Чланци поређани по датуму: petak, 19 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Nakon decenija sadnje, uspona i padova u proizvodnji, poslednjih godina i posle nešto više od godinu dana, kada je potpisan Memorandum u Budimpešti,
nakon zajedničke sednice Vlada Srbije i Mađarske, koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća, u Arilju je položen kamen temeljac dogovorene fabrike. Kako je rečeno novinarima, u prvoj fazi u ariljskoj fabrici proizvodiće se kaše i voćni koncentrati, a u Mađarskoj će se raditi dorada, dok je plan da u kasnijim fazama u Arilju bude kompletna proizvodnja.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ovom prilikom je rekao da je, tokom protekle godine vlada tražila partnere, kompanije sa mađarske i srpske strane, koje imaju dobre rezultate i snagu da iznesu projekat.
„Rezultat će biti izvoz koncentrata koji nastaje kao produkt prerade industrijske maline i drugog voća”, rekao je Nedimović. On je podsetio da je Vlada Srbije u januaru odlučila da za razvoj prehrambene industrije izdvaja poseban novac. Kaže da je zahvalan mađarskim kolegama, koji su prepoznali Srbiju kao dobrog političkog partnera, te dodao da je ta zemlja izdvojila 32 miliona evra za investicije na zapadnom Balkanu.
„Sledeće lokacije koje zajedno napadamo su Merošina, Bojnik, Koceljeva… videćemo gde ćemo završiti. Daću sve od sebe da sredstva iz Mađarske usmerimo prema Srbiji, neka se ne ljute naši susedi”, rekao je Nedimović. On je ovom prilikom istakao, da je prerada voća i izvoz u inostranstvo 16 spas za poljoprivrednike u Srbiji.

„Prerada je spas jer generiše kooperante, da imate siguran plasman i da se unapred znaju stvari. Kad nema prerade, vi prodajete sirovinu onoliko koliko može da primi neko tržište, što je neizvesno, a kad imate prerađivačke kapacitete, onda su ti ugovori mnogo sigurniji”, rekao je Nedimović.
On kaže da dosta hladnjača unapred nudi kooperantima odgovarajuće uslove, ali da uvek ima 30 do 40 odsto proizvođača maline na tržištu „koji nisu nigde”.
„Ja se nadam da će ovakve stvari biti spas, ne samo ovde, nego i u drugim prostorima Srbije”, rekao je Nedomivić i dodao, da smatra da je njegov posao da se bavi prinosima na njivama, ali i prodajom onoga što je proizvedeno.
Zamenik ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, Levente Mađar, podsetio je da je polaganje kamena temeljca za fabriku H&S Fruits u Arilju rezultat razgovora premijera Srbije i Mađarske i želje da se mađarska ulaganja prošire i van Vojvodine.
„Više se držimo Vojvodine kada je reč o ulaganju, jer Vojvodinu daleko bolje poznajemo od ostalih krajeva Srbije. Sada kada vidimo dobrodošlicu u celoj Srbiji,
stvari se menjaju”, rekao je Mađar. On je dodao da investitori prepoznaju podršku koju srpska vlada pruža investitorima.
„Odabrali smo poljoprivredu kao primarni projekat za ulaganja”, rekao je Mađar i dodao da Budimpešta deli isti stav sa Srbijom, da bez jake industrije i jake ekonomije ne postoji jaka nacionalna svest i napredak. Prema njegovim rečima, jačanju saradnje i prijateljstva dva naroda i dve vlade doprineće i zajednički poslovi, projekti i investicije poput otvaranja fabrike u Arilju.
Vlasnik H&S fruits Milan Stanić, istakao je da je to veliki dan za tu kompaniju, grad i proizvođače i da će nova fabrika doprineti da plasman maline bude bolji i lakši, kao i da će, kada krene proizvodnja gotovih proizvoda, i cena biti bolja.
„Nadam se da ćemo se do kraja ove godine ponovo okupiti ovde, kada bude krenula proizvodnja, probamo prve proizvode”, rekao je Stanić. Pojasnio je da će se u prvoj fazi, u ariljskoj fabrici proizvoditi kaše i voćni koncentrati, dok će se u Mađarskoj raditi dorada. U kasnijoj fazi, plan je da u Arilju bude kompletna proizvodnja. Proizvodi će biti od svih vrsta voća, maline, kupine, višnje, šljive, breskeve, sve što rađa u ariljskom kraju, dodao je Stanić.
Predsednik opštine Miloš Nedeljković, rekao je da Arilje početkom gradnje fabrike dobija mnogo i da se nada novim investicijama u tom kraju. Naveo je da je
fabrika za preradu voća važna, jer će se time rešiti deo problema vezan za preradu malina, te dodao da je prošla godina bila katastrofa za malinare, jer je kvalitet roda zbog kiše bio loš. Uz zahvalnost Vladi, ministru i predstavnicima Mađarske, najavio je da bi u tu opštinu uskoro trebalo da stigne delegacija iz Japana, radi mogućih ulaganja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U Srbiji je za šest godina broj poljoprivrednih gazdinstava pao za 9,9 odsto dok je poljoprivredna površina povećana za 1,1 odsto, broj traktora za 10 odsto, a prosečni nosilac gazdinstva stariji je za dve godine, rečeno je u Republičkom zavodu za statistiku (RZS) prilikom predstavljanja prvih rezultata Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.Ukupno je u Srbiji 569 hiljada gazdinstava a u odnosu na 2012. godinu broj poljoprivrednih gazdinstava pao je 10 posto dok je broj gazdinstava pravnih lica manji za 38 odsto.

Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, preko 244 hiljade, dok ih je u Regionu Beograd osam puta manje od tog broja, a u Vojvodini, gde je zabeležen najveći pad od 13 procenata, sada je 128 hiljada gazdinstava.

U Srbiji se koristi 3.476.788 hektara poljoprivrednog zemljišta, prosečna površina koje gazdinstvo koristi je 6,1 hektar pri čemu je prosek za porodična gazdinstva 5,4 a za gazdinstva pravnih lica - 304,1 hektar, a najveći porast površina od 10 odsto zabeležen je kod višegodišnjih zasada.

Prema prvim rezultatima Ankete 435.053 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji „se bavi stočarstvom“ što je 80 odsto gazdinstava, a stoku se gaji u 20 odsto gazdinstava pravnih lica.

Od 881 hiljade goveda najviše ih se 46 odsto, gaji u Šumadiji i Zapadnoj Srbije, u Vojvodini 29 odsto a u regionu Beograd 6 odsto, dok se ukupno 3,2 miliona svinja 45 odsto gaji u Vojvodini a svaka treća u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.Živina se najviše gaji u Vojvodini gde je 10 miliona komada a s milion ovaca i više od 76 hiljada koza šampion je region Šumadije i Zapadne Srbije.
U Srbiji je 451.985 traktora što je za 10 odsto više u odnosu na popisano 2012. godine, tako da 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava koristi sopstveni traktor ali je 83 odsto traktora starije od 20 godina.

Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnim gazdinstvima u Srbiji je 2,3 što nije identično ali korespondira prosečnoj porodici koja ima 2,8 članova.

Ukupno na gazdinstvima Srbije radi 1.336.714 ljudi, što je za 7,3 odsto manje nego 2012. godine, a od tog na gazdinstvima pravnih lica radi 18.119 lica.

Prosečni nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji star je 61 godinu i dve godine je stariji nego 2012. godine, i tek svaki 14. je mlađi od 40 godina a najviše mladih je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.
Direktor RZS Miladin Kovačević koji je prvim saradnicima predstavio podatke naglasio je da je Anketa o strukturi poljovrednih gazdinstava 2018. godine rađena uz finasijsku podršku Evropske komisije i po metodologiji Eurostata, a podatke je s 120.000 gazdinstava prikupljalo 535 anketara.

Konačni rezultati ankete biće objavljeni na službenom veb-sajtu RZS do 30. juna a posebne publikacije sa analizom stanja u oblasti poljoprivrede biće raspoložive do kraja septembra.

Kako se čulo u poljoprivredi Srbija proizvede, direktno i indirektno preko prehrambene industrije, 15 -16 odsto BDP-a.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vise-niva-i-traktora-mane-ludi-i-gazdinstava-18-04-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

U okviru petog Međunarodnog ekonomskog foruma na Jalti održana je sesija „Stvaranje sistema podrške poljoprivrednika i razvoj kooperacije“ na kojoj je učestvovao i dr Vladan Pešić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je u izjavi za Sputnjik najavio saradnju sa Krimom u oblasti poljoprivrede.

„Na sesiji smo izneli pozitivna iskustva vezana za naše zadruge, za trenutno stanje u zadrugarstvu, za program koji već dve godine sprovodi Vlada Srbije, a koji se tiče finansijske pomoći zadrugama. Izneo sam i svoja pozitivna iskustva, jer dve zadruge su na poslednjem konkursu dobile bespovratna sredstva, a upravo ono što je najvažnije jeste to da su koristile inovativna rešenja, a to su faktički novi proizvodi i nove metode koje traži tržište, a koji se do sada nisu proizvodili ili nisu u onom obliku i na onom nivou za koji postoji potreba na tržištu. Te nove inovativne stvari jesu proizvodnja ulja od smilja i lavande, a drugo je proizvodnja batata (slatkog krompira) i kašice od batata, koja je dečija hrana“, rekao je Pešić.

On je istakao da bi uskoro na Krimu mogla da započne realizacija jednog od tri projekta.„Taj projekat je upravo proizvodnja smilja i lavande, s obzirom da postoji veliko interesovanje ne samo kod određenih kooperanata, koji bi rado ušli u to, nego što je mnogo važnije i kod određenih korporacija koje su zainteresovane da taj projekat finansiraju i nađu svoj vlastiti interes“, naveo je profesor.

Prema njegovim rečima, Krim ima idealne uslove za tu vrstu proizvodnje.

„Krim do sada tu vrstu kulture nije imao. Postojali su određeni vidovi i vrste smilja, odnosno besmrtnika, ali ovaj tzv. mediteranski i korzikanski tip, koji daju najbolji kvalitet za potrebe farmaceutske i kozmetičke industrije, do sada nisu imali i već ove godine treba da krene taj pilot projekat.“

Pešić je dodao da se vrše pripreme i da je u toku izrada dokumentacije, određivanje polja, metodike…

„Mi ćemo sa naše strane dati semenski sadni materijal i sve ono što je potrebno za dobru proizvodnju“, naglasio je profesor.

Pešić je takođe dodao da na Krimu postoji interesovanje i za proizvodnju slatkog krompira.„Postoji interesovanje dve fabrike — jedne koja se bavi proizvodnjom dečije hrane i jedne farmaceutske firme, koja je ušla u zonu zdrave hrane i koja želi da investira u Srbiji. Reč je o firmi ’Biotek‘, koja je veoma poznata u Rusiji. Dalji razgovori predstoje nam ovih dana“, rekao je Pešić, dodajući da se batat već gaji u okolini Šapca, a da Krim ima idealne uslove za navedene projekte.

Pešić je istakao da bi saradnja sa krimskim poluostrvom mogla da se razvija u više pravaca, podsećajući da Krim već ima dva svetski poznata brenda.

„Ono po čemu je Krim poznat je turistički mondenski centar — Jalta, a drugi svetski brend je krimsko vino. Još mnogo toga bi moglo da se proizvodi… Sve što se u poljoprivredi bude proizvelo naći će svoje mesto na krimskom tržištu“, zaključio je Pešić.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/201904191119508536-ekonomski-forum-jalta-vladan-pesic/

Објављено у Začinsko i lekovito bilje

Srpski proizvođači junećeg, jagnjećeg i pilećeg mesa moći će od polovine maja da izvoze svoje proizvode u zalivske i zemlje Persijskog zaliva. Strategija Ministarstva poljoprivrede u proteklom periodu je otvaranje novih tržišta, Persijskog zaliva, Turske i severne Afrike, kako bi se povećao izvoz, pre svega, crvenog mesa, kaže ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Međunarodni sertifikati za izvoz su usaglašeni, a ostalo je da ispune uslovi koje traži HALAL standard, zbog čega je delegacija Saudijske Arabije i sertifikaciona kuća Esma boravila ove nedelje u Srbiji."Nama su neophodna nova tržišta za izvoz crvenog mesa. Do sada se to ograničavalo na zemlje u susedstvu. Od polovine maja možemo juneće, jagnjeće i pileće meso da izvozimo u zemlje Golfskog (Persijskog) zaliva", rekao Nedimović.

Otvorena su tržišta od prošle godine za izvoz mesa i u Tursku i Kinu.

Međutim, dodaje ministar, Srbiji su potrebna nova tržišta, kako ne bi bila zavisna od promena na svetskom i regionalnom tržištu. Kaže da trenutno postoji kratak zastoj u izvozu mesa u Tursku, ali očekuje da će u narednih mesec, mesec i po dana ovaj problem biti rešen.Klaničari će, dodao je Nedimović, već od ponedeljka krenuti da prikupljaju i otkupljuju stoku. Na pitanje da li proizvođači u Srbiji imaju kapacitet da proizvedu dovoljne količine mesa za tržišta zemalja Zaliva, Nedimović uverava da srpski agrar ima dovoljno kapaciteta da zadovolji deo potreba tih zemalja.

Kaže i da bez problema Srbija može da izveze 15.000 tona goveđeg mesa, što je, napominje, tri puta više nego što je otišlo za Tursku. "Dakle, imamo kapacitet za to. Preko toga, to je već neka druga priča", rekao je Nedimović.

Država je povećala, podseća, subvencije za tov goveda što bi trebalo da stimuliše uzgajivače, a od juna ili jula meseca iz proizvodnje će izaći, ističe, ozbiljne količine goveda koja će biti spremna za klanice.Srbija može godišnje da proizvede oko 20.000 tona goveđeg mesa, što je količina od oko 50.000 živih goveda. Međutim, klaničari u Srbiji imaju kapacitete za preradu od oko 12.000 do 13.000 tona mesa, pa će u narednom periodu biti potrebno da se radi i u tri smene, kao i da se investira u otvaranje novih pogona za preradu mesa.

Kada je reč o izvozu mesa u Kinu, Srbija u najmnogoljudniju zemlju sveta izvozi meso s kostima, dok za "očišćeno" nema računicu, jer je brazilsko meso znatno jeftinije jer je u pitanju "GMO proizvodnja".

Primer borbe na međunarodnom tržištu mesa pokazuje i podatak da izvoz kilograma svežeg goveđeg mesa iz Srbije za Tursku košta 5,10 evra, Kinezi s druge strane plaćaju 4,20 evra, a prosečna cena po kilogramu ovog tipa mesa košta našeg proizvođača između 4,40 i 4,50 evra po kilogramu.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3239457/srbija-otvara-nova-trzista-arapi-ce-sad-da-mezete-uz-srpsko-mesence-junetina-jagnjetina-i-piletina-krajem-maja-stizu-na-trpeze-sirom-persijskog-zaliva

 

Објављено у Stočarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30