Чланци поређани по датуму: utorak, 02 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Republika Srbija i Republika Srpska realizovaće zajednički projekat automatske protivgradne zaštite u slivu reke Drine, čija će ukupna vrednost iznositi oko milion evra, dogovoreno je danas na sastanku ministara poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Republike Srpske, Branislava Nedimovića i Borisa Pašalića.
Ovaj projekat će biti realizovan 2020. godine, a za mesec dana ćemo potpisati Sporazum o implementaciji, izjavio je ministar Nedimović i istakao da će direktnu korist imati poljoprivredni proizvođači u Srbiji, najviše oni koji žive uz Drinu.


„Vlada Republike Srbije će Vladi Republike Srpske pomoći da implementira ovaj sistem koji će biti ukupne vrednosti oko milion evra“, kazao je Nedimović i precizirao da je danas dogovoren zajednički projekat automatske protivgradne zaštite koji će biti implementiran na prostoru Republike Srpske, od Milića, odnosno Vlasenice do Gacka.
„Tamo ćemo, na bazi zajedničkog sporazuma koji smo dogovorili, sa 25 – 30 automatskih protivgradnih stanica braniti prostor koji se nalazi uz Drinu, gde smo imali najviše problema prethodnih godina“, naveo je Nedimović nakon sastanka sa Pašalićem koji je održan u Gradskoj upravi Sremska Mitrovica.
Nedimović je ukazao na problem koji se odnosi na to što već 30 godina ne postoje sporazumi između Bosne i Hercegovine i Republike Srbije oko načina upravljanja protivgradnim raketama, i dodao da je danas dogovoreno kako da se to pitanje reši u skladu sa postojećom regulativom.


Nedimović je naglasio da je dobro je što je institucija koja se u Republici Srpskoj bavi protivgradnom zaštitom na takvom nivou osposobljenosti u smislu opreme da može sve lako da se sinhronizuje i da ne bude apsolutno nikakvih problema.
Nedimović je rekao i da dva ministarstva imaju odličnu saradnju, te da sve što dogovore predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik ministarstva će nastaviti da implementiraju.
Ministar Pašalić se složio da je pitanje protivgradne zaštite najvažnije za obe zemlje i ocenio da se radi o dobroj inicijativi, dodajući da je Republika Srpska u taj sistem prethodnih godina uložila značajna sredstva.
"Sa aspekta poljoprivrede u poslednjih deset godina imali smo samo dve, uslovno rečeno, normalne godine, jer su često bile godine sa gradom i naprosto moramo da se branimo. Mi ćemo da instaliramo oko 230 automatskih protiivgradnih lansera. Tačno je da nismo planirali instalaciju na potezu od Milića prema Gackom, ali pošto nevreme u Srbiju uvek dolazi sa zapada, sa naše strane, naš je interes da zaštitimo braću i sestre u Srbiji, da popunimo taj prostor", zaključio je Pašalić.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Slađan Đorđević iz Gornje Trnave bavi se voćarstvom skoro 30 godina. Njegovi zasadi voća se prostiru na površini od oko šest hektara a najviše je zastupljena jabuka.

„Imam zasade breskve, trešnje, kajsije, šljive, višnje. Jabuku sorte Ajdared, Jonagold, Čadel, Gloster, Greni smit. Neke voćne vrste su u punom cvetu neke su u fazi pred cvetanja, prskanja su uveliko počela i obrada po voćnjacima. Voće je u izuzetno dobrom stanju a takođe i rod voća da se primetiti da će biti zadovoljavajući. Ipak je rano pričati o rodu i kvalitetu, tek predstoji vegetacioni period, voće je tek krenulo“, kaže za TopPres Slađan Đorđević.Ovaj domaćin obilazeći svoje voćnjake zaključuje da nema oštećenja od niskih temperatura, mada prolećni mrazevi koji se javljaju ovih dana ipak mogu oštetiti cvet voća.

„Cvetni pupoljci voćaka spadaju u organe najosetljivije prema mrazu i često mogu delimično ili potpuno izmrznuti, naročito kod kajsija, nekih šljiva, bresaka. Ostale voćne vrste kasnije ulaze u fenofazu cvetanja, pa prema tome i ređe im izmrzavaju cvetni pupoljci. Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova kod voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Jedino što možemo da preduzmemo u takvim situacijama je zadimljavanje, to je kod nas najčešći vid zaštite jer je i najjednostavniji. Mogu se paliti bilo kakve prirodne materije koje su vlažne i daju gust dim“, rekao je Slađan.Rezidba je obavljena kako kaže naš domaćin jedva, jer su voćari zbog ne prodate jabuke i teške godine u problemu da pokriju sve troškove.

„Prodaja voća je bila nikakva i voćari su u problemu jer dnevnica rezidbe košta oko 30 evra. Niska cena jabuke i velike količine koje su ostale u hladnjačama, kao i grad koji nas je pokosio napravili su nam ogromne gubitke. Ja sam svoje voće u prošloj godini prodao i to jedva, cena jabuke je bila od tri dinara do 15 dinara, što je zabrinjavajuće i žalosno. Jabuka za industrijsku preradu je bila od tri do sedam dinara a za konzumnu upotrebu od 10 – 15 din na našem tržištu. Za izvoz je baš mala količina prodata iz razloga što je grad naneo velike štete i nismo imali kvalitet koji se traži prilikom izvoza“, mišljenja je Đorđević.On je pohvalio akciju lokalne samouprave koja ima za cilj da protivgradnim mrežama sačuva zasade voća, ipak smatra da im to neće pomoći.

„Šta će nama protivgradna mreža kad nemamo ni tržište ni normalnu cenu voća. Koja je svrha pokrivati voće a ne može da se proda i nema kome da se proda. Trenutno u voćarstvu nema perspektive nikakve, hladnjače su pune jabuka a kome treba jabuka kad stigne jagoda i trešnja. Svi smo videli u proteklim godinama da se uvozi voće iz drugih država a mi imamo isto to voće i ne možemo da ga prodamo“, zaključuje Đorđević.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/220773/vocnjaci-u-dobrom-stanju-vocari-ocekuju-dobar-rod/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Pčelari u Pomoravlju i ovog proleća suočavaju se s pomorom pčela koje su, kako kažu, otrovane zbog ljudskog nemara i nesavesnog prskanja voća pesticidima. Stručnjaci podsećaju da je zakonom zabranjeno prskanje voća u vreme cvetanja preparatima koji su otrovni za pčele.

Porodica Jelić iz Miokovaca kod Čačka ostala je bez polovine svog pčelinjaka zbog trovanja pčela, pa je blizu 20 društava uništeno.

Dobrosav Jelić kaže da je štetu na pčelinjaku primetio pre nekoliko dana kada je pregledao košnice i navodi da je odmah posumnjao da je to zbog prskanja.

„Ljudi jednostavno nisu savesni, prskaju preko dana insekticidom. Trebaće mi mnogo vremena da se pčele oporave, a onda ću izgubiti i na voću i na količini meda. Po košnici sam imao 60.000 pčela, a posle ovog pomora oko 25.000”, rekao je Jelić za Prvu TV, a prenosi Tanjug.

Dodao je da je prošle godine iz 20 košnica prikupio oko tonu meda, a da ove godine ne očekuje više od 100 kilograma.

Predsednik Udruženja pčelara Čačka Sveto Stamenković napominje da je zakonom zabranjeno korišćenje preparata koji su otrovni za pčele u vreme cvetanja voćaka.

„Treba sačekati da voćke precvetaju i da u voćnjaku nema procvetalog korova, pa onda sprovesti tretiranje”, napominje Stamenković i savetuje da se prskanje voća obavlja isključivo noću. Tada nema isparenja, nema gubitaka, a ono što je najvažnije, pčele su zaštićene.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426354/Pomor-pcela-u-Pomoravlju-zbog-upotrebe-pesticida

 

Објављено у Pčelarstvo

Potrošnja ribe se povećava u celom svetu, a uzgoj ribe smatra se poslom budućnosti. Agencija za hranu i poljoprivredu FAO Ujedinjenih nacija već godinama upozorava na stagnaciju ulova ribe u odnosu na rast stanovništva. Potrošnja ribe je 2016. godine premašila 20 kilograma po stanovniku, ali u Srbiji se konzumira tek trećina tih količina – oko sedam kilograma po stanovniku godišnje. Najveća je potrošnja morske ribe, a od slatkovodnih šaran i kalifornijska ili ružičasta pastrmka.

Inače, ribarstvo je u našoj zemlji u usponu. Količina od oko 15.000 tona ribe koja se proizvede u našoj zemlji godišnje samo delimično može da zadovolji domaće potrebe za tom namirnicom. Istovremeno, naša zemlja ima sve potencijale za razvoj ribarstva.

Uz to, ulaganjem u ovu granu poljoprivrede možemo prerasti u velike i važne izvoznike ribe, jer tržišta za nju definitivno postoje. Proizvodnja ribe u ribnjacima, najviše je zastupljena u Vojvodini, a najveće su površine pod ribnjacima u kojima se gaji šaran. Mogućnosti za razvoj ribarstva su velike, ali nedovoljno iskorišćene. Prema podacima iz oktobra prošle godine, u Srbiji je 2017. proizvedeno oko 5.000 tona konzumne ribe u ribnjacima. Od toga 4.148 tona šarana i 922 tone pastrmke. Ukupna proizvodnja i ulov bili su oko 7.278 tona ribe. Srbija je iste godine uvezla oko 34.918 tona ribe i prerađevina, za oko 89,2 miliona dolara. Najviše smo uvozili iz Norveške, Španije i Tajlanda. Za najzdravije ribe smatraju se losos, tuna i pastrmka – masne ribe koje su jedan od najvažnijih izvora masnih kiselina omega-3. Međutim, losos je za većinu prosečnih kupaca nedostižan, jer je cena fileta u domaćim supermarketima oko 2.000 dinara. Pastrmka je između 450 i 620, a šaran oko 450 dinara po kilogramu.

Stručnjaci preporučuju i skušu, koja se nekada smatrala hranom za siromašne, a sad se nalazi na listi najpoželjnijih namirnica. Ova vrsta ribe dobar je izvor selena koji jača imunitet, ali je preporuka da se biraju sitnije skuše, jer sadrže manju količinu žive. Međutim, stručnjaci kažu i da one ribe koje se nalaze na vrhu lanca ishrane, kao što su morski pas ili tuna, sadrže više teških metala, jer se hrane manjim ribama, ali i da toksine najviše sadrže ribe s većim procentom masti. Riba često dolazi iz različitih, čak i najudaljenijih delova sveta, koji se nalaze u blizini velikih fabrika, a u praksi izostaju i ne sprovode se adekvatne mere provere sastava, kvaliteta i izvora tih namirnica.

Kako da budemo sigurni u to koju ribu kupujemo? U praksi bi trebalo da postoje određene oznake na pakovanju – trgovački naziv namirnice, postupak proizvodnje i ribolovna zona gde je riba uhvaćena. Ukoliko je riba uzgojena, onda bi morali da budu navedeni poreklo i država u kojoj je obavljena poslednja faza uzgoja. Ribolovna zona obeležava se po međunarodnim pravilima sa FAO i brojem područja.

 

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426372/Ekonomija/Morsku-ribu-jedemo-vise-od-recne

Објављено у Sitne životinje
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30