Чланци поређани по датуму: sreda, 13 mart 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 13 mart 2019 18:43

Šta se planira sa PKB?

 
 

Ako je PKB bila jedna od poželjnijih udavača, onda je „Al Dahra” bio jedan od ozbiljnijih mladoženja, rekao je Vojin Lazarević, generalni direktor kompanije „Al Dahra Srbija” na „Kopaonik biznis forumu”. Ovo je zapravo bio njegov odgovor na polemiku koja sve vreme traje u javnosti da li je prodaja PKB-a bila uopšte potrebna i da li je kupoprodajna cena od 105 miliona evra dobra za Srbiju.

Lazarević je mladoženju predstavio rekavši da je to privatna kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koja ima svoju viziju da izgradi modernu multinacionalnu kompaniju, koja će biti samodovoljna i tržišno orijentisana. Ta kompanija se ozbiljno bavi agrarom pogotovo kada se uzme u obzir koliko ima poljoprivrednih površina, a ovo nije prva investicija na tržištu jugoistočne Evrope, ona je prisutna i u Rumuniji.

U Srbiju je donela ozbiljnu investiciju. Njena obaveza je da uloži 30 miliona evra. Već do početka sezone realizovaćemo 15 miliona evra, jer s mašinama, koje smo tamo zatekli, nismo mogli da radimo, ali ćemo uložiti  nekoliko puta više da bismo napravili kompaniju kakva je nekada bila. Treba podsetiti da „Al Dahra” ima obavezu da isporuči 54 miliona litara mleka – rekao je Lazarević.

On smatra da je PKB impresivna kompanija u našim uspomenama. Ta kompanija ima dobar ljudski potencijal jer se u njoj još uvek nalaze oni koji su stvarali veliki PKB. Kompanija ima više zaposlenih nego što je potrebno, ali su se ugovorom obavezali da u naredne tri godine neće otpuštati radnike i da će sačuvati hiljadu radnih mesta, bez obzira na tehnološka unapređenja i manju potrebu za radnom snagom.

 Lično sam optimista, jer mislim da je ovo spoj tradicije i velikih mogućnosti. Zemlje koje imaju relativno ograničene resurse treba da se bave onim kulturama koje su za hektar mnogo profitabilnije kao što su voćarstvo, povrtarstvo, a ne samo klasične ratarske kulture – rekao je Lazarević.

Govoreći generalno o poljoprivredi istakao je da ona zahteva velika ulaganja i da se trenutno navodnjava samo tri odsto površina.

Premijerka Ana Brnabić je na ovom forumu upravo istakla orijentaciju Srbije prema agraru. U Vojvodini imamo kanale iz vremena stare Jugoslavija, a da ne govorimo o starom Bačkom kanalu koji je gradila Austrougarska. Mi moramo da im vratimo funkcionalnost – smatra Lazarević

Učesnici panela su se složili da poljoprivreda nije stabilna i da zavisi od mnogih nepredvidivih faktora. Istovremeno to je oblast koja ima suficit od oko 1,4 milijarde dolara. Na pitanje moderatora Vladimira Čupića šta država treba da uradi narednih godina čulo se i to da bi u narednom periodu trebalo da omogući zakup poljoprivrednog zemljišta na duži rok i to na 30 do 50 godina. Tako bi se zakupac ponašao domaćinski, a ne bi morao da konkuriše svake godine ponovo za zakup i time bude u neizvesnosti kada je reč o dugoročnim planovima za proizvodnju. Subvencije u poljoprivredu, prema njihovoj oceni, treba da se daju po kilogramu proizvedene robe, a ne po hektaru kako je to praksa trenutno.

Na pitanje da li očekuje dalje ukrupnjavanje prehrambenih kompanija u regionu po ugledu na nedavnu transakciju „Bambija” i „Koka-Kole” Željko Zadro, predsednik Upravnog odbora „Viro tvornice šećera” rekao je da se ukrupnjavanje ne može sprečiti. Podsetio je da kapital nikada nije bio jeftiniji tako da se takve transakcije očekuju.

Izvor: www.politika.rs 

Autor: M. Avakumović

Објављено у Stočarstvo
sreda, 13 mart 2019 15:40

Sledite primer žena iz Dragačeva!

Podizanje kvaliteta proizvodnj, prerada domaćih proizvoda i stvaranje povoljnih uslova za život navele su žene u Dragačevu da osnuju Udruženje seoskih žena.

Sa ruzmarinom, bosiokom, ljutom paprikom ili sir bez dodataka Svetlana Davidović iz sela Kaona pravi po staroj proverenoj recepturi, za sada prodaje samo male količine ali bi od domaćeg mleka mesečno mogla da proizvede oko 200 kg sira.

Ona u izjavi za RTS kaže: “Ja želim da moj proizvod bude prepoznatljiv i da bude zdrav i kvalitetan, kao što je nekada bio dragačevski sir. Zato sam prošla  obuke za proizvodnju punomasnog sira i važno mi je da pronađem pravo tržište, odnosno prave kupce koji uspeju to da prepoznaju”.

Verica Ružić koleginica iz sela Melatovići je jedna od retkih žena koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva, tradicionalno kao i mnoge domaćice od voća sa svog imanja pravi slatko, džem, sokove i likere. Smatra da bi preradom voća zapravo dobila mnogo više nego da ih prodaje u svežem stanju

“Cena svog tog našeg voća, prvenstveno maline, je jako loš, i moja je zamisao da jednu količinu preradim i spakujem to sa ljubavlju u tegle, i da pokušam da nađem tržište” kaže za nacionalu tleviziju gospođa Ružić.

Vredne ruke i mnoštvo ideja ima i Slavenka koja svakodnevno kreira i proizvodi unikate ali zna se da na tržište samostalno ne može lako.

U selu živimo i skrajnuti smo od javnosti, članstv u udruženju će nam mnogo značiti za plasman robe, jednostavno ćemo da budemo vidljiviji na tržištu. selo smatra Slavenka Marinković iz sela Dljan koja je takđe članica Udruženja seoskih žena iz Dragačeva.

Reporter RTS-a Silvija Pašajlić podseća da su se ove žene udružile da postanu snažnije, pomognu razvoju sela i budu još bolje u onome što rade, a rada se žene u Dragačevskih selima ne boje.

AGROPRESS ih u tome podržava već 13 godina kroz projekat “Preduzetnice u agrobiznisu” u kojem je do sada učestvovalo više od 1500 žena. Ovaj projekat podržavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kompanija DUNAV OSIGURANJE više od 10 godina. Naredna radionica u je u Gornjem Milanovcu, a pretodno su ove godine odžane radionica u Aranđelovcu, Šapcu i Topoli. Pored ostalog redovna tema radionica jesu preduzetništvo i osiguranje u poljoprivredi.

SEOSKI TURIZAM DOBIJA PODSTICAJE

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je tokom rasprave o amandmanima na predloge zakona o ugostiteljstvu i turizmu rekao da je prihvaćen amandman u kome stoji da se dozvoljava uvođenje nacionalnih subvencija za projekte unapređenja ruralnog turizma. Amandman je podneo šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović. Nedimović je u Skupštini Srbije rekao da pored tih nacionalnih mera, mera sedam u okviru IPARD projekta podrazumeva ruralni turizam i dodao da će ona biti akreditovana u septembru. "Tako da će pored nacionalnih sredstava i ova sredstva biti na raspolaganju", istakao je Nedimović. On je pojasnio da ta mera podrazumeva da će za projekte od 5.000 evra do 300.000 evra oni koji imaju do 30 ležajeva moći da konkurišu za izgradnju objekata, za opremanje, za infrastrukturu, za dogradnju i sve drugo što je neophodno da se u okviru ruralnog turizma jedno seosko domaćinstvo može pozicionirati na kvalitetan način. "Do pre nekoliko godina o ovom segmentu turizma nismo ni razgovarali, ali razvojem infrastrukture i finansijskih potencijala i ove stvari su došle na dnevni red", rekao je Nedimović.

 

Izvor: www.rts.rs 

Објављено у Žene u agrobiznisu

„Posle dugog niza godina ovo je osveženje. Izuzetno volim svoju matičnu struku, ali ovo je jedan novi izazov“, ovako o poslu vinogradara i vinara u koji je uplovio nakon penzionisanja govori arhitekta Branimir Ranković. Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu, na porodičnom imanju u Miličinici, radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u Gradskoj upravi Valjevo. Da se bavi ovim poslom, delom je kako kaže uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od strica ali i od komšija iz vinarije „Pusula“.
„Što se tiče rada u vinariji broj jedan je moj brat od strica Dragić Ranković, koji je tehnolog i ima izuzetno veliko iskustvo u ovom poslu. Ja od njega učim. Jeste pod stare dane ali nikad nije kasno za neke nove izazove i nova saznanja. Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo, što potvđuje i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu“, priča nam Branimir, koji se dugo godina bavio i muzikom.
Prve čokote zasadili su 2013. godine. Dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom „Puce“.Uz moguća manja proširenja koja najavljuje trenutno je na oko dva hektara zasađeno oko 8.000 čokota. Od belih vina zastupljene su sorte Rajnski rizling i Sovinjon beli, a ono na čemu najviše insistiraju i od koje najviše očekuje je Bela tamjanika. Od crnih vina tu su Prokupac, Merlo, Frankovka i nešto malo Sovinjon kaberne.
„Imali smo ranije iskustvo naših dragih kolega i suseda iz vinarije „Pusula“ da je Miličinica izuzetno povoljno podneblje za vinovu lozu a želeli smo da pored univerzalnih odnosno svetskih sorti imamo i
nešto domaće. Vodimo računa o kvalitetu i što se tiče prinosa to je maksimalno dva kilograma grožđa po čokotu“ kaže naš sagovornik.
Trenutna proizvodnja u ovoj porodičnoj vinariji kreće se između 7.000 i 8.000 hiljada litara vina. Cilj im je da dostignu 15.000 litara. Po zakonu imaju mogućnost i do 30.000 litara ali prema mišljenju Rankovića tu proizvodnju neće moći da dostignu, već će prvenstveno ići na kvalitet.
„S obzirom na trenutne kapacitete što se tiče tržišta za sada računamo na Valjevo i okolinu ali i Beograd. Za izvoz su potrebne veće količine ali ukoliko bi došlo do udruživanja nas malih proizvođača
mogli bi na inostrano tržište. U ovoj proizvodnji zaista su ogromna ulaganja i ko počinje mora da shvati da je to na duže staze. Ekonomski aspekt mi još ne osećamo ali sam trend nam pokazuje da treba
da nastavimo“, navodi Ranković i dodaje da Valjevo ima izuzetne mogućnosti u ovoj oblasti što su kako kaže već dokazale velike vinarije. Iako je ovaj kraj više poznat po šljiivi i malini, vinova loza je dobro uspevala na južnim i jugozapadnim pozicijama, a skoro svaka kuća polovinom prošlog veka imala je manji ili veći zasad. Obnova vinogradarstva u valjevskom kraju počela je pre nešto više od deceniju i po. Govoreći o razvoju ove grane poljoprivrede poslednjih godina Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“ kaže da se sa nekadašnjih pet hektara sada došlo do površine od preko 160 hektara gde se u proseku postiže prinos između šest do sedam tona po hektaru. Samo u vlasništvu dve velike vinarije,“- Jelić“ u Bujačiću i „Pusula“ u Miličinici je preko 30 hektara vinograda.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Novi pogon za preradu meda u kanjiškom preduzeću „Tisakoop“ d. o. o. simboličnim presecanjem vrpce predali su na upotrebu predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor i ministar poljoprivrede u Vladi Mađarske dr Ištvan Nađ u prisustvu domaćina iz te uspešne porodične firme i gostiju.Ulaganje je veće od tri miliona evra, uz podršku Fondacije „Prosperitati“ novcem obezbeđenim iz Mađarske i sopstvenim ulaganjima „Tisakoopa“. Direktor „Tisakoopa“ Karolj Kermeci kazao je da je kapacitet pogona prerada i pakovanje više od 1.000 tona meda godišnje, obezbeđenjem sirovina u saradnji s preko 200 pčelara iz Vojvodine.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor rekao je da je ta podrška za ekonomsko osnaživanje značajna iz više aspekata, o čemu najbolje govore brojke. On je to potkrepio podacima da je iz kanjiške opštine za tri godine za novac Fondacije „Prosperitati“ aplicirao 1.331 zainteresovani, a da su realizovani njihovi razvojni poduhvati vredni 4,2 milijarde dinara, od čega je 2,1 milijarde bespovratno, što je vrednost dvogodišnjeg buyeta opštine Kanjiža.

Mislim da su to ogromne cifre, veoma značajne, s jedne strane, samim korisnicima tih para, a s druge, i za razvoj opštine Kanjiža, rekao je Pastor.

Jer, dodao je, taj novac ostaje ovde, ovde doprinosi jačanju privredne delatnosti.

Posebno je značajno da podvučem da je od 23 velika projekta koje smo realizovali u Vojvodini, pet na teritoriji kanjiške opštine, koja je jedna od uspešnijih u korišćenju tih mogućnosti, kazao je Pastor.U preduzeću „Tisakoop“ je, zahvaljujući pomenutom ulaganju, otvoreno više od 20 novih radnih mesta, od integratorskih poslova u pripremi sirovinske baze, laboratorijskih analiza, do prerade i pakovanja gotovih proizvoda za isporuku na tržište.

Kvalitetan med je atraktivan za plasman na domaćem i inostranom tržištu pa ćemo s našim brendom „Tisamed” biti zastupljeni tamo gde smo inače već prisutni s poslovanjem, a takođe i u našim „HUngarikum centrima”, koja imamo u više gradova, najavio je direktor Kermeci.

Kako je dodao, za izvoz im je interesantno tržište Zapadne Evrope i Skandinavije, a već su dobili veoma pozitivne ocene u predstavljanju na tržištima Rusije i u Dubaiju u Arapskim emiratima.

Preduzeće „Tisakoop“ bavi se uvozom mađarskih prehrambenih proizvoda još od 1990. godine, a po rečima direktora Kermecija, na osnovu dobre logističke infrastrukture, iskustva i poslovnih odnosa uspostavljenih u proteklom periodu, u „Tisakoopu“ su 2017. godine odlučili da delatnost prošire na preradu i pakovanje meda. Podlogu za proširenje delatnosti predstavljala je podrška dobijena iz Fondacije „Prosperitati“, kao integratora u proizvodnji meda, pa je investicija završena prošle godine.

U „Tisakoopu“ žele da iskoriste sve prirodne resurse, u kombinaciji s najnovijom tehnologijom za preradu meda, odnosno da tržištu isporučuju visokokvalitetne proizvode sopstvene robne marke „Tisamed“. Direktor „Tisakoopa” objašnjava da su na osnovu ugoora s Fondacijom “Prosperitati” u obavezi da integrišu pčelarsku proizvodnju u Vojvodini, pa je taj deo posla uspešno započet sklapanjem ugovora s pčelarima. Osim plasmana na domaćem tržištu, kanjiška firma računa i na izvoz, čim dobije izvozni broj za proizvodni pogon.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/u-kanizi-pogon-za-preradu-1000-tona-meda-13-03-2019

Објављено у Pčelarstvo

Cena junećeg buta bez kostiju je 800 dinara za kilogram i na istom je nivou od prošlog leta.Kako piše Danas, time su se obistinile reči ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića iz decembra 2018. kada je rekao da junetina neće u domaćim trgovinama ići na 1.000 dinara. Tada je Nedimović najavio i okvirno dogovoren bescarinski izvoz 7.000 tona junetine za Tursku ove godine.

Srbija je prošle godine od marta, kada je krenuo izvoz, u Tursku plasirala 5.000 tona junećeg mesa, a plan je bio da se ove godine količina duplira. Pitanje je samo da li i koliko prostora za izvoz ima zemlja u kojoj se uzgaja 12.000 junadi i godišnje proizvede 70.000 tona junetine.

To što juneće meso nije poskupelo poslednjih meseci ne znači da nije skupo. Najbolja mera skupoće jeste prodaja koja, kako kažu trgovci, ide uobičajeno, što se tiče junetine – uobičajeno slabo. Nešto jeftinije od buta su juneće grudi i rebra koje koštaju 570 dinara za kilogram, dok je teleći but bez kostiju nekih 1.300 dinara. Cene su gotovo identične u malim marketima, velikim trgovinskim radnjama i mesarama, a juneće i teleće meso mnogo se manje kupuju od svinjskog i pilećeg, koje je i nekoliko puta jeftinije.

Nekoliko puta manje se i pojede. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, građani Srbije u proseku godišnje pojedu 13,9 kilograma goveđeg mesa. Prema anketi o potrošnji domaćinstava u 2017. u beogradskom regionu potrošnja govedine bila je nekih 20,8 kilograma po stanovniku, duplo manje ove vrste mesa jelo se te godine u Vojvodini, dok je prosek na jugu i istoku Srbije tek 8,5 kilograma po stanovniku.

U isto vreme u Srbiji svaki stanovnik u proseku pojede godišnje 45,4 kilograma svinjskog i čak 50 kilograma pilećeg mesa.

I dok ministar poljoprivrede tvrdi da imamo dovoljno junetine da zadovoljimo izvozne potrebe, pitanje je i da li imamo dovoljno da zadovoljimo sopstvene potrebe. Kao i da li bi te potrebe bile drugačije, odnosno da li bi potrošnja bila veća da je junetina u Srbiji jeftinija i da imamo mnogo više stoke.

"Najveći naš problem jeste što je stočni fond jako mali. Mi imamo subvencije od ove godine od 15.000 dinara po biku, ali nemamo teladi, a nemamo ih jer nemamo ni krave. To je ono što nam treba i o tome država treba da razmišlja, kako da uvezemo krave ili mušku telad. DŽabe nam subvencije i što je cena po kilogramu žive vage sada 2,2 ili 2,4 evra kad nemamo stočni fond", kaže za Danas Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika.

Kaže da postoje opcije da se uvozi telad i krave zajedno sa teladima, ali da je to dug, nimalo jednostavan proces. Da bismo dobili bika, kako kaže, potrebno je da se tele tovi bar deset meseci. "Bilo je nekih najava da će se uvoziti iz Rumunije ili Slovačke, ali od toga nije bilo još ništa jer je veliki problem i sigurnost, odnosno zdravlje tih životinja", ističe Jakšić.

Pre 30 godina u Srbiji smo imali dva miliona goveda, sada je manje od 800.000 grla. Za sadašnju Vladu, o čemu je Nedimović i govorio, cilj je da se dostigne upravo taj nivo iz 1989. i to u narednih pet godina.

Da li je to moguće ili ne teško je predvideti, ali je činjenica, kako za Danas kaže agroekonomski analitičar Branislav Gulan, da je stanje u srpskom stočarstvu katastrofalno. "U Srbiji je prema podacima RZS prošle godine bilo 878.000 goveda, što je istorijski minimum. Za 2,3 odsto manje nego 2017. godine. Imali smo prošle godine 12.000 junadi u tovu, ali je zbog izvoza sve poklano", ističe Gulan. On napominje da stočarstvo u Srbiji poslednje dve do tri decenije beleži pad od dva do tri odsto na godišnjem nivou.

Gulan napominje da je Turska prošle godine uvezla 54.000 tona govedine, nešto manje od 4.000 tone iz Srbije. Celokupan turski uvoz govedine iz Srbije prošle godine vredeo je 19,2 miliona evra, napominje Gulan, što je devet odsto od ukupnog uvoza ovog mesa. Više nego iz Srbije, Turska je uvozila goveđe meso samo iz Poljske i BiH.

Od prošlogodišnjeg poskupljenja od 20 do 30 odsto, cena junetine trenutno stagnira. Međutim, za nekoliko meseci, kako su najavili iz Ministarstva poljoprivrede, moglo bi doći do dodatnih pregovora o novim kvotama za izvoz junetine u Tursku, što bi ponovo moglo da dovede trgovce u iskušenje da zbog nedovoljne količine na domaćem tržištu razmisle o korekciji cena ovog mesa.

PKS: Imamo dovoljno junetine za sopstvene potrebe

U Privrednoj komori Srbije za Danas kažu da je Srbija prošle godine izvezla 6.474 tone goveđeg mesa u vrednosti od 29,1 milion evra, što je više nego duplo u odnosu na godinu ranije kada je ukupan izvoz govedine vredeo tek nešto više od 13 miliona evra. Izvoz je u 2016. vredeo 7,7 miliona evra, a 2015. pet miliona evra. Turska je ubedljivo najveći uvoznik goveđeg mesa iz Srbije, a daleko iza je Italija kojoj smo prošle godine prodali 500 tona govedine u vrednosti od 2,4 miliona evra.

U PKS kažu da smo 2018. Izvezli 110 tona telećeg mesa u vrednosti od 623.000 evra. "U Srbiji se proizvede oko 75.000 tona junećeg mesa i to predstavlja dovoljnu količinu za sopstvene potrebe, jer je prosečna potrošnja junećeg mesa svega oko četiri kilograma po stanovniku", napominju u PKS.

Izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/209999/Junetina-i-dalje-preskupa-za-gradjane-Srbije.html

Објављено у Govedarstvo

 

Nakon decenija sadnje, uspona i padova u proizvodnji poslednjih godina i posle nešto više od godinu dana kada je potpisan  Memorandum u Bimpešti nakon zajedničke sednice Vlada Srbije i Mađarske koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća u Arilju  udaren je i kamen temeljac dogvorene fabrike.  Kako je rečeno novinarima, u prvoj fazi u ariljskoj fabrici proizvodiće se kaše i voćni koncentrati, a u Mađarskoj će se raditi dorada, dok je plan da u kasnijim fazama u Arilju bude kompletna proizvodnja.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović ovom prilikom je rekao da je tokom protekle godine vlada tražila partnere, kompanije sa mađarske i srpske strane, koje imaju dobre rezultate i snagu da iznesu projekat.

“Rezultat će biti izvoz koncentrata koji nastaje kao produkt prerade industrijske maline i drugog voća”, rekao je Nedimović.  On je podsetio da je Vlada Srbije u januaru odlučila da za razvoj prehrambene industrije izdvaja poseban novac. Kaže da je zahvalan mađarskim kolegama koji su prepoznali Srbiju kao dobrog političkog partnera, te dodao da je ta zemlja izdvojila 32 miliona evra za investicije na zapadnom Balkanu.

“Sledeće lokacije koje zajedno napadamo su Merošina, Bojnik, Koceljeva… videćemo gde ćemo završiti. Daću sve od sebe da sredstva iz Mađarske usmerimo prema Srbiji, neka se ne ljute naši susedi”, rekao je Nedimović. On je rekao da je prerada voća i izvoz u inostranstvo spas za poljoprivrednike u Srbiji. “Prerada je spas jer generiše kooperante, da imate siguran plasman i da se unapred znaju stvari. Kad nema prerade, vi prodajete sirovinu onoliko koliko može da primi neko tržište, što je neizvesno, a kad imate prerađivačke kapacitete, onda su ti ugovori mnogo sigurniji”, rekao je Nedimović. On kaže da dosta hladnjača unapred nudi kooperantima odgovarajuće uslove, ali da uvek ima 30 do 40 odsto proizvođača maline na tržištu “koji nisu nigde”. “Ja se nadam da će ovakve stvari biti spas, ne samo ovde, nego i u drugim prostorima Srbije”, rekao je Nedomivić i dodao da smatra da je njegov posao da se bavi prinosima na njivama, ali i prodajom onoga što je proizvedeno.

Zamenik ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Levente Mađar podsetio je da je polaganje kamena temeljca za fabriku H&S Fruits u Arilju rezultat razgovora premijera Srbije i Mađarske i želje da se mađarska ulaganja prošire i van Vojvodine.

“Više se držimo Vojvodine kada je reč o ulaganju, jer Vojvodinu daleko bolje poznajemo od ostalih krajeva Srbije. Sada kada vidimo dorbrodišlicu u celoj Srbiji, stvari se menjaju”, rekao je Mađar. On je dodao da investitori prepoznaju podršku koju srpska vlada pruža investitorima. “Odabrali smo poljoprivredu kao primarni projekat za ulaganja”, rekao je Mađar i dodao da Budimpešta deli isti stav sa Srbijom da bez jake industrije i jake ekonomije ne postoji jaka nacionalna svest i napredak. Prema njegovim rečima, jačanju saradnje i prijateljstva dva naroda i dve vlade doprineće i zajednički poslovi, projekti i investicije poput otvaranja fabrike u Arilju.

Vlasnik H&S fruits Milan Stanić istakao je da je danas veliki dan za tu kompaniju, grad i proizvođače i da će nova fabrika doprineti da plasman maline bude bolji i lakši, kao i da će, kada krene proizvodnja gotovih proizvoda, i cena biti bolja. “Nadam se da ćemo se do kraja ove godine ponovo okupiti ovde, da kada bude krenula proizvodnja, probamo prve proizvode”, rekao je Stanić. Pojasnio je da će se u prvoj fazi, u ariljskoj fabrici proizvoditi kaše i voćni koncentrati, dok će se u Mađarskoj raditi dorada. U kasnijoj fazi plan je da u Arilju bude kompletna proizvodnja. Proizvodi će biti od svih vrsta voća, maline, kupine, višnje, šljive, breskeve, sve što rađa u ariljskom kraju, dodao je Stanić.

Predsednik opštine Miloš Nedeljković rekao je da Arilje početkom gradnje fabrike dobija mnogo i da se nada novim investicijama u tom kraju. Naveo je da je fabrika za preradu voća važna jer će se time rešiti deo problema vezan za preradu malina, te dodao da je prošla godina bila katastrofa za malinare, jer je kvalitet roda zbog kiše bio loš. Uz zahvalnost Vladi, ministru i predstavnicima Mađarske, najavio je da bi u tu opštinu uskoro trebalo da stigne delegacija iz Japana, radi mogućih ulaganja.

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 13 mart 2019 07:28

Salata bolja nego u Italiji

Proizvodnja salate gotovo da nije ista pre petnaest godina i danas. Ne samo što se tiče načina proizvodnje već i sortimenta. Prošle godine kompanija La Linea Verde investirala je deset miliona evra u fabriku za pakovanje različitih salata i zaposlila sedamdeset radnika. Celokupan program ove kompanije proizvodi se u plastenicima koji se prostiru na 18h i na otvorenom polju na skoro 80 hektar. Za sada imaju  176 plastenika i u njima ili u poljima se proizvode kupus, šargarepa, salata ajzberg, radič, rukola, kovrdžava endivija i spanać u programu su dakle vrste koje na našem tržištu čak nisu ni zastupljene u prodaji. Ova kompanija je lider na italijanskom tržištu sa četrdeset godina iskustva u proizvodnji, a tržištu nudi mladu salatu tokom cele godine! Dakle bez i jednog dana pauze sa sopstvenih polja. Koliko je ova kompanija velika govori podatak da se dnevno u njihovim pogonima spakuje dva miliona kesa salata. Sve ovo je moguće jer kompanija pored toga što ima proizvodnju u Italiji, takođe ima proizvodnju u Španiji i od prošle godine u Srbiji.  U drugim fabrikama u Italiji ima i proizvodnju gotovih jela i sokova. U fabrici u Dobrincima peru se i pakuju salate, spanać i različiti tipovi mikseva salata.

Nakon dopremanja iz plastenika ili sa njive, salata se prebira, pere i razmerava na preciznim vagama. Kontroliše se prisustvo različitih čestica pa i metala. Kroz tu kontrolu ništa što nije salata ne može da prođe. Čak je postavljena i kontrolna vaga nakon finalnog pakovanja u kese odakle će biti odstranjena svaka koja ne odgovara zadatoj masi.

Međutim, ono što je svakako impresivno jesu plastenici u kojima se proizvodi salata. Najmodernija tehnika omogućava visok nivo automatizacije uz smanjenu upotrebu radne snage. Kosačica za rukolu ima toliku učinak da za nekoliko minuta može da skine kompletno listove iz jednog plastenika što smo se i sami uverili tokom obilaska proizvodnje u Dobrinjcima.

Kada je u pitanju  pogon u Srbiji, prema rečima Marka Milinkovića, rukovodioca proizvodnje u fabrici u Dobrincima, njegova uloga je da proizvodima snabdeva domaće tržište, zemlje regiona i rusko tržište.

Koliko su ovi proizvodi značajni u ishrani i sve popularniji govori i stalni rast prodaje ovakvh proizvoda na svim tržištima. Za vas smo pripremi nekoliko zanimljivosti za vrste koje ste probali, a možda i niste.

RUKOLA

Gaji se zbog lišća oštrog pikantnog ukusa, bogatog vitaminima. Stimulativno deluje na ljudski organizam, naročito na organe za varenje - želudac i creva.

U ishrani se upotrebljavaju i samonikla i kultivisana rukola. Zahvaljujući hranljivosti i lekovitosti veoma je zastupljena u mnogim svetskim kuhinjama, kao dodatk sendvičima, u salatama, na picama ili kao dekoracija jela sa mesom. Za razliku od samonikle, kultivisana rukola je krupnija i nije gorka. Koriste se mladi, sočni listovi, cvetovi, mlade semene čaure i zrelo seme.

Gorčina listova rukole potiče od glukozinolata izotiocijanata koji se nalazi i u srodnim biljkama (ren, kres i dr). Ipak, rukola ima drugačiji ukus od srodnih biljaka jer pored izotiocijanata sadrži estrebuterne kiseline i jedinjenja sa sumporom, što joj daje vrlo specifičan ukus i miris.[7]

Osim toga pomaže kod prehlade i ublažava kašalj, Mladi listovi samonikle biljke bogati su vitaminom C (130-190 mg%) i karotenom (oko 7 mg%). Osim toga sadrži i značajne količine vitamina B-kompleksa, pektina, kalcijuma, fosfora, gvožđa, magnezijuma, kalijuma i bakra.[8]

 

RADIČ

Radič se u prehrani koristi od davnih dana smatra se da je dobar za čišćenje krvi i protiv nesanice. Radič ponekad dolazi i pod nazivom crvena cikorija, a spada u porodicu Asteraceae. Ima crveno-ljubičaste listove sa bejelim žilama. Njegovi čvrsti listovi imaju gorak ukus i koriste se u pripremi salata. Korišćenjem različitih začina gorak ukus se gotovo anulira. Međutim baš zahvaljujući sgorkim materijam ova biljka ima snažno lekovito dejstvo na organe za varenje. Radič djeluje na jačanje apetita, kao diuretik, laksativ, podstiče rad jetre i slezene. Pored ovih lekovitih svojstava radič ublažava kiselinu u želudcu, nadutost i ppodstilče izlučivanje žuči.

KOVRDŽAVA ENDIVIJA

Ona je baštenska biljka koja se gaji kao povrće u više hortikulturnih oblika. Kod nas i u okruženju može se sresti i kao andivija, andibija, vrtna žutenica, endivija kreculja, žumenica, žutinica pitoma, žutka, indivija, kudrava salata, cihora, čihora-rezanica, štrpka

Endivija je dvogodišnja kultura iako se proizvodi i troši kao jednogodišnje povrće. Gaji se zbog listova, koji formiraju rozetu. Postoje dva glavna gajena varijeteta endivije: Cichorium endivia var. latifolium, koja se drugačije naziva i eskarola ili širokolisna endivija, čiji su listovi široki i blago nazubljeni I Cichorium endivia var. crispum, kovrdžava endivija, čiji su listovi mnogobrojni, uski i duboko usečeni.

Endivija je nutritivno vrlo vredna namirnica iako ima nizak energetski, a visok sadržaj vode. Zbog sadržaja vitamina C i beta-karotena svrstava se u namirnicu korisnu za prevenciju bolesti srca i krvnih sudova. Zajedničkim delovanjem vitamina C i beta-karotena sprečava se oksidacija holesterola, njegovo nakupljanje i stvaranje naslaga na zidovima arterija.

 

Објављено у Tehnologija prerade
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31