Чланци поређани по датуму: nedelja, 29 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 29 decembar 2019 18:26

Ovo je najveći šljivik u Srbiji

"Oj Srbijo među šljivama, oj Srbijo među ljudima na njivama", napisao je svojevremeno čuveni pesnik Oskar Davičo.Na ove njegove stihove najpre se može odazvati Tomislav Marković iz sela Trešnjevica jer ima najveći zasad šljiva u celoj Srbiji, a koji se prostire na čak 18 hektara.

"Počeli smo sa samo tri hektara, ali radilo se i dokupljivalo. Kad sam odlazio u školu moj deda je plakao i govorio kako će sve ovo bez mene propasti. Njegove reči, ali i suze, zauvek su mi ostale u sećanju, pa iako sam imao posao u gradu vratih se na imanje, da ne zaraste u korov. Da to nisam učinio verovatno bi se dedino predskazanje obistinilo i od ovog velikog imanja sada ne bi bilo ništa", priča Marković za RINU.Ni sam ne zna koliko u svom šljiviku ima stabala, ali zna da je rod dobar bez obzira na sve vremenske neprilike koje su ga snašle.

"Grad nas je pobio dva puta, ali bili smo osigurani i štete nije bilo. Nabrali smo oko 17 vagona i sve smo upeli i da prodamo. Od ove njive živi moja cela porodica koja broji 25 članova. U vreme berbe ovde je opsadno stanje, ne stajemo od jutra do mraka", kaže Tomo.

Međutim, Markovići ne samo da su dobri voćari, već su i vredni stočari. Ponosni su na svoje veliko stado, koje im služi ne samo za šišanje, već i za održavanje zelenih površina.

"Celo leto ovce su u šljiviku, pustimo ih i one pasu svu tu travu koju bi mi inače morali da kosimo. Sklonimo ih samo kad dođe vreme berbe", izjavio je ovaj srpski domaćin.

Da njegovo imanje neće zarasti u korov dokaz su i potomci, četiri sina koji su odlučila da ostanu na selu i bave se teškim poljoprivrednim poslovima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=29&nav_id=1636262

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 29 decembar 2019 17:57

Dunjevača za medalju

Petar Horti, inženjer mašinstva, u slobodno vreme proizvodi odlične rakije i ovenčava ih zlatnim medaljama sa svakog takmičenja na kom se pojavi. Horti je dobar deo svog profesionalnog veka proveo u somborskom "Inpru", a sada sa sinom proizvodi i ugrađuje aluminijimsku i PVC stolariju, dok rakiju proizvodi u skladu sa enološkom naukom, piše novosadski "Dnevnik".

"Kvalitet se postiže pre svega primenom na nauci zasnovanih, najsavremenijih tehnologija, enzima i selekcionisanog kvasca", naizgled je jednostavan Hortijev recept za osvajanje medalja na takmičenjima najboljih proizvođača rakije.

Tu je naravno i ’ulazna sirovina’, odnosno kvalitet voća koje se koristi u proizvodnji destilata, jer ne preporučuju stručnjaci s naših fakulteta tek tako da u kominu treba da ide samo ono voće koje biste i u usta stavili, odnosno pojeli.Tako kaže Horti koji ima svoj voćnjak od 50 stabala dunje i 80 stabala viljamovke, voćki kod kojih je pretvaranje roda u u destilat možda i najzahtevniji koji može da savlada proizvođač rakije.

"Kada se koriste tradicionalni metodi dunja ne važi kao preterano izdašno voće, pa naši ljudi dodaju šećer, vodu... pa na kraju i uz najzdravije plodove rezultat bude sumnjivog kvaliteta. Ali primenom nauke i novih tehnologija dobija se lako od devet do 11 litara destilata od 100 kilograma ploda", naglašava Horti prednosti sticanja novih znanja u odnosu na vekovnu tradiciju.Ovaj Apatinac iskoristio je svoje iskustvo i u izgradnji stalnog kotla, obzidanog ciglom, za čije funkcionisanje koristi isključivo gas, ne bi li kontrolu temperature doveo do perfekcije, što je jedan od preduslova za dobijanje dobrog destilata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/apatinac-osvaja-medalje-od-100-kilograma-dunja-11-litara-rakije/pwk55n3

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ako se klasična kuga svinja ne vrati, izvoz u EU za godinu BEOGRAD, 29. decembra (Tanjug) - Srbija je 15. decembra prekinula vakcinaciju svinja protiv klasične kuge, međutim, to je samo jedan od koraka ka izvozu srpskog svinjskog mesa na tržište EU i potrebno je da takav "slobodan status" zadrži i u narednih godinu dana. To je za Tanjug izjavila direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara koja je kazala da to jeste važan segment za izvoz svinjskog mesa na evropsko tržište, ali da će Srbija morati da realizuje i niz drugih mera. "Nama su bitne mere posle prestanka vakcinacije, a to su monitorinzi, mere nadzora kako kod domaćih, tako i kod divljih svinja, kontrolisanje gazdinstava, obeležavanje svinja, zatim, svako uginuće i pobačaj mora da se prijavi i ispita", navela je Milakara. Zbog toga je apelovala na sve proizvođače iz Srbije da ne beže od prijavljivanja uginuća, već da svaki slučaj prijave veterinarskoj službi. Prema njenim rečima, ako za godinu dana ne bude nove pojave bolesti klasične kuge svinja, Srbija će aplicirati za status slobodan od klasične kuge i onda ući u proceduru za izvoz. Smatra da se ta svinjska bolest neće vraćati, jer, kako navodi, monitorinzi koji su sprovođeni od 2009. godine pokazuju dobre rezultate, a na osnovu tih nalaza, podsetila je Milakara, doneta je i odluka o prestaku vakcinacije protiv klasične kuge svinja. Međutim, ako se kojim slučajem nova žarišta te bolesti u Srbiji pojave, ona navodi da će Srbija o tome obavestiti Evropsku komisiju koja će poslati svoj tim da proceni situaciju. "Prva mera je mera eutanazije, ukoliko je to imanje ili gazdinstvo, ili će se raditi vakcinacija samo u jednom delu gde je to neophodno. Međutim, kada bi nam se pojavilo više žarišta, onda se vraćamo na prvobitno stanje", objasnila je Milakara. Ako do tog scenarija ne dođe, Srbija bi za godinu dana mogla početi sa izvozom svinja i svinjskog mesa na evropsko tržište, a fond svinja sa kojim trenutno raspolaže iznosi tri miliona u 76.000 gazdinstava. "Ako se otvore tržišta, i kod nas će se povećati fond svinja, kao što je bilo i s govedima, imali smo manji fond, a kada su se otvorila tržišta Turske i Kine, broj goveda se povećao. Na primer, za Kinu sada izvozimo svaki drugi dan goveđe meso", rekla je Milakara. Iako Srbija ne izvozi svinjsko meso na tržište EU, Milakara kaže da se pojedini proizvodi svinjskog porekla već godinama unazad izvoze na evropsko tržište.

Izvor: TANJUG 

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31