Чланци поређани по датуму: četvrtak, 07 mart 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Našem domaćinu voćarstvo nije bio ni hobi, ni profesija kada se upustio u proizvodnju kruške, a zatim višnje i šljive. Sa samo 24 godine, Dragomir Tulović, kupio je prve sadnice kruške, sorte SANTA
MARIA. Danas Dragomir ima 30 godina i ističe, da se nijednog trenutka nije pokajao i da je napravio odličan izbor.
„Trenutno imam pet hektara pod voćem, od čega je na tri hektara kruška, a na po jednom hektaru su šljiva i višnja. Prvo što sam nabavio od opreme i mehanizacije, jeste maska za pesticida u voćnjaku, a potom traktor, prskalicu, tarup i ostalo“, ističe naš sagovornik. Za podizanje zasada Tulovići su iskoristili nešto od podsticaja, kako lokalnih tako i državnih. Naravno, većinu troškova su sami snosili. Dragomir je zaposlen u firmi Foka, iz Gornjeg Milanovca, tako da mu ovo nije glavni posao, ali uprkos toj činjenici on svoje zasade sam orezuje uz podršku porodice, bere i prodaje uglavnom na lokalnom tržištu. Da bi obezbedio dovoljnu količinu vode, u zasadu, napravio je bazen kapaciteta 20 kubika i to je uradio sam, kao i kompletan sistem za navodnjavanje, a upravo privodi kraju i
izradu platforme za berbu za koju je potrošio svega dvadeset hiljada dinara. Uprkos činjenici da u njegovim zasadima dominira kruška, on ističe da je višnja Šumadiinka mnogo bolja i lakša za proizvodnju.

„Što se tiče višnje izuzetno je laka zaštita, a nisam imao problema ni sa prodajom. Kada je u pitanju kruška, plasman nije problem, ali je zaštita izuzetno komplikovana i zahtevna. Tokom cele godine zasad mora da se prati, toliko uredno da sam ja dan uoči svadbe morao da prskam, jer sam primetio pojavu patogena na listovima. Svi su se tada čudili, da li baš moram uoči sopstvene svadbe da radim, ali bio sam vrestan, da samo zaštita u pravom momentu koja izuzetno kratko traje, može dati očekivani rezultat.“

Uz sve poslove koje ima, mladi Tulović se bavi i pčelarstvom, a stariji ukućani stočarstvom. Da bi postigao da obradi ovako veliku površinu, nabavio je dva traktora, Rakovicu za potrebe obrade, a Tafe-a
za prskanje. Za sada ne planira da gradi hladnjaču, jer do njegove kuće nema asfaltnog puta, uprkos tome da je na samo od 3 km od Gornjeg Milanovca. Da bi došao do kuće iz zasada on i njegove malobrojne komšije i rodbina treba da pređu jedan i po kilometar makadama, koji je u zimskom periodu izuzetno teško održavati.
„Nadam se da će iz lokalne samouprave imati razumevanja za ovaj naš problem i uraditi nam put, kako bi mi mladi imali ovde dobre uslove za nastavak razvoja“.
Sadni materijal nabavio je uglavnom iz rasadnika u Kruševcu, voćnjak orezuje sam i za taj posao mu treba desetak dana. Sa rezidbom još uvek nije krenuo, jer čeka da se poboljšaju vremenski uslovi. Svu agrotehniku koju primenjuje radi prema savetima prijatelja iz Miokovaca, pa je kod kruške zastupljeno vitko vreteno.

„Kada je u pitanju rezidba višnje, kod nje moram da vodim računa, jer Šumadinka ima sklonost ka ogoljavanju grana i selidbi roda na periferiju. Zbog toga je potrebno ukloniti jedan broj dvogodišnjih grana, a istovremeno ostaviti dovoljno jednogodišnjih na kojima će se formirati rod za narednu godinu. Praktično ovde imamo rezidbu koja je nešto između šljive i breskve, ako gledamo principe“.
Sav rod iz voćnjaka Tulovića prodaje u svežem stanju, uglavnom u Gornjem Milanovcu i okolini. Cena kruške prošle godine je bila 60 dinara, što je niže nego ranijih godina. Ukupan rod na 3 hektara
je bio oko dvadeset tona, ali nije moguće utvrditi prosek jer je zasad u različitim fazama razvoja, od treće do šeste godine. Naš domaćin kaže da je bio zadovoljan ostvarenim prinosom. Za izradu bazena koristio je najlon i piljevinu.

„Najpre smo iskopali rupu, potom poravnali sa piljevinom i stavili četiri sloja debljeg najlona koji smo fiksirali za stranice bazena formirane skiperom“. Iz ovog bazena druga pumpa crpi vodu i snabdeva
zasad neophodnim količinama, a preko ovog sistema se i prihranjuje voće. Imajući u vidu da je bazen otvoren u njemu se nakupljaju padavine. Nakon četiri godine planira da zameni foliju, jer je uočio da je prilikom izrade na jednom mestu oštećena. Svakako trošak nije veći oko 200 evra, a njemu je rešio problem sa snabdevanjem vode. Da pored snage i volje treba malo i talenta, pokazuje nam i primer da je Dragomir Kruškin trips (Taeniothrips inconsequens) napada gotovo sve koštičave vrste voća, najviše krušku. Tragovi se mogu primetiti u vidu svetlo-žute ili tamno-zelene mrlje na listovima, deformitetima na listovima koji ostaju malih dimenzija. Ovaj insekt može da podseća na malu osu, jer ima trbuh prošaran svetlim i tamnim linijama. Čak postoje sa i bez krila, veoma je štetan i njegova jaja su jako teško uočljiva, ali se mogu primetiti oko plodova i listova koje napada odrasla jedinka. Ima dve generacije godišnje, prezimljava u formi lutke u starom lišću, a odrasle jedinke pojavljuju se već u rano proleće (februar, mart) i tada se hrane pupoljcima i cvetovima. Odmah potom polažu i jaja u blizini pupoljaka ili na listove. Već početkom marta razviju se prve larve i krajem meseca se zavlače u zemlju, potom formiraju kokon i miruju do septembra. Često se dešava da simptomi koje izaziva ovaj insekt liče na one koje izazivaju mraz i hladnoću. Zaštita se vrši pre i posle cvetanja.
uz pomoć prijatelja uspeo sam da napravi platformu za berbu voća, za koju je utrošio svega dvadeset hiljada dinara, koliko mu je bilo potrebno za nabavku materijala na lokalnom stovarištu. Sve delove je sam zavario, ostavio daske i ofarbao. Kaže da jedva čeka da vidi kako će se pokazati prilikom berbe, ali smatra da je napravio dobar posao. Što se tiče kruške, uprkos dobroj isplativosti i tražnji zbog borbe sa bolestima i štetočinama, citira jenog od predavača sa mnogobrojnih predavanja koja je posetio koji je rekao: „Krušku ne bih preporučio ni najgorem neprijatelju“.
Što se tiče dosadašnjeg iskustva najviše je imao problema sa Tripsom.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

"Srbija ima nultu toleranciju na proizvodnju i trgovinu genetski modifikovanim organizmima," izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i naglasio da postoji poseban zakon koji reguliše tu oblast. Nedimović je, obrazlažući set zakona iz njegovog resora u Skupštini Srbije, poručio da priče u javnosti koje se vezuju za član 5. izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane „ne stoje“.

„Molim vas kao Boga ne uznemiravajte javnost. Neka je na čast onome ko pokušava da naruši fitosanitarnu sigurnost ove zemlje. Nulta tolerancija je i na prozivodnju i trgovinu GMO“, naglasio je Nedimović. Oblast bezbednosti hrane jedan je od prioriteta Ministarstva poljoprivrede i Vlade Srbije kroz pregovaračko Poglavlje 12, naveo je ministar i najavio da u tom sektoru sledi „veoma ozbiljna reforma“.

On je podsetio da Srbija do decembra 2018. godine nije imala akreditovanu laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka.

„Do aprila – maja dobićemo akreditovanu državnu nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu ostale hrane. Imamo fitosanitarnu laboratoriju tako da se taj sistem direkcije nacionalnih referentnih laboratorija polako zaokružuje“, rekao je Nedimović.

Po njegovim rečima, jednu državu nezavisnom čini to što u svakom trenutku, sa aspekta fitosanitarne i veterinarske bezbednosti, može da se kaže da ima instituciju i najsavremenije uređaje za utvrđivanje šta se sve uzgaja na prostoru Srbije i „šta pokušava da se uveze“.

Nedimović je rekao da, u pogledu vrsta hrane, izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane utvrđuju podelu poslova kontrole između resora Ministarstva poljoprivrede i njegovih institucija na nižem nivou i Ministarstva zdravlja. „Mora se tačno znati ko šta kontroliše na tržištu“, rekao je Nedimović.

Izvor: https://www.danas.rs/ekonomija/nedimovic-u-srbiji-nulta-tolerancija-na-gmo/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ovog vikenda u beogradskom Domu omladine biće održan 9. "Balkan Cheese Festival“, izložba autohtonih sireva Balkana. Tokom dva dana 9. i 10. marta posetioci će moći da probaju više stotina različitih sireva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Francuske, da uživaju u uparivanju sireva sa vrhunskim vinima i delikatesima, kao i da degustiraju poslastice sa sirom.
Zemlja gost ovog festivala je Slovenija, a biće izloženi i inače retko dostupni sirevi sa područja Kosova i Metohije.

Jedan od brojnih izlagača na ovom jedinstvenom festivalu sira biće i Rudimentaler koji će ponuditi domaće dimljene sireve od punomasnog kravljeg mleka: Rolovani dimljeni sir (sa paprikom, rolovani sir sa maslinama, dimljena gauda i kačkavalj. Posetioci će na štandu ovog izlagača imati priliku da degustiraju i sireve gazdinstva Erceg: Polutvrdi kozji trapist, tvrdi (dimljeni) kozji sir (sa maslinama, začinskim biljem, ljutom tucanom paprikom), zreli i mladi kozji sir.

Beogradskim ljubiteljima sira po prvi put će se predstaviti Rolan Bartelemi, čuveni francuski majstor sira i predsednik Međunarodnog udruženja sirara, Guilde Internationale des Fromagers.
Radno vreme „Balkan Cheese Festivala“ biće od 10 do 20 časova u subotu i nedelju. Ceremonija otvaranja je u subotu u 11 časova, dok će u nedelju u 19. sati biti dodela nagrada za najbolje sireve na osnovu glasova posetilaca. 
Cena jednodnevne ulaznice je 250 dinara što uključuje i degustaciju sireva i delikatesa na svim štandovima izlagača.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 07 mart 2019 09:12

Ovo su pravila za uvoz mesa u Srbiju!

"Šest meseci od zamrzavanja ili klanja svinjsko meso ne može biti predmet uvoza u Srbiju", izjavio je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović i dodao da Pravilnik o tome postoji već dve godine, kao i da to kontroliše veterinarska inspekcija na granici.

"To je sveto pismo," kazao je Nedimović i dodao da se u Srbiji primenjuju potpuno izjednačena pravila s kompletnim okruženjem i EU.

"Za goveđe meso je još rigoroznije", naveo je ministar odgovarajući na kritike poslanika SRS Milorada Mirčića, koji je na sednici Skupštine Srbije, gde se raspravlja o zakonima o bezbednosti hrane, rekao da se mesne prerađevine u Srbiji proizvode od mesa koje se uvozi iz inostranstva, a koje u tim zemljama pripada robnim rezervama.

Mirčić je kazao da je to meso godinama bilo smešteno u hladnjačama, određenim prostorima za to, a da uvoz u Srbiju podrazumeva da se meso tako termički i mehanički obradi da se pretvori u mesne prerađevine.

Nedimović je rekao da je to ranije bilo dozvoljeno, ali da sada ta priča ne stoji i da je isto kao i priča o GMO hrani pokušaj da se izvuku jeftini politički poeni i to na pričama koje su možda bile pre pet godina.

"To što je bilo pre pet godina - tako su i prošli, kako su i radili. Nikako," zaključio je ministar.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-pravila-u-uvozu-mesa-kao-u-evropi-06-03-2019

Објављено у Svinjarstvo

Svi zahtevi koje su poljoprivredni proizvođači podneli za podsticajna sredstva u 2018. godini biće isplaćeni do kraja marta, izjavio je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović i precizirao da su u pitanju svi zahtevi koji se odnose na mehanizaciju, tov i genetiku. Ministar je danas (6. marta 2019. godine) u Skupštini Srbije, na sednici na kojoj se raspravljalo o izmenama i dopunama zakona iz oblasti poljoprivrede, naveo da će ta sredstva biti isplaćena zahvaljujući tome što sada Uprava za agrarna plaćanja ima dovoljno novca. Kada je u pitanju poljoprivredna mehanizacija, Nedimović je najavio da će od aprila poljoporivrednici moći da podnesu zahteve za refundiranje 50% sredstava koje su uložili u mehanizaciju. A kako je Tanjugu rečeno u Ministarstvu poljoprivrede, sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD program) danas su (6. marta 2019.) legla na račun prvih devet IPARD korisnika u Srbiji. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je početkom godine da će u 2019. biti raspisano sedam konkursa za sredstva iz IPARD programa i da će srpski poljoprivrednici prvi put dobiti evropski novac direktno u ruke. Nedimović je tada naveo da će novac biti namenjen za nabavku traktora i mehanizacije, ali i za preradjivačke i skladišne kapacitete. Takođe je rekao da srpski poljoprivrednici mogu do 2020. godine da dobiju iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj ukupno 175 mil EUR.

Објављено у Finansije
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31