Чланци поређани по датуму: subota, 28 decembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 28 decembar 2019 17:35

Dani grejane rakije u Bukovici

Bukovica i susedna sela su poznata po šljivicima, i nije ovo samo voćarski kraj već i selo sa gotovo najvećim brojem proizvođača rakije. O svetkovinama naročito zimi neizostavno se u ovim krajevima spravlja grejana rakija, u narodu poznatija kao šumadijski čaj. Kako bi sačuvali tradiciju Bukovčani su osmislili manifestaciju Dani grejane rakije, koja je ove godine uknjižila 11. rođendan. Svake godine krajem oktobra ovde se okupi i staro i mlado da se druži.
Kao u stara dobra vremena, a sve u čast rakiji!
O svetkovinama naročito zimi neizostavno se u ovim krajevima spravlja grejana rakija, u narodu poznatija kao šumadijski čaj. Zajednička akcija da uz grejanu
promovišu sebe, ali i susedna sela koja su poznata po šljivicima, izgleda urodila je plodom. O tome govori i podatak da je na ovogodišnju feštu bilo prijavljeno blizu 40 ekipa. Nebojša Stefanović, predsednik MZ Bukovica nije krio zadovoljstvo, i dodao:
„Ove godine možemo sa ponosom da kažemo da je prijavljeno 40 ekipa samo za takmičenje u pripremi grejane. Vi znate da je ovo voćarski kraj, da ima dobrih domaćina, i da su ruski kupci prvo došli u ovaj kraj po sveže voće. Danas imamo i dosta izlagača sa strane, to su rakije i domaća radinost”.
Pre samog takmičenja kuvanja rakije, u čast idejnog osnivača Slavoljuba Miljkovića Caka, održan je i memorijalni turnir u malom fudbalu. Bukovčani su ponosni na svoju manifestaciju, jer ih svake godine posete i međunarodni gosti. Lane su to bili kinezi, ove godine rakijadu su posetilislovenci i predstavnici Rusije. Dragan Luvrinov, predsednik društva srpsko ruskog prijatejlstva, nagoveštava nove momente u razmeni sa Ruskom federacijom.
„Ja se iskreno nadam da ćemo uspeti, da naše pre svega prijateljske odnose i dalje unapređujemo, negujemo i na poslovnom planu. Iz ovih krajeva su pre otprilike desetak godina krenule velike količine voća, koje uzgajaju ovde vaši vredni domaćini. Meni je žao što zbog obaveza ovde nije ataše ili ambasador Rusije, ali sam siguran da će naredne godine biti prilike. Ono što mogu da primetim, ova manifestacija je sve veća i po kvalitetu proizvoda koji
se izlažu, kvalitetu rakija, ali i kulturnim sadržajima koje imaju duboku tradiciju u srpskom narodu, dodao je Luvrinov.
Kada su Srbi počeli da peku rakiju ne zna se pouzdano, ali je to sigurno bilo davno, kada se po kazivanjima, rakija pekla u kazanima od pečene gline. Srpski domaćini obavezno su ostavljali određenu količinu šljivovice za grejanje i to one najbolje, a ostalo su prepecali u ljutu. To je bila tradicija svakog domaćinstva i simbol pravog gostoprimstva svake kuće. Ispečena rakija bi se leti konzumirala hladna, a čim stegnu mrazevi, im slave, bez grejane, srpski domaćin ne čeka goste, jer kažu ona okrepljuje. Prijateljstva se stiču i preko čašice, tako da je u Bukovicu stigao i solidan broj gostiju sa strane. Milo i prvom
čoveku Grada, dr Predragu Terziću, gradonačelniku Kraljeva.Izuzetno mi je drago, nakon gostiju iz Kine prošle godine, ove godine su nas posetili gosti iz Slovenije. Posete nas i pojedinačno gosti preko Drine, bilo je i nekolicina iz Makedonije. Postala je ova manifestacija i međunarodna.”
U Srbiji se život ne može zamisliti bez rakije, jer se sa njom ljudi rađaju i umiru. Pored toga što se rakija pije na svim slavljima, za rođenje deteta ili za dušu umrlog, koristi se i za lečenje. Postoje i mnoge izreke, a najpoznatija je „pijan ko majka“, pa se po nekad u konzumiranju pića nacionale i pretera. Kako smo u kraju poznatom po šljivi i dobroj rakiji, na pitanje kada i koliko se grejana pije odgovor nije iznenađujući. Bukovička rakijada po broju učesnika
i posetilaca nadmašila je sve pređašnje, ali još uvek nismo utvrdili šta je to najvažnije da biste spremili šumadijski većina takmičara, tvrdi da to nije „neka nauka“ ali bez dobre rakije nema ni dobre grejane.
Kod grejane ne važi pravilo – što starija, to bolja, niti što mlađa,to slađa. Najbolja je ona od tri do četiri godine. Rakiju je najbolje zapržiti s kukačom kako su to vekovima radili srpski domaćini demonstrira nam Spasoje Čolović.
„Rakiju je najbolje zapržiti s kukačom kako su to vekovima radili srpski domaćini. Treba imati na umu da grejana ne sme da bude ni preslatka,ni nedovoljno
zaslađena. Na deset litara rakije stavlja se kilogram i po do dva kilograma šećera, zavisno od jačine rakije. Kad počne da vri važno je okaliti je šećerom, a kad proključa treba je piti iz kljuka, jer je to tek tada pravi užitak. Evo ovaj kukač star je dvesta godina“,- priča Spasoje ovdašnji odličan voćar koji gaji voće na 6 hektara, te mu ni šljiva nije strana.
Tiskaju se i da čuju i gosti iz Slovenije koji su ,puno toga naučili na bukovičkoj rakijadi što nose u svoju zemlju, kao što su to prošle godine bili u prilici da učine bukovički prijatelji iz daleke Kine. Kineska „saki“ je bila zamka za našu ljutu koja je dobro pekla grlo veselih gostiju. Pripremanje šumadijskog čaja odavno nije neka „nauka“, mada za „Dan grejane rakije“ u Bukovici takmičari uvek imaju neku malu „caku“ Ekipa iz Lasca kaže da im je dosadno da više pobeđuju. Uspeh je kažu u njihovoj rakiji. Pomislih eto konkurencije na samoj međi, međutim Milan Ilić, kapiten ekipe tvrdi sledeće…
„Ovde smo da se družimo i održimo dobre komšijske odnose. Nema konkurencije, svi smo mi domaći. Nego da ti kažem sve je u dobroj rakiji. Ko hoće da pripremi dobru grejanu rakiju, treba da koristi rakiju od kapavca, tradicionalne srpske šljive, zatim ranošljive ili ranke, jačine od 25 do 30 stepeni,odnosno od 10 do 12 gradi. Ni slabija, ni jača, jer kod grejane ne važi pravilo –što starija,to bolja,niti što mlađa,- to slađa. Najbolja je ona od tri do četiri godine. Ja evo u sedmoj deceniji i dalje nazdravljam, naravno u granicama, živ sam i zdrav… Nego, da nazdravimo, živeli i da se vidimo ko Bog da i dogodine!“
Kvalitet određuje cenu piću nacionale rakije su domaćini napravili i previše, jer je i godine izosao otkup voća u ovim krajevima čujemo na svakom koraku. Za
razliku od degustatora i takmičara proizvođačima rakija nije ni malo lako. Bukovičanka od osnivanja manifestacije dobar domaćin. BrankaTrifunović, proizvođač rakije i suvomesnatih proizvoda tvrdi da će ove godine biće najviše rakije.
„Molila sam da ne rodi, ali rodila, sta da se radi. Imamo kod kuće preko dva tovara prave Bukovičanke. Vredi. Kvalitetna, pitka, al šta vredi kada kvalitet i cenu slabo ko hoće da plati. Plate oni koji znaju šta je srpska domaća ljuta. Dokle god imamo šećerušu ispod tezge za 300 dinara, teška će biti ova naša proizvodnja. Ove godine ne kuvam grejanu. Neka malo greju ovi mlađi, iskreno će Branka.
Za Dragana Kučevića ovaj posao je novijeg datuma ali po nazivu Evergrin, spojena tradicija i kvalitet imaće svoju budućnost. Još uvek radi iz hobija i polako planira da osvoji tržište. Saša Plavšić je beogradski asphalt počeo da menja sa bukovičkom dedovinom. Njegova viljamovka kao grejana osvojila je mnoge na ovoj rakijadi.
„Vratio sam se rodnom kraju, više vikendom i preko leta. Želeo sam da vratim dedovinu i pružim joj novu šansu. Nije to veliki zasad viljamovke. Ako krene,
vraćam se. Vidim da je narodu interesantna, hladna ali i grejana. Razlika je u šmeku, sve drugo ako je kvalitetno, nema mane“ - spremno ocenjuje novajlija.
Rakija je bila povod okupljanja ali se ovde moglo degustirati sve što rodna gruda i vredne ruke naprave. Osveženje su bile žene. Baba Marinu zimnicu iz Bukovice svestrano su podržale njene unuke. Mlade devojke koje u đačkoj knjižici i indeksu beleže visoke ocene, dokazuju da su devojke na selu na visokoj ceni i po domaćim poslovima. Lepo za oko, prijatno za uši. Ponekad pomislim da smo izgubili domaće vaspitanje i čuvanje dradicije, ali me ovi primeri iznova vrate da grešim. I to je DOBRO!
Zdravčica je jedna od prvih ženskih zadruga u Srbiji. Spremno su primile i nove snage, koje su ovde u Bukovici predstavile sve ono što vredne ženske ruke spreme u užičkom kraju. Med i rakija okrepljuju tvrdi nam Ružica Vasović, jedna od pčelarki ovih krajeva. Žali nam se da godina nije baš bila za pohvalu ali će ovog leka ipak biti za tržište. Cena bi mogla biti i bolja, mada su pčelari svesni da domaći kupac ne može da izdviji više za ovu zdravu namirnicu.
Da mladost osvaja svet potvrdila nam je i ekipa Očajne domaćice iz Bukovice. Ove malde žene nisu ni malo očajne već vrlo spremne i vesele, Čini se dobro su savladale domaćinske poslove pa su na svom štandu nazdravljale sa gostima kojima su ponudili i odlične knedle od šljiva ali i što šta drugo.
Ipak u mnoštvu sjajnih štandova moramo priznati Samaila su i ovog puta imali najviše takmičara u očuvanju tradicije. Na jednom smo slavili tradicionalnu
srpsku slavu. Videli devojačku spremu, staru kolevku. Za Jelenu Sekulić i Biljanu Milićević čuvanje tradicije, zavet i ponos.
Gosti se naravno prvo dočekuju žitom, pogačom i vinom. Osim proizvođača rakija i brojnih sponzora, svoje proizvode su izložili i proizvođači
meda, rukotvorina, Mesne zajednice, Rosića Sokače iz Bukovice, čiji je vlasnik danima u svojoj radionici prikljupao i spajao razne eksponate stare do pola veka. Uz čašicu se degustirao i odličan kupus, lovački gulaš i parikaš. Bez prasenceta u neograničlenim količinama i ova svetkovina nije prošla. Lovci su spremali sve od gulaša, kupusa, dva prasenceta pa čak i ribe. Uroš Đoković u punoj svečarskoj opremi podseća da su lovci čuvari naših šuma i sela.
Takmičari su pokazali i odlično iskustvo u prčenju prasića, tako da je stočni fond ostao kratak za tridesetak ovih životinja. Učesnici ovog nadmetanja kažu tiho pečenje lagano okretanje i naravno prelivanje, da korica bude sjajna i lepe boje. Mislim da onima koji su nagrnuli na mlado pečenje ovi saveti nisu bili bitni. Jelo se dobro!
Komisiji nikada nije bilo teže, kako zbog broja učesnika tako i kvaliteta, jer zaista imamo dobrih rakija, tvrdi nam predsednica žirija, dr Ljilana Milošević, predsednica žirija, koja je pozvala sve one koji nisu dolazili u naše krajeve da ih u ovim selima čeka raj za dušu i oči.
„Ne mogu da vam opišem koliko sam zadovoljna ovogodišnjom manifestacijom. Ne rakijama, to imamo na pretek i dobrog kvalitet, govorim o sveukupnom utisku. Žene su me prijatno iznenadile. Videli smo kako se sprema u selima danas. Videli smo mlade žene koje su sačuvale tradiciju i sa ponosom to danas pokazalie Nisam čak imala ni problem sa kolegama iz komisije da devojke i mladi treba da se u sveukupnom proglašenju najboljih budu visoko kotirani“ objašnjava dr Milošević.
Pobednici
Nakon dugog većanja i nekoliko dodatnih degustacija žiri je odlučio da za pobednika ovogodišnjeg „Dana grejane rakije“ proglasi Sašu Plavšića iz Beograda ,koji baš u Bukovici ima svoj šljivik, srebrom se okitio Novica Sretenović iz Vrdila, dok je MZ Lazac bila trećeplasirana. Zanajuređeniji štand rakije proglašen je
„Simić podrum“ iz Bajine Bašte. U Kategoriji Etno štanda i najboljih ekipa titulu su ponele „Očajne domaćice“ iz Bukovice, dok je trinaesto prase ekipe iz Mršinaca bilo najbolje ispečeno. Ipak sudeći po pripremljenoj hrani i broju prasića, koji su ovog oktobarskog dana pojedeni svi su mogli ravnopravno da ponesu priznanja Svetislav Pavlović Cvele, sa svojim mini lampekom i kotlićem privukao je veliku pažnju posetilaca kao i štand Stanislava
Cana Trifunovića,višestrukog pobednika beogradskog i novosadskog sajma hrane i pića,kao i mnogi drugi.
Meraklije ostale na nogama i pored toga što je organizator za posetioce skuvao preko 150 litara šumadijskog čaja. Ako tome dodamo i litražu ekipa, bilo je poprilično veselo i na ovoj rakijadi. Greške nema. Jer, ovo je zemlja rakije, uz koju ide i mezetluk i narodna pesma. Voli naš narod da popije, proveseli se, to nam je u tradiciji. Ali zna naš narod i da radi i napravi dobre proizvode. Bukovička rakijada po broju učesnika i posetilaca nadmašila je sve
pređašnje ali još uvek nismo utvrdili šta je to najvažnije da biste spremili šumadijski čaj. Kako je otkup voća stao biće još više nacionalnog srpskog pića. Pa šta su naše rakije u odnosu na viski i konjak! ŽIVELI do naredne!!!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
subota, 28 decembar 2019 17:33

Kako do brže registracije gazdinstva?

Administrativnu proceduru registracije poljoprivrednih gazdinstava moguće je ubrzati četiri puta.

Moguće je i smanjiti prateće troškove za 80% ukoliko bi ona sa papira prešla u digitalni svet, objavljeno je u analizi NALED-a.

Poljoprivrednici su obavezni da dostave 89 podataka na više od 10 različitih dokumenata od kojih je barem 60% nepotrebno ili se više puta ponavljaju ili postoje u bazama drugih institucija, navodi se u analizi u okviru projekta "Podrška reformi administrativnih procedura" koju je NALED sproveo uz podršku Nemačke razvojne saradnje i u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

NALED tvrdi da službenici podatke zatim ručno proveravaju, čak i prekucavaju, zbog čega se nepotrebno gubi vreme i može doći do greške i kašnjenja u isplati subvencija.

- Preporuka NALED-ove Sive knjige e-agrar predviđa softversko rešenje gde bi umesto dostavljanja dokumentacije i dolaska na četiri šaltera, svaki nosilac gazdinstva imao nalog na portalu Uprave za agrarna plaćanja i sam unosio podatke o sebi, članovima gazdinstva, parcelama, životinjama i kulturama koje gaji - rekao je član Izvršnog odbora NALED-a i gradonačelnik Požarevca Bane Spasović.

Kako je istakao, ukupni trošak za poljoprivrednike tako bi bio smanjen sa 133 miliona dinara na 19 miliona dinara, a prosečno vreme prolaska kroz proceduru sa 280 minuta na 75 minuta.

Preko portala ili uz podršku servisnih centara podnosili bi se i zahtevi za subvencije pa bi se i rešenje dobijala na isti način, a softver bi kontrolisao ispravnost unetih informacija uvidom u baze podataka katastra, MUP-a, APR-a, Uprave za veterinu i drugih organa.

Na inicijativu NALED-a Ministarstvo poljoprivrede je ukinulo obavezne godišnje obnove registracije, osim u slučaju promene podataka, koja je nosila trošak od gotovo 750 miliona dinara.

U registru poljoprivrednih proizvođača je više od 430.000 gazdinstava, od kojih je 376.000 aktivno.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2735750/uz-softver-i-cetiri-puta-brza-registracija-poljoprivrednika

Објављено у Agroekonomija

Dok su vlasnici privatnih njiva već uveliko izdali zemlju u arendu, državne oranice još čekaju ko će ih obrađivati u novoj agroekonomskoj godini.Doduše, drugi krug javnih nadmetanja za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta objavljen je u 96 od 145 jedinica lokalne samouprave u našoj zemlji.

One preostale – 49 opština i gradova – na putu su da završe posao, pa je tako za prvi krug zakazana licitacija u 37 lokalnih samouprava, a očekuje se i da u 12 opština, posle saglasnosti Uprave za poljoprivredno zemljište, budu zakazane licitacija za prvi krug..

Pošto je izdavanje zemlje u arendu poprilično odmaklo, u Upravi za poljoprivredno zemljište kažu da je izvesno da interesovanje za zakup državnih njiva iz godine u godinu raste i da se već sada može reći da će biti izdato više državnih oranica nego prošle ekonomske godine. To, između ostalog, potkrepljuju podacima da je u opštini Stara Pazova u prvom krugu ove godine izdato u zakup malo više od 2.000 hektara, a lane 1.978. U toj opštini raspisan je i drugi krug nadmetanja, pa se očekuje da površine pod zakupom budu još veće. Povećanje obrade državnih njiva na području Stare Pazove, ali i u drugim lokalnim samoupravama, smatraju u Upravi, posledica je toga što se sada državne njive nude uglavnom na desetogodišnji period koji poljoprivrednicima omogućava izvesnost i planiranje poljoprivredne proizvodnje na duži rok.

S druge strane, rekordne površine pod zakupom posledica su, između ostalog, i detaljnog popisa i evidencije državnog poljoprivrednog zemljišta koja je uspostavljena i praćena uz podršku najsavremenijeg geografsko-informacionog sistema koji je Uprava za poljoprivredno zemljište primenila u svim jedinicama lokalne samouprave i za celokpuno državno poljoprivredno zemljište.

Lane je najviše zemlje u arendu izdato u Inđiji, Pančevu i Sremskim Karlovcima. U Inđiji se obrađivalo 3.455 hektara, što je sto hektara više nego prethodne godine. U Pančevu je, recimo, pod arendom bio 14.951 hektar a pre tri godine 13.681.

Međutim, u našoj zemlji i dalje ima opština u kojima poljoprivrednici nemaju interes da obrađuju državnu zemlju, ali u Upravi navode da je u odnosu na prethodne godine broj opština i gradova u kojima nije bilo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini sada znatno smanjen.

U agroekonomskoj godini 2017–2018. bilo je 28 opština i gradova bez zakupa. Godinu ranije, u 32 jedinice lokalne samouprave nije bilo zainteresovanih za zakup državnog zemljišta.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/desetogodisni-zakup-niva-privlaci-paore-28-12-2019

Објављено у Biljna proizvodnja

Na jednoj od centralnih mesta u gradu na kružnom toku može se videti spomenik u obliku šampinjona znak da ste došli u mesto gde se oni najviše gaje u celoj Turskoj. Toliko ih ima da se ovde nalazi 50% proizvodnje Republike Turske koja podećamo ima skoro 80 miliona stanovnika. Iz regiona Antalija gde pripada i Opština Korkuteli izveze se 25% voća i povrća Turske.

SMS Ersanlar u 1500 kvadratnih metara gaji gljive  i ostavruje proizvodnju na godišnjem nivou od 1250 tona. Ovim poslom se bave od 1988. godine i smešteni u Korkuteli, nazvanoj gljivarskom dolinom Turske sa 16000 stanovnika. Vlasnik kompanije Ersanlar Agriculture je Mehmet Ali Ersan. On je za Agrbiznis magazin objasnio da njegova kompanija prodaje sveže i konzervirane proizvode od šampinjona na tržištima u nacionalnom nivou i da su to uglavnom veliki lanci restorana i picerija. “Proizvođači iz Korkuteli-ja pokrivaju više od 50% tržišta Turske sa godišnjom proizvodnjom gljiva od 28000 hiljada tona. Danas preko hiljadu ljudi radi u proizvodnji gljiva, a posredno oko 5000 ljudi zarađuje za život od ovog posla. Najveće smo i pionirsko preduzeće u našoj industriji sa sopstvenim pogonima za kompost. Svi naši proizvodi podvrgnuti su proveri računara uz pomoć napredne tehnologije. Svakodnevno prenosimo svoje iskustvo i svoje proizvode putem marketinške mreže na nacionalnom i međunarodnom nivou i ne pravimo kompromise kada je u pitanju stopostotna higijena, kvalitet i zadovoljstvo kupaca.

 

Turski proizvođači opreme za plastenike sada izvoze 75% proizvodnje

 

Spominjući da se 75 posto proizvodnje sada izvozi, predsednik udruženja proizvođača opreme i semena za plasteničku proizvodnju SERKONDER Halil Kozan kaže „Mi gradimo plastenike po sistemu „ ključ u ruke “u nekoliko zemalja smo pisutni i tamo šaljemo sav poreban materijal. Dok su domaći projekti ranije bili dominantni, sada u inostranstvu imamo ozbiljne projekte. U stvari, sada izvozimo 75 odsto proizvodnje. Mi gradimo „staklene bašte“u nekoliko zemalja, od Italije preko Grčke, dalje u Azerbejdžanu pa sve do Indije. “

Navodeći da pored izgradnje plastenika u mnogim zemljama širom sveta šalju i materijale koji poseduju evropsku tehnologiju, Kozan dodaje da njihovi članovi imaju godišnji kapacitet proizvodnje plastenik na površini od 5000 hektara. Ukazujući da oni kao SERKONDER pružaju obuke za poboljšanje kvaliteta objašnjava Kozan:„Imamo važnu prednost sa geopolitičkom lokacijom uprkos našim konkurentima kao što su Holandija, Španija, Kina i Koreja. Još jedna prednost su naše cene. “Zato što u našoj zemlji možemo nabaviti nekoliko sirovina.

Pre svega, želeo bih reći da smo na važnoj poziciji u pogledu geotermalnog grejanja. Možemo da proizvedemo 60 kilograma proizvoda po metro kvadratnom iz plastenika u geotermalnim regionima. Takođe koristimo otpadnu energiju za grejanje.”

 

 

 

U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta! Kada je reč o izvozu 1,5 milijardi evra je vrednost izvoza u Nemačku a tek onda sa značajno manjim iznosima u SAD, Ruska Federacija i Francuska.

Domaćini su nam pokazali i plastenik koji je urađen kompletno od domaće opreme. Danas se u njemu proizvodi paradajz ali bez zemljišta. Biljka raste u supstratu koji se pravi od kokosove ljuske.

Turska ima i jak sektor proizvodnje semena povrća. U Antaliji se nalazi centar za proizvodnju semena ali i sama povrtarska proizvodnja. Već iz aviona se mogu ugledati velike površine pod plastenicima, ali ono što je zanimlivo i na teritoriji grada Antalija, na samo 10 minuta od mora već možete videti plastenike koji se nalaze između zgrada. Prolaskom kroz naseljena mesta u Antaliji možete videti da je u Turskoj očigledan procvat ekonomije i da se gradi. O tome svedoči veliki broj novih zgrada i onih koje su izgradnji. Istini za volju još treba poraditi na raščišćavanju i uređenju tih delova grada ali verovatno će vremenom i na to doći red.

 

 

Engin Er, direktor izložbe kompanije Grovtech je u razgovoru sa stranim novinarima objasnio da je Grovtech izvozno orijentisan sajam, a ove godine su dočekli više od 90000 posetilaca iz preko 130 zemalja i više od 850 brendova izlagača iz preko 30 zemalja.

Prema podacima za 2018. godinu, 47% proizvodnje plasteničkog povrća i voća u Turskoj smešteno je u Antaliji. Učešće Antalije u proizvodnji staklenika je 61,7%, u proizvodnji paprike 55,8%, u proizvodnji patlidžana 49,5%, a u proizvodnji krastavaca 45,4%. Pored toga, zahvaljujući povoljnim uslovima i bogatom poljoprivrednom potencijalu, Antalija je proizvela 7,1 miliona tona povrća. Antalija je takođe vodeći proizvođač gljiva i posebno avokada poslednjih godina u Turskoj.

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31