Чланци поређани по датуму: utorak, 16 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Predstavnici Glavne filijale „Dunav osiguranje” u Šapcu obišli su gazdinstvo porodice Lazarević, u selu Kujavica, čiji se domaćini skoro dvadeset godina bave
poljoprivrednom proizvodnjom, a svake godine osiguravaju useve. Poljoprivrednik Branko Lazarević, po polisama za osiguranje u prethodnim godina imao je štete od grada koje je Kompanija „Dunav osiguranje” nadoknadila. Nedavno mu je požar zahvatio porodičnu kuću, koja je takođe bila osigurana, a činjenica da su već osam godina imali zaključenu polisu osiguranja od rizika požara i nekih drugih opasnosti kod Kompanije „Dunav“, omogućila je da nakon požara
procenitelji u vrlo kratkom roku procene štetu i da im se isplate sredstva po osnovu štete, nastale na kući i stvarima.
Visina premije za osiguranje imovine Lazarevića u 2018. godini iznosila je 9.099 dinara, a po toj polisi, za požar koji se dogodio, Kompanija im je isplatila nadoknadila štetu u visini od 2, 8 miliona dinara, rekao je direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Šapcu Saša Obrenović. To selo, inače, spada u IV klasu opasnosti u opštini Vladimirci i karakteriše je izražena učestalost padanja grada prethodnih godina. U ovom selu najviše se gaje ratarske kulture, a manje voćarske. Predstavnici Glavne filijale Dunav osiguranja Šabac je Lazareviću na radionici poklonila polisu za osiguranje useva za ovu godinu, rukovodeći se sloganom Kompanije „Prijatelj ostaje prijatelj“, i to za osiguranje 2,5 hektara pod zasadom pšenice.
,,Želeli smo da ovim gestom nagradimo poverenje Lazarevića ukazano godinama unazad „Dunav osiguranju“, kao i da na ovaj način izađemo u susret šestočlanoj porodici Lazarevića, da ne razmišlja o vremenskim nepogodama ovog leta i eventualnoj šteti koje one mogu da prouzrokuju na njihovom imanju”, rekao je novinarima Obrenović.Vlada Srbije odobrava subvencionisanje premije za osiguranja useva i plodova za registrovana domaćinstva, a na ovom području subvencioniše se 40 odsto od ukupno plaćene premije.
Još jedna od pogodnosti je i ta što poljoprivrednici ne moraju odmah da plate ceo iznos premije, pojasnio je Obrenović, već samo pet odsto poreza na premiju, dok ostatak mogu isplatiti kada oberu i prodaju svoje proizvode. Visina premije na godišnjem nivou, sa uključenim subvencijama nadležnog Ministarstva za osiguranje, za pšenicu po hektaru, na godišnjem nivou, iznosi oko 1.700 dinara, a za kukuruz 1. 600dinara.
Govoreći o imovinskim osiguranjima okupljenim meštanima Kujevice i novinarima, Obrenović je na primeru porodice Branka Lazarevića istakao značaj te vrste
osiguranja. On je ovom prilikom ukazao na neophodnost edukacije svih građana, da osiguraju svoju imovinu od rizika požara, jer se često dešavaju u Mačvanskom okrugu.
,,Treba imati u vidu i da se takvi rizici ne dešavaju samo komšijama, već se mogu desiti i nama. Polisa osiguranja je u takvim situacijama zaštita za materijalna ulaganja trud i rad koji je uložen u sticanje imovine. Pored toga, podjednako je važno izabrati i osiguravajuću kuću koja ima kapacitet,
da odgovori na potrebe svojih osiguranika u punom obimu, da se posledice štetnih događaja kvalitetno i brzo prevaziđu”, istakao je Obrenović.
On kaže da se povećava broj osiguranih gazdinstava u Mačvanskom okrugu i da poljoprivrednici postaju sve svesniji značaja osiguranja svoje proizvodnje.
Prošle godine filijala u Šapcu je isplatila blizu 20 miliona dinara na ime šteta.
Poljoprivrednik Branko Lazarević, kaže da je kada se odlučio da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom odlučio istovremeno da osigura useve, a potom i kuću od 2010. godine Branko se bavi ratarstvom, uzgaja pšenici i kukuruz, i kaže da su mu se već dešavale štete. Navodi da je osiguranje veoma važno, kao i da svaki ozbiljan i odgovoran poljoprivrednik mora o tome da razmišlja.

,,Nisam imao nikakvih problema u određivanju visine štete i isplati, šteta je vrlo brzo procenjena i isplaćena, a bez polise i osiguranja ne bih mogao ni da
obnovim kuću koja je polovinom decembra zahvaćena požarom zbog problema sa instalacijama” rekao je Lazarević.
Njegov komšija Rade Grujić takođe se bavi ratarskom, ali i povrtarskom proizvodnjom. Na površini od 10 hektara uzgaja pšenicu, kukuruz, ali i krompir, papriku i praziluk. Useve osigurava od osamdesetih godina, a prošle godine odlučio je da osigura i kuću i nameštaj.

,, Klimatske promene navele su me na to da se moram osigurati jer će nam se nepogode sve češće dešavati, a proizvodnja na otvorenom je posebno u riziku”, rekao je Grujić. Do sada je već pet puta imao štetu, a pre tri godine čak stopostotnu.

„Zadovoljan sam načinom osiguranja, kao i dinamikom isplate štete“, rekao je Grujić i dodao da su i njegove komšije kada su videle kakva ga je šteta te godine zadesila odlučile da se osiguraju. Poljoprivrednik iz Bogatića Ivan Radovanović, koji se bavi stočarstvom, ali i ratarstvom i voćarstvom takođe se pre tri godine opredelio na to da svoj trud i rad osigura. Na oko 30 hektara površine proizvodi pšenicu, suncokret, soju i kukuruz, a bavi se i proizvodnjom voća. Takođe uzgaja bikove i svinje.
„Prošla godina je bila katastrofalna, zadesio nas je grad i velike površine su bile zahvaćene štetom. Osiguranje mi je bilo od velike pomoći”, ispričao je Radovanović svoja iskustva. Kaže i da je član Udruženja proizvođača maline i kupine “Mačva” čija je ideja bilo osnivanje Voćarske zadruge „Egzercir“. Planovi su im da se na pet hektara bave organskom proizvodnjom maline.

„Prvi koraci koji se tiču proizvodnje su načinjeni, a jedan od narednih ciljeva biće osiguranje i siguran sam da će nas u tome kvalitetno, kao i do sada, pratiti
Dunav osiguranje“, rekao je Radovanović. Radionica u Šapcu bila je prilika i za predstavljanje usluga životnih osiguranja Kompanije „Dunav“.
„Vrlo često smo spremni da svoj novac uložimo u neke druge vrednosti, ili njihovu zaštitu, a zaštita ljudskog života uvek treba da bude na prvom mestu. Osećaj odgovornosti prema sopstvenom životu i prema svojoj porodici rađa potrebu da preduzmemo sve potrebne korake kako bismo se zaštitili od nepredviđenih a mogućih događaja, da stvorimo lične fondove koji će našem potomstvu omogućiti da donese vrlo značajne životne odluke ili
nama da stvorimo osećaj finansijske sigurnosti”, istakla je šef službe za prodaju životnog osiguranja u GF „Dunav osiguranja“ u Šapcu Mirjana Đurković.
Iz godine u godinu portfelj životnih osiguranja kontinuirano raste, i u ovom trenutku Kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu, sa više od pola miliona osiguranika, što kroz vidove ličnih individualnih što kolektivnih osiguranja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
utorak, 16 april 2019 07:48

Dan dobavljača iz sektora agrobiznisa

Za ovogodišnji Dаn dobаvljаčа za agrobiznis koji je organizovala Razvojna banka Vojvodine registrovalo se čak 76 kompаnijа, 11 poljoprivrednih gаzdinstаvа, 16 preduzetnikа, dve zemljorаdničke zаdruge i 7 velikih trgovinskih lanaca. Nаjviše sаstаnаkа trаženo je sа trgovinskim lаncimа (Univerexport, Delhaize,
Idea, PerSu, Mikromаrket, Agromаrket), onda sа frаncuskom trgovinskim kompаnijom Sаsu Noor International i Rаzvojnim fondom APV, sa kompаnijаmа
Vаn Drunen Fаrms Evropa itd.
Milorad Marković, komercijalni direktor kompanije Van Drunen Farms Europa u Banatskom Karađorđevu, koja se bavi preradom voća i povrća, kaže da se ova kompanija prijavila jer traži nove lokalne dobavljače svežeg i smrznutog voća i povrća, ali i nove kupce svojih proizvoda:
„Imali smo nekoliko zanimljivih sastanaka sa maloprodajnim lancima, jer krajem sledećeg meseca planiramo prvi put u istoriji firme da izbacimo naš brend, „Handful“, a imali smo i nekoliko zanimljviih sastanaka sa manjim firmama koje koriste naše proizvode kao dodatak njihovim proizvodima poput meda, čajeva, čokolada itd.“, rekao je Marković.
Dаn dobаvljаčа – Agrobiznis 2019. registrovan je sektorski širok spektar proizvođača: voće i povrće, gаjenje žitаricа, mlinska industrija, mlečna industrija,
mesna industrija, pčelari, proizvođači poljoprivredne mehanizacije, stočne hrane, pića, šećera, ulja i masti, pečurki, ambalaže, etiketa itd. Vlasnice domaće firme „Truff Truff “, Novosađanke Sanja Melkus i Violeta Ivković, postaju sve poznatije po svojim „proizvodima od vojvođanskih tartufa“ i po tome što promovišu upotrebu tartufa u kuhinji, što do sada nije bio slučaj, premda je konkretno Vojvodina, kako kažu, izuzetno bogata tartufima. One svoje proizvode već plasiraju u petnaestak prodavnica u Novom Sadu i Beogradu, ali su na Dan dobavljača došle u potrazi za ambalažom:
„Nama malim proizvođačima su veliki problem ambalaža i pakovanje. Staklena ambalaža koju mi koristimo uglavnom se mora kupovati na palete, što nama ne
odgovara pa smo došli na sastanke sa proizvođačima ambalaža, da vidimo kakva im je ponuda“.Dejan Stefanović, proizvođač bukovači i šitaki iz Sremskih Karlovaca, prodaje najviše po pijacama, najbolje ga znaju oni koji kupuju na Limanskoj pijaci u Novom Sadu, a počeo je da snabdeva i Lidl, kaže da došao da vidi da li može plasman da proširi još vieš:
„Došao sam kako bih održao sastanke sa lancima Merkator, PerSu, Delhaize, ali i da istražim tržište i da vidim šta je to šta se traži i koje su nam mogućnosti za dalje.“
I Ljubica Erkić, vlasnica sve poznatijih testenina „Pastai“, kaže da je za dve godine uspela da zaokruži tržište Srbije, da je uspela da uđe u velike lance i da radi sa vrhinskim restoranima i hotelima, ali da još uvek ima puno posla i da su joj ovakvi susreti korisni:
„Na Dan dobavljača smo došli jer nam je cilj da nađemo dobru sirovinu, jer želimo da proširimo program i da počnemo ozbiljnije da se bavimo izvozom. Imamo upita, radićemo verovatno nešto za rusko tržište, kao i za Hrvatsku. Mogu vam reći da sam imala uspešne sastanke, kao uostalom i na prošlogodišnje Danu dobavljača, koji je RAV organizovao. Tada smo razgovarali sa trgovinama i kao rezultat toga naši se proizvodi od novembra 2018. nalaze na policama Univerexporta“, kaže vlasnica Pastai testenina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
utorak, 16 april 2019 07:36

NEVEROVATNO: Krompir skuplji od banana!

Krompir skuplji od banana! Ovo zvuči neverovatno, ali je istinito. I to u zemlji Srbiji, nekada čuvenoj po proizvodnji ovog povrća, koji se godinama prodavao džab džabe, ili su proizvođači, nemajući kome da ga prodaju, bacali krompir na smetlište. Zato ga sada nema dovoljno - proizvođači su odustali od gajenja ovog povrća, a Srbija je prinuđena da ga uvozi.

U marketima širom zemlje cena prošlogodišnjeg ili starog krompira ide do neverovatnih 150 dinara za kilogram. I u zemljama poznatim po proizvodnji ovog povrća, kao što su Holandija, Poljska, Nemačka, rod je lane drastično podbacio, čak i do 30 procenata, pa ga gotovo i nema na tamošnjem tržištu, ili je papreno skup. Zato, prvi put u istoriji, Srbija ovih dana uvozi krompir iz Rusije, ali i Belorusije i Litvanije. Da nije tog uvoznog krompira, plaćali bismo ga i po znatno višim cenama.

"Neverovatno zvuči, ali kilogram krompira u Rusiji je sada oko 35 dinara, upola jeftinije nego kod nas. U Srbiji se krompir na veliko prodaje po 45, a u trgovinama u zapadnoj Srbiji ide i do 80 dinara", kaže jedan od najvećih proizvođača krompira.

Posle niza godina gubitaka, bacanja krompira čuvanih u skladištima, proizvođači su ove godine prvi put ostvarili ekstra profit. Ipak, prethodne godine, koje su bile nepovoljne po krompiraše, ostavile su nesagledive, kobne posledice, na proizvodnju ovog povrća, jer su mnogi ili odustali od uzgoja, ili su smanjili zasade pod krompirom.

Nekada su zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90.000 hektara, a danas se on gaji na oko 45.000 hektara, odnosno upola manje. Te količine, sa prosečnim prinosima od osam do 12 tona po hektaru, nažalost, ne mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta, pa je Srbija svake godine morala da uvozi krompir, i to najviše iz zemalja Beneluksa, Nemačke...U brdskim krajevima sve je manje ljudi, pa tako nema ni onih koji hoće da se bave ovom proizvodnjom, a pored toga proizvođači su, vođeni ranijim iskustvom, destimulisani.

"Ratari u Evropi uskoro će krenuti u novu setvu na znatno većim površinama, privučeni dobrom zaradom, i zbog toga će doći do velikog uvećanja proizvodnje. Deo te robe preliće se kod nas i ugroziti domaće ratare. Ili čak uništiti domaću proizvodnju. Mi ne tražimo zabranu uvoza, već samo da nas naša država zaštiti od dampinških cena."

Mladi krompir koji ovih dana stiže na tezge u marketima ili na pijace, dostigao je cenu i do 350 dinara po kilogramu. Ta cena je kratkog daha, pa će se uskoro, objašnjavaju proizvođači, stabilizovati. Neverovatno je da se u ruskim prodajnim objektima mladi krompir prodaje za oko 115 dinara, a on stiže čak iz Egipta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krompir-skuplji-od-banana-uvoz-iz-rusije-obara-srpske-cene/vjzhzwy

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

U ponedeljak 15. aprila, kako je i obećano, na sajtu Uprave za agrarna plaćanja (www.uap.gov.rs), omogućeno je slanje elektronskih zahteva za subvencije po košnici.

Za sada sve protiče u najboljem redu, veći broj pčelara je već podneo zahteve i nisu imali nikakvih problema u tome. Da biste podneli potpuno elektronski zahtev, potrebno je da na računaru instalirate čitač ličnih karata, ili da podnošenje obavite sa računara koji to već ima instalirano. Onima koji imaju od 20 do 29 košnica, i imali su i prošle godine, savetujemo da se strpe koji dan sa slanjem zahteva, jer pravno još uvek nije rešeno obećano duplo dobijanje subvencija da bi se pokrila i prošla godina, na tome se još uvek radi.

Pčelari imaju čast da budu prvi u istoriji Srbije koji će zahtev za podsticaje slati elektronskim putem, i ovaj dan ostaće zapisan kao dan početka digitalizacije agrarnih servisa Ministarstva poljoprivrede usmerenih direktno na korisnike, odnosno poljoprivrednike. Na tome se zahvaljujemo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, a direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović se pobrinula da sve protiče u najboljem redu. Posebnu zahvalnost upućujemo i predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić koja je takođe podržala predlog SPOS-a za digitalizaciju, i evo dočekali smo da ceo sistem bude pokrenut!

Inače, u petak je u Službenom glasniku izašla izmena pravilnika o podsticajima, kojim je raspon prava za konkurisanje sa 30-200 proširen na 20-1000 košnica, čime je i to obećanje ministra poljoprivrede u potpunosti ispunjeno.

Izvor:http://spos.info/pocelo-podnosenje-elektronskih-zahteva-za-subvencije-po-kosnici/

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30