Чланци поређани по датуму: utorak, 31 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
utorak, 31 decembar 2019 11:24

Kako uništiti mišji repak?

U borbi sa korovima poljoprivrednici se sreću sa različitim biljkama koje mogu da ugroze prinose. Da bi se što uspešnije izborili sa korovima dobro je da znaju što više o samoj biljci i načinu kako je najuspešnije iskoreniti sa oranica a bez posledica po useve.
Mišji repak (lat. Alopecurus myosuroides) ime je dobio po grčkoj reči miš i rep jer izgledom podseća na rep ove životinje. Krmna vrednost joj je niska jer ima malo lista, a dosta stabljike, pa se ne može koristiti za ishranu stoke. Mišji repak u narodu je još poznat i pod imenima oranični, lisičji repak, poljski repak…
U pitanju je jednogodišnja biljka iz porodice trava. Ima uspravni, glatku stabljiku sa tri do pet čvorova i može da naraste do 80 santimetara. Klija najčešće
u jesen kada vetar raznese zrno koje može da prezimi pa proklija i u proleće. Ima jak koren koji se obmotava oko zemlje i formira karakterističan busen.
Listovi su dugi, grubi posebno po ivicama i mogu da narastu do 15 santimetara. Cvetovi su skupljeni u cilindrično klasje i suženi sa obe strane. Mišji repak cveta od maja do oktobra, oprašuje ga vetar i jedna biljka može da stvori od 100 do 800 zrna koja klijavost zadržavaju i do šest godina.
Raste na toplom, plodnom tlu, voli oranice, livade, vinograde, niče uz puteve i na zapuštenim zemljištima. Podjednako je zastupljena u ravnici, ali i na većim nadmorskim visinama. Poljoprivrednici je ne vole jer je čest korov u žitaricama gde ga je teže uništiti. Raste i u ozimoj uljanoj repici, kukuruzu...
Stručnjaci smatraju da mišji repak ima značajan uticaj na gubitak prinosa ozime pšenice, naročito u predelima vlažne klime kao što su Engleska ili Holandija. U Srbiji nije toliko izražen korov i uz pravilne agro-tehničke mere može da se iskoreni. Kako ga uništiti?
Kako se nicanje mišjeg repka odvija u dve faze: jesenje i prolećno to je i najbolji period za suzbijanje ovog korova. Biljke koje niknu u jesen brže napreduju, daju više izdanaka i veći broj klasova koji nose semenke. Dobro podnosi niske temperature, a niče već pri 0°C što je biološki minimum za nicanje biljke. Voli dosta vode, ne smeta teško glinasto zemljište, a često proklija i niče već na površinskom sloju zemlje. Novi izdanci bujaju u jesen što posebno ugrožava ozimne useve koji se u to vreme nisu dovoljno razvijeni i stasali.
Iako je uništavanje hemijskim sredstvima i herbicidima daje najbolje rezultate, nije i najpouzdanije sredstvo. Naime, mišji repak često raste dosta zbijeno i gusto, pa upotreba herbicida nije dovoljna. U tom slučaju najbolje je mehanički odstraniti korov ili ga jednostavno počupati sa korenom. Koja mera će se primeniti zavisi od stupanja razvoja same korovske biljke, klimatskih uslova, pa je najbolje kombinovati obe metode. Kada je u pitanju izbor herbicida s kojima treba tretirati ova korov postoji nekoliko vrta koje su se pokazale kao dosta dobre.
Dobri poznavaoci ove problematike i borbe sa korovima često preporučuju Axial 50 EC herbicid širokog spektra koji se upotrebljava za najrasprostranjenije korove
kod nas. Ipak, pre upotrebe bilo kog preparata najbolje je konsultovati stručnjake koji će odrediti koji herbicid i koja doza je potrebna. To prvenstveno zavisi od useva i vrste zemljišta gde se pojavio mišji repak.
I jedan savet za kraj. Verovali ili ne, mišji repak se najčešće širi na nove površine kombajnima. Zato je jedna od osnovnih mera prevencije održavanje čistoće kombajna prilikom žetve žitarica.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja
utorak, 31 decembar 2019 11:17

Ovo su saveti za orezivanje jabuka

Rezidbu jabuke u rodu trebalo bi obavljati na osnovu morfoloških osobina rodnih grančica, intenziteta vegetativnog porasta, ali i prema količini i stanja rodnih pupoljaka. Generalno, važno je da se poštuju pojedini principi, a svaka sorta posebno orezuje.

Jačina rezidbe ponajviše zavisi od starosti voćke. Po pravilu mlade voćke su i veće bujnosti pa se takva stabla i manje orezuju nego slabo bujna i zakržljala. Dakle, trebalo bi poštovati princip- duga rezidba na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba podstiče bujnost i usporava rodnost. Odnosno kod intenzivnog porasta trebalo bi stabla više opteretiti rodnim pupoljcima.

Tehnikom rezidbe reguliše se razvoj određenog broja letorasta na kojima će se obrazovati cvetni pupoljci i rodne grančice. Rodne grančice na rodnim granama propadaju sa starošću grana. Osim toga, i rodnost se smanjuje. Rodnu granu sa rodnim grančicama trebalo bi svake četvrte do svake šeste godine obnoviti, što se , upravo, postiže rezidbom. Trebalo bi nastojati da se svake godine s jednog razvijenog drveta obnovi jedna četvrtina do jedna šestina rodnih grančica. Na taj način ovako primenjena rezidba omogućava da se kruna održava u pravilnoj biološkoj ravnoteži i to maksimalno opterećenje rodom uz odgovarajući vegetativni prirast. Pravilnom rezidbom, uz primenu ostalih agrotehničkih mera isključuje se pojava alternativnosti rađanja jabuke.

Principi rezidbe važe, uglavnom, za sve sisteme uzgoja, ali postoje i neke specifičnosti u načinu izvođenja ove operacije. Tako, na primer, rezidba na rodnost kod palmete sa kosim granama je nešto durkčija, jer se veliki broj letorasta savija radi ubrzanja obrazovanja cvetnih pupoljaka.

Zbog toga se dešava da na jednom stablu obrazuje se više cvetnih pupoljaka odnosno cvetova, iz kojih se obrazuju plodovi koji se ne mogu lepo razviti, jer korenov sistem nije u mogućnosti da primi odgovarajuću količinu hranljivih materija. Na takvim stablima nameće se rezidba radi proređivanja rodnih grana i smanjivanja broja rodnih grančica, a na kraju i smanjivanju broja plodova. U suštini u današnjem voćarstvu težnja je u “dugoj” rezidbi, uz obavezno kasnije proređivanje plodova.

Intenzitet takve rezidbe zavisi od toga da li su predviđena obilnija đubrenja uz navodnjavanje i druge agrotehničke mere.

I na savijenim grančicama, posle izvesnog vremena ( 5 do 6 godina) počinju da se proređuju rodne grančice , o čemu se pri izvođenju rezidbe mora voditi računa. Ove rodne grane se nakon 4 do 6 godina rezidbom uklanjaju do osnove, da bi se pospešio razvoj spavajućih pupoljaka u letoraste, koji se tokom vegetacije savijaju, i u narednoj vegetaciji na njima se diferenciraju cvetni pupoljci. U trećoj godini na takvom letorastu se razvijaju plodovi.

Na jednom odraslom stablu palmete sa kosim granama trebalo bi da se nalaze tek razvijeni letorasti koji se savijaju ili povijaju radi obrazovanja cvetnih pupoljaka. Takođe i savijeni letorasti u prethodnoj vegetaciji, na kojima se u tekućoj godini obrazuju cvetni pupoljci, letorasti koji prvi put donose rod, zatim serija rodnih grana koje nose rodne grančice s plodovima druge, treće, četvrte, pete i šeste godine. U toku leta letorasti se proređuju. Narednih godina postupak je sličan.

Takođe pri rezidbi starijih stabala u punoj rodnosti paziti da se u kruni ne formira isuviše izrođenog drveta, koje bi trebalo redovno izbacivati ili skraćivati, a ostavljati kratke rodne grančice na dvogodišnjim i trogodišnjim granama.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/28/vocarstvo/korisni-principi-u-rezidbi-jabuke/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Savez pčelarskih organizacija Srbije i NALED pokrenuli su onlajn peticiju za sve građane koji žele da podrže borbu za očuvanje pčela. Kako se navodi u zahtevu, opstanak pčela u Srbiji je ugrožen, jer deo opština i gradova tretira komarce i krpelje iz vazduha, što zahteva veću upotrebu pesticida. S druge strane, stručnjaci tvrde da je nerealno da se zabrani zaprašivanje komaraca, jer bi time bilo ugroženo zdravlje stanovništva.Kako je izjavio Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS, oni žele da spreče da pčele postanu ugrožena vrsta. Uz to, upozorava da postoje gradovi u kojima je zabeleženo tretiranje komaraca iz vazduha i do 20 puta godišnje. Živadinović tvrdi da čak i u novembru, kada komaraca nema, pojedine lokalne samouprave to rade i to samo da bi potrošili nabavljene količine pesticida.

- Među potpisnicima deklaracije našlo se 20 vojvođanskih gradova i opština - kazao je Živadinović. - Svima ćemo slati predloge za bolje koordinisanje aktivnosti sa poljoprivrednicima. U izradi je i mapa opština koje su odustale od tretiranja komaraca i krpelja iz vazduha.Ipak, dr Marija Zgomba, profesor fitofarmacije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, objašnjava da postoji zakonska regulativa koja jasno objašnjava kako se tretiraju komarci i krpelji iz vazduha. Ona napominje da prskanje mora najaviti najmanje 48 sati ranije, kako bi se ostavilo vreme da pčelari reaguju i sklone i zatvore pčele u košnice.

- Svi koji su uključeni u zaprašivanje komaraca su dužni da obaveste pčelare, a to se najviše odnosi na lokalne samouprave, jer su one naručioci posla - objašnjava prof. dr Zgomba. - Kada bi to sve bilo u redu, ne bi dolazilo do ovih problema, kojih ima sve više i više. Uginuće pčela zbog prskanja je posledica neadekvatnog obaveštavanja. Jer, sigurno je da zbog javnog zdravlja i potencijalnih bolesti, koje mogu da se prenesu krpeljima i komarcima, nije moguće zabraniti prskanje iz vazduha. Naročito što su nove, invanzivne vrste, najveći prenosioci patogena, kojih nije ranije bilo na ovim prostorima.KAKO prof. dr Zgomba naglašava, uslov svih uslova je obaveštavanje, ali ne samo u lokalnim listovima i na radio-stanicama, koje niko i ne sluša, već da veliki mediji budu ti koji će se uključiti u ovaj posao. Uz to, potrebno je i da udruženja pčelara budu obaveštena, kako bi dalje preneli svojim članovima. Svakako, za pčelare i pčele još veći problem su poljoprivrednici i neadekvatno i nekontrolisano tretiranje biljaka opasnim pesticidima i insekticidima.

Izovor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:838576-Opstanak-pcela-u-Srbiji-ugrozen-Udruzenja-traze-da-se-zabrani-prskanje-komaraca

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31