike/?script=lat

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30