Чланци поређани по датуму: četvrtak, 14 mart 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 14 mart 2019 06:20

Krompir sa Rajca

Kada je donosio krompir u Srbiju, Dositej Obradović sigurno nije ni slutio kakav će značaj imati krompir, ne samo za poljoprivredu već i za ekonomiju uopšte. Poput većine poslova u poljoprivredi i proizvodnja krompira zavisi od mnogo faktora. Na kraju svake sezone krompir treba prodati, a cena, kao što je to u svim tržišnim privredama, nikad se ne zna. Dok nastaju ovi redovi, u Srbiji je prilično velika jagma za semenskim krompirom.
Iskusni kažu da se nešto dešava na tržištu, verovatno zbog dobre cene i plasmana prošlogodišnjeg roda. Mi smo zbog krompira posetili porodicu Vasović, koja se već tri generacije bavi upravo proizvodnjom semenskog, ali i merkantilnog krompira. Oni na nadmorskoj visini većoj od 650 metara, na Rajcu, proizvode ovu kulturu na trideset hektara. Zajedno, otac i sin, sa svojim suprugama, pored krompira pokušavaju da prošire stočarsku proizvodnju. Njihova imanja nalaze se u Gornjim Banjanima, rajačkom selu, koje pripada opštini Gornji Milanovac. I dok je u okolini Aranđelovca sneg uveliko nestao sa njiva, u Gornjim Banjanima zimi se ne nazire kraj. Više od trideset centimetara snega i minus jedan u podne bilo je napolju, ali je zato u kući Vasovića bilo toplo u svakom
smislu. Mlađi Vasović, Đorđe, dočekao nas je sa suprugom i dvoje dece, dok su roditelji bili poslom u selu. Njegov otac Zoran poznati je proizvođač krompira iz ovog kraja.
„Počeli smo proizvodnju krompira 1993. godine, a ranije smo radili i konzumni krompir. U početku smo radili kao poljoprivrednici, a sa promenom zakona osnovali smo firmu „BANJANAC“. Radimo rane i pozne sorte, kako bele tako i crvene. Od belih imamo Arizonu, Rivijeru, Agriju i Lizetu, a od crvenih holandski Dezire,Rudolf, Esmee i nemačku sortu Belarosa“ kaže nam Đorđe Vasović.
Imajući u vidu veličinu posla, Vasovićima je neophodno da angažuju radnu snagu koja uglavnom dolazi iz Niša i okoline. Pored dnevnice obezbeđeni su i smeštaj i hrana. Oni smatraju da je nov način prijavljivanja sezonskih radnika dobra mera i korisna za sve. U početku su mislili da će to njima predstavljati problem i da će često morati da odlaze kako bi prijavljivali i odjavljivali radnike, ali ih je obradovala činjenica da se radnik možđe prijaviti putem mobilnog telefona bez odlaska u bilo koju instituciju. Na njihovim njivama seje se originalni krompir ili elita. Pored krompira seju i pšenicu, kukuruz, a bave se i stočarstvom. Izgradili su i objekat za mlečno govedarstvo koje planiraju da stave u funkciju tokom ove godine za šta se nadaju da će dobiti i podsticaje od
države. U njihovoj štali trenutno su četiri krave i četiri junice, a može ih biti i dvadeset. Đorđe bi želeo da unapredi stočarsku proizvodnju i da se bavi pored krompira i proizvodnjom mleka.
Prosečan rod krompira u ovim krajevima je 35 do 40 tona semenskog krompira, od ukupnog roda koji bude oko 50 tona po hektaru. Ostatak odlazi u konzumni krompir. Bilo je godina kada smo imali rekordne prinose sa 90 tona po hektaru. Setva krompira na ovom području počinje početkom aprila, dok se vađenje krompira vrši sredinom septembra. Za ovaj vid proizvodnje potrebno je imati i velike smeštajne kapacitete, sa adekvatnim uslovima za čuvanje. Kapacitet skladišta kod Vasovića je 500 tona. O korisnosti krompira u ljudskoj ishrani nije potrebno govoriti. Međutim, krompir nije lako zaživeo na Balkanu. Smatrajući ga „đavoljom biljkom“, Srbi su odbijali da ga prihvate i gaje. Slavni Dositej Obradović je, došavši u oslobođeni Beograd 1806. godine iz Zemuna, poneo sa sobom nekoliko vreća krompira. Bile su to veoma teške i gladne godine, pa je Dositej želeo da se Srbi prehrane, naročito preko dugih zima kada im je ishrana bila prilično siromašna i kada je stanovništvo masovno umiralo zbog teške neuhranjenosti. On je naredio jednog dana da se krompir obari onako kako je naložio i da se potom posluži u odaji gde će biti on sa članovima Sovjeta. Kada su doneli vruć krompir, svi su bili u neverici te se niko, pored Dositejevog nutkanja, nije usudio da ga proba, ne samo zato što nisu znali kako se jede, nego i iz staha da ne bude kojim slučajem otrovan. Dositej je potom rekao Karađorđu da jednu poveću vreću krompira treba zasaditi i objasnio mu kako se krompir obrađuje. Tako se vrlo brzo krompir raširio po Srbiji.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Poljoprivredna inspekcija najavila je da će vanredno kontrolisati namaz od šljiva srpskog proizvođača „Polo” iz Čačka, koji je povučen iz više prodavnica na hrvatskom tržištu. Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske povuklo je ovaj namaz, kako je saopšteno, zbog povećane količine sorbinske kiseline, odnosno aditiva koji se koristi prilikom konzerviranja hrane. Ovaj proizvod na hrvatsko tržište uvozi DIV „Promet” iz Donje Zeline, a reč je o robnoj marki „alga“ koji je srpski proizvođač proizvodio za „Kaufland” iz Zagreba i KTC iz Križevaca, preneli su hrvatski mediji.

Cane Jovanović, suvlasnik čačanske kompanije „Polo“ kaže za „Politiku” da je prilikom redovne kontrole na hrvatskom tržištu u 120 pakovanja džema pronađeno neznatno više sorbinske kiseline.

– U toku su redovne kontrole na hrvatskom tržištu ne samo namaza nego i drugih prehrambenih proizvoda zbog evropskih propisa. Trenutno se kontroliše prisustvo aditiva i, eto, dogodilo se da je nepravilnost zabeležena i na proizvodu „alga“, privatnoj robnoj marki koju proizvodimo za „Kaufland” poslednje dve godine – kaže Jovanović za naš list. Nezadovoljni što je, kako kažu, ova vest predstavljena senzacionalistički, a njihova firma postala tema u regionalnim medijima, dodaje da ne veruje da će posle ovog slučaja biti problema sa „Kauflandom” za koga proizvode namaz od šljiva.

– Ne bi trebalo da bude problema. Dešava se, reč je o aditivu koji se dodaje proizvodima koji se ne pakuju u staklenu, nego plastičnu ambalažu. Već 28 godina smo na tržištu i nismo imali problema – kaže naš sagovornik iz čačanske firme. Na pitanje kako su uspeli da sa svojim proizvodima preko „Kauflanda” izađu na evropsko tržište, budući da je to neostvaren san mnogih domaćih kompanija, Jovanović objašnjava da su na tome zahvalni svom dugogodišnjem kupcu iz Hrvatske firmi DIV „Promet“ koja ih je preporučila velikom maloprodajnom lancu. Firma „Polo” iz Čačka osnovana je 1991. godine i na početku se bavila proizvodnjom i distribucijom sirćeta i sirćetne kiseline (esencije). I danas se time bave, ali su u međuvremenu proširili proizvodnju i počeli da se bave i preradom i konzerviranjem voća i povrća. I na domaćem tržištu prodaju konzerviranu papriku, cveklu, krastavce kornišone, džemove i marmelade, sušeno voće i povrće, kakao i krem proizvode i čokoladu za mešenje.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/424903/Inspekcija-u-vanrednoj-kontroli-namaza-od-sljiva

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31