Чланци поређани по датуму: četvrtak, 25 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 25 april 2019 19:25

Majska akcija Dunava za poljoprivrednike

U susret najvećoj sajamskoj smotri poljoprivrede u Srbiji, 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, koji se od 11. do 17. maja maja održava u Novom Sadu, „Dunav osiguranje“ pokrenulo je kampanju „Maj, mesec poljoprivrede“, koja će trajati do 31. maja ove godine. „Dunav“ nudi komercijalne popuste pri zaključivanju ugovora o osiguranju useva i plodova i osiguranju životinja. Pogodnosti se primenjuju na svim prodajnim mestima, kao i putem kanala prodaje, i namenjene su fizičkim i pravnim licima koja zaključuju ugovore za navedene vrste osiguranja i kojima se odobravaju sledeći popusti: - 10% na premiju osiguranja useva i plodova - 10% na premiju osiguranja životinja. Komercijalni popusti predviđeni ovom kampanjom najveće osiguravajuće kuće u Srbiji ne mogu se sabirati s popustima predviđenim drugim odlukama i ugovorima o poslovnoj saradnji. Detaljne informacije o ponudi građani mogu se dobiti na više od 600 prodajnih mesta „Dunav osiguranja“ ili besplatnim pozivanjem Kontakt centra Kompanije na broj 0800 386 286, kao i na internet adresi www.dunav.com.

Објављено у Osiguranje
četvrtak, 25 april 2019 19:00

Još jedna uspešna radionica u Leskovcu

U srednjoj Poljoprivrednoj školi u Leskovcu održana je radionica na temu "Značaj osiguranja poljoprivredne proizvodnje", na kojoj su učestvovali učenici i profesori u toj školi, kao i nosioci poljoprivrednih gazdinstava u tom kraju. Radionicu su održali predstavnici Glavne filijale "Dunav osiguranja" u Leskovcu, kao i predstavnici Poljoprivredne, savetodavne i strucne službe Leskovac i udruženje nivinara Agropress. Direktor Glavne filijale "Dunav osiguranja" u Leskovcu Dejan Dimitrijević rekao je da je cilj radionice, koju organizuje ta kompanija u saradnji sa Agropresom, edukacija učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i nosilaca te proizvodnje - poljoprivrednih proizvođača. "Akcenat je i na mladim ljudima koji su budući nosioci poljoprivrednih gazdinstava, sa ciljem podizanja svesti o tome koliki je značaj osiguranja u segmentu zaštite poljoprivredne proizvodnje, uloženih sredstava i rada", rekao je Dimitrijević. On je ocenio da je poražavajuća činjenica da je u Jablaničkom okrugu, koji ima oko 8,5hiljada hektara pod voćem i oko 12 hiljada hektara pod ratarskim kulturama, osigurano tek nešto više od sedam odsto poljoprivednih površina, navodi se u saopštenju "Dunav osiguranja". Dimitrijević je dodao da orjentaciona cena osiguranja za hektar pšenice iznosi 1.580 dinara, paprike 56.150 dinara, višnje 37.400 dinara, jabuke 43.650 dinara, maline 45.750 dinara. Direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Leskovcu Dalibor Cvetanović rekao je da je radionica bitna jer poljoprivredni proizvođači imaju priliku da saznaju novine, koje se odnose na osiguranje useva, stoke i voćnih zasada. On je naglasio da Poljoprivredna savetodavna i stručna služba ima ulogu da sve to implementira i pozvao sve zainteresovane i poljoprivredne proizvođače da se obrate toj službi kako bi im ona dala smernice kako da osiguraju useve, zasade i stoku. Predsednik Agropressa, Goran Đaković rekao je da je cilj radionice da se mladim stručnjacima objasni značaj poljoprivrednog osiguranja i dodao da bi oni onda trebalo da osveste svoje roditelje i prenesu dalje znanje. "Oni su ti koji će dalje širiti znanje u budućnosti. Mislim da je ovo zalog za budućnost", rekao je Đaković. Na radionici je učestvovao i Novica Miljković, poljoprivredni proizvođac iz Bratmilovca, čije se gazdinstvo nalazi u Oruglici. Miljković, koji se bavi proizvodnjom maline, ribizle i šljive, ukazao je da je prošle godine pretrpeo štetu od 40 odsto na malini i po 20 odsto na ribizli i šljivi, a da je od "Dunav osiguranja" dobio nadoknadu.

Објављено у Osiguranje
četvrtak, 25 april 2019 09:06

Uticaj nanotehnologije na proizvodnju mesa

Uticaj nanotehnologije na proizvodnju mesa u staji ili na brojlerskoj farmi, je takođe predmet proučavanja i razvoja novih tehnologija u uzgoju životinja. Kao
što nanopremiksi utiču na kvalitet i kvantitet jaja i mleka, imaju značajan uticaj na kvalitet i kvantitet mesa. Sa uvođenjem novih tehnoloških postupaka smanjuje se sadržaj rezidua antibiotika i drugih lekova u mesu, prirast životinja je veći, ekonomski gubici su manji, sprečavaju se brojna oboljenja organa za disanje i digestivnog trakta. Poboljšanje uslova života i smanjen stres, isto tako pozitivno utiče na sam kvalitet mesa i proizvoda od mesa.
Još je mnogo više razvijena nanotehnologija primenjena na području industrije mesa. Naučnici Clemson Univerziteta rade na razvoju nanomaterijala koji bi
dat pilićima odstranio sa površine mesa prisutni rod Campylobacter, čiji nosioc je živina a može uzrokovati kod ljudi grčeve ili krvavi proliv. Naučnici pokušavaju da stvore NČ specijalno dizajnirane, da se vežu na molekule prisutne na površini kampilobaktera, kako bi ih tako vezane lakše uklonili sa mesa živine. U poslednje vreme je sličan postupak razvijen i za bakterije vrste Escherichia coli.
Na dendrimernoj bazi načinjeni nanokompoziti takođe mogu delovati i kao antibiotici u borbi sa bakterijama Staphylococcus aureus, Pseudomonas aeroginosa i Escherichia coli. Zanimljivo je, da je upravo jedan od prvih slučajeva, navedenih u nanotehnologiji budućnosti, sinteza mesa. I ako je u ovom trenutku još uvek komercijalno nemoguće proizvesti takvo meso, nanotehnolozi ga najavljuju u najbližoj budućnosti. Razvoj novih zamena za meso uključuje i zamene
proizvedene in vitro, na kulturi ćelija. U stvari se radi o proizvodnji »pravog mesa« bez ubijanja životinja. Sa tim postupkom bi uticali i na dobrobit životinja i značajno smanjili njihove muke. Jedna od smelijih aplikacija u nanotehnologiji je proizvodnja interaktivnog mesa peradi. Mesu će moći menjati boju, ukus i
prehrambenu urednost s obzirom na trenutni ukus i želju potrošača, odnosno s obzirom na njegovo zdravstveno stanje (terapeutsko meso).
Kao zanimljivost je i to da se na tržištu može kupiti vino (eng.: Nano Wine), koje je prilagođeno trenutnom ukusu i željama potrošača.
Prednosti i slabosti upotrebe nanobiotehnologije Činjenica je, da će nanotehnologija iz temelja promeniti način našeg razmišljanja i o zdravoj okolini, ishrani i sl. Prednosti i pozitivne strane nanočestica mogu vrlo lako postati njihova suprotnost. Naime promenjene osobine i povećana aktivnost pa i agresivnost mogu
mogu dovesti do nezamislivih posledica. Tako komisija EU predlaže veću Evrope da se odredi način nadzora i registracije nanomaterijala. S obzirom da do sada još nema posebnih propisa o nanomaterijalima. Predlaže se da se za nanomaterijale propiše ispitivanje kao za sasvim nove materije i ako su već mikro ili veće čestice registrovane, naime radi se o novim osobinama pa i o novom intenzitetu tih osobina. Najčešće štetno delovanje možemo ukratko na ovaj način opisati: mogu ući u čovečji, životinjski ili biljni organizam preko udisanja, digestivnog trakta ili kroz kožu, krvlju se razneti po celom telu pa i u vitalne organe. To može izazvati različito teška patološka stanja, zavisno od učestalosti, koncentracije nanočestica i kondicije organizma, slične posledice mogu nastati i u biljnom svetu obzirom, da se nano materijali upotrebljavaju i u zaštiti bilja, ili kao stimulativna sredstva.
Šta se događa u nano svetu, u tlu, nadzemnim i podzemnim vodama se ne može niti pretpostaviti. Isto tako nisu poznate hemijske promene koje uzrokuju nanomaterijali u tlu i u vodama. Istraživanja mogu omogućiti, da se potencijalno opasni nanomaterijali mogu koristit na bezhbedan način. Pri tome ne
smemo zaboraviti, da bitnu ulogu u plasiranju nanomaterijala u široku upotrebu mora pratiti i vrlo široka i precizna ocena srazmera korist/šteta. Rizik zavisi od dva faktora: opasnosti i ekspozicije. Ako nema izloženosti čak ni najopasniji materijali ne mogu predstavljati opasnost. Već dosadašnjim istraživanjima je dokazano, da izvesni nanomaterijali predstavljaju određenu opasnost pa treba njima rukovati sa oprezom. Zašto su nanočestice nov rizik? Zato što:
- su nanočestice hemijski reaktivnije od većih čestica
- imaju imaju mnogo lakši pristup u organizam nego veće čestice
- im je veća biološka dostupnost i veća biološka aktivnost koja može izazvati nove rizike toksičnosti
- mogu ugroziti imuni odgovor organizma pošto ih telo ne prepoznaje kao neprijatelja
- mogu imati dugotrajnije patološke efekte
Saznanja o nanotoksičnosičnosti su vrlo siromašna, još ne znamo:
- kojem stepenu nanometarskih ekspozicija se trenutno izlažemo
- koji nivo ekspozicije škodi zdravlju 
- da li postoji bezbedni nivo ekspozicije i koji je to nivo.
Jedan od bitnih koraka u proceni rizika je identifikacija povezane opasnosti. Ako definišemo opasnost kao potecijal za škodljivo delovnje onda je rizik štete verovatan. Identifikacija opasnosti je vrlo teška jer su moguć ipatogeni mehanizmi indukovani od nanočestica vrlo kompleksni i zavise od ulaznog mesta, doze, odgovora domaćina, osetljivosti i specifičnih fizikalno-hemiskih osobina pojedinih čestica. Zato treba za pravilnu procenu ENP opasnosti uzeti u obzir sve
nabrojene činjenice i organske sisteme koji su potencijalni ciljevi za ENP. Pored rizika postoje i pozitivne mogućnosti primene nanotehnologije:

- nanopore kao nosioci lekova i nano cevčice za nove generacije maziva i vlakana za ojačanje materijala
- nanooblici pojedinih elemenata ili jedinjenja služe kao biocidi posebno u dezinfekciji jer barem za sada nemamo registriranu rezistenciju mikroorganizana na
njih
- nanočestice za samopročišćavanje, zaštitne premaze, učvršćivanje boje
- nanotekstil za neprobojne tkanine učvršćivanja tkanina
- nanoelektronika, nano senzori, za mikroskopiju i biosenzoriku, nanotrake za električne vodiče
- nanokompoziti za samomazivne prevlake, sunčane ćelije veštačke mišiće i sl.
Takve mogućnosti mogu samo oduševiti čoveka i nagoveštavaju nova otkrića koja će, to je gotovo sigurno, promeniti naš način razmišljanja dati rešenja za mnoge probleme recimo u nano elektronici, informatici, proizvodnja energije na temelju bioloških procesa i sl.Š ta se događa u mikro svetu u tlu nadzemnim i podzemnim vodama se ne može niti pretpostaviti . Isto tako nisu poznate hemijske promene koje uzrokuju nano materijali u tlu i u vodama.
Način na koji smo do sada stvari oko nas videli dodirivali ili osetili, će se u budućnosti promeniti. U biti je promena već počela i ako još nije dotakla naše živote. Hiljade sitnih i krupnih događaja se polako menjaju naš život. Nanotehnologija može promeniti svet na bolje, radi se o revoluciji, koja nam može
omogućiti dalje postojanje na Zemlji. Treba samo iskoristiti mogućnosti, koje nam daje i moramo biti svesni svih ostalih sporednih ili čak škodljivih efekata zbog nestručne upotrebe ili, ne daj bože, zbog pohlepe – gramzivosti.
Nanobiotehnologija u tom kontekstu daje veliku nadu da će se rešiti većina izazova budućnosti. Naglašavamo da nepravilna upotreba i proizvodnja NČ može brzo postati katastrofalna za čovečanstvo. Nanoroboti – minijaturne pravice, manje od bakterija, pomoću kojih bi mogli potpuno kontrolisano dostavljamo lekove, popravljamo greške u živom organizmu na nivou pojedinih molekul, bi bili najverovatnije od svega najefikasniji alat i kao takav najveći trijumf medicinske nanotehnologije. Za sada je sve zajedno još na nivou naučne fantastike, koja bi mogla uskoro postati realnost, budući da se s tim
izazovom bavi veliki broj razvojnih institucija po celom svetu.
Kada čestice (veličine 50 nm i manje) uđu u krvotok on ih raznosi po celom telu sve do mozga. NČ okruglog oblika (veličine 70 nm i manje) se u alveolnih pluća lakše izbegavaju ćelijama makrofaga, zato ne uzrokuju ovoliko procesa kao čestice koje imaju oblik filamenta. Po veličini bliži su receptorima ćelijske membrane, zato plućna ćelija takvu česticu ne prepoznaje kao neprijateljsko strano telo pa ga procesom endocitoze pusti u sebe a posljedično i u
krvotok. Kod ljudi su dokazali, da su oksidi gvožđa otrovni za nervne ćelije, srebro uzrokuje tzv. oksidativni stres, lake i brzo pokretne čestice silicijumovog dioksida uzrokuju oboljenja srca i disajnih puteva. Slični procesi se događaju i u životinjskom organizmu.
Sve ovo napred navedeno govori o novim izazovima u bliskoj budućnosti, ali ujedno ukazuje i da opreznost njene primene mora biti stalno prisutna i pod lupom naučnika.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Živinarstvo

Poljoprivrednici sa teritorije Leskovca moći će u toku godine da se prijave za dobijanje novca za nabavku novih mašina, uređaja i opreme. Za podsticaj poljoprivrede će u ovoj godini iz gradskog budžeta biti izdvojeno 26 miliona dinara.

Za razliku od prošle godine, u 2019. će za leskovačke poljoprivrednike biti izdvojeno milion dinara više, kaže Dejan Ranđelović, predsednik Komisije budžetskog fonda za razvoj poljoprivrede. Najviše novca planirano je za nabavku opreme, a konkursi će biti raspisani u drugom ili trećem kvartalu godine.Skoro 24 miliona predviđeno je za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, jer poljoprivrednici pokazuju najviše interesovanja za ovu meru - kaže Ranđelović.

Za unapređenje ruralne infrastrukture planira se izdvajanje od 300.000 dinara, dok će za promotivne aktivnosti, koje podrazumevaju organizovanje tradicionalnih Dana jagode, višnje, kruške i krompira biti izdvojeno 1,6 miliona dinara.

Ove mere, ističe Ranđelović, imaju za cilj stimulaciju poljoprivrednih delatnosti i segmenata proizvodnje koji su procenjeni kao strateški najznačajniji za očuvanje i unapređenje postojećih kapaciteta u poljoprivredi i stvaranje novih.

Podsetimo, u 2018. godini je za podsticaj poljoprivrede izdvojeno 25 miliona dinara, a subvencije je dobilo 722 poljoprivrednika.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Za-leskovacke-poljoprivrednike-26-miliona-dinara.sr.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

NALED i Poreska uprava razvili su aplikaciju za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi putem "pametnih" telefona. Prvi put u Srbiji omogućeno je radno angažovanje preko mobilne aplikacije i to je ujedno i prva potpuno operativna mobilna aplikacija za jedan servis javne upraveKreirana je u okviru projekta "Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika" koji NALED realizuje uz podršku Nemačke razvojne saradnje - GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga. Pored portala www.sezonskiradnici.gov.rs poslodavci će sada imati još jedan efikasan alat za registraciju sezonaca, a radnici mogućnost da na telefonu provere da li su prijavljeni.

- Mobilna aplikacija učiniće pojednostavljenu proceduru angažovanja još pristupačnijom jer su istraživanja pokazala da dve trećine korisnika prednost daje aplikacijama u odnosu na web portale kao ugodnijim za korišćenje, a tri od četiri internetu najčešće pristupa preko telefona. Od aplikacije „Sezonski radnici“ zato očekujemo da poveća broj poslodavaca koji u svega par klikova, unosom JMBG-a, datuma kada će radnik raditi i odabirom vrste posla, na legalan način mogu da obezbede pomoć u poljoprivrednim radovima. Za prva tri meseca primene pojednostavljenu proceduru već je koristilo 70 poslodavaca – kaže predsednik Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a i direktor predstavništva Atlantic grupe za Srbiju Vladimir Čupić.Podaci sistema za elektronsku prijavu pokazuju da je od januara ove godine na poslovima u poljoprivredi bilo angažovano 2.987 sezonskih radnika koji su prijavom ostvarili pravo na penzijski staž i osiguranje u slučaju povrede na radu. Za njih je plaćen porez u iznosu od 4,2 miliona dinara, kao i gotovo 12 miliona dinara doprinosa.

Sezonci su dosad angažovani u 95 gradova i opština širom Srbije, najviše u Vojvodini. Zbog sezonskog karaktera posla, najčešće su bili angažovani na orezivanju, kao i na poslovima koji su vezani za čišćenje, sortiranje, pakovanje i skladištenje poljoprivrednih proizvoda. Interesantno je da je među 70 poslodavaca, sezonce angažovalo i 17 fizičkih lica.Aplikacija Sezonci pruža mogućnost jednostavnog, lakog i brzog prijavljivanja i odjavljivanja sezonskih radnika od strane pravnog ili fizičkog lica koji su se prethodno registrovali na portalu www.sezonskiradnici.gov.rs.

Putem aplikacije Sezonci može se izvršiti uvid u mesečnu evidenciju angažovanja sezonskih radnika, dodeliti ovlašćenja za prijavu i odjavu sezonskih radnika, prijaviti i odjaviti sezonske radnike, izvršiti uvid u podnete poreske prijave.

Pristup elektronskim servisima Poreske uprave putem aplikacije Sezonci vrši se uz pomoć QR koda, koji je potrebno očitati sa portala. Putem aplikacije Sezonci nije moguće elektronsko plaćanje poreskih obaveza.

Pomoć u korišćenju aplikacije i portala, poslodavci i sezonski radnici mogu da potraže u servisnim centrima koji su dosad formirane u 83 lokalne samouprave. Njihovo uspostavljanje i obuku zaposlenih sprovodi NALED u okviru istog projekta. Samo u martu organizovano je 30 obuka na kojima je učestvovalo 604 zaposlena u lokalnim samoupravama i poslodavaca i nove obuke su planirane do uspostavljanja svih predviđenih servisnih centara.

Mobilna aplikacija „Sezonski radnici“ od 1. aprila dostupna je za preuzimanje na Google play store-u na linku, a uskoro će biti na raspolaganju i vlasnicima telefona sa IOS operativnim sistemom.Dnevnica sezonaca na poljoprivrednim poslovima ide i do 4.000 dinara, a manje dnevne zarade od 2.000 dinara nema. Iako se poslodavcima plaćanje sezonskih radnika nekada ne isplati, dnevnice nikada nisu bile više upravo zbog manjka radnika.

Za kopanje zemlje dnevnica se kreće od 2.500 do 3.000 dinara, što je ove sezone jedan od plaćenijih poljoprivrednih poslova. Još više se plaćaju rezači voća i vinove loze, čiji dan rada košta od 3.000 do 4.000 dinara. Na najučestalijim poljoprivrednim poslovima u ovom delu Srbije, a to su sređivanja malinjaka ili kupinjaka, dnevno se zaradi najmanje 2.000 dinara, a kada počne berba vlasnici gazdinstava će sezoncima obezbeđivati obrok i prevoz, što visinu dnevnice podiže na 3.000 dinara. Za poslove kupljenja šljiva ili berbu grožđa sezonski radnici takođe će moći da zarade 2.000 dinara na dan.Ako neko uspe da nađe posao sa najvećom dnevnicom od 4.000 dinara, za mesec dana mogao bi da zaradi 80.000 dinara, a za tri letnja meseca i više od 240.000.

Izvor:https://www.telegraf.rs/vesti/ekonomija/3054563-od-1-aprila-sezonski-radnici-mogu-da-se-zaposle-i-preko-ove-aplikacije-a-za-leto-mogu-da-zarade-i-vise-od-200000-dinara

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Poljoprivreda nije u vrhu lestvice kada je reč o popularnim delatnostima, o čemu svedoči podatak da u Srbiji ima svega 3% mladih poljoprivrednika. Ovaj trend je prisutan i u Evropskoj uniji, gde je isti prosek duplo veći. Ipak, oni koji se odluče da ostanu na selu najčešće biraju poljoprivredu kao izvor prihoda, ali i kao prostor u kojem mogu da se usavršavaju. Sve je više mladih, školovanih proizvođača, koji imaju viziju kako bi ova proizvodnja u budućnosti trebalo da izgleda.

U tome im pomaže Mreža mladih profesionalaca u poljoprivredi (Young professionals for agricultural development) ili YPARD. Radi se o neprofitnoj organizaciji, sa sedištem u Rimu, koja broji preko 15.000 članova. Njen zadatak je da pomogne mladima tokom školovanja da steknu više znanja o poljoprivredi, ali i da pomogne mladim poljoprivrednicima da pronađu resurse i informacije. Srbija u ovoj organizaciji ima svoju predstavnicu - Julijanu El Omari, koja i sama živi na selu, u Orašcu.

Predstavnica Srbije u Ypardu postala je sasvim slučajno. Pošto je poljoprivredni novinar po struci, prethodna prestavnica čitala je njene tekstove o mladim poljoprivrednicima i kontaktirala je putem društvenih mreža kako bi joj ponudila mesto nove predstavnice. Kako kaže, ona je neko ko je ceo život na selu, pa joj poslovi u bašti, štali i na njivi nisu bili nepoznati, kao ni problemi starijih i mlađih proizvođača u poljoprivredi.

- Nažalost, zbog opšte situacije, mnogi mladi ne vide svoju budućnost na selu i u svojoj državi. Zbog toga sam želela da dam svoj lični doprinos tome da mladi uvide da prirodno pripadaju selu, da se poljoprivreda sa njima razvija i unapređuje i da svi treba da shvatimo da je proizvodnja hrane, uz brigu o prirodnoj okolini, naša najvažnija misija - kaže El Omari za eKapiju.

Otkrila nam je da mlade poljoprivrednike u Evropi i Srbiji muče isti problemi - od niskih ili neprilagođenih subvencija njihovim potrebama, visokih cena zemlje, sadnog materijala, zaštite, goriva, do nedovoljnog obrazovanja i informisanosti o proizvodnji, dostupnim finansijskim sredstvima i što je najvažniji problem - pristup tržištu.

- U razgovoru sa mnogim mladim poljoprivrednicima u Srbiji, shvatila sam da naši mladi čak na prvo mesto ne stavljaju novac, kao najveću potrebu u svojoj proizvodnji, već pristup tržištu i stabilnost cena. Zašto? Zato, što žele da zaokruže svoju proizvodnju i osiguraju obrt novca. Isto to žele i mladi poljoprivrednici Evrope, ali i svi proizvođači bez obzira na godine. Moramo se složiti da je stabilno tržište nešto na šta sami mladi poljoprivrednici ne mogu da utiču i da je tu uticaj državnih institucija presudan - govori Julijana.

Kako kaže, najveća razlika između mladih poljoprivrednika Evrope i Srbije jeste u ceni zemljišta, koje su u Evropi nekad nepojmljivo visoke, kako se poljoprivreda poslednjih godina prepoznaje kao isplativ biznis, dok je kupiti parcelu u Srbiji i dalje dostupno.

Navodi i da poljoprivreda Evrope "stari", pa Evropska unija radi na strategiji koja će privući mlade da se bave poljoprivredom. Ideja je da se za podršku mladim poljoprivrednicima izdvoji bar 2% novca odobrenog za direktna plaćanja. Međutim, određene institucije smatraju da je to nedovoljno.

- Kod nas, od 2017. godine imate poseban program subvencija namenjen mladim poljoprivrednicima na republičkom nivou, ali u odnosu na ukupan broj mladih poljoprivrednika u Srbiji, veoma mali broj pošalje zahteve, a to sigurno nešto govori - napominje predstavnica Srbije u YPARD-u.

Smatra da će Srbija, kao i Evropa, morati najpre da pažljivo oslušne potrebe mladih poljoprivrednika i da im pomogne na pravi način. Na pitanje koliko mladi u Srbiji, a koliko u svetu, poljoprivredu vide kao svoju poslovnu šansu i kao isplativu delatnost, El Omari kaže da postoji veliki broj malih srpskih poljoprivrednika, koji žele da proizvode hranu za sebe i za svoju porodicu, pa tek onda za prodaju.

- Mladi danas vide poljoprivredu kao posao koji mogu obavljati bez stresa i u prirodi. Smatraju da im može doneti i zadovoljavajuću zaradu, kako bi njihova proizvodnja bila održiva, a oni srećni i ispunjeni. U svetu, mladi poljoprivrednici dosta se okreću organskoj proizvodnji, a pošto postoji vrlo stabilno tržište organskih proizvoda, uspevaju dobro i da zarade, iako proizvodnja potpuno organskog proizvoda zahteva mnogo više energije i mnogo više rizika - objašnjava sagovornica.

Ističe i da su mnogi mladi u Srbiji odgovorni kada je u pitanju bezbednost proizvoda, jer su više osvešćeni o važnosti zaštite životne sredine od starijih. Vode računa o pravilnoj primeni hemijskih preparata, poštuju uputstva stručnjaka, dosta istražuju i uče i unose mnogo svog znanja i fizičke energije da stvore proizvod koji nema konkurenciju.

- Danas možete čuti dosta priča o mladima koji su vrednim radom uspeli da se probiju na tržište i opstanu. Na primer, mladi poljoprivrednik sa svojom suprugom i tri mala deteta u selu Saranovo kod Rače bavi se ratarskom, stočarskom, povrtarskom i voćarskom proizvodnjom. Obrađuje oko 30 ha zemlje, a u zimskoj sezoni uslužno se bavi sečenjem drva i njihovom prodajom. Deo zarade ulaže u nove mašine i koristi bio gorivo za ogrev. Sa druge strane, tu je domaćinstvo Organela u Valjevskoj Kamenici, gde nekoliko mladih inženjera poljoprivrede i drugih nauka, proizvode organska jaja, maline, kupine, džemove i druge proizvode i sve plasiraju na beogradsko tržište - kaže Julijana El Omari.

Naglašava da ono što mladi imaju jeste znanje i volja i zato su veoma potrebni poljoprivredi. To sve više uviđaju i opštine u Srbiji, koje raspisuju sopstvene konkurse, a posebne pohvale usmerene su ka Nišu. Tu su i sajmovi u našoj zemlji i regionu posvećeni proizvodima mladih poljoprivrednika, koji imaju za cilj da podignu svest kupaca da cene i više kupuju proizvode koji su stvorili baš mladi u agraru.- Posle dosta istraživanja i uviđanja kakav je položaj mladih poljoprivrednika u Srbiji, YPARD Srbija je u fazi sprovođenja raznih projekata i sklapanja partnerstava. Radimo na tome da podignemo svest ljudi i državnih institucija o značaju mladih u poljoprivredi i na selu, objavljivanjem raznih tekstova koji govore o položaju mladih u agraru, zagovaranjem bolje podrške za mlade. Prijatelji smo sa Divac Fondacijom, koja u saradnji sa raznim opštinama raspisuje konkurse namenjene mladim poljoprivrednicima, pa delimo informacije o potrebama mladih u poljoprivredi. Zatim, spajamo mlade proizvođače sa raznim udruženjima koja mogu da im omoguće koliko-toliko lakši pristup tržištu. Od pre dva meseca imamo i sajt Mladi u agraru, koji objavljuje tekstove o poljoprivrednoj proizvodnji, novim načinima i tehnologijama, vestima o položaju mladih poljoprivrednika tamo i ovde, pozitivne priče mladih i njihovoj proizvodnji, takođe i priče o njihovim problemima, zatim o seminarima i aktuelnim konkursima koji su namenjeni njima. Pozivamo i mlade da podele sa nama svoju priču, da se pohvale ili daju savet, ili da se požale – kako bi znali kako možemo na što bolji način da im pomognemo. Radimo na tome i dajemo sve od sebe sa resursima koje imamo da pomognemo i poboljšamo položaj mladih u poljoprivredi - zaključuje Julijana El Omari.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2484335/kako-mreza-mladih-profesionalaca-u-poljoprivredi-pomaze-podmlatku-srpskog-sela-jeftina-zemlja

Објављено у Biljna proizvodnja

Gazdinstvo uglednog domaćina Vladimira Kopčanskog u Kucuri posetili su juče ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i predsednik Opštine Vrbas Milan Glušac sa saradnicima.U neformalnom razgovoru sa paorima ovog sela u vrbaskoj opštini bilo je reči o aktuelnim podsticajima u poljoprivredi i procesu izavanja državne zemlje u zakup.

„Bitna je edukacija, jer ljudi ne znaju šta sve imaju na raspolaganju, kad je reč o podsticajima. Imamo ovde i primere dobre prakse, domaćine koji su koristili subvencije. Bitno je da svi budu upoznati na vreme sa mogućnostima koje se nude, a sami će odlučiti da li će koristiti kredite i druge pogodnosti. Krećemo sledeće nedelje sa subvencionisanim kreditima za poljoprivrednike“, rekao je ministar Nedimović, dodajući da niko ne može da kaže da nema novca.

Ministar je potvrdio da je ove godine na raspolaganju najveći agrarni budžet u minulih desetak godina, postoje linije za kupovinu mehanizacije, sadni materijal, protivgradne mreže, a na domaćinima je da to iskoriste. Najgore bi bilo da novac ode u potrošnju, umesto u razvoj, rekao je Nedimović.

„Ovde je dosta zemlje izdato u prvom krugu, i po pravu prečeg zakupa, ima dosta farmi, ali ostalo je još par stotina hektara pa je potrebno i to završiti. Iznenađen sam da je ovde početna cena zakupa 303 evra po hektaru, što je daleko više nego u Bačkoj Bačkoj Palanci, gde je 170, iako se radi o geografski bliskim zemljištima, međutim, tamo je tri četvrtine parcela otišlo stočarima po pravu prečeg zakupa, a sa druge strane zemljište oko Vrbasa važi za veoma plodno i kvalitetno“, rekao je Branislav Nedimović.
Predsednik opštine Milan Glušac kaže da su poljoprivrednici na ovom sastanku dobili sve potrebne informacije, da su upućeni da blagovremeno pripreme papirologiju i ostvare svoja prava, a ujedno se ministar obavestio o merama koje lokalna samouprava preduzima da pomogne u rešavanju problema poljoprivrednika.

„Kao opština lane smo davali subvencionisane kredite, bilo je 113 zahteva, od toga je 84 odobreno, u skladu s mogućnostima lokalne samouprave. Isto ćemo primeniti i ove godine“, rekao je Glušac.

„Vrbas ima 30.000 hektara obradive zemlje najboljeg kvaliteta. Od toga je 5.500 hektara državne zemlje, a očekuje nas drugi krug izdavanja u zakup. Razgovarali smo na tu temu, a početna cena je ovde visoka, što je dobro sa stanovišta prihoda države i lokalne samouprave.“
Gazdinstvo porodice Kopčanski, tokom dve i po decenije stvorilo je sve preduslove za održivu proizvodnju.

„Iskoristili smo neke subvencije, krenuli smo i u voćarstvo, povećavamo obradive površine“, kaže Vladimir Kopčanski.

„Gledaćemo da kupimo još zemlje, da ne zavisimo od zakupa, jer krediti su mnogo povoljniji nego ranije. Kao porodica radimo 300 hektara, od toga je pola u našem vlasništvu.“

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/ministar-poloprivrede-branislav-nedimovic-posetio-kucuru-25-04-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30