Чланци поређани по датуму: utorak, 19 mart 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 19 mart 2019 08:48

Lekovita svojstva oraha

Čuveni narodni učitelj i lekar Vasa Pelagić govorio je da su „biljke i hrana i lek“. Veruje se da svaki organ u čovekom telu ima svoj pandan u prirodi. Tako pasulj liči na bubrege, paradajz na srce, a orah na mozak. Ima dve polovile kao i čovekov mozak, levu i desnu hemisferu, nabori podsećaju na moždane vijuge, a nauka je potvrdila da orah stvara neuronske prenositelje moždanih funkcija. 
Orah (lat. Juglans) je biljaka iz porodice Juglandaceae. U zavisnosti od porekla i ukrštanja postoji više od dvadesetak vrsta oraha, ali je najrasprostranjeniji „karpatski orah“ tanke ljuske kod nas poznat kao domaći orah. Plod ove biljke smatra se jednom od najstarijih hranljivih namirnica, jer je rastao kao divlja biljka u vidu orahovih šuma. Ne zna se njegovo tačno poreklo, ali smatra se da potiče iz Azije, a odatle se preko Mediterana proširio po čitavom svetu.
Dugo se smatralo da nije zdrav, jer je bogat mastima, ali su naučna istraživanja pokazala da je orah u odnosu na ostalo koštuničavo voće najzdraviji, pre svega zbog velikog sadržaja omega tri masnih kiselina, ali i duplo većeg sadržaja antioksidansa. Omega tri masne kiseline imaju protivupalna svojstva, snižavaju krvni pritisak i štite kardiovaskularni sistem. Konzumiranjem samo sedam oraha dnevno organizmu se obezbeđuje dnevna doza omega tri masnih kiselina i znatno smanjuje rizik od srčanih bolesti, ali i pozitivno deluje kod dijabetesa tipa 2. Iako se orasi smatraju masnim voćem ove kiseline sprečavaju
oksidaciju „lošeg“ holesterola. Antioksidansi koji su prisutni u orasima su boljeg kvaliteta u odnosu na one koji se nalaze u ostalom koštičavom voću. Prema istraživanju Univerziteta u Pensilvaniji ovo voće je toliko bogato antioksidantima da pomaže organizmu u borbi protiv slobodnih radikala koji oštećuju ćelije što
je uzrok mnogih bolesti. Zato ne čudi što je orah proglašen za super hranu i nalazi se među prve tri najzdravije namirnice za čovekov organizam.
Orasi su bogati i zdravim vlaknima, proteinima, mineralima, a sadrže i vitamine A, B, C i E. Jezgro oraha spada među najvažnije ugljeno-proteinske proizvode.
Sadrži oko 57-60% masti i 15-18% belančevina. Energetska vrednost jezgra iznosi 2.500 kJ. Iako je kalorijska vrednost oraha velika (100 grama ima oko 650
kcal) može da podstakne gubitak težine, jer brzo zasiti. Orasi sadrže mangan, kalijum, cink, kalcijum, gvožđe, magnezijum, selen i bakar, koji služe u različite svrhe, uključujući razvoj spermatozoida, pa ne čudi što su med i orah oduvek važili i za afrodizijak za muškarce.

Lekovita svojstva oraha
Kada su u pitanju lekovita svojstva oraha koriste se listovi, zeleni plodovi, drvo, koren, sveže zelene ljuske, rese, pupoljci čak i sok ove voćke. Naučnici ističu da je najbolji način da se orasi konzumiraju sirovi, jer pečenjem se smanjuje njihovu efikasnost. Listovi se beru u junu i julu po suvom vremenu, suše u tankom sloju bez prevrtanja i moraju da budu potpuno zdravi ineoštećeni. Najčešće se koriste za čaj, a uspešno leče akutni gastritis, razna oboljenja organa za varenje, a preporučuju se i dijabetičarima. Sveži listovi, u vidu obloga leče očni katar, hronične ekceme, kraste na glavi, bubuljice i zagnojene i zagađene
rane. Lekovite su i orahove rese, koje se beru u proleće, a koriste se za pripremu raznih preparata protiv krvarenja, posekotina, hemoroida, obilnih menstruacija, proliva i dizenterije.
Mladi zeleni orasi (skupljaju se u junu i julu) najčešće se koriste za pripremu orahovače koja se preporučuje malokrvnim osobama, slabunjavoj deci i osobama sa slabim želucom. Sok od oraha skuplja se u proleće sa grana, koje se prethodno ogule, a pomešan sa šećerom koristi za čišćenje krvi. Od prolećnih pupoljaka oraha se pravi mast koja se pokazala kao veoma efikasno sredstvo protiv opadanja kose. Kora, kao i listovi oraha predstavljaju oproban lek protiv
glista.

Narodna verovanja
Osim kao hrana i lek orah ima veoma važnu ulogu u narodnoj mitologiji. Neopravdano ga „bije glas“ da se u njegovim krošnjama skupljaju zli duhovi, pa se
veruje da „ko zaspi pod orahom izgubiće snagu.“ Prema starim verovanjima orah (i drvo i plod) u vezi je sa donjim svetom mrtvih. Zato se za Badnje veče (posvećeno pokojnicima) stavlja po jedan orah u svaki ugao sobe, gde inače obitavaju duhovi mrtvih ukućana. Međutim, orasi su i simbol plodnosti, pa se do danas zadržao običaj da nevesta pre ulaska u kuću muža na krov baca orahe kako bi par imao decu.
Orah može da dostigne visinu od 30 metara i da živi 100 godina, pa se veruje da mlad čovek ne treba da sadi orah, jer će umreti čim drvo dostigne debljinu njegovog vrata. Bilo kako bilo orah je dobio svoje mesto i u „Gorskom vijencu“ čuvenog pesnika, mislioca, vladara i vladike Crne Gore Petra II Petrovića Njegoša koji kaže:„Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga al’ zube polomi“.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Najpoznatiji vinari iz regiona okupiće se 23. marta u beogradskom hotelu Metropol Palace na prvom Grand Tastingu gde će lično predstaviti najbolja vina iz svojih podruma.Tako će ova svojevrsna „Vinska liga šampiona“ biti jedinstvena prilika da se na jednom mestu, u ambijentu svojevrsnog velikog velikog vinskog bara probaju najbolja vina od Slovenije do Grčke, mnoga nikad ranije prisutna na tržištu Srbije.

Kao nominalni domaćini ove spektakularne vinske manifestacije, najbolji srpski vinari će pred publiku izneti vina koja su poslednjih decenija podigla ugled srpskog vinarstva u međunarodnim okvirima.Tako iz Vinarije Aleksandrović dolaze legendarna vina Rodoslov Grand Reserve 2006 i Regent Reserve 2009, oba u velikim magnum bocama; jedan od pionira srpskog vinskog preporoda Miroslav Kovačević uz nekoliko arhivskih etiketa predstaviće i nove premijum linije crvenih i belih vina iz svog poduma u Irigu, među kojima i Aurelius S 2012 u duplom magnumu, ali i oranž vina rađena na potpuno prirodan način; vinar Milijan Jelić iz okoline Valjeva uz poznate i priznate etikete Mammoth i Millennium najavio je i apsolutni ovdašnji raritet Nebiolo 2012; iz Vinarije Zvonko Bogdan stiže Cuvee No 1 2016, jedino vino iz Srbije koje je prošle godine osvojilo zlato na najpoznatijem svetskom ocenjivanju Decanter u Londonu; župska vinarija Budimir donosi prokupce i tamjanike iz vinograda starih preko 100 godina, a tu su i najistaknutiji mlađi predstavnici sprskog vinskog preporoda, vinarije Temet i Cilić. Praktično sve ono što čini vrh vinske scene Srbije danas!Posebna priča su vinari iz regiona. Legendarni Aleš Kristančič iz Goriških Brda stiže u Beograd s najboljim vinima iz podruma, između ostalog i sa slavnom rebulom Lunar 2007, tu je Veliko Belo 2010 u magnum boci, kao i izuzetno cenjeni penušavac Puro Rose 2010; najpoznatiji hercegovački vinar Radovan Vukoje predstaviće Carsko vino 2012 u duplom magnumu, kao i fantastičnu Vukoje Vranac Rezervu 2012; „genije iz Hrnjevaca“, kako zovu hrvatskog vinara Ivana Enjigija, koji pravi čudesna organska vina, donosi Venje Red 2006 u tamošnjim medijima apostrofiranio kao „remek delo hrvatskog vinarstva“; po prvi put u Srbiju stiže i kultno vino s Korčule Grk Defora vinarije Bire, već godinama u vrhu najboljih belih vina regiona, a koje u Beogradu može da se nađe samo „ispod ruke“.Tim povodom vlasnik vinarije Frano Milina Bire kaže:

– Nisam mnogo razmišljao kada sam dobio poziv za Grand Tasting, bez obzira što s komercijalne strane meni to ništa ne znači jer mi smo mala vinarija i sve što proizvedemo prodamo unapred. Ali ideja da se na jednom mestu nađem i družim s najistaknutijim kolegama iz regiona i da publici zajedno predstavimo ono najbolje što imamo bila je dovoljan razlog da dođem s vinima u Beograd.

Ako je suditi prema reakcijama ovdašnjih ljubitelja vina, jedna od najvećih atrakcija Grand Tastinga 2019 biće Limousina bijela 2006 i Limoosine XL 2007, oba vina iz hercegovačke vinarije Brkić, čija se bukvalno ručna i organska proizvodnja oslanja na pravila biodinamike.– Priroda ima svoje zakonitosti na koje ne možete ili ne želite da utičete – objašnjava Brkić. – Bela Limousine bila je nešto posebno, žilavka kakvu nisam ni u snu očekivao. Pojavila se sama, nisam ja nešto tako ni zamislio, kamoli hteo napraviti, ti ukusi, mirisi i sve što se kasnije dogodilo s njom jednostavno su sami od sebe nastali! Slična stvar dogodila se i sa blatinom iz berbe 2007. godine, koja je stajala u buretu čitavu deceniju dok nije izrasla u sasvim posebno vino. Kao što se bela „limuzina“ od onda više nije ponovila, verovatno više nikada neću ni crnu držati 10 godina u bačvi. To se jednostavno u oba slučaja dogodilo!

Grand Tasting 2019 imaće i jednu svetsku premijeru – Merlot single vineyard reserve 2009 Chateau Kamnik u duplom magnumu, koji će ekskluzivno biti promovisan u Beogradu, a iz te unikatne makedonske vinarije najavljeno je još nekoliko autentičnih bisera, među kojima i jedno od tri svojevremeno najboljih vina od sorte širaz na svetu, zatim Ten Barrels Cabernet Sauvignon Reserva 2011 koji je poneo trofej Master of Cabernet Sauvignon of the World u Londonu 2015. godine, te Terroir Vranec 2011 Grand Reserva proglašen pre nekoliko godina na Decanteru za najbolje crveno vino centralne i istočne Evrope u kategoriji iznad 15 funti!Ne treba smetnuti s uma ni specijalne Private Reserve etikete vinarije Stobi, najbolja vina iz linije Stari podrum crnogorskog giganta Plantaže, fantastične plavce s juga Dalmacije i vinarije Volarević, vina renomirane porodične vinarije Bibić, koja u SAD izvozi čak 80 procenata proizvodnje i čija tradicija seže pet vekova unazad, a oslonac u proizvodnji predstavljaju im lokalne sorte debit, plavina, babić i lasina. Tu su i dve istarskle vinske legende Coronica i Kozlović, koji u Beograd stižu s arhivskim malvazijama i teranima koje je praktično više nemoguće pronaći bilo gde, pa jedna od trenutno najuzbudljivijih vinskih priča iz Makedonije, vina iz vinarije Popov, koja će se pojaviti prvi put u Srbiji, baš kao i autentične blatine i žilavke iz porodične vinarije Škegro.

Poseban segment Grand Tastinga čine vina od autohtonih srpskih sorti, gde će najbolje iz tog domena pokazati vinarije Čokot, Bikicki, Sagmeister i Tonković, a u pitanju su sorte prokupac, tamjanika, crna tamjanika, kadarka, kevedinka, sremska zelenika…Konačno, kao specijalni gost Grand Tastinga predstaviće se najbolja grčka vinarija Alpha Estate s vinima kojima najpoznatiji svetski vinski kritičar Robert Parker daje više od 90 poena, a kao posebno iznenađenje i pravi mali kuriozitet potvrđen je dolazak odabranih vina kultnog organskog vinara sa severa Italije Joška Gravnera.

Ovo je tek deo onoga što će ljubitelji vina moći da probaju 23. marta, kada se u 14 sati otvore vrata Grand Tastinga, a gde će svakoga od njih dočekati i piće dobrodošlice, čuveni italijanski prosecco Borguluce, a unutra uz najbolja vina nalaziće se i probrani sirevi i suhomesnati proizvodi malih srpskih proizvođača.

Kako bi se stvorili maksimalni uslovi za posetioce, broj ulaznica za ovaj vinski spektakl ograničen je na 1.000, a budući da će se točiti raritetna vina čija je cena veoma različita, svaki posetilac uz ulaznicu dobija katalog s opisom svih vina na Grand Tasting 2019, vinsku čašu i apoene u vrednosti od 2.000 dinara, svojevrsni wine money pomoću kojeg će moći da proba i pije vina po želji. Naravno, na licu mesta biće postavljeni punktovi za dokupljivanje vinskih apoena, a biće omogućena i kupovina vina na flašu.

Izvor:https://www.danas.rs/drustvo/vinske-zvezde-u-beogradu/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Za sto godina postojanja Poljoprivredni fakultet je obrazovao armiju od 23.000 inženjera i hiljadu doktora nauka. Vek postojanja Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu je jubilej za ponos i fakulteta i države Srbije. S obzirom na to da je poljoprivreda jedina grana koja godinama ima spoljnotrgovinski suficit, što znači ostavlja višak para u kasi.

Ovaj fakultet je nastao u vreme kada se za dobrobit Srbije borilo i naukom i politikom, a Sima Lozanić bio u epicentru oba polja. Odluka za osnivanje fakulteta, sa dva odseka: poljoprivrednim i šumarskim, doneta je 28. marta 1919, mada je bio u planu još 1909. godine. Tada je pomenuti Sima Lozanić, jedan od prvih osam profesora Beogradskog univerziteta, njegov prvi doktor i rektor, zajedno sa Julijem Stoklasom, profesorom agrikulturne hemije iz Praga, sačinio predlog organizacije visoke škole za buduće agronome.

Čuvene su, ali i nekako proročanski zvučale njegove reči na svečanom otvaranju univerziteta, 2. oktobra 1905. godine.

– Naše nekadašnje verovanje da će se Srpstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno po našu narodnu misao. Ja verujem obrnuto, da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog pitanja, i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali. Verujem, stoga što je prosveta sila koja postiže sve smerove – rekao je Lozanić.

Vihor rata je odložio za 10 godina formiranje jednog od pet u to vreme osnovanih fakulteta Univerziteta u Beogradu – Bogoslovski, Pravni, Medicinski i Tehnički, koji su postali zamajac razvoja i napretka Srbije. Veliku pomoć i razumevanje oko osnivanja fakulteta, Sima Lozanić je imao od Jovana Žujovića (1856–1939), geologa i petrografa, tadašnjeg ministra prosvete.

Nizale su se decenije a Poljoprivredni fakultet je u tri mandata imao i svoje profesore kao rektore i u šest mandata svoje profesore kao prorektore Beogradskog univerziteta.

– Za sto godina se u osnovi ništa nije promenilo. U vreme kada su se postavljali temelji Kraljevine Jugoslavije bilo je jasno da je poljoprivreda njena najvitalnija grana. I dan-danas mislim da je Srbija agrarna zemlja i ostaće to. Imamo bogom datu prirodu, plodnu zemlju, blagu klimu, sortiment i ako to ne iskoristimo na pogrešnom smo putu – kaže za „Politiku” prof. dr Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta, koji budućnost vidi u samoinicijativi jakih poljoprivrednika koji će ukrupniti zemljište i uhvatiti korak sa razvijenim svetom. Reklo bi se baš kao što je i fakultet od skromnog početka sa nekoliko nastavnika, tri redovna, jednim vanrednim i tri honorarna, prerastao u jednu od vodećih visokoškolskih ustanova u ovom delu Evrope, sa više od 500 zaposlenih i oko 4.500 akademaca na osnovnim, master i doktorskim studijama.

Pod krovom ovog fakulteta „skućilo” se devet odseka, osam instituta, 31 katedra, školsko dobro Radmilovac i stručna služba, u koju ulazi i biblioteka osnovana još 1932. godine.

– Prva generacija, iz 1920–1921. školske godine brojala je 45 studenata, 36 na poljoprivrednom i devet na šumarskom odseku – podseća prof. dr Živković i dodaje da je tokom deset decenija postojanja, Poljoprivredni fakultet stvorio armiju od oko 23.000 inženjera i gotovo hiljadu doktora nauka.Jedan od idejnih tvoraca Poljoprivrednog fakulteta bio je Josif Pančić, prvi profesor nauke o zemljodeliju na Velikoj školi u Beogradu. Zato se smatra ocem ove visokoobrazovne ustanove koja danas školuje stručnjake iz oblasti: ratarstva, voćarstva i vinogradarstva, hortikulture, stočarstva, zemljišta i melioracija, zaštite bilja i prehrambenih proizvoda, mehanizacije poljoprivrede, prehrambene tehnologije i biohemije i agroekonomije.

– Kada se osvrnemo unazad nema ničeg markantnog što bi se moglo izdvojiti, ali prve mašine, sistemi za navodnjavanje, zaštita – jednom rečju lideri smo, zajedno sa Novosadskim fakultetom. Stvarali smo nove fakultete i više škole. Iznedrili i fakultete u okruženju, Sarajevu, Skoplju – primećuje naš sagovornik. Doduše to sad prelazi u svoju suprotnost jer se svetski trend smanjenog interesovanja đaka za studiranje oseća i kod nas.

– Prošle godine indeks je dobilo samo 700 brucoša, za razliku od prethodnih godina kada smo imali i po 1.000 upisanih – navodi dekan. Jedan od razloga za smanjen broj đaka koji su se upisali u Zemunu na Poljoprivredni fakultet leži i u činjenici da u Srbiji trenutno postoji pet fakulteta na kojima se školuju budući agronomi, a dva bi bila, kako kaže profesor, sasvim dovoljna.– Pre dve godine Beogradski univerzitet na Šangajskoj listi se kotirao između 200 i 300 mesta, a odsek prehrambene tehnologije je zauzeo 35. mesto! Koliko je to veliki uspeh, pokazuje činjenica da se na prestižnoj Šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta nalazi svega dva odsto svih univerziteta na svetu. Tih 500 univerziteta rangirano je u ukupno 47 naučnih oblasti, a kada je reč o prehrambenoj tehnologiji, Beogradski univerzitet se nalazi na izuzetnom 35. mestu – objašnjava prof. dr Živković.

Digitalno i informaciono doba nije zaobišlo ni poljoprivredu. Studenti na studijskom programu poljoprivredna tehnika, svakodnevno prate i učestvuju u razvoju sistema i softvera koji doprinose digitalizaciji poljoprivrede. Do 2020. godine naša zemlja bi trebala da dobije kartu voćarstva za čiju izradu je Ministarstvo poljoprivrede angažovalo tri poljoprivredna fakulteta. Na osnovu mape će se utvrditi gde koje voće najbolje uspeva i davati subvencije.

Na padinama planine Zlatar kod Nove Varoši, pod nadzorom stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna seju se davno zaboravljene sorte žita, heljda, raž i spelta, bez upotrebe pesticida. Ove na tržištu sve traženije žitarice već su pronašle put i do potrošača van granica Srbije.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dodelilo je Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Svetosavsku nagradu, za stogodišnji kontinuitet rada i posvećenost sticanju statusa vodeće visokoškolske ustanove u regionu u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije.
Pokrovitelj obeležavanja 100 godina postojanja i rada Poljoprivrednog fakulteta je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425258/Plodna-zemlja-nas-je-odrzala

Објављено у Agroekonomija

Na Skupštini Srbije je polovinom prošle godine usvojen Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji se odnosi na poljoprviredu, šumarstvo i vodoprivredu čija je primena počela u januaru 2019. godine.

Zakon donosi i određenje novine. S tim u vezi uvodi se portal www.sezonskiradnici.gov.rs koji poslodavci iz sektora poljoprivrede od januara 2019. godine koriste za prijavu sezonskih radnika i koji je u nadležnosti Poreske uprave. Povezan je sa Centralnom evidencijom obaveznog socijalnog osiguranja i Nacionalnom službom za zapošljavanje.

U okviru Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Grada Pirota funkcionisaće servisni centar čiji će zadatak biti da pružaju informacije o novom e-sistemu angažovanja sezonskih radnika, informacije o postojanju registra sezonskih radnika poslodavcima i radnicima kao i da analiziraju statističke podatke o broju sezonskih radnika i broju poslodavaca na nivou JLS.

Tim povodom je u prostorijama Ugovorne okružne privredne komore u Pirotu organizovana obuka za korišćenje portala namenjena poslodavcima u poljoprivredi. Obuku sprovodi NALED uz podršku Grada Pirota i Ugovorne okružne privredne komore Pirot. Predavači su predstavnici Poreske uprave.
Jedan od predavača Dragan Agatunovic iz Poreske uprave kaže da ovaj zakon jednostavno reguliše angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi.

"Veoma lako se obavlja prijava i odjava radnika", ističe Agatunović i to radnicima donosi uplaćivanje doprinosa za penzijsko, invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu. Do sada je preko 2.300 radnika prijavljeno na ovaj sistem i podneto je 38.000 evidencionih prijava za te radnike.

Goran Popović, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, rekao je ovom prilikom da ovakav sistem najviše znači poslodavcima koji će angažovati povremeno radnike za sezonske poslove. Popović dodaje da je nažalost veliki broj sezonskih radnika koji nisu osigurani i očekuje da ovom novinom u zakonodavstvu sve dobro funkcioniše.

Rajča Ivanov, direktor Hladnjače u Pirotu, firma „Mondorama“ Beograd, kaže da angažuju veliki broj radnika na zasadima jagoda i da im pomenute izmene puno znače.

Izvor:http://www.plusonline.rs/obuka-za-poslodavce-u-poljoprivredi-o-novom-e-sistemu-angazovanja-sezonskih-radnika/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31