Чланци поређани по датуму: nedelja, 21 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 21 april 2019 09:25

Udruženje seoskih žena

Podizanje kvaliteta proizvodnje, prerada domaćih proizvoda i stvaranje povoljnih uslova za život navele su žene u Dragačevu da osnuju Udruženje seoskih žena. Sa ruzmarinom, bosiokom, ljutom paprikom ili sir bez dodataka Svetlana Davidović iz sela Kaona pravi po staroj proverenoj recepturi, za sada prodaje samo male količine ali bi od domaćeg mleka mesečno mogla da proizvede oko 200 kg sira.
Ona u izjavi za RTS kaže: „Ja želim da moj proizvod bude prepoznatljiv i da bude zdrav i kvalitetan, kao što je nekada bio dragačevski sir. Zato sam prošla obuke za proizvodnju punomasnog sira i važno mi je da pronađem pravo tržište, odnosno prave kupce koji uspeju to da prepoznaju“.
Verica Ružić koleginica iz sela Melatovići je jedna od retkih žena koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva, tradicionalno kao i mnoge domaćice od voća sa svog imanja pravi slatko, džem, sokove i likere. Smatra da bi preradom voća zapravo dobila mnogo više nego da ih prodaje u svežem stanju.
„Cena svog tog našeg voća, prvenstveno maline, je jako loš, i moja je zamisao da jednu količinu preradim i spakujem to sa ljubavlju u tegle, i da pokušam da nađem tržište“ kaže za nacionalu televiziju gospođa Ružić.
Vredne ruke i mnoštvo ideja ima i Slavenka koja svakodnevno kreira i proizvodi unikate ali zna se da na tržište samostalno ne može lako U selu živimo i skrajnuti smo od javnosti, članstvu u udruženju će nam mnogo značiti za plasman robe, jednostavno ćemo da budemo vidljiviji na tržištu. selo smatra
Slavenka Marinković iz sela Dljan koja je takđe članica Udruženja seoskih žena iz Dragačeva.
Reporter RTS-a podseća da su se ove žene udružile da postanu snažnije, pomognu razvoju sela i budu još bolje u onome što rade, a rada se žene u Dragačevskih selima ne boje.
AGROPRESS ih u tome podržava već 13 godina kroz projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ u kojem je do sada učestvovalo više od 1500 žena. Ovaj projekat
podržavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kompanija DUNAV OSIGURANJE više od 10 godina. Naredna radionica u je u Gornjem Milanovcu, a pretodno su ove godine odžane radionica u Aranđelovcu, Šapcu i Topoli. Pored ostalog redovna tema radionica jesu preduzetništvo i osiguranje u poljoprivredi.

Izvor:Agrobiznis magazin

 

Објављено у Žene u agrobiznisu

Pri prelasku sa konvencionalnog ka organskom načinu pčelarske proizvodnje, kao i u drugim granama poljoprivrede, proizvođač treba da bude upoznat sa osnovnim načelima koja treba da se primenjuju pri organizovanju ovakve vrste proizvodnje, pri izboru lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele je od suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji. Izbor lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele
je od suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji. Odgovarajuća je ona lokacija u čijoj su okolini izvori nektara i polena od prirodne medonosne
flore ili organski sertifikovanih proizvoda površine u radijusu od 3 kilometra. Na površini pčelinje paše mogu da budu zastupljene kultivisane poljoprivredne biljke, ali pod uslovom da se na njima ne praktikuje konvencionalna proizvodnja koja podrazumeva upotrebu nedozvoljenih veštačkih đubriva i pesticida. Lokacija treba da je dovoljno udaljena od bilo kakvih mogućih izvora zagađenja, kao što su autoputevi, urbani centri, deponije i industrijski objekti. Ukoliko se u blizini pčelinjaka nalaze površine pod industrijskim kulturama koje se uzgajaju na ekstenzivan način (bez upotrebe hemikalija), potrebno je da pčelar od proizvođača obezbedi dokaz (sertifikat, deklaraciju) o poreklu semenskog materijala koji ne treba da je genetički modifikovan. Na teritoriji na kojoj se napasaju pčele nije dozvoljeno da bude lociran konvencionalni pčelinjak.
Razlog za ovo je što pčele kao vrsta mogu da se napadaju i da kradu med iz košnica, pa ako organska porodica unese med iz konvencionalne, znači unosi kontaminirani med koji meša sa svojim. Menjanje lokacije pčelinjaka je dozvoljeno, pod uslovom da nova lokacija zadovoljava spomenute kriterijume za organsku proizvodnju. Oplemenjivanje pčelinje paše preko zasađivanja ili zasejavanja medonosnih biljaka je mera koja nije navedena u propisima za organsku proizvodnju. Ipak, ovu meru pčelari treba kontinuirano da praktikuju da bi povećali medeni bilans pčelne paše, a sa time i rentabilnost pčelarske
farme. Beli bagrem, japanska sofora, evodija i dr. drvenaste biljke za nekoliko godina od njihovog zasađivanja počinju sa nektarenjem i proizvodnjom polena.
Od travnatih vrsta na prvom mestu je facelija, koja je po svojoj produkciji od 1.000 kg nektara na 1 ha nenadmašna medonosna biljka. Biljke, kao pelin, melisa, kantarion, hajdučka trava i dr, poželjno je da se zasade oko pčelinjaka, iz razloga što one ulaze u sastav raznih čajeva koji se dodaju preventivno i terapeutski pri lečenju određenih bolesti pčela(vapneno leglo, upala creva kod pčela, varoza i sl.). Postojeća pčelarska praksa da pčelari zamenjuju stari vosak sa oblikovanim satnim osnovama iz trgovine nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. To je zato štotakve satne osnove u sebi sadrže materije koje nisu dozvoljene u organskoj proizvodnji (parafin, boje, aditivi i sl.).
Pri organskom načinu proizvodnje potrebna je zamena saća kupljenih satnih osnova sa satnim osnovama oblikovanim od voska iz sopstvene proizvodnje. U te svrhe najbolje je da se iskoristi vosak koji se dobija od voštanih poklopčića pri ceđenju meda, pre svega zbog dovoljnih količina voska koje se dobijaju na ovaj način. Dozvoljena je upotreba i voska koji se dobija sa bočnih nadgradnji nosača ramova, kao i vosak sa ramova gradionika koji ujedno služe i za mehaničku borbu protiv pčelinjeg krpelja. Sav vosak iz pčelinjaka treba da bude zamenjen u periodu od 4 godine sa ciljem da se ispune uslovi za organsku proizvodnju meda.Odbacivanje veštačkih boja koje se koriste za bojenje pčelinjih sanduka je važan uslov u organskoj proizvodnji. Za zaštitu sanduka treba da se koriste prirodne boje na bazi lanenog semena . Uklanjanje stare boje sa sanduka vrši se struganjem, brušenjem, zagrevanjem i slično. Ukoliko ekonomska logika opravdava, dozvoljeno je da novi sanduci uopšte i ne budu obojeni. Postoji više recepata za pripremanje prirodnih boja, koji obezbeđuju kvalitetnu i jeftinu zaštitu sanduka.
Na primer: 1 l lanenog ulja, 1 l 30% propolis ekstrakta i 1 kg pčelinjeg voska se zagrevaju do topljenja. Dok je rastvor još uvek topao, premazuju se sanduci. Ova kombinacija se suši sporo (24 časa), pa se zato drugo premazivanje vrši sledećeg dana. Premazivanje se završava kada se uoči da se smesa više ne upija u drvetu. Kvalitetnim premazivanjem sanduka zaštićeni su za period od tri do četiri godine, posle kojih se postupak ponavlja. U ishrani pčela nije dozvoljena upotreba običnog šećera (beli šećer – saharoza). Za zimsku prehranu i za prolećnu stimulaciju pčela, potrebno je u sanduke ostaviti dovoljne količine meda i polenovog praha. Uobičajeno potrebna količina iznosi od 15 do 20 kg po pčelinjoj porodici. U slučaju da jesenja paša nije obezbedila dovoljne količine hrane, pčelar može da interveniše dodavanjem organskog meda, organskog šećera ili kombinovano kao šećerno medno testo zime, ili šećerno-medni sirup u periodu posle meseca marta. Ovaj zahtev je jedan od najtežih za ispunjavanje, posebno u sušnim godinama. Za mere prehrane je potrebno da se izvesti kontrolno i sertifikaciono telo, kao i da se dostave informacije o tome koliki je nedostatak hrane i sa kolikom količinom hrane će se intervenisati. Organska proizvodnja je od posebnog značaja za zdravlje i blagostanje životinja, pa je u skladu sa tim, sečenje krila maticama pri njihovom obeležavanju zabranjeno. Uklanjanje starih i „istrošenih“ matica vrše pčele-radilice kao deo njihovog prirodnog instinkta za opstanak, pri čemu i pčelari mogu da intervenišu posebnim tehnikama.
Mlade matice mogu da se obeležavaju i zamenjuju po potrebi. Kao obavezna aktivnost u organskom pčelarstvu je numerisanje pčelinjih sanduka i vođenje pčelarskog dnevnika. Najbolje je da pčelar ažurira dnevnik o tehničkim merama pri uzgajanju i dnevnik o ulazu i izlazu materijala i proizivoda. Prvi je važan za potrebe pčelara koji na osnovu proizvodnih svojstava pčelinjih porodica može da organizuje selekciju i borbu protiv bolesti. U dnevniku pak za ulaz i izlaz materijala i proizvoda evidentiraju se svi proizvodi koji su ušli na pčelarsku farmu (zaštitna sredstva, boje, ramovi, žica i sl.) i proizvodi koji izlaze iz farme (med, polen, propolis, matični mleč).Ovakva evidencija, zajedno sa dobijenim ili izdatim dokumentima (fakture, otpremnice, fiskalni računi i sl.),
daje se na uvid na zahtev kontrolnog i sertifikacionog tela.
Organska pčelarska proizvodnja ima posebne uslove u pogledu perioda prelaza. Sa ulaskom u proces sertifikacije sam proces proizvodnje
ulazi u prelazni period. Period prelaza u pčelarstvu traje različito, zavisno od toga da li ispunjava zahteve naložene od kontrolnog i sertifikacionog tela. U najboljem slučaju, sertifikat za organsku proizvodnju meda, polenovog praha, matičnog mleča i propolisa dobija se posle jedne godine od prve kontrole. Za ovaj period ne dobija se sertifikat za organski vosak, zato što su za promenu konvencionalnog sa organskim voskom potrebne najmanje tri godine. Posle zamene voska cela proizvodnja dobija status organske proizivodnje.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Pčelarstvo

U Srbije je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom. To znači da se oko dve hiljade proizvođača bavi ovim vrstom uzgoja na približno 15.000 hektara. Ekipa RTS-a upoznala je jednog iz Male Vranjske kod Šapca, a on joj je otkrio kako se zaleteo u posao gajenja aronije i da li mu se isplatilo.Priča o aroniji može, ali prvo sok od nje. Jer kao i sve goste, Željko Dimitrić iz Male Vranjske dočekao nas je svojim proizvodom. Recept za sok isti je već šest godina, koliko i proizvodi aroniju. A evo šta se promenilo.

"Na dan kada smo sadili kilogram aronije je bio oko 1.000 dinara u prodaji, a danas nema otkupa ili je to neki otkup po 100 dinara koji je uopšte neisplativ totalno", kaže Željko.

Zato aroniju ne prodaju u svežem stanju, već je isključivo prerađuju. Nažalost, taj proces nismo mogli da snimimo, jer je aronija tek u cvatu. Ali zato možemo da vam pokažemo kako izgleda sok, rakija, slatko i čaj od ovog voća. I da Željka podsetimo kako je u avgustu, kada ima pune ruke posla.

"Taj dan koliko možemo da flaširamo toliko i beremo ploda. U toku dana se bere od 4-5 sati, plod se pere, suši, hladno cedi i pasterizuje. U toku noći prerađujemo i flaširamo sok i ujutru opet ispočetka. Za jedan litar soka, pošto imamo sistem za navodnjavanje, potrebno nam je 1,6 kilograma aronije, što je odličan rezultat", ističe proizvođač.

Odličan rezultat Željko je postigao i prošle godine kada je postao prvi sertifikovani proizvođač na teritoriji Šapca. Međutim, ni to mu, kako kaže, nije dovoljno da bi proizvode izlagao dalje od bazara.

"Problem je što mi kao poljoprivredna gazdinstva ne možemo da uđemo u neke velike markete. Iako imam sertifikovanu organsku aroniju, da je u mom soku ceđena sveža aronija, ja na ovaj sok ne mogu da stavim pečat ili amblem da je to organski proizvod, jer to mogu samo fabrike", objašnjava Željko.

"Čuli smo kako se pravi sok, a kako se gaji aronija? Kada smo posadili to je bila priča da se samo i obere i da nema posla ništa, ali sama organska proizvodnja iziskuje mnogo više posla nego kovencionalna proizvodnja gde mnoge poslove moramo da radimo ručno od kopanja i čupanja trave do kupljenja ručno rutave bube koja napada plod.

Na 70 ari Željko je zasadio 1.400 stabala aronije. Iako procenjuje da ova plantaža može da ima rod i do 15 tona godišnje, on ga još uvek nije dostigao. Maksimalna berba bila mu je protekle godine kada je obrao 3,5 tone ovog bobičastog voća.

"U organskoj proizvodnji ne može da se baca toliko mineralnog đubriva, tačnije uopšte, kao u konvencionalnoj proizvodnji. Imam tri puta manji rod nego neko ko u konvencionalnoj proizvodnji baca đubriva primenjuje čak i total, nema trave. Mi treba da imamo tri puta veću cenu ploda, a ne samo mizernih 10 ili 20 posto", kaže Željko.

Ovaj medicinski tehničar u Hitnoj pomoći još nije povratio uloženo, ali kaže da se profitu nada sledeće godine. Glavni saveznik u poslu mu je sunce od koga i zavisi koliko će njegovi proizvodi biti slatki. A kada smo kod slatkog, planira da aroniju čokoladira kao i da napravi žitni dezert sa njom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3495666/aronija-donosi-zdravlje-a-novac.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Nestašica vode i suše sve češće pogađaju Srbiju, te to ostavlja velike posledice po poljoprivredu, tako je trenutno luk skuplji od banana, a ovo leto očekuje se slabiji prinos žitarica i uljarica.

Suše u Dunavskom regionu, kojem pripada Srbija bile su 2012, 2015, 2017. i 2018. godine, a isto se očekuje i ove, treći put zaredom, što nikada nije zabeleženo. Monitoring suše Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije kaže da su ove godine sušom najviše pogođena istočna i južna Srbija, kao i Vojvodina, stručnjaci smatraju da su poslednji kišni dani popravili situaciju sa deficitom padavina, ali ne i otklonili postojeći problem. Minule zime i ove godine kupce je tako dočekala nikad viđena situacija do sada da kilogram luka plaćaju koliko i banane, više od 150 dinara, dok i za krompir moraju da izdvoje više od 100 dinara.

- Uništena nam je skoro polovina zasađenih useva, što je znatno uticalo na cenu. Luk je prošle godine jednostavno istrulio u zemlji jer nije bilo padavina. Znam da je ljudima muka kada moraju da kupuju lošiji luk nego prošle godine, a da za to plate i četiri puta veću cenu, ali prosto ga nema. Slično je i sa krompirom, koji je barem duplo skuplji. Sada je pala kiša taman kada je krenula setva, što je dobro, samo da tako nastavi, ali dugoročne prognoze nisu obećavajuće - rekao je Dušan Leskovac povrtlar iz Bačkog Petrovca.

Deficit padavina, od oktobra prošle godine do marta ove godine bio je najizraženiji u Vojvodini. Tokom februara i marta palo je između 15 i 25 litara po metru kvadratnom i pšenica je ostala gladna. Ekspert za strna žita prof. dr Miroslav Malešević napominje da je ključni problem u tome što je suša umanjila efekte prehranjivanja azotom, tako da "poboljšanje vremenskih prilika ne može nadoknaditi nastalu štetu".Informacije RHMZ i podaci o zasejanim površinama govore da je jako ugrožena pšenica na oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini. Srednje ugrožena pšenica je na oko 140.000 hektara, a manje je ugrožena na površinama od oko 190.000 hektara.Po istraživanjima Udruženja "Žita Srbije", u zavisnosti od parcele, potencijal prinosa u odnosu na prethodnu godinu manji je za nekih pet do 35 odsto. Prosečan rod pšenice mogao bi biti manji za 20 odsto nego prošle godine.

- Treba biti objektivan i reći da je prošla godina po prinosima pšenice bila rekordna, pa i ako ova bude za 20 odsto manja, to će biti na nekom petogodišnjem proseku. Do pre pet dana suša je bila osnovni problem, čitava Srbija je bila pod jakom ili srednjom sušom. No, kiša je padala nekoliko dana i to je još uvek brojka ispod prosečnih padavina, ali je dobro došla pšenici, ječmu i uljanoj repici. Da li će se projekcije tih 20 odsto manjih prinosa povećavati ili smanjivati, zavisi od padavina narednih meseci - rekao je Vukosav Saković, direktor udruženja, dodajući da je do 2012. bilo uobičajeno da svake pete godine imamo sušu. No od te godine, ona nas pogađa svake dve godine.Ekstremna suša zabeležena je 2012. godine na većem delu teritorije Srbije, a zatim tri godine posle ponovo smo imali intenzivnu sušu, umerena do ekstremna registrovana je u julu i avgustu. Leto 2017. godine bilo je jedno od najsušnijih i drugo najtoplije ikada do sada u Srbiji. Ekstremna suša pokrivala je veći deo zemlje. Slične vremenske neprilike nastavljene su prošle i ove godine.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/cene-povrca-skacu-zbog-suse-luk-je-skuplji-od-banana-a-najgore-tek-sledi/4j4z7ch

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30