Чланци поређани по датуму: sreda, 27 februar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 27 februar 2019 09:44

Saveti za uspešnu proizvodnju jagoda

U poslednje vreme voćarska proizvodnja u Srbiji beleži značajan rast. Na ovoj listi prednjače lešnik i orah, a tu su i jagode koje zbog brzog povrata novca predstavljaju zanimljivu investiciju. Ipak u ovakve investicije treba ulaziti sa oprezom, ukoliko niste imali iskustva, naročito sa ovom kulturom, jer je njena proizvodnja veoma intenzivna, a najosetljivija je u vreme sadnje i berbe. Kada je reč o sadnji, pre svega treba voditi računa o tome od koga kupujete sadni materijal, a zatim i kome ćete prodati vaše voće. Kada je reč o sadnom materijalu raspitajte se među proizvođačima kakva su njihova iskustva i da li mogu da vam preporuče nekog proizvođača, bilo da ste se odlučili da sadnice kupite iz nekog proizvodnog zasada, ili je reč o sertifikovanom sadnom materijalu. Mada ćete u
svakoj literaturi pronaći informaciju da ne treba kupovati sadnice iz zasada, mi se sa tim u potpunosti ne možemo složiti. Prevaranti ili mešetari nalaze se svuda pa i među „renomiranim kućama“. Neki se čak ne stide ni svog univerzitetskog obrazovanja i zvanja, pa su i u stanju da vam se kunu u decu uprkos činjenici da prodaju loš sadni materijal. O takvim naravima naših „biznismena“ neka se bave neki drugi, a mi smo tu da vam ukažemo na realne probleme.

Sadni materijal kupite od nekoga sa kim su drugi proizvođači imali pozitivna iskustva i dobro pogledajte svaku isporučenu kutiju, gajbicu i slično. Promašaji, naročito tokom letnje sadnje, teško se mogu nadoknaditi, a očekivani rod biće značajno manji. Što se tiče izbora sorte, nemojte uzeti onu koja se vama dopada, već onu koju možete da prodate na tržištu. Ako vam traže krupnu jagodu izaberite Albu, Džoli ili Roksanu, a ukoliko želite da imate ranu jagodu, nešto sitniju, ali izuzetno ukusnu, posadite Kleri. Kompromis između ova dva može biti Kvineliza. U pogledu nege jagoda obratite pažnju
na navodnjavanje. Ukoliko imate zasad koji je na foliji odmah posle sadnje svakog reda uključite sistem za navodnjavanje. Na vodi nemojte štedeti, naročito ako je letnja sadnja u pitanju. Obezbedite vašim jagodama i navodnjavanje iz vazduha odnosno, rasprskivačima. To će jagodi obezbediti mnogo pogodnije uslove za prijem, a samim tim kasnije ćete imati veći uspeh u proizvodnji. Nedelju dana nakon sadnje počnite sa prvom prihranom i to sa đubrivima koja imaju više fosfora a kasnije primenite i azotna đubriva, kako folijarno tako i kroz sistem za navodnjavanje. Pred kraj sezone
kroz sistem za navodnjavanje primenjuju se kalijumova đubriva, uz istovremenu upotrebu akaricida i insekticida. Jedna od zabluda kada je u pitanju proizvodnja jagoda, jeste i to da se sprovodi veliki
broj prskanja i prekomerna upotreba hemijskih sredstava. U poređenju sa drugim kulturama uz pravilnu agrotehniku i primenu savremenih metoda borbe protiv bolesti i štetočina, proizvodnju jagode
prati svega tri do četri osnovna tretmana zaštite.
Berba jagode je posao koji treba da radite sa iskusnim ljudima bez kompromisa, tako što ćete razvrstavati jagode u skladu sa klasom kojoj pripadaju. Zrela jagoda treba da je čvrsta, zdrava, potpuno ili 99% obojena, a u odnosu na kvalitet razlikujemo tri klase: ekstra kvalitet smatra se da imaju krupni, lepo obojeni i ujednačeni plodovi, sortno čisti, sa peteljkom, ručno obranom. Maksimalno je dozvoljeno da u ovakvim pakovanjima bude 5% prve klase. Što se tiče prve klase one trebaju da su sličnih osobina, s tim što se dozvoljava da bude 10% plodova koji odgovaraju drugoj klasi. Razlika između prve i druge klase je u tome što druga klasa ima neujednačene plodove u pogledu oblika ali i dalje plodovi moraju biti čisti, zreli i u ovoj klasi kvaliteta dozvoljava se da bude 20% prezrelih plodova. Važno pravilo je da jagodu ne treba brati odmah posle kiše jer je tada velika vlažnost i plod brzo truli. Pune gajbice odmah sklanjati u hladovinu ili rashlađenu prostoriju. Za jedan hektar intenzivnog zasada jagode berbu može da izvede 10 do 15 radnika, od kojih jedan treba da se bavi isključivo organizacijom rada berača i kontrolom kvaliteta rada. Pakovanja koja se koriste treba da budu higijenski čista i što atraktivnijeg izgleda. Ukoliko je jagoda namenjena za maloprodaju na domaćem tržištu poželjnije je pakovati u manje pakovanje. U zavisnosti od vremenskih prilika berba jagode u Srbiji počinje oko prvog maja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U svrljiškom kraju, u potrazi za poslom, sve je više onih koji se odlučuju za pčelarenje. Iz lokalnog budžeta redovno stiže pomoć u opremi, a od Ministarstva poljoprivrede subvencije godišnje po registrovanom pčelinjem društvu. Gazdinstvo Stevanović, osnovano je 2002. godine u selu Labukovu kod Svrljiga. U selu se mahom bave stočarstvom, ali na 560 metara nadmorske visine, u selu Labukovo, nalazi se manastir Svetog Vaznesenja gospodnjeg iz 13. veka. Pokraj zidina starog manastira nedavno je podignut novi, a na hiljade vernika iz cele zemlje u njemu pronalazi mir u molitvi, ali i pomoć po koju najčešće dolaze bolesni i parovi bez dece.
"Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara" – kaže na početku našeg razgovora, prilikom obilaska njegovog pčelinjaka u selu Labukovu, Mihajlo. Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se
tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana. Stevanović, ima 80 košnica, seleći je pčelar, jer kako ističe, mora seliti košnice ako se želi dobar prinos. ,,Seleći sam pčelar, selim pčele u zaječarski okrug, gde sakupljam bagremov i livadski med. Kod mene je sve organsko, strogo vodim računa o svemu.”
Pitali smo Mihajla, kao se bori protiv varoe?
"Postoji više mogućnosti za tretiranje varoa. Svaki pčelar se sa ovim problemom bori na svoj način, koji je za njega najbolji, najlakši ili najefikasniji. Ja koristim zadimljavanje i oksalnu kiselinu."

Po njegovim rešima oksalna kiselina je jedno od najboljih rešenja za organski tretman varoe, koja predstavlja najveći problem i u organskoj i u konvencionalnoj pčelarskoj industriji. Što se tiče prihrane, nekada do proleća ne prihranjuje, jer to radi pre zazimljavanja, ali ako je jesen specifična kao ova, duga i topla, onda pčele troše puno hrane, i možda bude potrebno prihranjivanje, i za to kako ističe naš sagovornik, koristi pogače. Zadovoljan je prinosom, prošle godine je bilo 20 kg bagremovog meda po košnici, livadskog je bilo 30 kg. Med na veliko prodaje ,,Timomedu” iz Knjaževca, ali
kako ističe, isplata kasni, mora dugo da čeka. Na veliko cena je 3 evra za livadski, i 4 evra za bagremov. Na malo prodaje u Beogradu, Nišu, i većim gradovima u Srbiji, cena je 600 dinara livadski, i 800 bagremov. Ako jedna godina bude dobra, može da pokrije dve loše godine.

"To je unosan posao, lep, i četvoročlana porodica može solidno da živi sa pedeset pčelinjih društava“, kaže Mihajlo Stevanović. Osnovni i glavni proizvodi malenih i vrednih pčela su: Med koji je najpoznatiji
i najbolji pčelinji proizvod pčele medarice. Cvetovi biljaka, svojim žlezdama nektarijama, luče nektar koji privlači kukce i pčele na oprašivanje. Pčele kao najbrojniji oprašivači takođe sakupljaju nektar i odlažu ga u stanice saća. Propolis nastaje tako da pčele sakupljaju razne smolaste stvari sa biljaka u svojoj okolini i donose ih u košnicu. Tim istim smolama dodaju razne arome kako bi nastao propolis.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Pčelarstvo

Veterinarski inspektori pojačali su nadzor nad prometom hrane iz zemalja zahvaćenih afričkom kugom svinja u skladu sa naredbom Ministarstva poljoprivrede o sprečavanju i suzbijanju ove bolesti.

Kako saznaje "Blic", najveća opasnost preti od švercovanih mesnih prerađevina iz Mađarske i Rumunije koje se prodaju najviše u pograničnim delovima zemlje, oko pijaca, na improvizovanim tezgama, vašarima... Sve to važi za ilegalno uvezenu robu, koja se može kupiti i širom Srbije. Najviše se prodaju kobasice, šunke, slanine, razne salame i druge mesne prerađevine. Međutim, čak ni preventivne mere koje su na snazi kako bi se suzbilo širenje afričke kuge nisu obeshrabrile sve trgovce da prodaju ove namirnice.- Jedan poznanik je izneo nešto hrane na tezgu ispred pijace u nadi da će je se rešiti dok je još u roku trajanja. Ljudi kupuju - ne pitaju odakle je. Samo da je jeftinije. Međutim, kada je došla inspekcija džaba su mu bila sva opravdanja. Te da je robu nabavio pre zabrane, te da je kupio u Srbiji ali je preprodaje. Ništa mu nije pomoglo i platio je debelu kaznu. Ja s tim ne želim da se igram i zato sam prestao da prodajem mesne prerađevine - priča nam jedan od trgovaca sa novosadske Futoške pijace.

Nadležni iz Uprave za veterinu kažu za "Blic" da veterinarski inspektori preduzimaju sve neophodne mere. Te mere sprovode i drugi nadležni državni organi, kao što su Uprava Carina, MUP i druge inspekcije Ministarstva poljoprivrede.

- Veterinarska inspekcija vrši pojačani nadzor na svim mestima gde ima prometa hrane životinjskog porekla, kako na odobrenim mestima tako i na mestima na kojima se može očekivati da se takva hrana nelegalno stavlja u promet - kažu u Upravi za veterinu.S druge strane, veterinarske organizacije u Republici Srbiji intenzivno rade na edukaciji vlasnika, odnosno držalaca svinja, kako bi se nivo biosigurnosti na farmama i gazdinstvima sa svinjama podigao na što viši nivo i na taj način sprečio rizik od pojave bolesti kod domaćih svinja.

U lovištima se u proteklih godinu dana vrši aktivan i pasivan nadzor nad populacijom divljih svinja i svaka uginula divlja svinja se podvrgava dijagnostičkom ispitivanju na prisustvo uzročnika afričke kuge svinja.Podsetimo, Afrička kuga krenula je sa severoistoka Evrope. Pojavila se u Litvaniji, Letoniji, Poljskoj, Češkoj, Belgiji, Bugarskoj, Ukrajini, Rumuniji i Mađarskoj. Uprava za šume nedavno je izdala naređenje za odstrel divljih svinja da bi se njihova populacija svela na biološki minimum. Dosadašnja šteta u Evropi od afričke kuge procenjuje se na dve milijarde evra.Za one koji ne poštuju propise, bilo da se radi o proizvodnji ili prometu, kazne su propisane Zakonom o bezbednosti hrane.

- Visina kazne zavisi od toga da li se radi o privrednom prestupu, prekršaju ili fizičkom licu, odnosno o vrsti učinjenog kaznenog dela, a konačnu kaznu propisuje sud. Kazne za pravna lica iznose od 300.000 do 3.000.000 dinara, za preduzetnike od 250.000 do 500.000 dinara, a za fizička lica od 30.000 do 50.000 dinara - preciziraju u Upravi.

Izvor: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/oprez-ne-kupujte-svercovane-suhomesnate-proizvode-vlada-africka-kuga/en2jt22

Објављено у Agroekonomija

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede najavila je da razmatra postepeno ukidanje preventivne vakcinacije protiv klasične kuge svinja.To bi bio jedan od preduslova koji Srbija treba da ispuni kako bi dobila sertifikat za izvoz svinja i svinjskog mesa u Evropsku uniju (EU).

Iako je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio da bi ukidanje preventivne vakcinacije svinja moglo da počne tokom ove godine, u Upravi za veterinu nisu mogli da preciziraju kada bi to moglo da se desi, ali su agenciji Beta rekli da su u izradi strategija i akcioni plan, koji će se primenjivati nakon prestanka vakcinacije protiv klasične kuge svinja.

Istaknuto je da sticanje statusa zemlje slobodne od klasične kuge, bez vakcinacije, zahteva potpunu primenu mera kojima se potvrđuje da virus klasične kuge svinja ne cirkuliše u populaciji svinja u zemlji, ni kod domaćih, ni kod divljih. Kako je precizirano, iskorenjivanje klasične kuge svinja je dugotrajan posao u okviru koga je neophodno poštovati i dosledno sprovoditi niz biosigurnosnih mera, kao i kampanju podizanja nivoa svesti farmera, bez čije saradnje nije moguće sprovesti te mere.

Preduslovi za odluku o prestanku vakcinacije svinja protiv te bolesti su i kontrola prometa svinja, poštovanje propisa, blagovremena prijava svih sumnjivih slučajeva nadležnoj veterinarskoj službi, kao i praćenje zdravstvenog statusa populacije divljih svinja koje mogu biti značajan prenosilac virusa klasične kuge svinja.

Prema podacima ministarstva, prošle godine je u Srbiji bilo vakcinisano oko 2,8 miliona svinja, a u zavisnosti od strategije, deo populacije ili celokupna populacija svinja bi bila izuzeta od vakcinacije kada ta odluka bude bila doneta.

Srbija trenutno ne može da izvozi svinjsko meso u EU, ali se zato izvoze proizvodi od svinjskog mesa koji su prošli termičku obradu.

Vakcinacija svinja protiv klasične kuge je počela pre više od 30 godina.

U Upravi za veterinu su ponovili da divlje svinje mogu biti nosioci i virusa klasične kuge svinja, te će odluka o odstrelu divljih svinja zbog bojazni od pojave afričke kuge svinja i u Srbiji doprineti da se smanji rizik od pojave te bolesti.

Izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/208985/Razmatra-se-ukidanje-vakcinacije-svinja-protiv-svinjske-kuge.html

Објављено у Svinjarstvo
sreda, 27 februar 2019 08:17

Nikad nije kasno za nove izazove

 

''Posle dugog niza godina ovo je osveženje. Izuzetno volim svoju matičnu struku, ali ovo je jedan novi izazov'', ovako o poslu vinogradara i vinara u koji je uplovio nakon penzionisanja govori arhitekta Branimir Ranković.

Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu, na porodičnom imanju u Miličinici, radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u Gradskoj upravi Valjevo. Da se bavi ovim poslom, delom je kako kaže uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od strica ali i od komšija iz vinarije''Pusula''.

''Što se tiče rada u vinariji broj jedan je moj brat od strica Dragić Ranković, koji je tehnolog i ima izuzetno veliko iskustvo u ovom poslu. Ja od njega učim. Jeste pod stare dane ali nikad nije kasno za neke nove izazove i nova saznanja. Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo što potvđuje  i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu'', priča nam Branimir, koji se dugo godina bavio i muzikom.

Prve čokote zasadili su 2013. godine. Dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom ''Puce''. Uz moguća manja proširenja koja najavljuje trenutno je na oko dva hektara zasađeno oko 8.000 čokota. Od belih vina zastupljene su sorte Rajnski rizling  i Sovinjon beli, a ono na čemu najviše insistiraju i od koje najviše očekuje je Bela tamjanika. Od crnih vina tu su Prokupac, Merlo, Frankovka i nešto malo Sovinjon kaberne.

''Imali smo ranije iskustvo naših dragih kolega i suseda iz vinarije ''Pusula'' da je Miličinica izuzetno povoljno podneblje za vinovu lozu a želeli smo  da pored univerzalnih odnosno svetskih sorti imamo i nešto domaće. Vodimo računa o kvalitetu i što se tiče prinosa to je maksimalno dva kilograma grožđa po čokotu“ kaže naš sagovornik.

 Trenutna proizvodnja u ovoj porodičnoj vinariji kreće se između 7.000 i 8.000 hiljada litara vina. Cilj im je da dostignu 15.000 litara. Po zakonu  imaju mogućnost i do 30.000 litara ali prema mišljenju Rankovića tu proizvodnju neće moći da dostignu već će prvenstveno ići na kvalitet.

''Obzirom na trenutne kapacitete što se tiče tržišta za sada računamo na Valjevo i okolinu ali i Beograd. Za izvoz su potrebne veće količine ali ukoliko bi došlo do udruživanja nas malih proizvođača mogli bi na inostrano tržište. U ovoj proizvodnji zaista su ogromna ulaganja i ko počinje mora da shvati da je to na duže staze. Ekonomski aspekt mi još ne osećamo ali sam trend nam pokazuje da treba da nastavimo'', navodi Ranković i dodaje da Valjevo ima izuzetne mogućnosti u ovoj oblasti što su kako kaže već dokazale velike vinarije.

Iako je ovaj kraj više poznat po šljiivi i malini, vinova loza je dobro uspevala na južnim i jugozapadnim pozicijama, a skoro svaka kuća polovinom prošlog veka imala je manji ili veći zasad. Obnova vinogradarstva u valjevskom kraju počela je pre nešto više od deceniju i po. Govoreći o razvoju ove grane poljoprivrede poslednjih godina Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe ''Valjevo''  kaže da se sa nekadašnjih pet hektara sada došlo do površine od preko 160 hektara gde se u proseku postiže prinos između šest do sedam tona po hektaru. Samo u vlasništvu dve velike vinarije,''Jelić'' u Bujačiću i ''Pusula'' u Miličinici je preko 30 hektara vinograda.

 

 

 

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28