Чланци поређани по датуму: subota, 13 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Po izvozu malina Srbija je u top pet zemalja sveta. U tom istom svetu malo je onih koji bi ovo voće poistovetili sa Srbijom. Iako je protekle godine pod zasadima maline bilo 23.000 hektara, iz godine u godinu proizvodnja opada, a raste nezadovoljstvo proizvođača.

Kada će svanuti malini - ovo pitanje proizvođači postavljaju svake godine dok nezadovoljni otkupnom cenom blokiraju puteve. Malo je onih koji se ne spore sa vlasnicima hladnjača.


U potrazi za odgovorom, ekipa RTS-a stigla je podno Kosmaja gde se na 2,5 hektara proizvodi malina. Zasadi su podignuti pre dve godine, a prva berba bila je protekle. Svih 12 tona prodato je u svežem stanju, od čega je polovina izvezena u Rusiju.

"Moram da kažem da je jako bitno za plasman robe u svežem stanju imati hladnjaču na polju. Mi imamo hladanjaču koja zadovoljava naše kapacitete i čim se završi berba određene deonice, roba se odmah direktno plasira u komoru sa određenom temperaturom", kaže proizvođač Ana Bošnjak.

Oni su retki proizvođači koji malinu izvoze u svežem stanju. Prema podacima Privredene komore Srbije od 103.000 tona, 100. 000 je izvezeno kao smrznut proizvod, kojeg stanovnici EU ne identifikuju sa Srbijom.

"Jedan od problema koji nas prati jeste sortiment, mi imamo velikih problema sa sortama u Srbiji, jer sorte koje mi gajimo nemaju karakteristike koje su potrebne za izvoz u svežem stanju. Sorte koje su jako dobre za izvoz i potrošnju u svežem stanju su sorte koje su klubske i koje su zaštićene od strane proizvođača", objašnjava dipl.inž. Miloš Kljajić, rukovodilac proizvodnje.

Zbog toga je važno menjati sorte, smatraju stručnjaci, jer Srbija ima manje od pet posto sertifikovanog sadnog materijala.

"Besmisleno je da smo mi tek prošle godine dobili bezvirusne sadnice vilameta u Srbiji od domaćeg proizvođača. Mi nemamo kvalitetnu osnovnu sirovinu, sadnice uvozimo iz Holandije, Švajcarske, itd. To ne može biti normalno za neku proizvodnju za koju se dičite da ste broj jedan ili dva u svetu, a nemate sopstveni sadni materijal", ističe dipl.inž. Goran Đaković iz "Agrobiznis magazina".

Bitan kvalitet sadnog materijala

Nedovoljno za ponos, ali i za prvoklasni prinos, koji u proseku iznosi pet tona po hektaru. Idealno bi bilo da bude tri puta veći. Zato kada se bore za cenu, proizvođači treba da imaju na umu i kvalitet onoga što prodaju, kažu u Privrednoj komori Srbije.

"Mislim da bi proizvođači trebalo da prebace težište sa cene, koja je trenutna stvar, da se fokusiraju na to da imaju ugovorne odnose sa prerađivačima, da uspostvaljaju sve standarde koji su neophodni -"global gap" i druge. Takođe treba da vode računa o kvalitetu sadnog materijala, da investiraju kad je cena dobra. Mi to nismo imali u prethodnom periodu i zato imamo zapuštene malinjake koji ne mogu da donesu prinos veći od 5-6 tona. U takvoj situaciji na duže staze imate ugroženu proizvodnju", tvrdi Veljko Jovanović iz PKS.

Osim ulaganja u proizvodnju, da bi ovo voće postalo zaštitini znak Srbije, potrebno je ulagati i u marketing. Ideja, vlasnik i investicija tri su preduslova za stvaranje brenda. A evo i predloga kako da ga prepoznaju u svetu.

"Mogao bi da postoji proizvod koji je napravljen od maline npr. najboljih 25 restorana. Ako to uradimo sa Turističkom organizacijom Srbije i ako veliki broj onih koji posete Srbiju, uživa u tom proizvodu, vrate se u svoju zemlju i o tome pričaju to bi možda mogao da bude prvi korak. Možemo i nacionalnu reprezentaciju obući u dresove boje maline, a ne u crvenu boju koju koriste neke druge reprezentacije", predlaže Anđelko Trpković, izvršni direktor marketinške agencije "Publicis One".

Takođe, prethodno bi korisno bilo zaštiti geografsko poreklo maline. Iako malinu često smatramo srpskim brendom, on zvanično to nije. Crveno zlato, kako drugačije zovu ovo voće, očigledno ne sija dovoljno da bi ga u svetu prepoznali kao proizvod iz Srbije. A prema mišljenju stručnjaka da bi se to desilo potrebno je dosta vremena, pregovora i ulaganja.

 

IZVOR: RTS
AUTOR: VIŠNjA VIŠNjIĆ MILIĆ

www.rts.rs 

Објављено у Agroekonomija

Vlada Srbije je ispunila nekoliko zahteva proizvođača malina i kupina, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.Među ispunjenim zahtevima je i otpis duga zbog suše 2013. godine za mineralno đubrivo koje im je isporučeno godinu dana ranije iz Republičkih robnih rezervi po subvencionisanim cenama.

On je agenciji Beta kazao da će proizvođačima tog voća od 300 miliona dinara duga biti otpisano 90 miliona jer je 210 miliona ranije otplaćeno."Vlada je obećala da će razmotriti mogućnost da proizdvođačima koji su izmirili dug od 210 miliona dinara vrati novac", rekao je Radović.

Proizvođači malina i kupina, prema njegovim rečima, zbog tog duga nisu mogli prethodnih godina da dobiju repromaterijal iz Robnih rezervi.

Radović je kazao da je Vlada formirala i radno telo koje će upravljati timovima stručnjaka koji treba da izađu na teren i utvrde zašto se malina suši.

"Mislili smo da se stabla malina suše zbog niskih temperatura, ali se sve više sumnja da je reč o nekoj vrsti bolesti zbog koje će ove godine rod tog voća biti skoro prepolovljen", rekao je Radović.

Dodao je da se malina masovno suši u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu, a nešto manje na jugu Srbije.

Vlada Srbije je, kako je rekao Radović, usvojila i prelog da proizvođačka cena maline bude 139,3 dinara za kilogram, koju je utvrdio tim stručnjaka.

"Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je obećao da će se iz budžeta obezbediti novac za kupovinu sadnica maline koje će biti ponuđene proizvođačima po subvencionisanim cenama od 65 odsto", rekao je Radović.

Podsetio je da su malinari tražili da bude formiran tim od predstavnika policije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) koji će utvrditi ko otkupljuje, izvozi i uvozi maline.

"Vlada je obećala da će ispuniti i taj zahtev", rekao je Radović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=13&nav_id=1529716

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Privremeni zastoj izvoza junećeg mesa u Tursku nije pogodio samo Srbiju već i druge države koje imaju sličan aranžman za izvoz na to tržište, piše "Politika".Kako navodi list pozivajući se na nezvanična saznanja, jedini razlog jeste taj što se čeka da Turska, na najvišem nivou parafira izmene ugovora o slobodnoj trgovini, koji je prošao skupštinsku proceduru.

Očekuje se i da će u Beograd uskoro stići ministar poljoprivrede Turske i da će jedna od tema biti realizacija ugovora koji je od značaja za domaće govedarstvo, prenosi "Politika".Srbija je i Turska su krajem decembra dogovorile bescarinski izvoz od 8.000 tona junetine za 2019. godinu, a nadležni su uvereni da posle kratkotrajnog zastoja izvoza iz proceduralnih razloga, neće biti problema da ovaj posao vrlo brzo počne da se realizuje.

Najavljeno je da će biti nastavljeni pregovori o uvećanju kvote za 10.000 tona, jer su kupci u Turskoj zadovoljni kvalitetom našeg mesa.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=13&nav_id=1529590

Објављено у Govedarstvo

Zlatiborski eko agrar je u okviru podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju na području opštine Čajetina i ove godine predvideo subvencije za seoski turizam. Ukupan budžet za ovu meru iznosi dva miliona dinara, a maksimalan iznos povraćaja po korisniku je 400 000 dinara.

Pravo na podsticaje u oblasti seoskog turizma imaju kategorisana seoska turistička domaćinstva sa teritorije opštine Čajetina, koja se nalaze van mesnih zajednica Zlatibor i Čajetina. Subvencije mogu ostvariti lica koja imaju prebivalište na teritoriji opštine Čajetina duže od tri godine.

„Pored investicija u osnovna sredstva seoskih turističkih domaćinstava, kao što su nabavka opreme, mera podržava i određene marketinške aktivnosti, ukoliko se domaćinstva reklamiraju na određenim sajtovima. Tu su izrada promotivnog materijala (brošura i kataloga) seoskih turističkih domaćinstava. Naravno, tu su izgradnja i adaptacija određenog prostora. Međutim, ako korisnik podnese račun za izgradnju ili adaptaciju, mora da priloži i ostala prateća dokumenta kao što su: upotrebna građevinska dozvola, rešenje o odobrenju izvođenja radova i slično“, kaže Miljko Radišić, stručni saradnik za seoski turizam. Dodaje da ove godine dodatnih 10% podsticaja ostvaruju domaćinstva koja su u prošloj godini poslovala rentabilno, odnosno da su imala popunjenost kapaciteta preko 60%, a kao dokaz za to moraju priložiti na uvid popunjenu knjigu gostiju. Prvi konkursni rok traje od 1. do 30. aprila, a prijave se podnose u prostorijama Zlatiborskog eko agrara.

„Ovom prilikom pozivam sve potencijalne korisnike subvencija da iskoriste to svoje pravo, ukoliko su imali realizovane investicije. Prihvataju se računi od 13. jula 2018. godine. Jedan od bitnih uslova jeste i da potencijalni korisnik ima registrivano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu. Bez te potvrde korisnik ne može ostvariti pravo na subvenciju“, dodaje Radišić.

Slične mere podrške bile su zastupljene i u prošloj godini što je doprinelo povećanju broja kategorisanih domaćinstava na selu, za koja se turisti sve više interesuju. U periodu od 2016. zaključno sa krajem 2018. godine na teritoriji opštine Čajetina registrovana su 42 kategorisana seoska turistička domaćinstva.

Izvor:http://www.zlatiborpress.rs/podsticaji-za-razvoj-seoskog-turizma-video/

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj

 

Kilogram starog krompira i luka prodaje se sada na pijacama za više od stotinu dinara. Ko je posejao prošle godine, sada će dobro zaraditi, mada povrtari kažu da je takvih malo jer je lanjska godina bila sušna pa su prinosi, a i kvalitet, bili slabi.Setva novog krompira i luka je završena pre tri sedmice, a završava se i sejanje drugog povrća.

Još nema zvaničnih podataka o tome koliko će povrtarstvo površina zauzeti ove godine, ali proizvođači kažu da će svega biti manje u brazdama. Razlog nije uvoz povrća ili neodgovarajuće cene domaćeg roda spram troškova ulaganja, već nedostatak radne snage. Na to povrtari već duže ukazuju, žaleći se da su od nekog povrća odustali jer zahteva pojačanu brigu sezonskih radnika, kojih je sada na tržištu radne snage sve manje.

Najpre su u setvu krenuli povrtari u Begeču sa šargarepom – već u februaru. Doduše, ne u većem obimu već na svega desetak odsto površina, od oko 600 hektara koliko bi trebalo da ove godine zauzme to povrće.

- Od ferubara pa do jula šargarepa će se sejati u zavisnosti od toga u kojem periodu povrtari planiraju da je plasiraju na tržište, tokom jula ili u septembru, kaže direktor Zemljoradičke zadruge u Begeču Goran Zec, i navodi da je u proteklih 18 meseci šargarepa imala dobru inocenu: prva klasa je koštala od 30 do 40 evrocenti kilogram, pa je to razlog zašto će u Begeču pod šargarepom ove godine biti bezmalo stotinu hektara više nego u 2018.

Kao svake godine, svega pomalo posejao je povrtar iz Gospođinaca Dušan Petrović.

- Paprika će ići u izvoz, ali na inotržište će dospeti iz druge ruke, kaže Petrović. On neće ovog proleća sejati plavi patlidžan jer nema radne snage da ga neguje. Lane je, veli, cena kupusa bila solidna pa će ga posejati i ove godine. Koliko će čega posejati već zna pa će tako umesto patlidžana posejati više paprike jer ima unapred poznatog kupca.

Jedan od većih proizvođača krompira Branislav Zelenović iz Siriga kaže da je uvozno seme krompira ove godine skupo – 1,1 evro, pa je to razlog zašto će ove godine biti posejano manje krompira.

Krompir je posejan, ali malo s originalnim semenom već iz druge i treće reprodukcije, kaže Zelenović, i dodaje da je „krompirašima”, da bi sve bilo kako treba, potrebno 6.000 do 7.000 evra po hektaru.

U okolini Subotice posejano je dosta krompira jesenas pa će mladog uskoro biti dosta u veletržnicama, kaže naš sagovornik.

On se nada da će stići pre uvoznog i da će se proizvođačima trud isplatiti u pogledu cene.U Zemljoradničkoj zadrugi „Zlatno zrno” u Gložanu, koja okuplja 13 zadrugara i veliki broj kooperanata, posejani su industrijska paprika za poznatog kupca, luk i drugo povrće na 230 hektara, a kakvi će prinosi biti, zavisi od toga kakva će biti klima.

Prošla godina bila je godina luka, a kakav će on biti ove godine, znaćemo u avgustu kada ga budemo vadili; mi smo ga posejali na 20 hektara, rekla je direktorka Maja Žilai, nadodeći da krompir uopšte ne seju, premda razmišljaju i o toj setvi, ali tek dogodine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/povrtari-krenuli-u-ovogodisnu-setvu-13-04-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Kiša koja ovih dana pada dobrodošla je za ratarske kulture koje su posejane, a dobro će doći i biljkama čije seme tek treba da se položi u zemlju pa se može reći da je vreme idealno i da su padavine spasle prolećnu setvu.Padavine će popraviti stanje uljane repice, koja je najviše stradala zbog suše te je oko 15.000 hektara preorano.

Na preostalih 30.000 hektara repica je u fazi cvetanja pa je kiša pala u poslednji čas.

Još pre dve sedmice ratari su krenuli u setvu kukuruza, soje i suncokreta, slušajući vremenske prognoze po kojima su padavine najvljivane još prošlog vikenda pa su žurili da najvažniji posao u godini obave što pre, računajući da je bolje seme u suvoj zemlji nego u yaku.

Kiša je dobrodošla za sve poljoprivredne kulutre, a posebno za pšenicu, čije je seme usled suše jesenas sporo klijalo, tek u decembru i januaru, pa sada na poljima imamo pšenicu niskog rasta, a u nekim područjima i pomalo požutelu, kaže dr Vladimir Aćin iz Odeljenja za strna žita na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kako dodaje, na području oko Novog Sada palo je više od 20 litara kiše po kvadratnom metru, što znači da je vlaga dospela bar do 20 centimetara u dubinu zemlje.

To nije dovoljno vlažnosti gledajući dug sušni period, i kiše je potrebno još, poručuje naš sagovornik.

Još je rano govoritio tome koliki će biti prinosi, naglašava dr Aćin, ali je moguće da se nakon cvetanja formiraju krupnija zrna, što se može odraziti na veće prinose, mada na veličinu zrna više utiče sorta a manje vremenske prilike.

Kiša je dobra i za soju, kaže dr Vojin Đukić iz Odeljenja za soju novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Prema njegovim rečima, ratari su malo poranili sa sejanjem soje, ali su žurili da seme uhvati vlagu u očekivanju kiše.On navodi da je isušenom površinskom sloju zemlje vlaga dobrodošla.

Ova kiša – a svi se nadamo da će biti još – doprineće ujednačenom klijanju i nicanju, pa tako i ujednačenom sazrevanju i istovremenoj žetvi soje, predočava dr Đukić.

Setva šećerne repe je završena i nikla je, na nekim parcelama već ima drugi par listova, pa će i toj industrijskoj kulturi kiša koristiti.

Dr Živko Ćurčić iz Odeljenja za uljanu repicu i industrijsko bilje novosadskog Instituta kaže da je repa sejana već početkom marta i da je setva brzo i završila.

Odlično izgleda na površinama gde je seme položeno u dublji sloj zemlje, dok se tamo gde je zasejana pliće očekuje da posle kiše ne bude pokorica, ističe dr Ćurčić, i dodaje da usevima neće ništa faliti ako kiše bude još.Dr Aćin kaže da je u februaru bilo tri stepena toplije u odnosu na višegodišnji prosek, a u martu je temperatura bila čak šest stepeni viša u odnosnu na raniji godine, pa je, uz vetar, zemlja dodatno osušena i pšenica se slabo razvijala.

Od 1. januara do 10. aprila ove godine palo je svega 80 litara kiše po kvadratnom metru, dok je višegodišnji prosek u tom periodu 130 litara, ističe dr Aćin, i naglašava da je sigurno da će tokom bokorenja pšenica imati manji broj klasova, pa samim tim i manji broj zrna u klasu po jedinici površine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/poloprivrednici-docekali-padavine-kisni-spas-u-posledni-cas-13-04-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30