Чланци поређани по датуму: petak, 12 april 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) objavila je da je kompanija „BD Agro” u stečaju iz Dobanovaca kao pravno lice prodata „Agrouniji” iz Inđije po početnoj ceni od 1,5 milijardu dinara.Vlasnik „Agrounije” je „MK grupa” Miodraga Kostića.

Najvažnija imovina „BD Agroa” je 542 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 465 hektara u katastarskoj opštini Dobanovci.

U Dobanovcima je i više desetina objekata „BD Agroa” na više od 56.000 kvadratnih metara, a među kojima je 27 štala, mešaona stočne hrane, veterinarska stanica, laboratorija i poslovna zgrada – mlekara.

U oglasu za prodaju „BD Agroa” kao pravnog lica navedeni su i brojna poljoprivredna mehanizacija, oprema na farmi, više teretnih i putničkih vozila, kao i kancelarijska i druga oprema.

„BD Agrom” su se bavili i Agencija za borbu protiv korupcije i Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Kandski državljanin Đura Obradović je na aukciji septembra 2005. godine kupio 70 odsto poljoprivrednog kombinata „Budućnost” (sada „BD agro”) za pet i po miliona evra. Mesec kasnije generalni direktor je postao LJubiša Jovanović, pomoćnik tadašnjeg ministra za privredu Predraga Bubala, zaduženog za privatizaciju.

Obradović se na aukciji prijavio kao fizičko lice, što znači da mu je omogućeno da firmu plati u šest rata. Kao što je praksa pokazala, rate su plaćene novcem firme koja je kupljena. U trenutku kupovine, to poljoprivredno dobro je imalo 1.800 hektara zemlje u svom vlasništvu, a raspolagalo je s još 4.000 hektara državne zemlje. Imalo je bogat stočni fond – hiljadu krava, 500 svinja i 20.000 kokošaka. Sve je rasprodato.

Ugovor o privatizaciji kapitala tog stečajnog dužnika bio je raskinut 27. oktobra 2015. godine, a tri meseca kasnije – u januaru 2016, već je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka s Unapred pripremljenim planom reorganizacije. Privredni sud u Beogradu otvorio je 30. avgusta 2016. godine stečajni postupak nad „BD AG Agro” Dobanovci, na predlog banke Inteza i AD „Imlek” iz Padinske Skele.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/novcanik/agrounija-platila-15-milijardi-dinara-za-bd-agro-kostic-kupio-jos-542-hektara-11

Објављено у Agroekonomija

Pod sloganom „Nemojte spaljivati biljne ostatke! Sačuvajmo zemljište za buduće generacije”, iz Odeljenja za društvene delatnosti i Uprave za vanredne situacije podsećaju građane na to da je spaljivanje strnih useva, smeća i biljnih ostataka zabranjeno Zakonom o zaštiti od požara i da je onaj ko je izazvao požar dužan da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije, u skladu s posebnim propisom.Novčane kazne za takav prekršaj u iznosu od 10.000 dinara slede pojedincima, a pravnim licima od 300.000 do milion dinara. Ukoliko se utvrdi da su na poljoprivrednom gazdinstvu spaljeni žetveni ostataci, gazdinstvo gubi pravo na podsticaje u poljoprivredi u periodu od dve godine.

Po navodima Odeljenja za društvene delatnosti, spaljivanjem biljnih ostataka često dolazi do nekontrolisanih požara na otvorenom, koji nanose velike materijalne štete i uzrokuju stradanje ljudi.

Paljenjem se razvijaju visoke temperature, čime se površinski sloj zemljišta pretvara u pepeo i prašinu, koju odnose vetrovi i spiraju kiše, tako da nestaje sloj najvažniji za donošenje roda u narednim godinama. Pri tom se ubijaju svi živi organizmi zemljišta, kao što su kišne gliste i mikroorganizmi koji imaju nezamenljivu ulogu u ishrani biljaka, prevodeći biljna hraniva iz đubriva u oblike pristupačne biljkama, i razlažu organske materije zemljišta. Paljenje nema nijednu korisnu svrhu, već samo ide na štetu poljoprivrednim proizvođačima, poručuju iz tog odeljenja. Zaoravanjem se poboljšava vodni režim zemljišta, navodi se dalje u saopštenju, pa ta zemljišta u vreme jesenjeg-zimskog oranja sadrže i do 2,5 odsto više vlage od onih na kojima strnjika nije zaorana, a to je ujedno i mera borbe protiv korova jer se na taj način provocira nicanje semena korova koji se lako unište daljom obradom. Na taj način se zemljištu vraća deo onog što je iz njega izneto prinosom, kao što je azot, fosfor i kalijum. Istovremeno je lakša osnovna obrada zemljišta jer se manje stvrdne pa je i utrošak goriva znatno manji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/upozorena-gradanima-da-ne-spaluju-bilne-ostatke-12-04-2019

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ko dobro barata sa motikom može da zaradii do 3.000 dinara dnevno, a slično je i sa rezidbom voća, gde dnevnica rezača ide i do 4.000 dinara. Ova dva posla su u valjevskom kraju među najplaćenijima, bar što se tiče radova u poljoprivredi. Ove godine u valjevskom kraju za radove u poljoprivredi nema dnevnice ispod 2.000 dinara. Vlasnici seoskih gazdinstava kažu da je do radnika je sve teže doći, a da dnevnice stalno rastu. Iz tog razloga među plaćenije poslove u poljoprivredi spada i kopanje gde je dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara ”jer je očigledno da više niko neće da kopa”.

Dnevnica rezača voća ove sezone kretala se od 3.000 do 4.000 dinara, rezidba vinove loze 3.000, dok za poslove sređivanja malinjaka ili kupinjaka, a potom i berbu proizvođači plaćaju najmanje 2.000 dinara, uz obezbeđen obrok i prevoz, što dođe skoro 3.000 dinara. Za poslove kupljenja šljiva ili berbu grožđa sezonski radnici mogu da zarade 2.000 na dan. Ko je, pak, angažovan na tresačima dnevnica mu je 2.500 dinare, kao i na drugim zahtevnijim poslovima, gde se od radnika traži da malo bolje poznaje tehnološki postupak.Godinama unazad, od kako je u selima sve manje stanovnika, poljoprivrednici radnike najčešće angažuju iz drugih mesta. Radnici se traže i putem oglasa, a plaćanje je po danu, satu ili kilogramu ubranog ploda. Kata Ilić iz osečanskog sela Lopatanj, koja se na porodičnom imanju sa suprugom bavi proizvodnjom i preradom voća i povrća , kaže da sezonske radnike angažuju u sezoni branja maline, kupine i pri kupljenju šljiva i to najčešće iz Valjeva.

”Na imanju radimo suprug, ćerka i ja, dok se svekrva bavi i preradom, pa nemamo mnogo izbora, jer je u selu jako teško naći radnu snagu. Minimalna dnevnica je 2.000 dinara, ispod toga niko neće ni da priča o poslu, a kamoli da dođe da radi. Uz to ide prevoz i tri obroka. Nije to ni puno, jer ne bih ni ja išla da radim za manje novca. Mi često sa radnicima nađemo neko rešenje pa umesto novca to bude ogrev ”, kaže Kata Ilić.Voćar iz valjevskog sela Donje Leskovice Predrag Savić smatra da će se površine pod malinom smanjivati, jer je radne snage sve manje. ”Berača platite 2.000 dinara, a za hranu i prevoz to je 3.000 dinara. On nabere 50 kilograma, a ‘odnese’ 30 kilograma. Gde je tu proizvođač? Njega, njegovih ukućana i rada nema nigde”, kaže Savić.

Osim što u sezoni moraju da plaćaju radnu snagu, oni koji nemaju sopstvenu mehanizaciju, prinuđeni su da plate i obradu zemljišta. Pa tako uslugu oranja jednog hektara zemljišta treba platiti 100 evra, setva je 40 evra, dok je žetva 120 evra po hektaru. Košenje jednog hektara livade košta 50 evra, dok cena siliranja jednog hektara kukuruza zavisi od broja traktorskih prikolica, što se kreće od 15 do 20 evra po prikolici.

Izvor:https://patak.co.rs/u-sezonskim-poslovima-moze-da-se-zaradi-i-do-4-000-dinara-dnevno/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio selo Klenak u rumskoj opštini, gde se sastao sa lokalnim poljoprivrednicima i predsednikom Opštine Ruma Slađanom Mančićem.U domu Vladana Vulića, poljoprivrednika iz Klenka, Nedimović je analizirao učinak državnih mera i subvencija, poručivši da će sve subvencije iz prethodne godine biti isplaćene do 25. aprila i da država nikom neće ostati dužna.

- Želim da ohrabrim ljude, pogotovo mlađe, koji žele da uđu u druge vrste poljoprivredne proizvodnje, ne samo ratarstvo. Iako je teže, može više da se zaradi, a država će pomoći podsticajima, opremom, mehanizacijom, sistemima za navodnjavanje, i za svaku od ovih stvari dajemo pola novca - ističe Nedimović.

Rumske poljoprivrednike je interesovalo da li je teško doći do IPARD fondova, ali i da li će se povećati iznos subvencija po hektaru.

- Pokušao sam kroz praktične primere da objasnim poljoprivrednicima kako doći do novca iz IPARD programa, a ljudi koji su već dobili novac, a među njima ima i voćara iz rumske opštine, kažu da to nije komplikovano i da imaju našu punu podršku za konkurisanje. S druge strane, subvencije neće biti veće po hektaru, ali će biti za podsticanje poljoprivredne proizvodnje kada je u pitanju nabavka opreme, mašina, skladišta, sistema za navodnjavanje- napominje Nedimović.

Prema njegovim rečima, država je izdvojila 53 milijarde dinara za nabavku opreme, što je skoro tri puta više u odnosu na period pre deset godina. Država će uložiti nova sredstva u protivgradnu zaštitu, izgraditi 25 novih lansirnih mesta, ali se nastavlja i podrška pri osiguranju useva u iznosu od 40 odsto od premije osiguranja, potvrdio je Nedimović.

Domaćin Vladan Vulić, čija porodica živi od poljoprivrede, napominje da je njihov posao težak, ali da kroz subvencije može da im se olakša.

- Trenutno radim oko 20 hektara bostana, 30 hektara imam pod ratarskim kulturama, pa voćnjak krušaka i šljiva na nešto više od jednog hektara. Koristim subvencije, osiguravam useve i nadam se boljoj budućnosti - kaže Vulić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/ministar-nedimovic-u-rumi-lanske-subvencije-za-paore-do-praznika-12-04-2019

Објављено у Agroekonomija

Pre svega tri godine na padinama Kosmaja u mestu Ralja kod Beograda započeo je posao podizanja zasada Agrobel Sistema iz Sopota. Od tada do danas uspostavljena je nasavremenij aproizvodnja voća. Za sada na 20 hektara prostiru se zasadi maline, kupine, borvnice i lešnika. U planu je proizvodnja povrća i jagode.

Miloš Kljajić, diplomirani inženjer poljoprivrede vodi proizvodnju sa voća i povrća. Njegov zadatak je da unapredi postojeći nivo rada i uspostavi nove vidove proizvodnje. Zatekli smo ga kraj plastenika čija je instalacija u toku a u njima će se proizvoditi paradjiz.

Kompleks zasada potpuno je opremljen savremenom poljoprivrednom mehanizacijom uz primenu novih tehnologija u svakom pogledu. Miloš je odlučio da vrhove malina poveže tako da savrod koji se nalazi na njima sačuva povijanjem mladara i njegovnim ponovnim vezivanjem za poslednju žicu.

 

Između redova se održava trava, a između zasada su urađeni nasipi koji se održavaju. Za obilazak zasada, zbog veličine, potrebno je koristiti terensko vozilo. Ono što je posebno intereantno je to da se u samom zasadu nalazi manja hladnjača koja je napravljena od 8 kontejnera. Zahvaljujući ovoj investiciji plodovi voća za kratko vreme, ne duže od  30 minuta od berbe, budu smešteni u hladnjaču.

Ana Bošnjak direktorka „Agrobel Sitem-a“ za Agrobiznis magazin kaže da je strateški cilj firme izvoz svežeg voća i povrća koje imaju dobru cenu na tržištu, a da se što manje izvozi zamrznuto. „Naravno izvoz smrznutog voća mora postojati, ali mi osposobljavamo naš sistem proizvodnje da udeo svežeg voća u prodaji bude što veći“

 

„Klubske sorte maline su takđe trend kao i kod jabuke. Mi u zasadima imamo zastupljene sorte Tulamin (Tulameen), Tulamedžik (Tulamagic) , Versaj (Versailles)., Erika, Kwanza su se pokazale kao dobre i nastavićemo da ih širimo. Što se tiče proizvodnje kupine imamo sortu Loch Ness, a od borovnica gajimo Blukrop i Duke.“

Zahvaljujući standardizaciji proizvodnje Agrobel izvozi svoje proizvode a  među sertifikatima poseduje GLOBAL GAP.

 

Zadovoljstvo radnika na plantažama je nešto čemu se takođe teži. Pored kuhinje i prostorije za odmor obezbeđena im je savreman oprema za rad. Ceo kompleks napravljen je tako da bi svako poželeo da njime prošeta. U samom centru imanja nalazi se jezero sa kućom. A pogled koji se pruža sa plantaža ka padinama Kosmaja teško se može uporediti i zaboraviti. To je jedan od razloga zbog čega je ova investicija realizovana baš tu u Ralji. Na mestu gde su sada plantaže bilo je na stotine tona različitog otpada i krša koji je očišćen, a trebalo je i dostav vremena da bi se posed dovoljno ukrupnio da postane ono što je danas. Ipak to nije omelo investitora da u saradnji sa stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta uspostave jedan vidi savremene proizvodnje, ali može se slobodno reći i jedan od najlepših zasada u Srbiji i reginu.

 

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30